Насловна2021-12-13T17:10:59+01:00

КО ДАРУЈЕ ПОБЕЂУЈЕ СРЕЋНА СЛАВА СВЕТИ САВА АНЕКС ПКУ ЗА СТУДЕНТСКИ СТАНДАРД АНЕКС ПКУ ПУ РС ПРОТОКОЛ ПРОТЕСТ ПРВИ САСТАНАК СА НОВОМ МИНИСТАРКОМ ПРОСВЕТЕ СТОП НАСИЉУ НАД ПРОСВЕТНИМ РАДНИЦИМА
9.06. 2020.

ЈАВНОСТ „ТРАЖИ ПОМИЛОВАЊЕ“ ЗА ДЕСАНКУ МАКСИМОВИЋ

Categories: Актуелно, Новости|

Н1: Младен Саватовић

Одлуком Комисије Завода за унапређивање образовања и васпитања збирка Десанке Максимовић „Тражим помиловање“ и избор њене поезије избачени су из програма за гимназијалце. На тај потез реаговала је задужбина која носи име чувене књижевнице, али и велики број писаца, критичара и просветних радника. И док министар просвете тврди да ништа није коначно, струка каже – уведене су промене зарад промена, што је уједно најдубљи удар у историју културе и идентитета.

Ученици који ове године уписују трећи и четврти разред гимназије, можда се неће у школи упознати са чувеном збирком „Тражим помиловање“ и поезијом Десанке Максимовић, јер су креатори школског програма нови план, кажу, морали да ускладе са бројем часова и савременим концептом наставе.

„С обзиром на то да се у четвртом разреду обрађују канонска дела српске и светске книжевности, били смо принуђени да понешто из програма одстранимо. Узели смо у обзир чињеницу да је Десанка Максимовић веома присутна у основној школи, а да нека дела једноставно не могу бити пријемчива за основце“, навела је Дејана Милијић Субић, координатор Комисије за српски језик и књижевност.

Такође, у досадашњем програму није било места за књижевнике попут Борислава Пекића, па је „неправда“ преправљена, додају у Комисији. Управница задужбине велике српске песникиње такав потез види као „културоцид“.

„То је један злочин против историје књижевности, једно апсолутно прекрајање историје српске књижевности и основних вредности које су несумњиве и доказане“, каже Светлана Шеатовић из Задужбине „Десанке Максимовић“.

После побуне јавности Комисија је предложила да се збирка пребаци у први разред, јер „се ванвременост Десанке Максимовић не уклапа у поетичке оквире епохе, те постоји бојазан да би и ученици погрешили у вредновању њене поезије“. Удружење књижевника Србије на то гледа као на увреду за ученике и наставнике и тражи одговорност.

„‘Тражим помиловање’ је међу најбољим песничким књигама на српском језику, а теме су и модерне и универзалне – свевремене у актуелности и ванвремене у трајању, али чини се да смета што се у њима пева језиком српског народа и о његовој историји у потпуно савременом кључу који смета само онима којима је циљ гушење српског идентитета и књижевног наслеђа“, кажу у Удружењу књижевника Србије.

Како се дошло до закључка да ће прваци боље разумети значај дела Десанке Максимовић од старијих гимназијалаца? Професорка српског језика и књижевности Весна Војводић сматра да је то бесмислено, као и оцена да је збирци „Тражим помиловање“ место у одјеку књижевне епохе средњег века.

„Десанка Максимовић је само инспирисана ‘Душановим закоником’, који је правни акт и уопште овде није реч о некаквом дијалогу епоха, него је то чини ми се још један ружан и сраман чин којим људи покушавају да заташкају нешто за шта заиста немају ваљано оправдање нити образложење“, изјавила је Весна Војводић из Синдиката просветних радника „Независност“.

Према писању листа „Данас“, Национални просветни савет изјашњавао се о новом програму још прошле године и никаквих примедби на то што су изостављена дела познате песникиње није било. У Савету објашњавају да су пред собом имали обиман документ од хиљаду страна и да је направљен случајан пропуст.

„Сматрам да је најчеститије, уколико им није дат разуман рок да погледају, да проуче тај материјал и да се одлуче да ли ће за њега гласати или против њега, да онда се јаве и кажу на таквој седници да одбијају да буду само пуки послушници“, каже Војводић.

А да примири страсти јавио се министар просвете Младен Шарчевић који тврди – одлука није коначна. Међутим, није био доступан да разјасни како то мисли, када су Програми за трећи и четврти разред гимназије, преноси такође „Данас“, у којима нема дела Десанке Максимовић, већ објављени у Просветном гласнику 2. јуна, а правилник у коме се налазе је потписао управо он.

17.05. 2020.

ЗА КОГА ЈЕ ОБАВЕЗНА ОЦЕНА СА УСМЕНОГ?

Categories: Актуелно, Новости|

За кога је обавезна оцена са усменог

Лист „ДАНАС“: Весна Андрић

Наставници који предају предмете са недељним фондом од четири часа морају да током другог полугодишта ученицима дају најмање једну оцену из усменог испитивања.

Што се тиче предмета чији је недељни фонд мањи од четири часа, за њих поменута одредба није обавезујућа.

То је Данасу незванично потврђено у Министарству просвете, после инсистирања да појасне део из дописа упућеног основним и средњих школама, који је изазвао буру међу просветним радницима.

Саговорника о овој теми нисмо добили.

Оно што је наставницима непрецизно и нејасно, за надлежне је врло јасно написано. Али да проблема у пракси с разумевањем дописа који излазе из Министарства просвете има, сведочи и то што смо претходних неколико дана разговарали са више директора школа, секретара, учитеља и наставника, правном службом поједних синдиката.

И свако од њих поменути допис, не само да је различито разумео, већ су нам указали на очигледне пропусте и нелогичности.

Неки тумаче да наставник који предаје предмет са недељним фондом од четири часа није дужан да упише бар једну оцену са усменог јер у допису не пише „мора“ већ „треба“; други указују да нигде није експлицитно наглашено на који се период односи, па верују да се мисли на целу школску годину.

Било је и дилема зашто се одредба из Правилника о оцењивању у основном образовању да се у току полугодишта мора дати најмање једна оцена усменим испитивањем постигнућа, сада односи само на предмете с недељним фондом од четири часа.

Наставници су бесни што је овај допис упућен школама тек пре неколико дана, јер се многи управо спремају да почну са закључивањем оцена, а током наставе на даљину су комуницирали са својим ђацима искључиво писаним путем.

Многи нису стигли од почетка другог полугодишта до увођења ванредног стања да упишу свим ђацима бар по једну оцену, а међу наставницима који су успели, има и оних који су те оцене дали на писменим проверама знања.

Александар Марков, председник Форума београдских гимназија, сматра да је поменути допис Министарства у супротности са измењеним Правилником о оцењивању, јер у њему није дефинисан број оцена који се може дати током периода наставе на даљину, нити је прописан начин на који оне треба да буду дате.

Марков каже да се тиме излази из оквира онога што је предвиђено изменом Правилника и додаје да наставници могу да се позову на чињеницу да „допис није јачи од правилника“.

Он напомиње и да се у Правилнику о оцењивању у средњим школама нигде не помиње обавеза да бар једна оцена мора бити са усменог, па је и Маркову и његовим колегама нејасно зашто је средњим школама упућен такав налог.

Због тога се у име Форума београдских гимназија обратио Министарству за додатно тумачење.

– Чак и да наставници желе да се придржавају онога што је Министарство тражило, питање је како обезбедити да сви ученици имају камеру или да хоће да је укључе да би одговарали.

Већ постоји проблем како технички и у кратком времену организовати матурске испите у средњим школама, а уз поправљање оцена сада треба позивати ђаке и на усмено испитивање – истиче Марков.

Весна Војводић Митровић, из Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“, указује да ће због техничких ограничења неки наставници морати у јуну да позивају ученике да дођу у школу да усмено одговарају, што отвара проблем како испоштовати препоруке струке о окупљању у затвореним просторима.

Наша саговорница, која је професорка српског језика и књижевности, пита се зашто је неопходно да њене колеге из гимназија, у којима је српски заступљен са четири часа недељно, усмено испитују ђаке, а она, која ради у средњој стручној школи и има фонд од три часа, то не треба да ради.

Пита се и ко ће да проверава да ли су сви наставници испоштовали допис Министарства и дали сваком ученику бар по једну оцену са усменог.

На наш коментар да ће многи то фингирати она колегама поручује да то не раде.

– Ја то не бих радила и никоме не препоручујем јер је крајње време да се Министарство суочи са реалношћу и да се заиста види колико наставника располаже техничким условима да може да испуни њихове замисли.

Зашто да им идемо наруку да у некој будућој статистици напишу да је толики и толики број наставника то могао да изведе – каже Војводић Митровић.

Она напомиње да се најновијим дописом доводи у питање валидност оцена изведених на основу писаних радова и да су, после много читања задатака и праћења и процењивања активности путем писане комуникације са ученицима, наставници сада доведени у ситуацију да промишљају да ли им је најелегантније да преименују оцену и скрате и себи и својим ђацима муке.

– То је непотребно и нечасно, али не говорим о односу према колегама већ је то ружан однос према запосленима који су сада доведени у ситуацију да бирају између поступка који не одговара чињеничном стању и поступка који би могао да им изазове читав низ проблема – каже Војводић Митровић.

Телефон као веб алат

Иако је Министарство навело да се за усмено испитивање ученика користи неки од веб алата који су се у претходном периоду показали погодни за овај тип часа, неки најављују да ће децу позвати телефоном и пропитивати их. То је и до сада био чест начин усмене комуникације, посебно учитеља са својим ђацима.

Go to Top