Правна питања и одговори

Nakon 34 godine postojanja Medicinski fakultet u Kragujevcu okrenuo je novu stranicu svoje istorije. Od 30. marta 2012. ova ustanova nosi ime Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.

Do promene je došlo zbog značajnog proširenja delatnosti fakulteta kroz sprovođenje više programa iz oblasti medicinskih nauka, što dovodi do novog, sveobuhvatnijeg imena cele ustanove. Ovo je prilika i za podsećanje na istorijat fakulteta, njegov razvoj i promene kroz koje je tokom vremena prolazio.

Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu počeo je sa radom 9. decembra 1977. kao odeljenje Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa sedištem u Kragujevcu.

Nakon devet godina, 29. maja 1986, fakultet dobija samostalnost i nastavlja rad kao Medicinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, 1991. godine upisana je prva generacija studenata postdiplomskih studija, a 2003/2004. godine prva generacija studenata Visoke medicinske škole (sadašnje Osnovne strukovne studije).

Školske 2005/2006. godine upisana je prva generacija studenata odseka Farmacije (sadašnje integrisane akademske studije – magistar farmacije), kao i prva generacija studenata doktorskih akademskih studija, koje su uspostavljene kao prve u zemlji iz oblasti medicine.

Školske 2010/2011. upisana je prva generacija studenata integrisanih akademskih studija stomatologije čime je zaokružen proces objedinjavanja medicinskih nauka na fakultetu.

Vlada Republike Srbije promenu je ocenila kao neophodan korak u procesu razvoja fakulteta, njenom odlukom novo ime je ozvaničeno u nazivu Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.

U novu etapu svog razvoja Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu ulazi kao jedna od pet najboljih naučno-istraživačkih institucija u zemlji i najbolje rangiran medicinski fakultet, sa praksom neuobičajenom za srpsko školstvo, jer je broj studenata značajno sveden sa ciljem kvalitetnijeg rada u manjim grupama, uveden je mentorski sistem rada sa velikom pažnjom posvećenom svakom studentu, svi studenti medicine, farmacije i stomatologije upisuju se na školovanje o trošku budžeta i slično.

Takva praksa pokazala se veoma opravdanom u pogledu prolaznosti studenata i njihove dalje sudbine na tržištu rada.

RADIO CENTAR 98.3

PISA testiranje, najveće međunarodno istraživanje u oblasti obrazovanja, biće održano u školama u Srbiji od 17. aprila do kraja maja, najavila je koordinatorka PISA testiranja za Srbiju Dragica Pavlović Babić.

Testiranje se u Srbiji sprovodi četvrti put, a ove godine učestvovaće oko 5.500 đaka uzrasta od 15 godina u više od 160 srednjih, ali u jednom broju osnovnih škola. Đaci će raditi testove znanja iz tri oblasti – čitalačke, matematičke i prirodno-naučne pismenosti, a rezultati treba da doprinesu unapređenju sistema obrazovanja. Prvi put ove godine jedan broj učenika radiće testove u elektronskoj formi, rekla je Babić i istakla da će rezultati biti poznati u decembru naredne godine.

Na dosadašnjim testovima, postignuća naših učenika bila su ispod međunarodnog proseka, ali smo u prošlom ciklusu, 2009. godine, napredovali u sve tri oblasti u odnosu na prethodne. „Minimalno što bismo želeli ovoga puta je da budemo na nivou međunarodnog proseka“, rekla je Babić i navela da je nezahvalno iznositi prognoze ali da ohrabruje to što je bilo nekih promena u sistemu, doneti su pravilnici, zakoni, pokrenuta procedura za neke druge zakone. Drugo je pitanje, kako kaže, koliko su promene implementirane u nastavi i da li su bile efektivne na nivou postignuća.

PISA (Programme for International Student Assessment) testiranje u našoj zemlji od 2001. godine obezbeđuje Ministarstvo prosvete i nauke, a realizuje Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. U prvom PISA ciklusu učestvovale su 43 zemlje, uglavnom članice OECD -a, dok je testove 2009. godine radilo oko pola miliona učenika iz 74 zemlje sveta

Đaci iz Srbije su na testiranju 2009. zauzeli 43. mesto i u odnosu na ono iz 2006. godine ostvarili napredak od 41 poena u oblasti čitalačke pismenosti i po sedam bodova u oblastima matematičke i naučne pismenosti. I u odnosu na Evropu naši đaci su u nezavidnoj situaciji kao i druge zemlje regiona, izuzimajući Sloveniju.

021

Znanje sve skuplje, a para sve manje

BEOGRAD – A otkud im pare?!

Čak sedam fakulteta zatražilo je povećanje cene studiranja za oko 10 odsto.

Elektrotehnički i Šumarski fakultet već su odlučili da podignu cene, a neki su posle apela Senata Univerziteta odlučili da, kako kažu, „razmotre svoje namere“.

– Majka mi je ostala bez posla i živimo samo od očeve plate. I dosad su jedva uspevali da skupe novac za moju školarinu, i ne smem ni da pomislim šta će biti ako ona poskupi – kaže jedan od studenata Geografskog fakulteta.

Profesor Lazar Saranovac, prodekan za nastavu na ETF, rekao je da će školarina od 1. oktobra poskupeti za 11 odsto.

I na Šumarskom fakultetu ne nameravaju da se odreknu povećanja od 5.000 dinara, za koliko su se, kako tvrde, povećali troškovi.

– Odluku je doneo Savet i jedino on može da je promeni – kaže prof. Mirjana Ocokoljić, prodekan za nastavu na Šumarskom fakultetu.

Na FPN tvrde da će posle praznika odlučiti da li će izjednačiti cenu školarina za sve smerove.

Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević smatra da su zahtevi fakulteta opravdani, ali da je ipak apelovano da iz socijalnih razloga ne menjaju cene.

– Ima mnogo studenata kojima jedan ili oba roditelja ne rade i zato smo tražili da se visina školarina ne menja. Fakulteti traže povećanje školarina u okviru priznate inflacije jer zbog rasta troškova ne mogu da prežive – kaže Kovačević i dodaje da će konačna odluka o školarinama pasti 18. aprila

КURIR

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Beograd — Otac Branislav Peranović koji je svojevremeno, u okviru svog centra, lopatom tukao narkomane u cilju njihovog izlečenja, uskoro će postati profesor, piše Kurir.

Otac Branislav

Na Univerzitetu prirodne medicine koji je otvoren u Beogradu, otac Branislav će predavati predmete vezane za bolesti zavisnosti, a kako kaže planira i da održi i praksu u Crnoj reci, gde je ranije imao duhovno-rehabilitacioni centar.

Podsetimo, otac Branislav javnosti je postao poznat pre tri godine, kad se pojavio snimak iz rehabilitacionog centra za lečenje narkomana „Crna Reka“, gde je bio upravnik. Na tom snimku jasno se vidi kako on i njegov saradnik tuku svoje štićenike lopatama i pesnicama.

Inače, prema pisanju lista Kurir, na novootvorenom fakultetu, koji postoji u okviru američkog Univerziteta prirodne medicine, može se za dve do tri godine postati „diplomirani savetnik estradnih i javnih ličnosti’’ ili „sertifikovani mejkap artist’’. Menadžer Univerziteta dr Željko Stanojević kaže da nisu akreditovani kod nas već u SAD.

„Institut za hebrejski jezik potpisao je ugovor sa Univerzitetom prirodne medicine kako bi studenti iz Srbije mogli ovde da polažu ispite. Fakultet u Beogradu pohađa 35 studenata, u Novom Sadu šest, a u Šapcu nema zainteresovanih. Školarina iznosi oko 1.200 evra – rekao je Stanojević.

Osim oca Branislava, profesori na tom univerzitetu biće i muzičar Čeda Čvorak, frizer Miki Panjković, koji će predavati Negu kose i frizersku praksu, dok će predmet Mediji i estradne ličnosti predavati novinar i učesnik rijalitija „Farma“ Aleksandar Jovanović.

B92