Правна питања и одговори

Матурско вече за ученике осмог разреда више неће моћи да се слави у кафанама и ресторанима већ у школама, уколико се усвоји закон о основној школи. Ђаци разочарани.

Уколико се усвоји закон о основној школи, матурско вече за ученике осмог разреда неће више моћи да се организовано слави у ресторанима, већ само у школама. То би важило и за прославе Нове године и државних празника. Та новина обрадовала је професоре и родитеље, али не и децу

По вечерњим тоалетама, оделима и гламуру који прате ресторанску прославу матуре, основци нису нимало заостајали за средњошколцима. Нови закон направиће разлику, кажу надлежни.

„То су деца од петнаест година и морамо бринути о њиховој безбедности и њиховом изгледу“, каже Желимир Попов из Министарства просвете и науке.

„Често видимо ту децу, поготово девојчице које више личе на барбике, нашминкане, на високим потпетицама, да се пије пиво и свирају трубачи. То није примерено тим годинама и њиховом узрасту“, рекао је Попов.

Предлог доноси и родитељима олакшање.

„Прва ствар је безбедност деце која су сигурнија него у ресторану или хотелу, и наравно финансијски тренутак. Мала матура се не разликује од велике, родитељима је то велики издатак, до 200 евра и мислим да је то заиста непотребно“, каже родитељ Гордана Племић.

Славље у школи, ђаке разочарава. Они кажу да су све претходне генерације су славиле у ресторанима, зашто не би и они.

Да би прослава у школи била успешна неопходна је добра и паметно осмишљена организација, кажу запослени и подвлаче да је неопходна подршка родитеља и општине.

„И ако буде у школи, они ће се сигурно организовати да оду негде. Негде ће родитељи да их окупе и одведу, и биће три четири прославе мале матуре а школа неће имати контролу“, каже директор Основне Школе „Светозар Марковић“ из Београда Драги Лукић.

Да ресторан није услов успешне забаве показује деценијска традиција школе „Дринке Павловић“. Запослени и ђаци током целог другог полугодишта осмишљавају како да школско славље буде што занимљивије.

„Оно је специфично обележено у нашој свечаној сали где се промовише ученик генерације и наши најбољи ђаци. Такође постоје игре одређене, квизови, плес, избори за најбољу креацију што се тиче одевних предмета, и сви смо ту јако задавољни“, наводи Божидар Остојић из Основне Шкле „Дринка Павловић“.

Тако је не само јефтиније, већ прослава има, тврде, више стила, и достојна је завршница мале матуре.

РТВ

На директној вези са ЦЕРН-ом, за ученике средњих школа одржан међународни час физике честица на Физичком факултету. Учесници су изводили вежбе на основу реалних података добијених у једном од ЦЕРН-ових експеримената.

Међународни час физике честица на коме су ученици средњих школа изводили вежбе на основу података Европске организације за нуклеарна истраживања

ЦЕРН), одржан је на Физичком факултету у Београду.

Оно што су урадили на предавањима и вежбама, средњошколци су проверили у директној двочасовној видео-конференцији са ЦЕРН-ом. Подразумевало се добо познавање и физике и енглеског језика.

„Тема овог скупа је једна од најмодернијих грана у физици и то је пробудило жељу у мени и мојим друговима да дођемо овде и сазнамо нешто ново“, каже Милан Крстајић, ученик трећег разреда Математичке гимназије.

Јована Шево, ученица четвртог разреда Зрењанинске гимназије каже да би волела да студира физику. „Ово је била прилика да се упознам са радом на факултету, претпостављам да су и предавања слична“, рекла је Јована.

Наших дванаесторо предавача и водитеља програма ангажовано је на ЦЕРН-овим пројектима. Неки од њих, попут Снежане, тамо раде докторате.

„Ученицима је приказан један мали увод у физику честица, преко физике акцелератора и детектора да би они могли да ступе у контакт са неким свакодневним истраживачким радом“, каже Снежана Нектаријевић, докторанд Женевског универзитета.

„После тих анализа и правих изучавања честица које виде у тим догађајима, они праве одређене табеле, презентирају резултате и пореде их сасвојим вршњацима из целог света, који ових дана такође имају тај међународни час“, каже Патар Аџић, руководилац српског тима у експерименту ЦМС у ЦЕРН-у.

Представљањем физике честица матурантима, професори желе да их наведу на истраживачки рад. А за, надамо се, још једну успешну генерацију физичара, видео-центар из ЦЕРН-а организовао је квиз и за најбоље припремио поклоне.

У манифестацији која се сваког марта одржава у 31 земљи света учествује више од 9.000 ученика.

РТВ

Prosvetne vlasti obećavaju da nastavnici koji su višak neće otići bez otpremnina

Broj đaka diktiraće plate nastavnika

– U 16 lokalnih samouprava u Srbiji (Subotica, Valjevo, Rača, Temerin, Brus, Pirot, Vranje, Požega, Palilula, Vračar…), počeo je pilot program „finansiranja po učeniku”. Za sada sve ide dobro i nadamo se da ćemo uspeti da napravimo takve formule da svi budu zadovoljni kada u školskoj 2014–2015. počne novi sistem finansiranja – rekao je Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke na nedavnoj konferenciji „Dobre prakse i partnerstva – ključ efikasnog, kvalitetnog i pravednog obrazovanja”.

Kako je objasnio, prema broju đaka određivaće se sredstva koje neka škola, a onda i nastavnik dobijaju svakog meseca, a novac će delom obezbeđivati lokalna samouprava, a delom budžet države.

Međutim, iako će osnovni kriterijum biti broj učenika, vodiće se računa o patuljastim školama, ruralnim i multietničkim sredinama. Kostić kaže da se stalno susrećemo sa problemom velikog broja škola u kojima je dva do 10 ili 15 učenika, i dalje ima 4.092 takva razreda, što deluje mnogo, ali ipak neke specifičnosti moraju da se uvaže i to se nije krilo ni od stručnjaka iz Svetske banke.

Pomoćnik gradonačelnika Subotice Ljubica Kiselički, zadužena za racionalizaciju školske mreže, rekla je da će specifični kriterijumi morati da se primenjuju u sredinama gde postoje jezičke manjine ili tamo gde je srpski nedominantan jezik.

Po rečima Kostića, prelazak na novi način finansiranja će značiti i novi višak prosvetnih radnika, ali Ministarstvo prosvete i nauke ima spreman plan, što je objasnio i ministar, dr Žarko Obradović

– Još imamo 2.682 nastavnika bez dela norme i oko 100 neraspoređenih. Problem sa brojem zaposlenih se može pojaviti narednih godina kada počne finansiranje po glavi učenika, međutim ovo pitanje će se rešavati kako kroz socijalni program tako i samim daljim unapređenjem sistema obrazovanja – uvođenjem celodnevnog boravka i slično.

Proces racionalizacije je, inače, počeo školske 2009–2010. godine i sprovodi se u tri faze – kroz racionalizaciju mreže škola, odeljenja i zaposlenih.

– Prve godine je smanjen broj odeljenja za 658, u drugoj za 533, u trećoj za 394, tako da smo do sada smanjili broj odeljenja za 1.585. To je logično uslovilo i pojavljivanje tehnoloških viškova. Početkom 2011. bilo je 4.887 zaposlenih za čijim radom je delimično prestala potreba, a sada je broj neraspoređenih zaposlenih 2.682. Ove godine je bilo 158 zaposlenih koji nisu imali 100 odsto norme, neki su otišli u penziju i na kraju ih je ostalo stotinak. Određena radna mesta smo morali da ukinemo, ljudi su dobili novac i otišli. I ovi koji su ostali neće napustiti sistem dok se ne obezbedi novac za otpremnine – obećava Kostić.

———————————————-

PISA testiranje od 16. aprila do 31. maja

Dragica Pavlović Babić, koordinator PISA testiranja za Srbiju rekla je da će ove godine učenici rešavati testove od 16. aprila do 31. maja i da će učestvovati oko 5.500 đaka iz 176 škola. Uz „papir – olovka” test, po prvi put će 40 odsto učenika učestvovati u kompjuterskom testiranju. Naši đaci učestvuju od 2003. godine iako je prošlog puta zabeležen značajan pomak, po rezultatima smo ipak na dnu tabele. Ove godine naš ciljni nivo je nivo tri (od šest).

S. Gucijan

Sajam obrazovanja Edufer (EDUfair) počinje danas u beogradskom hotelu Kontinental, a na manifestaciji koja će trajati do 10. marta više od 80 domaćih i stranih izlagača predstaviće svoje programe studiranja i stipendiranja.

– SAD su zemlja počasni gost ovogodišnjeg 9. EDUfera

Medju učesnicima manifestacije su, pored srpskih univerziteta, i visokoškolske ustanove iz Austrije, BiH, Crne Gore, Francuske, Grčke, Hrvatske, Italije, Kanade, Nemačke, Makedonije i Švajcarske.

Izlagači na sajmu će se potruditi da posetiocima pruže sve informacije o ustanovama, predstave svoje programe, podatke o akreditaciji, kao i o mogućnostima stipendiranja.

Sajam se otvara danas u podne. Naredna dva dana radno vreme sajma je od 10 do 18 časova. Cena ulaznice je 100 dinara, a za organizovane grupe od pet učenika i više, 70 dinara po osobi.

VESTI

Ima 23 godine, završila je master studije na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu, govori pet jezika, sarađuje sa vodećim svetskim centrima za bioinženjering i – ne pada joj na pamet da ode iz Srbije

Tijana Đukić

Kragujevac – Iz škole je ostala anegdota: „Tijani nije važno da bude prva, važno joj je samo da osvoji sto poena. A, sa sto poena si uvek prvi“. I tako kroz Osnovnu školu „Moma Stanojlović“, pa kroz srednju, a posle i na fakultetu. Uvek prva i uvek đak i student generacije – Tijana Đukić.

Ova mlada Kragujevčanka ima 23 godine, a već je gotovo sve postigla u životu, bar kada je reč o obrazovanju. Pre nepunih mesec dana završila je master studije na Fakultetu inženjerskih nauka. Prosečna ocena ista kao i na osnovnim studijama – čista desetka. S tim da je poslednji stepen studija završila jedan semestar pre roka.

– I sve ispite sam dala iz prvog pokušaja – dodaje ova mlada naučnica, koja je već kao srednjoškolka počela da sarađuje sa profesorom dr Milošem Kojićem, koji je u Kragujevcu, pri SANU, osnovao Istraživačko-razvojni centar za bioinženjering.

POLITIKA