JAGODINA – Predsednik UGS „Nezavisnost“ Branislav Čanak izjavio je u Jagodini da su protesti radnika i seljaka u Srbiji i blokiranje ulica i drumova samo skretanje pažnje na probleme, ali da ne rešavaju ništa.

„Odnekuda se povremeno nađu pare, ali to ne rešava problem“, rekao je Čanak, učestvujući kasno sinoć u emisiji jagodinske televizije „Palma plus“.

Na primeru radnika iz Lapova koji su blokirali međunarodnu prugu i izazvali veliku štetu za državu, „videli smo, nejedinstvo sindikata i radnika drugih preduzeća koji im se nisu pridružili, ali smo videli i to da nisu ležali ne pruzi ne bi dobili ni pare“, kazao je Čanak.

Prema njegovim rečima, situacija i položaj radnika u Srbiji imaju tendenciju pogoršavanja, pa „može biti samo gore, jer su okolnosti u kojima živimo krajnje negativne“.

Čanak je rekao da su „svi talasi privatizacije, a bilo ih je četiri“, bili drukčiji, i sve više gurali u propast privredu, pri čemu se nisu poštovali ključni elementi, a da jesu radnici i privreda ne bi doživeli ovo što su doživeli.

Neka preduzeća nisu kupovana da bi radila već radi zamljišta na kome su se nalazila, kazao je Čanak naveo da sindikati Srbije „nemaju autoritet“ jer se smatraju „uslužnim delatnostima“ koje radnicima nabavljaju polutke, krompir, luk…

„Zato imamo sečenje prstiju, zabijanje eksera u dlan u očajanju i nemoći“, rekao je Čanak i ocenio da sindikat mora da se „prestrojava“, za šta je potrebno i mnogo sredstava.

Kurir

Po broju doktorata Srbiji bi mogli da pozavide i Oksford i Kembridž. Mentor promovisao 14 doktora za 4 godine, što je previše za ceo radni vek

Doktora nauka imamo za izvoz

Doktori nauka stasavali su prethodnih godina u Srbiji u broju na kome bi nam pozavideli i Oksford i Kembridž. Čeka nas još jedan nerealno veliki talas doktora nauka, a onda će broj da bude sveden na razumnu meru, napominju u Komisiji za akreditaciju, koja je među prvima i alarmirala državu zbog ovog problema.

Prema podacima Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj, broj mesta na doktorskim studijama državnih univerziteta ove školske godine iznosio je 2.578, a, recimo, u 2009. godini zvanje doktora dobilo je 557 stručnjaka.

A na Univerzitetu u Beogradu, koji obrazuje najveći broj studenata, od osnivanja do danas doktoriralo je – 13.000 akademaca!

Akreditovane doktorske studije u Srbiji godišnje upiše oko 3.000 akademaca, objašnjava Vera Vujčić, predsednica Komisije. Od tog broja oko sedam odsto ih je na privatnim fakultetima, a 93 na državnim.

„Ovaj broj je realan i fakulteti sada poštuju odredbe novog zakona o visokom obrazovanju „, kaže Vera Vujčić. „Očekujemo još „repova“ hiperprodukcije najviših naučnih zvanja, jer je svima koji su upisali po starim programima prvobitni rok za odbranu disertacije sa 2012. godine dodatno produžen.“

A da se ne bi više ponovilo masovno deljenje doktorata, dodaje, pravila su čvrsto postavljena. Fakultet može da ima samo predviđeni broj doktoranada, koji je uslovljen brojem mentora i radova godišnje.

Ne čudi što je na evidenciji Zavoda za zapošljavanje uvek po nekoliko ljudi sa „dr“ ispred imena, kada je, recimo, samo Fakultet za menadžment u Novom Sadu, koji je kasnije isključen iz Privredne akademije, za kratko vreme „štancovao“ 150 doktorskih i magistarskih zvanja. Jedan profesor je za četiri godine promovisao 14 doktora nauka, iako je praksa da u toku čitavog radnog veka budu mentori svega deset puta. Dešavalo se i to da se na jednom privatnom fakultetu na svakih 20 dana branila po jedna disertacija. Na državnim fakultetima se promoviše nekoliko doktora godišnje.

I dok stručnjaci strahuju za kvalitet doktorskih studija na privatnim fakultetima, na državnim je najveći problem odugovlačenje, pa doktorske studije neretko traju i duže od decenije. Veliki broj upiše, a onda odustane od sticanja najvišeg naučnog zvanja.

S MEDIA

GORNJI MILANOVAC – Smeštaj dece u Dečjoj ustanovi „Sunce“ u Gornjem Milanovcu poskupeo je za 8,33 odsto, odlučili su članovi Opštinskog veća na jučerašnjoj sednici koja je bila zatvorena za javnost.

U saopštenju koje je podeljeno novinarima ističe se da će od sada roditelji za smestaj dece do pet i po godina mesečno plaćati 3.900 dinara, a za decu koja su na pripremnom predškolslkom programu u grupama cena je 2.730 dinara.

Poskupljenje je obrazloženo povećanim cenama namirnica, električne energije, sredstava za higijenu, gasa i goriva.

Autor:

Agencija BETA

Najveći broj volontera ima između 20 i 30 godina, iako su kampovi otvoreni za volontere do 65 godina

Najviše naših tinejdžera odlazi u Italiju, Nemačku, Francusku i Portugaliju

Dvadesettrogodišnja apsolventkinja pedagogije Marija Ratković kaže da joj je leto provedeno u edukativnom volonterskom kampu, u malom mađarskom mestu Agašehazu, koji se nalazi u blizini Kečkeketa, jedno od najlepših životnih iskustava. Za dve nedelje koliko je provela u kampu, Marija je decu, uzrasta od šest do petnaest godina, učila engleski i srpski jezik, naučila ih da pišu ćirilicu i pevaju srpske pesme i u saradnji sa volonterima iz Evrope organizovala im je brojne umetničke radionice.

„Moje prvo iskustvo sa volonterskim kampovima bilo je u malom mestu u Francuskoj, blizu Bordoa, gde sam zajedno sa volonterima iz celog sveta učestvovala u rekonstrukciji zidova jednog srednjevekovnog zamka koji se nalazi pod zaštitom Uneska. Tronedeljni boravak u ovom kampu, u kome sam se družila sa lokalnim stanovništvom, učila francuski jezik i stekla brojne prijatelje iz Evrope i sveta, pamtiću po tome što sam se zaljubila u svog vršnjaka iz Velike Britanije sa kojim i danas gajim jedno lepo prijateljstvo”, iskreno priča Marija koja planira da sledeće leto provede u jednom od brojnih volonterskih kampova u Grčkoj ili Turskoj.

Marija je jedna od 600 volontera iz naše zemlje koji preko Mladih istraživača Srbije deo ovog leta provode u nekom od volonterskih kampova širom planete. Tinejdžeri koji imaju skroman džeparac, a žele da vrele letnje dane provedu van granica naše zemlje, mogu da borave u volonterskom kampu koji se nalazi u blizini arheološkog lokaliteta u Grčkoj, mogu da pomažu morskim kornjačama na obali Indijskog okeana da se po polaganju jaja sigurno vrate u okean, čuvaju njihova gnezda i nakon toga u okean puste tek rođene kornjače. Oni koji imaju avanturistički duh mogu da budu deo Velškog putujućeg cirkusa i sa njim proputuju od severa Francuske do juga Velike Britanije i tako nauče žonglerske i klovnovske veštine, a ljubitelji sedme umetnosti mogu da budu deo ekipe filmskog festivala u Milanu, upoznaju se sa slavnim rediteljima i glumcima i zavire šta se dešava iza kulisa sedme umetnosti.

Kako za naš list ističe Jelena Ristić iz Mladih istraživača Srbije, ova volonterska organizacija razmenjuje volontere iz celog sveta, a najviše naših tinejdžera odlazi u evropske zemlje, pre svega u Italiju, Nemačku, Francusku i Portugaliju. U svetu postoji oko 3.000 volonterskih kampova, od kojih se oko 2.000 nalazi na starom kontinentu, a najveći broj njih su ekološki kampovi. Rad u ovim kampovima je simboličan, a volonteri nisu prava radna snaga, već odlaze u kamp da bi se upoznali sa kulturom, jezikom i prirodnim lepotama zemlje, a razmena volontera se obavlja isključivo preko organizacija.

„Mladi istraživači Srbije su član Međunarodne mreže volonterskih organizacija, preko kojih 100.000 ljudi svake godine obiđe planetu. Postoji podela na tinejdž-kampove i kampove za odrasle, a najveći broj volontera ima između 20 i 30 godina, iako su kampovi otvoreni za volontere do 65 godina. Za roditelje koji su mladi duhom i koji žele da svoju decu od malih nogu upoznaju sa različitim zemljama i kulturama, postoje porodični kampovi”, kaže Jelena Ristić.

A odgovor na pitanje koje Mladim istraživačima postavlja većina roditelja – kakva je kontrola dece u kampovima, glasi: prilično stroga. U svakom tinejdž-kampu apsolutno su zabranjeni cigarete i alkohol, a o mladima brinu profesionalni kamp-lideri, koji su posebno obučeni da rade sa tinejdžerima. Dominirajući jezik u većini volonterskih kampova je engleski, a dužina boravka u kampu obično je dve do tri nedelje. Osim participacije koja iznosi 4.200 dinara, volonteri plaćaju samo troškove puta, a hrana i smeštaj u kampu su besplatni.

S obzirom na to da je vizni zid srušen, nije potreban ceo kofer dokumenata da bi mladi prešli granicu – potrebna je samo pisana dozvola roditelja da dete može da napusti Srbiju i boravi u kampu, dodaje naša sagovornica. Ona takođe ističe da je ove godine više od 300 volontera iz Evrope i sveta boravilo u nekom od 20 volonterskih kampova u našoj zemlji. Najveće interesovanje volontera bilo je za boravak u kampu na Obedskoj bari, gde su oni radili na zaštiti ovog prirodnog dobra, a veliko interesovanje vlada i za umetnički kamp u Kosjeriću i zaštitu prirodnog dobra Zasavica, koji se nalazi blizu Sremske Mitrovice.

Katarina Đorđević

Економски факултет НОВИ САД

На универзитетима у Србији, у другом уписном року, остало је више од пет хиљада слободних места. Од тога, 1985 места је на Универзитету у Новом Саду, где се на буџет може уписати 268 студената, а на самофинансирање 1717.

Највише слободних места има на Техничком факултету „Михајло Пупин“, у Зрењанину, као и на Економском и Правном факултету у Суботици и Новом Саду.

Besplatni udžbenici za učenike od prvog do trećeg razreda najverovatnije neće biti odštampani do 1. septembra, jer još nema ugovora sa izdavačima. Prošle godine ugovori potpisani u junu.

Ministarstvo prosvete i nauke još nije potpisalo ugovore sa izdavačima, zbog čega ima nisu ni dostavljeni spiskovi o potrebama po školama.

U izdavačkoj kući Klet kažu da je prošle godine ugovor potpisan krajem juna, dok se ove godine kasni više od mesec dana.

„Nema šanse da isporučimo svim školama udžbenike na vreme. Prošle godine ugovore smo potpisali krajem juna, a ove godine se kasni više od mesec dana. Kako bi deca dobila knjige na vreme, sa isporukom treba da krenemo već 10. avgusta. Naša izdavačka kuća je preuzela rizik na sebe i štampala knjige, ali u problemu su mali izdavači koji čekaju tačne brojke od ministarstva da počnu sa štampom – kaže za Blic Gordana Knežević iz izdavačke kuće Klet.

Problem sa ugovorima leže u jednom sudskom postupku. Izdavačka kuća Korak po korak osporila je udžbenik iz matematike kuće Eduka i sve je došlo do Ustavnog suda. I Komisiji za zaštitu prava uložili su žalbu, tako da je postupak nabavke obustavljen.

„Mi se nadamo da će se ovih dana komisija izjasniti po tom pitanju. Čim dobijemo njihov odgovor, nastavljamo nabavku i potpisaćemo ugovore sa izdavačima“, kaže Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete za učenički i studentski standard, javne nabavke i investicije.

(MONDO)

Momci i devojke sa Biološkog fakulteta iz Novog Sada, članovi Naučnoistraživačkog društva studenata biologije „Josif Pančić”, sakupljaju uzorke biljnih i životinjskih vrsta, proučavaju ptice, zmije, žabe, guštere..

Mladi istrazivači posle napornog dana na Zasavici (Foto J. Slatinac)

Sremska Mitrovica – Mladi istraživači, budući profesori biologije i ekologije, naučni radnici, njih 20, spojili su ugodno sa korisnim i došli u desetodnevnu istraživačku misiju u Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice. Njihova traganja za novim primercima biljnog i životinjskog sveta u ovom rezervatu prostiru se na 1.850 hektara ovog zaštićenog prirodnog dobra, koje ima 670 hektara pod strogim režimom zaštite. To su trstici, bare i vodene površine sa kao biser čistom plovnom rekom Zasavicom, koja kroz rezervat protiče u dužini od 33 kilometra.

Momci i devojke sa Biološkog fakulteta iz Novog Sada, članovi Naučnoistraživačkog društva studenata biologije „Josif Pančić“, sakupljaće na terenima Zasavice uzorke biljnih i životinjskih vrsta, a onda će uslediti analize u laboratorijama fakulteta, da bi do kraja godine Mihajlo Stanković, istraživač iz rezervata, dobio njihove analize, koje će biti publikovane.

– Rade sistematski svaki dan od devet ujutro do 16 časova, ostalo vreme je predviđeno za sortiranje uzoraka, pakovanje i odmor. Proučavamo ptice, zmije, žabe, guštere, leptire, puževe, pauke i sve biljne vrste. Uostalom, od 2003. godine organizujući naučne kampove ove vrste otkrivene su 23 nove biljne vrste koje su bile nepoznate u Srbiji, a šest novih vrsta do sada nije pronađeno nigde na Balkanu. Reč je o pet vrsta planktonskih račića i algi – pršljenici. U tome je veliki doprinos mladih istraživača koji su ovde boravili u kampovima – ističe Stanković.

Istraživači na Zasavici znaju da ovde ima registrovano osam stotina vrsta biljaka, 23 vrste riba, 190 vrsta ptica, 62 sisara, 27 sorti gmizavaca, zmija i guštera.

– Valjda ćemo za ovih deset dana otkriti još neke vrste, jer, očigledno, ovaj teren je nepresušan izvor za biologe-istraživače – kaže Stefan Novaković, student druge godine na fakultetu „Futura“ u Beogradu, koji se samoinicijativno priključio istraživačkoj grupi iz Novog Sada.

Posle napornog rada na terenu istraživačima je obezbeđen ručak, uvek specijalitet, od raznih vrsta mesa, od mangulice, magarca, podolca, srnetine, odmor i zabava posle 16 časova kada se vrate sa terena, vožnja čamcem po Zasavici, pecanje…

– Postdiplomac sam, specijalnost su mi pauci. Ovde stvarno za istraživače ima dosta posla. Zasavica je, opet, i pravo mesto za odmor – kaže Igor Gajić iz Šida.

Zrenjaninka Olivera Uglješin, student četvrte godine ekologije, u prolazu nam kaže:

– Kako je ovde sve čisto, uredno, lepo. Prosto čovek da ne poveruje da imamo ovako lep rezervat, sređen i očuvan biljni i životinjski svet. Ovo je pravo mesto za miran odmor, ali i za istraživačke radove.

Mladi istraživači ne daju mira Mihajlu Stankoviću, žele sve da saznaju, da obiđu ekonomiju, na kojoj se čuva genetski materijal, stado podolskog govečeta, mangulice – sremske lase, stotinu grla domaćeg magarca, brdski konjić, krava buša, domaći bivo, karakačanska, domaća cigaja i vlaška – vitoroga ovca i balkanska koza. Žele da krenu u potragu za najboljim graditeljima – dabrovima, a ovde ih je 15 familija sa oko stotinu jedinki. Grade brane i skloništa na reci i u barama, na kojima im mogu pozavideti i pravi majstori.

– Dabrovi su se odavde proširili od Jadra do Obrenovca i uzvodno uz Savu do Brčkog. Zasavica je za njih idealno stanište, odlično se razmnožavaju – priča Stanković.

Napuštamo kamp mladih istraživača koji su svoje drugo slobodno popodne pretvorili u radno, da se, kako reče Šapčanin Đorđe Petrović, student druge godine biologije, upoznaju sa ovdašnjim obiljem koje je priroda darovala, a čovek uspeo da to sve sačuva.

————————————————————-

Stižu volonteri

Za sedam dana ovde stiže i grupa od deset mladih volontera iz evropskih i azijskih zemalja, koji će, kako reče upravnik Zasavice Slobodan Simić, deset dana uređivati Vizitorski centar, čistiti od otpada pašnjak Valjevac i uređivati priobalje reke Zasavice. To je deseti međunarodni volonterski kamp, gde se mladi ljudi upoznaju sa prirodnim bogatstvima, običajima i načinom života u Srbiji.

J. Slatinac

SMEDEREVO – Do početka nove školske godine Smederevo će uložiti 14 miliona dinara u neophodne rekonstrukcije i adaptacije školskih prostorija, kako bi obrazovne ustanove u ovom gradu i okolnim selima bile spremne i bezbedne za početak nove školske godine.

– Radimo na pripremi svih škola, osnovnih i srednjih, za početak školske godine, kako bi u što boljem stanju dočekali učenike – rekao je član Gradskog veća zadužen za obrazovanje Miša Ivković.

Predstavnici gradskih vlasti, prema Ivkovićevim rečima, razmišljali su, pre svega, o bezbednosti učenika, pa su shodno tome odredili prioritete.

– Vodili smo računa o sanitarnim uslovima, da budu prilagođeni đacima, kao i elektro instalacijama. Sredili smo krovove koji prokišnjavaju i sisteme za grejanje gde je to bilo neophodno, kao i produžene boravke – naveo je Ivković.

U Smederevu i okolnim selima postoji 19 osnovnih škola, tri srednje stručne škole, gimnazija i muzička (osnovna i srednja) škola. Sa više od 10.000 učenika u ovim školama radi oko 2.000 zaposlenih.

Autor:

Agencija Tanjug

Otkrivamo – U Srbiji je sve na prodaju

Nema oblasti u društvu u kojoj neki službenik nije uzeo mito. Lakomi na pare su svi – od državnih institucija do javnih preduzeća, zdravstva, MUP, prosvete…

1. Katastar

500-1.000 €

Konverzija iz korisničkog u vlasnički status

1.500-5.000 €

Uknjižba u katastar

50-300 €

Ispravka lista nepokretnosti

50-300 €

Ubrzano izdavanje izvoda i kopija u katastru

2. Dozvole

500 €

Informacija iz Sekretarijata za urbanizam o lokaciji, ubrzanje

1.000-2.000 €

Ubrzanje dobijanja uslova od javnih preduzeća

5.000-10.000 €

Lokacijske i građevinske dozvole po ubrzanoj proceduri

1.000 €

Dobijanje upotrebne dozvole

100-3.000 €

Referentima za obradu dokumenata za izdavanje građevinske dozvole

3. Javne nabavke

3.000 – 300.000 €

Nameštanje tendera

10-20 %

Dobijanje male javne nabavke do 27.000 evra

4. Zdravstvo

20 % vrednosti

Nabavka medicinske opreme od određenog proizvođača

20 % vrednosti

Nabavka lekova i citostatika od određenog proizvođača

5.000-10.000 €

Zapošljavanje lekara u zdravstvenim centrima

20.000-35.000 €

Zapošljavanje hirurga u zdravstvenim centrima

1.000 €

Carski rez

500 €

Porođaj sa epiduralom

500 €

Fiktivni prijem u dnevnu bolnicu

300-3.000 €

Operacije

3.000 €

Postoperativno lečenje

100 €

Zračenje preko reda

5. Inspekcije

100-500 € mesečno

Poreskim inspektorima

1.000-4.000 € godišnje

Zaobilaženje nelegalnih lokala za igre na sreću

40-300 €

Kontrolorima SOKOJ i OFPS

200-1.500 € mesečno

Zaobilaženje uličnih tezgi

100-300 €

Zatvaranje očiju pred nelegalnom gradnjom

6. Ostalo

1.000-1.500 €

Jedan prenos robe bez carinjenja

1.000-20.000 €

Pravo na iznajmljivanje lokala

100-200 €

Upis deteta u vrtić preko veze

100-300 €

Asfaltiranje sporednih ulica (mimo plana)

300-500 €

Puštanje ribokradica da love pomoću struje i plina

1.000 €

Bolji tretman u zatvoru

300-500 €

Dobijanje vozačke dozvole

80-100 €

Popravljanje ocena u školi

500-750 €

Ispit na fakultetu

1.500-16.000 €

Kupovina diploma

10-20 % vrednosti imovine (firme)

Lažiranje veštačenja u privredi

7. Penzije

4.000 €

Upisivanje do pet godina staža

2.000 €

Štelovanje visine penzije

1.000-5.000 €

Invalidska penzija

KURIR

Traže poskupljenje – Dok novosadska predškolska ustanova svake godine traži poskupljenje uz argument da tamošnji roditelji najmanje plaćaju vrtić, istraživanje Pressa je pokazalo da su ove cene po gradovima u pokrajini prilično ujednačene

Novosadska Predškolska ustanova „Radosno detinjstvo“ već godinu dana traži poskupljenje usluga jer, kako kažu, sa cenom boravka od 2.000 do 3.000 dinara, koliko plaćaju roditelji, „samo prave dugove“. Međutim, istraživanje Pressa pokazalo je da većina roditelja u vojvođanskim mestima plaća vrtić po sličnim cenama, a najveće liste čekanja su u Novom Sadu i Bačkoj Palanci.

U Kikindi ima mesta

Kako smo saznali u Predškolskoj ustanovi „Dragoljub Udicki“ u Kikindi, na području te opštine u narednoj školskoj godini roditelji neće imati problema da upišu svoju decu u vrtiće. Direktor Miloš Pejakov kaže da nema liste čekanja i da će se grupe formirati prvih dana septembra

– Mesta ima za svu decu. Za one iz socijalno ugroženih porodica cene će biti prepolovljene ili uopšte neće plaćati vrtić – kaže Pejakov.

Osim toga, glavni grad Vojvodine svake godine za predškolsku ustanovu izdvaja oko 15 odsto ukupnog budžeta, jer Novi Sad plaća 80 odsto cene boravka za svako dete, tako da ova ustanova za svako dete dobija od grada još oko 12.000 dinara.

Čekaju upis dve godine

Uprkos tome, u toj ustanovi navode da sadašnja cena nije dovoljna da se podmire osnovni troškovi.

Rukovodilac Ekonomsko-finansijske službe Petar Pajčin kaže da novosadski vrtići imaju dugovanja prema dobavljačima.

– Takođe, često se dešava da moramo da angažujemo dodatnu radnu snagu na zameni, koju plaćamo iz našeg džepa. Sadašnja cena boravka dece je iz 2009. godine, a od tada su i energenti i hrana višestruko poskupeli. Zbog toga je neophodno da cena boravka bude korigovana – pravda Pajčin konstantne težnje za poskupljenjem vrtića.

Roditelji u Bačkoj Palanci imaju slične probleme kao i u Novom Sadu – duge liste čekanja, a često se na upis deteta u vrtić čeka i po dve godine.

Predškolska ustanova „Mladost“ u tom mestu ima osam vrtića u kojima svake godine boravi oko 750 dece, od jaslica do pripremnog predškolskog uzrasta. Ustanovu dotira država, tako da, osim plata i ostalih troškova, po zakonu boravak u vrtiću ne plaćaju treće i četvrto dete u porodici, deca sa smetnjama u razvoju i druge kategorije koje propisuje zakon, dok lokalna samouprava oslobađa plaćanje boravka i decu samohranih roditelja.

U Zrenjaninu dobri uslovi

Problema sa brojem mesta ima i u Zrenjaninu, ali su uslovi, kako saznajemo, prilično dobri.

– Lokalna samouprava plaća 60 odsto boravka dece, a postoje i liste čekanja. Roditelji plaćaju priredbe i ekskurzije, a zaposleni u vrtiću su vredni i za svaku pohvalu – kaže za Press Bojan Stanisavljev, čije dete pohađa vrtić „Poletarac“ u Zrenjaninu.

Larisa Onodi