Правна питања и одговори

ЗРЕЊАНИН – Деца у вртићу „Колибри“ већ неколико месеци бораве под неонкама, без природног осветљења и ваздуха, у просторији у којој прозори не могу да се отворе.

Заменица заштитника грађана Ирена Тапавички након пријаве Зрењанинаца чија деца бораве у овом вртићу, обишла је објекат и уверила се у погубну ситуацију за малишане.

– Предшколска установа Зрењанина није ништа предузела да ову ситуацију реши и отклони – упозорила је Ирена Тапавички и потврдила да су оба прозора на учионици „закована“ металним плочама.

Васпитачице и директор Предшколске установе тврде да су немоћни и да ово није први проблем који им прави прва комшиница.

– Тражила је да подигнемо прозоре, како не бисмо могли да јој „виримо“ у двориште да би она била комотна. Убацивала нам је разне ствари, смеће и свињски измет, а о свему су упознати у полицији и инспекцији – каже за „Правду“ васпитачица Александра Танкосић Падејски.

До комшинице није могуће стићи јер се она забарикадирала у свом дворишту и са других страна.

М. П.

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se oko 64.000 osoba sa završenim fakultetom, koje posao u proseku traže nešto duže od 20 meseci.

Nezaposleni sa srednjom školom i bez kvalifikacija na radno mesto čkaju tri, odnosno četiri godine.

Kako kažu u NSZ, u 2011. godini do posla su najbrže dolazili stručnjaci za finansije, inženjeri elektrotehnike, informatike, mašinstva, matematičari, nastavnici stranih jezika, anesteziolozi, kardiolozi, oftalmolozi i farmaceuti.

Najveću šansu za zaposlenje, kako ističu u toj službi, imaju kandidati sa iskustvom, a da li će doći do radnog mesta u velikoj meri zavisi i od toga da li i koliko aktivno traže posao.

Broj nezaposlenih sa završenim fakultetom na evidenciji NSZ je konstantan – oko 64.000 i oni čine između sedam i osam odsto, a među njima je čak 854 magistara i 57 doktora nauka.

Najviše je diplomirani ekonomista – oko 9.000 i diplomiranih pravnika oko 5.500.

Statistika o tajanju “potrage” za radnim mestom nešto je povoljnija kada su u pitanju mlađi od 30 godina – visokoobrazovani posao traže prosečno godinu dana, sa srednjim obrazovanjem 1,8 godina, a nekvalifikovani 2,4 godine.

U NSZ je evidentirano 215.000 osoba između 15 i 30 godina koji traže posao, od kojih oko 45.500 čine nezaposleni bez kvalifikacija i sa osnovnom školom, 127.500 sa srednjom školom, a 42.000 sa završenom višom školom ili fakultetom.

Izvor: B92

Конкурс за упис нове генерације ученика у средње школе биће објављен око 18. априла, изјавио је данас Танјугу помоћник министра просвете и науке Зоран Костић.

„Конкурс се управо припрема за штампање и надамо се да ће бити представљен одмах после ускршњих празника – око 18. априла“, рекао је Костић.

Пробни тест мале матуре, на коме ће бити потпуно непознати задаци из српског и математике, осмаци ће полагати 21. априла, а за оне који тог дана не изађу на тест, резервни термин је 28. април.

Уписне активности и датум полагања завршног испита биће приближни прошлогодишњим, без обзира на то што је због леденог таласа током школска година продужена за недељу дана.

Од ове године, као новина уводи се пробно тестирање за ученике шестог разреда и за њих ће тест са питањима из биологије, историје, физике, географије, бити одржан у суботу, 31. марта.

Разлог је то што ће они, када буду у осмом разреду, на завршном испиту, уз српски и математику, полагати и трећи тест, комбинацију питања из пет предмета (биће додата и хемија).

Пробни тестови неће бити оцењивани, али ће резултати користити Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања који ради евалуацију.

Костић је раније рекао да у Србији има 78.000 ученика осмог разреда и да је за њих у средњим школама резервисан довољан број места – пет до седам одсто више од броја осмака.

У гимназије ће у новој школској години, према Костићевим речима, бити уписано 22 одсто ученика.

Уз конкурс ће бити објављен и информатор, у коме се налазе минималан и максималан број бодова који је прошле године био потребан за упис у све средње школе у Србији.

РТВ

Majka deteta bila u alkoholoisanom stanju i dva puta udarila učiteljicu, a zatim je intervenisala, po pozivu, niška policija. Učiteljica nije zadobila teže povrede, ali je doživela veliku neprijatnost

Incident se dogodio za vreme odmora

NIŠ – Majka jedne učenice prvog razreda udarila je učiteljicu u prisustvu više očevidaca, izjavio je u četvrtak veče lokalnim medijima direktor osnovne škole „Sveti Sava“ Vladimir Kalčić.

On je rekao da je majka deteta bila u alkoholoisanom stanju i da je dva puta udarila učiteljicu, a zatim je intervenisala, po pozivu, niška policija. Učiteljica nije zadobila teže povrede, ali je doživela veliku neprijatnost, navode mediji.

Incident se dogodio u popodnevnoj smeni za vreme odmora, a prema rečima direktora, majka učenice se i ranije neprimereno ponašala.

Kalčić je rekao da su juče na roditeljskom sastanku reagovali roditelji zbog ponašanja njenog deteta, čime ona nije bila zadovoljna.

U školi je u toku postupak izbora privatnog obezbeđenja koje će brinuti o deci i zaposlenima zajedno sa školskim policajcem, rekao je direktor niške osmoletke.

КURIR

Počinje izgradnja ormarića u osnovnim školama

Sledeće nedelje počeće ugradnja oko 120.000 školskih ormarića u svim beogradskim osnovnim školama. Taj posao bi trebalo da bude gotov do 1. septembra kada će svi osnovci u Beogradu imati svoje đačke ormariće i još po jedan komplet udžbenika, koji će dobiti na korišćenje od Grada.

– Neke osnovne škole već imaju ormariće za decu od prvog do četvrtog razreda i to se pokazalo kao dobra praksa. Ugradnjom ormarića deca će imati znatno lakše školske torbe, što će im omogućiti zdraviji rast i razvoj. Učenici će u ormarićima moći da ostavljaju opremu i knjige, koje ne moraju da nose kućama, jer će tamo imati drugi komplet knjiga za učenje, kaže članica Gradskog veća Jovana Mehandžić za Danas.

Ona ističe da je Grad pokrenuo ovaj projekat upravo zbog toga što je đačka torba poslednjih godina sve teža i teža, a deformiteti kod dece sve češći.

– Dete koje ide u drugi razred osnovne škole nosi torbu koja je u proseku teška četiri kilograma, a rančevi šestaka su skoro duplo teži. Analize stručnjaka pokazale su da težina đačke torbe ne bi trebalo da prelazi 15 odsto težine deteta, ali realnost jeste da mališani na svojim leđima nose mnogo većI teret. Pored lošeg držanja deteta, teška torba dovodi i do krivljenja kičme i deformiteta stopala, navodi Mehandžićeva.

Prema poslednjim podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, čak trećina dece školskog uzrasta ima problema sa krivom kičmom, a jedna patina sa lošim telesnim držanjem. Primećen je i porast broja teformiteta stopala kod osnovaca.

DANAS