PIROT – U pirotskim srednjim školama od naredne školske godine postojaće novi obrazovni profili koji će zameniti one za koje nije postojalo dovoljno interesovanja učenika.Novi obrazovni profili, koji će kako se očekuje omogućiti lakše zapošljavanje po završetku školovanja, uvode se u Ekonomskoj, Tehničkoj, Srednjoj stručnoj i Mlekarskoj školi.

Direktor Tehničke škole Aca Božić rekao je da ove godine ukidaju tekstilni smer za koji ni prošle godine nije bilo velikog interesovanja.

– Ove godine upisaćemo jedno ogledno odeljenje sa 20 tehničara za elektroniku na vozilima sa četvorogodišnjim školovanjem. Procena je da će u narednih desetak godina biti posla za oko 500 ljudi ove struke zbog sve većeg broja uvoznih savremenih automobila – kazao je Božić.

On navodi da u Pirotskom okrugu nema specijalizovanih servisa, a sve je više savremenih automobila koje je nemoguće održavati bez kompjuterske dijagnostike.

– Umesto elektroinstalatera, otvaramo novi obrazovni profil elektromontera mreže i postrojenja sa trogodišnjim školovanjem. Upisaćemo 15 učenika jer i za ovim obrazovnim profilom postoje potrebe – kazao je Božić, dodajući da ova škola obrazuje kadrove u oblasti saobraćaja, elektrotehnike i mehanike.

Srednja stručna škola u Pirotu ove godine, pored tehničara za polimere i tehničara zaštite životne sredine, upisuje dva nova obrazovna profila u oblasti građevinarstva – dekorater zidnih površina (moler) i keramičar-teracer-pećar.

– U ova dva nova odeljenja sa trogodišnjim školovanjem upisaćemo ukupno 30 učenika. Umesto frizera sada smo uveli nova zanimanja. Računamo da će učenici koji završe ovu struku moći brže da se zaposle jer je reč o zanimanjima koja su veoma tražena i dobro plaćena – kazao je direktor ove škole Dragoslav Mančić.

Prema njegovim rečima, da bi pospešili upis u ova dva nova zanimanja, za sve učenike biće obezbeđeni besplatni udžbenici.

Ekonomska škola u Pirotu, pored dva ogledna odeljenja finansijskog administatora i komercijaliste i ekonomskog tehničara, upisuje po prvi put novo odeljenje sa 30 učenika za obrazovanje kuvara.

– Ukidamo smer trgovac, a ostaje i dalje obrazovni profil konobar i kuvar s trogodišnjim školovanjem – kazao je direktor škole Vidojko Cvetković.

Prema rečima direktora Mlekarske škole „Dr Obren Pejić“ Milana Vučićevića, ova škola posle tri godine pauze opet upisuje smer za obrazovanje mesara i pekara.

– Pošto naša škola obrazuje kadar za prehrambenu industriju ostaje i dalje zanimanje prehrambeni tehničar gde ćemo upisati 48 učenika i prerađivač mleka sa trećim stepenom za 24 učenika – rekao je Vučićević.

U Pirotu ove godine u pet srednjih škola biće mesta za 698 učenika.

Najviše đaka upisaće Tehnička škola – 224, Gimnazija – 150, Ekonomska škola -138, Mlekarska škola – 96 i Srednja stručna škola – 90 đaka.

Autor:

Agencija BETA

– U Srbiji, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, 6,2 odsto onih koji čekaju posao završilo je fakultet. Najmanje je stručnjaka informacionih tehnologija, a diplomiranih ekonomista ima deset puta više, prenosi RTS.

Poznavaoci računara i savremenih tehnologija nemaju problem da nađu posao. Posao je taj koji čeka njih. Već tokom studija rade projekte za kompanije koje ih samo preuzmu kada diplomiraju.

Uroš Kotnik, konsultant informacionih tehnologija, kaže da posao nalaze lako, da su veoma cenjeni, da svi govore istim jezicima, jer je programerski i engleski jezik obavezan.

„Posao je dobro plaćen ali ako želite da budete konkurentni, morate stalno da se usavršavate“, dodaje Kotnik.

Kompjuterski znalci – su među prvima na listi deficitarnih zanimanja. Na birou ih je oko 600.

„Za razliku od njih, na evidenciji je daleko više lica koji su završili Ekonomski fakultet, nešto manje oko 7.000, Pravni oko 4.000, a najteže do posla dolaze politikolozi, inženjeri prerade drveta i lekari opšte prakse“, kaže Srđan Andrijanić, iz Nacionalne služba za zapošljavanje.

Uprkos takvom stanju na tržištu rada, naše srednjoškolce, prema istraživanju sajta „Infostud“, najviše zanimaju ekonomija, menadžment, filologija, medicina i stomatologija.

Pomiriti svoje želje sa ambicijama roditelja i, istovremeno, izbeći dugogodišnje čekanje na posao, nije lako za jednog osamnaestogodišnjaka. Pomogla bi strategija obrazovanja.

„Ovih dana radimo na organizacionom rešenju. Tokom leta će se, takođe raditi na tome i radni tekst biće gotov do oktobra, a cela strategija očekujem da će biti usvojena do kraja godine“, rekao je Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.

Na taj način, podsticaće se ono što Srbiji treba, pa će mladima biti lakše da donesu jednu od najvažnijih životnih odluka.

Autor:

Novinske agencije

Lastiš, konopac, školice, kockice, nepoznati su deci danas. Sedenje ispred računara i televizora i nedovoljna fizička aktivnost uzimaju danak. Između 12 i 18 odsto dece u zemlji je gojazno, a mnoga imaju deformitete kičme i ravna stopala, prenosi RTS.

Osim u vreme školskih raspusta, malobrojne su opštine koje omogućavaju besplatno bavljenje sportom. Pančevo je jedan od retkih gradova koji mladima omogućava besplatne treninge.

Roditeljima se, već od polaska deteta u vrtić, nameću aktivnosti koje se plaćaju. Ako je u porodici dvoje dece, mesečni izdaci često premašuju 10.000 dinara.

„Od onoga što je deci ponuđeno – karate, fudbal, košarka, najmanje košta članarina. Najviše koštaju one stvari koje ih prate, a to su oprema, izlasci, razni turniri“, ukazala je majka školskog deteta.

Škole, osim časova fizičkog vaspitanja, nisu u obavezi da organizuju dodatne sportske aktivnosti. Pojedine nemaju ni fiskulturne sale, pa se časovi fizičkog održavaju u učionici.

„Moglo bi da se pomogne da se nabavi novija, savremenija oprema kao i to da finansijski pomogne neko ko je voljan i spreman da se bavi tom decom i da angažujemo decu da se bave sportom u okviru škole“, rekla je Dragana Spasojević, direktorka OŠ „Vojvoda Mišić“ iz Beograda.

Kako je, po Zakonu o sportu, fiskulturna sala sportski objekat, iz nadležnog Ministarstva najavljuju dalja ulaganja u njihovo obnavljanje.

„To je jedan način kako pomoći školama, a s druge strane pokušavamo da motivišemo lokalne samouprave da što više ulože upravo u sport dece i omladine“, rekao je Dragan Atanasov iz Ministarstva omladine i sporta.

Strategija razvoja sporta dece i omladine, s akcentom na razvoj školskog sporta, trebalo bi da bude gotova do kraja godine.

U moru klubova, Ministarstvo će odabrati one koji su kvalifikovani da treniraju decu. Međutim, nije samo krivo društvo, deo odgovornosti snose i roditelji kojima je, neretko, lakše da ostave dete ispred računara i televizora, ili da ga povedu sa sobom u šoping mol, nego da ga odvedu u prirodu.

Autor:

Novinske agencije

Indeks skuplji i do 21.000 dinara i to u Beogradu i Nišu. – Fakulteti: cena studija nije menjana nekoliko godina

Uprkos ponovljenim apelima ministra prosvete i nauke dr Žarka Obradovića, kao i rektora Univerziteta u Beogradu dr Branka Kovačevića, nekoliko visokoškolskih ustanova ipak je podiglo cenu studija za narednu školsku godinu, kako na osnovnim, tako i na doktorskim studijama. Više školarine predložilo je 20 fakulteta širom Srbije, ali je većina ipak u međuvremenu odustala od poskupljenja indeksa.

Pri svom stavu, da troškovi za godina dana studija moraju da budu povećani, ostalo je osam fakulteta. U „neposlušnosti” dominiraju beogradske visokoškolske ustanove, na kojima ističu da su školarine podignute samo za stopu inflacije.

Iako je cena studija u odnosu na prošlu godinu povećana, u proseku za 10.000 dinara, ima i onih fakulteta koji su poskupeli za dve, ali i za 21.000 dinara. U prestonici je indeks poskupeo na šest fakulteta, kao i na dve visokoškolske ustanove na Univerzitetu u Nišu.

U toku jučerašnjeg dana, nismo uspeli da dobijemo zvanično objašnjenje fakultetskih uprava za ovakav postupak, a ono što se nezvanično moglo čuti jeste da se školarina nije menjala nekoliko godina unazad, kao i da novac neće biti upotrebljen za plate nastavnika, već za sređivanje učionica i kupovinu opreme.

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović ponovio je uoči početka prvog upisnog roka da nema razloga da visokoškolske ustanove u Srbiji povećavaju školarine, jer je država izdvojila veći iznos za materijalne troškove fakulteta, a plate su redovne već tri godine. On je upozorio da će, ukoliko fakultet ignoriše tu odluku, ministarstvo reagovati u skladu sa zakonskim mehanizmima i merama.

Na sva tri nivoa studija ove godine o trošku države će se školovati 35.157 studenata, odnosno 3.500 studenata više nego prošle godine. Obradović je istakao da povećanjem kvote neće biti „probijanja” budžeta, jer je ove godine prolaznost studenata nešto slabija, a neki fakulteti su u protekloj školskoj godini upisali manji broj studenata.

Rektor UB dr Branko Kovačević je nedavno novinarima objasnio da neće biti dozvoljeno povećanje školarina, čak ni za stopu inflacije i da će to biti kompenzovano kroz dvostruko veće izdvajanje za materijalne troškove fakulteta. Rektor je naveo da je država prošle godine pokrivala oko 30 odsto realnih materijalnih troškova fakulteta, a da bi ove godine trebalo da pokrije polovinu.

A na Univerzitetu u Novom Sadu najskuplje su doktorske studije, koje koštaju od 110.000 do 200.000 dinara. Najveću izmenu u odnosu na prošlogodišnje cene ima Filozofski fakultet, koji je cenu doktorskih studija sa 120.000 povećao na 200.000 dinara.

Ovu odluku fakulteta, Zoltan Đere, prodekan za finansije Filozofskog fakulteta, obrazlaže činjenicom da školarina nije menjana četiri godine i da ovaj fakultet, za razliku od ostalih, nema projekte sa privredom i drugim delatnostima i ne može da crpi sredstva od njih.

Narednih dana se očekuju potezi prosvetnih vlasti, a upisna trka startuje u sredu.

S. Gucijan

Фонд за младе таленте при Министарству омладине и спорта наградио је 725 најталентованијих средњошколаца, за прошлогодишње успехе на такмичењима у земљи и иностранству.

Више од 700 најталентованијих средњошколаца Србије добило је плакете „Доситеја“ за успехе на такмичењима у земљи и иностранству током 2010. године, саопштило је Министарство за омладину и спорт.

Фонд за младе таленте при Министарству наградио је 725 средњошколаца.

Ученици који су освојили прво место на светским такмичењима награђени су са по 200 хиљада динара, док се најнижа награда од 20 хиљада динара, додељује за треће место на републичким такмичењима.

Министарка Снежана Самарџић-Марковић, која је и председница Фонда, рекла је да је до сада стипендирано или награђено више од 6.000 талената.

Самарџић-Марковић је уручила плакете Јелени Илић, Александру Павловићу и Ивану Танасијевићу за освојена прва места на међународним такмичењима.

Јелена Илић је награђена као ученица средње музичке школе „Коста Манојловић“ за прво место на светском такмичењу виолончелиста у Аустрији.

Александар Павловић, као ученик првог разреда музичке школе „Др Војислав Вучковић“, освојио је прво место на међународном такмичењу пијаниста у Италији.

Иван Танасијевић је, као ученик првог разреда Математичке гимназије, освојио прво место на 15. Међународној олимпијади из астрономије.

Učenici Gimnazije „Bora Stanković“ sa profesorkom engleskog Nadom Radenković

NIŠ – Gimnazija „Bora Stanković“ jedina je škola iz Niša koja se priključila projektu „Connecting Classrooms“ i na taj način učenicima omogućila komunikaciju sa vršnjacima iz inostranstva.

– Projekat je inicirao Britanski savet, a podržalo Ministarstvo prosvete i Grad Niš. Naša škola je jedina iz Niša koja je pristupila projektu na šta smo mi veoma ponosni. Osnovni cilj je saradnja između škola u Slovačkoj, Nemačkoj i Engleskoj, a sve to pruža mogućnost učenicima da međusobno sarađuju i prošire svoje znanje o drugim zemljama i kulturama, dopisuju se, druže, a možda u nekom narednom periodu dođe i do razmene učenika – kaže Nada Radenković.

Projekat je uspešno završen za ovu školsku godinu, a nastavak sledi od septembra.

– „Connecting Classrooms“ nam je omogućio da ostvarimo komunikaciju sa drugarima iz Engleske, Slovačke i Nemačke, da saznamo kako oni žive, uče, kako razmišljaju i šta je ono što nam je zajedničko. Dopadaju mi se kreativne radionice koje organizujemo, družimo se i čitamo pisma koje pišemo jedni drugima – kaže učenica Andrijana Radojičić.

BEOGRAD – Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović ocenio je danas da nema razloga da visokoškolske ustanove u Srbiji povećavaju školarine, jer je država izdvojila veći iznos za materijalne troškove fakulteta.Obradović je u intervjuu Tanjugu uoči prvog upisnog roka na fakultetima i visokim školama koji počinje u sredu 22. juna, upozorio da će, ukoliko fakultet ignoriše tu odluku, Ministarstvo reagovati u skladu sa zakonskim mehanizmima i merama.

U međuvremenu, neki fakutleti su ipak povećali školarinu, jer, kako kažu, dopis sa mišljenjem ministarstva nije stigao.

Ministar tvrdi da za takav potez nema razloga, jer se, kako je naveo, plate redovno isplaćuju već tri godine, a država je povećala i iznos za materijalne troškove fakulteta.

Navodeći da će se na sva tri nivoa studija ove godine o trošku drzave školovati 35.157 studenata, za 3.500 studenata više nego prošle godine, Obradović je istakao da povećanjem kvote neće biti „probijanja“ budžeta, jer je ove godine prolaznost studenata nešto slabija, a neki fakulteti su u protekloj školskoj godini upisali manji broj studenata.

Uz preporuku mladima da upisuju samo akreditovane fakultete, Obradović je istakao da su studenti koji se opredele za grupaciju prirodnih nauka, praktično sebi obezbedili, ako imaju dobar prosek studiranja, da ceo obrazovni ciklus, na osnovnim, master i doktorskim studijama budu finansirani od države.

SREDNJOŠKOLCI IZBEGAVAJU NASTAVU NA SVE NAČINE

Dosetili se – Đaci najčešće izbegavaju odlazak na časove kada treba da odgovaraju. Godišnje oko 160 izostanaka po đaku.Srpski srednjoškolci tokom školske godine naprave čak 48 miliona izostanaka, što je u proseku 160 po učeniku. Praktično, to znači da đaci sa nastave izostanu celih 30 dana.

Najčešći razlozi za bežanje sa časova

– Strah od ispitivanja

– Loš prevoz

– Nezanimljivo predavanje

– Uticaj vršnjaka

Stručnjaci kažu da je za ovakvu katastrofalnu sliku najviše kriv nov Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, koji predviđa da nedolazak učenika u školu ne utiče na smanjenje ocene iz vladanja. Tako je, recimo, i bilo moguće da jedan maturant Pete beogradske gimnazije ima 40 neopravdanih izostanaka i primerno vladanje.

Milije im kladionice

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, potvrđuje za Press da analize koje pokazuju da učenici u proseku naprave oko 160 izostanaka u toku školske godine moraju da budu shvaćene kao ozbiljan alarm.

– Oni koji su usvojili sadašnji zakon nisu mislili na mladost Srbije, koja u sve većem broju napušta školske klupe i šeta po kladionicama, kafićima i parkovima – upozorava Antić.

Naš sagovornik dodaje da je nepostojanje oštrijih kazni za bežaniju sa časova dovelo do apsurdne situacije – da učenici sa 30 i više neopravdanih izostanaka imaju primerno vladanje i ocenu pet.

– Bežanje sa časova sada se kvalifikuje samo kao lakša povreda radnih obaveza, dok su ranija pravila bila mnogo jasnija – 25 izostanaka povlači jedinicu iz vladanja, ali i mogućnost da učenik bude izbačen iz škole – ističe Antić.

Razlog masovnog izostajanja srednjoškolaca sa časova on vidi u nemotivisanosti učenika, nereformisanim nastavnim planovima i programima i lošim uslovima za rad u školama, gde se predavanja svode na tablu i kredu.

– Na porast broja izostanaka uticali su i nezainteresovanost roditelja, koji ne vode računa o uspehu i kretanju svoje dece, ali i nemotivisanost nastavnika – objašnjava predsednik foruma.

školski dnevnik

Tmušić: Traljave zakonske odredbe

Do stupanja na snagu novog Zakona o vaspitanju i obrazovanju, u septembru 2009. godine, svaki učenik koji je imao 25 izostanaka rizikovao je da bude izbačen iz škole. I načelnik Republičke prosvetne inspekcije Velimir Tmušić priznaje za Press da imamo „traljava“ zakonska rešenja kada su u pitanju učenički izostanci.

– Tačno je, učenik može da ima veliki broj izostanaka, a ne može da bude izbačen iz škole – kaže Tmušić.

Leonardo Erdelji, profesor i predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika, kaže da se broj izostanaka drastično povećao u prethodne dve godine.

– Zavirite u bilo koju srednju školu i videćete da pred kraj školske godine od celog odeljenja na času sedi svega petoro-šestoro učenika. Ostali vreme provode u kladionicama i kafićima oko škole. Roditelji su brigu o deci prepustili školi, a ona nema zakonske mehanizme da ih natera da prisustvuju času. Zahvaljujući nakaradnom zakonu učenik može cele godine da ne ide u školu i neće biti izbačen već upućen na razredni ispit. U kruševačkoj Mašinskoj školi, gde ja predajem, jedan učenik od 400 časova praktične nastave nije dolazio na 380. On se ne uzbuđuje zbog toga jer zna da ga zakon štiti i da neće snositi nikakve sankcije. Zato smo i tražili hitne izmene zakona po ovom pitanju – ističe Erdelji.

Savo Milić, direktor Pete beogradske gimnazije, kaže da srednjoškolci najčešće izbegavaju odlazak na časove upravo kada treba da odgovaraju i da je kod njih prošle godine bilo, u proseku, 100 izostanaka po učeniku.

Brojke

548 srednjih škola ima u Srbiji

300.000 učenika pohađa te srednje škole

160 izostanaka prosečno napravi srpski srednjoškolac tokom godine

– Primetno je da đaci najviše izostaju sa nastave pred tromesečje, polugodište i na kraju školske godine, kada je u toku provera znanja. Roditelji im pravdaju časove, a olako se dolazi i do lekarskih opravdanja. Mi nemamo ovlašćenje da proveravamo medicinsku dokumentaciju i tako se godinama vrtimo ukrug. Mislim da je ključ problema u velikoj opterećenosti učenika – smatra Milić.

Pokrivaju ih roditelji

Branka Oreščanin, pedagog u Školi za negu lepote u Beogradu, kaže da su učenici koji pohađaju ovu obrazovnu ustanovu prošle školske godine u proseku imali 160 izostanaka.

– Anketa o uzrocima neopravdanih izostanaka koju sam radila među učenicima pokazala je da je osnovni razlog nedolaska u školu strah od ispitivanja, a slede loš prevoz, nezanimljivo predavanje i uticaj vršnjaka. Pored velikog broja neopravdanih časova, ne treba zanemariti ni porast broja opravdanih izostanaka koje učenici pravdaju uz pomoć roditelja i lažnih lekarskih uverenja. Svi se slažu da su to planski izostanci. Đacima je mnogo lakše da dobiju neopravdani nego da poprave jedinicu. Oni ne kriju da se prilikom pravdanja izostanaka oslanjaju na veliku pomoć roditelja, koji ih pokrivaju u tome – ističe Oreščaninova.

Violeta Nedeljković