УГС НЕЗАВИСНОСТ : ШТА ТО БЕШЕ ПРИСТОЈАН РАД И ДОСТОЈАНСТВЕН ЖИВОТ
Konferencija za novinare i okrugli sto Ujedinjenih granskih sindikata �Nezavisnost�
Na konferenciji za novinare govore:
Branislav Čanak, predsednik UGS �Nezavisnost�
članovi rukovodstva UGS �Nezavisnost�
Na okruglom stolu govore:
Saša Janković, zaštitnik građana
predstavnici: Inspekcije rada, Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, Agencije za borbu protiv korupcije, kao i MOR-a, Svetske banke, MMF-a i Američke privredne komore
nezavisni eksperti: profesor Božo Drašković, Mahmut Bušatlija, profesor Čеdоmir Čuрić, profesor Vukašin Pavlović i Srećko Mihailović
Moderator: dr Zoran Stojiljković, potpredsednik UGS �Nezavisnost�
ЗАХТЕВИ УГС НЕЗАВИСНОСТ
Pogledali smo se u oči, mi građane, građani nas. Pet dana niko nije trepnuo, verovali smo jedni drugima zato što smo se razumeli, zato što smo govorili o onim mukama koje guše većinu građana Srbije, ogromnu većinu, zato što smo zajedno tragali za rešenjima i za najodgovornijima od kojih očekujemo da zasuču rukave i konačno počnu da rade za nas. Negde prećutno, a negde izričito, zajedno sa građanima, zaključili smo da čvrsto ostajemo kod sledećih zahteva.
Z A H T E V I
UGS NEZAVISNOST:
1.ZAKON O RADU:
-Umesto najava sramotnih izmena Zakona o radu, urediti radno zakonodavstvo po principima i standardima EU
-Do tada obezbediti poštovanje i punu primenu postojećih zakona
2.ZAKON O ŠTRAJKU:
-Ne dozvoliti izmenu Zakona o štrajku na način na koji to traže poslodavci (posebno u vezi regulisanja minimuma procesa rada i lock out-a)
3.USPOSTAVLJANJE SUDOVA RADA:
-UGS NEZAVISNOST su podneli inicijativu za uspostavljanje sudova rada i napisali Predlog zakona pre godinu i po dana, na koje do danas nije stigao nijedan odgovor
4.SOCIJALNO-EKONOMSKI SAVET REPUBLIKE SRBIJE:
-Obezbediti svrsishodno funkcionisanje Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, što znači da svi (bez izuzetka) predlozi zakona, zakonskih izmena i državnog budžeta moraju da budu raspravljeni na sednicama SES-a pre nego što uđu u skupštinsku proceduru
5.KOLEKTIVNO PREGOVARANJE:
-Obezbediti u praksi efikasne mehanizme zaključivanja granskih, sektorskih i teritorijalnih kolektivnih ugovora
6.POBOLJŠATI POLOŽAJ RADNIKA U SRBIJI:
-Zaustaviti trend konstatnog pogoršanja položaja radnika, pod izgovorom opšte recesije
7.ZA DOSTOJANSTVENU STAROST:
-Obezbediti dostojanstvenu starost u Srbiji, podići kupovnu moć i standard penzionera
8.DEMONOPOLIZACIJA TRŽIŠTA:
-Obračunati se sa monopolizacijom tržišta u Srbiji
-Stvoriti politički i pravni ambijent za podsticanje investicija ozbiljnih stranih kompanija
9.ZAUSTAVITI PLJAČKU NACIONALNIH DOBARA:
-Uvesti moratorijum na proces privatizacije državnih preduzeća i rudnika – do usvajanja jedinstvene strategije koja bi bila doneta na osnovu opšteg društvenog konsenzusa
10.POLOŽAJ ZAPOSLENIH U PREDUZEĆIMA U RESTRUKTURIRANJU:
-Otvoriti realnu šansu zaposlenima u 179 preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju da, sopstvenim radom, zarađuju svoje plate
11.ZAUSTAVITI UNIŠTAVANJE: prosvete, medija, kulture, umetnosti, zdravstva, komunalnih preduzeća i poljoprivrede
12.BORBA PROTIV NEZAPOSLENOSTI:
-Kreirati i sprovesti efikasniju politiku zapošljavanja, preispitati ulogu agencija za zapošljavanje
13.PREVESTI SIVU EKONOMIJU U LEGALNE TOKOVE:
-sprovesti reformu poreskog sistema
-obezbediti mehanizme za nultu toleranciju i stogo sankcionisanje poslodavaca za krivično delo izbegavanja isplate zarada i plaćanja poreza i doprinosa
14.SPREČITI ZLOUPOTREBE:
-Zloupotrebe prekovremenog rada
-Onemogućavanje zaposlenima da koriste pravo na godišnji odmor
-Onemogućavanje ženama da koriste pravo na materinstvo od strane poslodavaca
15.VLADAVINA PRAVA:
-Obezbediti puno poštovanje Opšte deklaracije OUN i čl.60 Ustava Republike Srbije, posebno u delovima kojima se garantuju pravo na dostojanstven rad, stabilan, održiv i pristojan posao, jednakost na radnom mestu, te prava na zasnivanje i podizanje porodice i kvalitetno obrazovanje
Poučeni onim što smo imali poslednjih 25 godina, zajedno smo zaključili da, u cilju ostvarivanja ovih zahteva, svih njih, bez izuzetaka, ostajemo spremni da ponovo, kada god zatreba, izađemo na ulice Srbije i još glasnije objavimo da je kucnuo čas da se Srbija vrati građanima. Ako bude trebalo, progovorićemo i novi jezik koji je do sada bio monopol svih „demokratskih“ vlasti – jezik sile. Jezik dijaloga je do sada bio više puta poražen, na štetu ogromne većine, a u korist sramne manjine, pa da vidimo kako će se ta manjina snaći u komunikaciji na jeziku koji mi do sada nismo govorili i za koji su mislili da samo njima pripada. Znamo da to ne vodi u demokratiju, ali ovo danas, samo nas ubrzano udaljava od civilizacije i demokratije. Ako je spas u novom obliku sporazumevanja, i za to smo vrlo spremni.
НАСТАВАК КАМПАЊЕ „ДОСТА“ УГС НЕЗАВИСНОСТ
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
НАСТАВАК КАМПАЊЕ „ДОСТА“ УГС НЕЗАВИСНОСТ
Po završetku prvog dela Kampanje DOSTA, održane u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, Izvršni odbor UGS NEZAVISNOST je doneo odluku da se obrati predsedniku Vlade Republike Srbije, pismom sledećeg sadržaja:
Vlada Republike Srbije
G-din: Ivica Dačić, premijer
Poštovani gospodine Dačiću,
Kao što ste, najverovatnije, iz sredstava javnog informisanja i od svojih saradnika obavešteni, Ujedinjeni granski sindikati ‘’Nezavisnost’’ (UGS NEZAVISNOST) su, u periodu od 26. do 30. avgusta ove godine, u četiri grada (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac), na šest punktova (3 u Beogradu, a po 1 u ostalim gradovima), organizovali kampanju pod nazivom ‘’DOSTA’’.
Cilj kampanje je bio da našim članovima, ali i najširoj javnosti, skrenemo pažnju na krajnje nepovoljan ekonomski i socijalni položaj građana Srbije, na nemogućnost ostvarivanja osnovnog ustavnog prava – prava na rad, kao i na kršenje prava iz rada i po osnovu rada (neisplaćivanje zarada i drugih primanja iz rada, neuplaćivanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, stalno pooštravanje uslova za sticanje prava iz PIO i za nezaposlene, kao i smanjenje nivoa tih prava, izmene radnog zakonodavstva na štetu zaposlenih, kršenje sindikalnih prava…. idr.).
Istovremeno, kroz kampanju smo promovisali stavove UGS NEZAVISNOST o ovim pitanjima, te predlog mera i aktivnosti koje UGS NEZAVISNOST imaju nameru da sprovode, u skladu sa ustavnim i zakonskim ovlašćenjima, te svojim programskim dokumentima.
Na završetku kampanje usvojen je proglas sa zahtevima koji su upućeni Narodnoj skupštini Republike Srbije (svim poslaničkim grupama), a ovim putem ih upućujemo i Vama, kao premijeru, odnosno Vladi Republike Srbije. Tekst zahteva dostavljamo Vam u prilogu.
Izvršni odbor UGS NEZAVISNOST je, analizirajući tok i rezultate ove akcije, doneo odluku da se Vladi Republike Srbije, uz zahteve proizašle iz kampanje, upute i zahtevi:
•da što pre, a najkasnije do kraja septembra, kao premijer i predsedavajući SES-a, sazovete sednicu Socijalno-ekonomskog saveta Republike na kojoj će se raspravljati o mestu i aktivnoj ulozi relevantnih socijalnih partnera u ukupnom društvenom i privrednom životu zemlje, kako kroz ravnopravno učešće u radu tripartitnih organa i radnih tela, tako i uvažavanjem pojedinačnih stavova i predloga socijalnih partnera o svim suštinskim, sistemskim pitanjima vezanim za predstojeće reforme i proces priključivanja EU;
•da u što kraćem roku, takođe najkasnije do kraja septembra (pri čemu Vas molimo da nas konsultujete za termin zbog mnogih već ugovorenih obaveza na domaćem i međunarodnom planu), premijer i prvi potpredsednik Vlade prime delegaciju UGS NEZAVISNOST na razgovor o rešavanju dostavljenih zahteva iz kampanje DOSTA, kao i o obezbeđenju adekvatnih uslova za rad ove reprezentativne sindikalne centrale, barem približno istih kao što je obezbeđeno drugom reprezentativnom sindikatu;
•da Vlada na jednu od narednih sednica, na dnevni red stavi inicijativu UGS NEZAVISNOST o donošenju Zakona o sudovima rada koja je, u dva navrata, dostavljena Vladi i svim drugim nadležnim institucijama u Republici (tekst inicijative u prilogu);
•da se na RTS-e, kao javnom servisu, obezbedi ravnopravno učešće svih socijalnih partnera, bez favorizovanja jednih, odnosno diskriminacije drugih, kako kroz redovan program, tako i realizacijom posebnog projekta, koji ćemo vam prezentovati prilikom našeg susreta. Na taj način će se promovisati i u većoj meri ostvarivati istinski socijalni dijalog u Republici.
Molimo Vas, gospodine Dačiću da, kao odgovoran političar i državnik, ozbiljno shvatite naše zahteve i, poštujući našu ustavnu i zakonsku poziciju, i imajući u vidu naša prava i odgovornost kao reprezentativne sindikalne centrale, odgovorite na njih.
S poštovanjem,
UGS NEZAVISNOST
Branislav Čanak, predsednik
Sa velikim nestrpljenjem očekujemo odgovor.
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавештавамо посетиоце нашег сајта да због учесталог напада хакера неко време сајт није био у функцији. Молимо вас да имате разумевања уколико се то поново деси. У најскорије време ћемо урадити неке терхничке промене како бисмо урадили најбољу заштиту сајта.
ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
САСТАНАК РАДНЕ ГРУПЕ
У понедељак, 22. јула 2013. године у 9,00 сати у просторијама Министарства просвете, науке и технолошког развоја, одржан је састанак Радне групе за израду измена и допуна Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама, коме је испред ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ присуствовао потпредседник Срђан Словић.
Састанку су присуствовали представници репрезентативних синдиката запослених у образовању, представници Министарства просвете, науке и технолоког развоја. Нису присуствовали представници Министарства финансија и привреде.
На састанку, који је имао радни карактер, није било прилике да се преговара о предлогу синдиката да однос плата запослених у образовању буде 3:1, већ се разговарало о следећем:
Уређивање Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама у складу са Законом о високом образовању.
Договор о параметрима за утврђивање коефицијената за нове профиле. Предлог синдиката је да параметри буду исти у свим секторима образовања
Утврђивање висине додатака на плате.
За овај састанак предлоге коефицијената доставили су Унија СПРС и испред сектора образовања сектор за ученички и студентски стандард, те је договорено да се до петка доставе предлози осталих учесника у преговорима, како би се у току следеће недеље исти наставили.
Трка за преостале индексе
За септембарски уписни рок на факултетима Универзитета у Београду остала су 492 слободна места – буџетских 87, и то на Учитељском, Шумарском и Физичком факултету. Поједини факултети добили су проширење квоте за самофинансирајуће студенте.
На факултетима Универзитета у Београду, за септембарски уписни рок остала су 492 слободна места – буџетских 87, и то на Учитељском, Шумарском и Физичком факултету. Поједини факултети добили су проширење квоте за самофинансирајуће студенте.
Неке струке са којима се лакше долази до посла поново су дошле у центар пажње младих. Проширење листа тражили су Машински, Медицински, Математички, Факултет спорта и физичког васпитања и Електротехнички факултет.
Декан Електротехничког факултета Универзитета у Београду Бранко Ковачевић каже да ученици који су имали високе просеке, били одлични ученици, положили одлично пријемни, и нису могли да се упишу.
„Пошто су то били студенти који су желели само електротехнику, нису конкурисали на друге факултете, веће је донело одлуку да тражи од Сената да се квота прошири 10 одсто“, рекао је Ковачевић.
Декан Машинског факултета Милорад Милованчевић реко је да су добили решење о акредирацији наших наставних планова и програма од стране најтврђе немачке националне агенције.
„Идемо даље у корист будућих инжењера и машинства у Србији“, каже Миловановић.
За Београдски универзитет интересовање је веће него претходних година – конкурисало је 7.000 кандидата више него што је планирано уписом.
Ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић рекао је да је значајно то је да су сада у просеку студенти бољи, на многим факултетима показано је знатно боље знање на тестовима током пријемног испита.
Већи је и број студијских програма. Неки се модификују према потребама тржишта рада, као и према променама у струци и науци које се изучавају на факултету.
Факултети чији су студијски програми акредитацијом добили повећање броја студената имаће додатни упис. Други уписни рок предвиђен је и за оне који су завршили средњу школу у иностранству, за Роме, особе са инвалидитетом и кандидате српске националности из земаља у окружењу.
РТВ
Афера мала матура: Уместо министра, саслушавају се ђаци
Београд – Полиција је завршила истрагу и четворо осумњичених за крађу и продају тестова у афери „мала матура“ биће саслушано 31. јула пред Првим основним судом. На оптуженичкој клупи наћи ће се Зорица Матић, радница „Службеног гласника“, коју терете да је у брусхалтеру изнела све три комбинације из српског језика и две комбинације тестова из математике.
Трећу комбинацију из математике, претпоставља се, фотографисала је мобилним телефоном. Оптужено је и њених четворо помагача. Она се терети за крађу, а остали за прикривање. Наводно, она је комбинације изнела из штампарије „Гласника“, а они су њима даље трговали. Сви осумњичени били су ухапшени, али се бране са слободе.
Током полицијске истраге испитано је педесеторо деце, у присуству родитеља. Сви они су из Београда и ученици су различитих основних школа. Осим првоосумњичених, и деца су учествовала у ланцу продаје тестова.
Зависно од тога ког дана су продавали тестове, зарада је била од 1.500 динара, па до 200 евра за комплет задатака, према незваничним сазнањима полиције. Зорица Матић изјавила је да кривично дело није учинила да би стекла противправну корист, већ да би учинила услугу пријатељу. Она је тест дала једном од помагача, од кога се даље ширио ланац. Постоји још људи који су уплетени, али њихова имена су скривена од јавности.
Са више страна, међутим, може се чути да је верзија о изношењу тестова из штампарије у брусхалтеру пуна контроверзи. Осим што је материјал обиман, јер само један тест из српског језика има 12 страница, занимљиво је и то да се све дешавало у просторији која је покривена камерама. Током истраге сазнајемо у „Гласнику“, међутим, полиција није тражила нити узела у обзир снимке сигурносних камера из „Службеног гласника“. Осим Матићеве, саслушани су и остали радници штампарије, али ниједан није био сумњив полицији.
Нису се богатили
Према првим полицијским сазнањима, зарада осумњичених од продаје тестова за малу матуру није била велика. Већ у трећој руци трговине остајали су без свог дела, а свака наредна карика у ланцу зарађивала је за себе.
ВТВ
Zbog odštete nastavniku, škola ide na doboš
Za 7. avgust zakazana je licitacija školske imovine Osnovne škole „Aleksa Šantić“ iz Stepanovićeva kod Novog Sada, jer je ova škola dužna da isplati oko 800.000 dinara odštete nastavniku koji je dobio sudski spor.
„Pojedinci su nas posavetovali da celo selo mora da se pobuni, da se blokira put ili da na bilo koji sličan način skrenemo pažnju šire javnosti na problem, da dođe do Ministarstva prosvete, jer samo oni mogu ovo da spreče“, kaže jedna razočarana majka.Kako je ranije rekao direktor OŠ „Aleksa Šantić“ iz Stepanovićeva, Đorđe Ivanović, prosvetari nisu dobili putne troškove punih 30 meseci, a Grad im je „zavrnuo slavinu“ i za užinu i za sredstva za higijenu.„Jedan od nastavnika koji je tužio školu dobio je presudu, te na ime odštete treba da mu se plati oko 800.000 dinara. Svojevoljno sam tražio da se blokira račun škole, mada je odmah s njega i skinuto oko 500.000 dinara. Ali kad sam ubrzo tražio opoziv vlastite odluke, nisu mi je uvažili, pa je račun u blokadi već više od dve godine. Niko nema sluha za naš problem, a novi čelnici se peru od problema, tvrdeći da mi nismo njihova nadležnost“, kazao je Ivanović.Kako je objasnio načelnik Uprave za obrazovanje Branko Novaković, Grad nije u mogućnosti da pomogne školi, niti ima tu nadležnost. „Novac je već raspoređen za škole, a za ovu školu grad niti ima para, niti može zakonski da ih da . U slučaju škole iz Stepanovićeva, nadležna je Pokrajina,odnosno Republika“, naveo je on. Izvor: 021.rs
– See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/info/drustvo/Zbog-odstete-nastavniku-skola-ide-na-dobos.a-190514.295.html#sthash.ukTfEBQy.dpuf
Zbog odštete nastavniku, škola ide na doboš
Za 7. avgust zakazana je licitacija školske imovine Osnovne škole „Aleksa Šantić“ iz Stepanovićeva kod Novog Sada, jer je ova škola dužna da isplati oko 800.000 dinara odštete nastavniku koji je dobio sudski spor.
„Pojedinci su nas posavetovali da celo selo mora da se pobuni, da se blokira put ili da na bilo koji sličan način skrenemo pažnju šire javnosti na problem, da dođe do Ministarstva prosvete, jer samo oni mogu ovo da spreče“, kaže jedna razočarana majka.Kako je ranije rekao direktor OŠ „Aleksa Šantić“ iz Stepanovićeva, Đorđe Ivanović, prosvetari nisu dobili putne troškove punih 30 meseci, a Grad im je „zavrnuo slavinu“ i za užinu i za sredstva za higijenu.„Jedan od nastavnika koji je tužio školu dobio je presudu, te na ime odštete treba da mu se plati oko 800.000 dinara. Svojevoljno sam tražio da se blokira račun škole, mada je odmah s njega i skinuto oko 500.000 dinara. Ali kad sam ubrzo tražio opoziv vlastite odluke, nisu mi je uvažili, pa je račun u blokadi već više od dve godine. Niko nema sluha za naš problem, a novi čelnici se peru od problema, tvrdeći da mi nismo njihova nadležnost“, kazao je Ivanović.Kako je objasnio načelnik Uprave za obrazovanje Branko Novaković, Grad nije u mogućnosti da pomogne školi, niti ima tu nadležnost. „Novac je već raspoređen za škole, a za ovu školu grad niti ima para, niti može zakonski da ih da . U slučaju škole iz Stepanovićeva, nadležna je Pokrajina,odnosno Republika“, naveo je on. Izvor: 021.rs
– See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/info/drustvo/Zbog-odstete-nastavniku-skola-ide-na-dobos.a-190514.295.html#sthash.ukTfEBQy.dpuf
Zbog odštete nastavniku, škola ide na doboš
Za 7. avgust zakazana je licitacija školske imovine Osnovne škole „Aleksa Šantić“ iz Stepanovićeva kod Novog Sada, jer je ova škola dužna da isplati oko 800.000 dinara odštete nastavniku koji je dobio sudski spor.
„Pojedinci su nas posavetovali da celo selo mora da se pobuni, da se blokira put ili da na bilo koji sličan način skrenemo pažnju šire javnosti na problem, da dođe do Ministarstva prosvete, jer samo oni mogu ovo da spreče“, kaže jedna razočarana majka.Kako je ranije rekao direktor OŠ „Aleksa Šantić“ iz Stepanovićeva, Đorđe Ivanović, prosvetari nisu dobili putne troškove punih 30 meseci, a Grad im je „zavrnuo slavinu“ i za užinu i za sredstva za higijenu.„Jedan od nastavnika koji je tužio školu dobio je presudu, te na ime odštete treba da mu se plati oko 800.000 dinara. Svojevoljno sam tražio da se blokira račun škole, mada je odmah s njega i skinuto oko 500.000 dinara. Ali kad sam ubrzo tražio opoziv vlastite odluke, nisu mi je uvažili, pa je račun u blokadi već više od dve godine. Niko nema sluha za naš problem, a novi čelnici se peru od problema, tvrdeći da mi nismo njihova nadležnost“, kazao je Ivanović.Kako je objasnio načelnik Uprave za obrazovanje Branko Novaković, Grad nije u mogućnosti da pomogne školi, niti ima tu nadležnost. „Novac je već raspoređen za škole, a za ovu školu grad niti ima para, niti može zakonski da ih da . U slučaju škole iz Stepanovićeva, nadležna je Pokrajina,odnosno Republika“, naveo je on. Izvor: 021.rs
– See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/info/drustvo/Zbog-odstete-nastavniku-skola-ide-na-dobos.a-190514.295.html#sthash.ukTfEBQy.dpuf
Zbog odštete nastavniku, škola ide na doboš
Za 7. avgust zakazana je licitacija školske imovine Osnovne škole „Aleksa Šantić“ iz Stepanovićeva kod Novog Sada, jer je ova škola dužna da isplati oko 800.000 dinara odštete nastavniku koji je dobio sudski spor.
„Pojedinci su nas posavetovali da celo selo mora da se pobuni, da se blokira put ili da na bilo koji sličan način skrenemo pažnju šire javnosti na problem, da dođe do Ministarstva prosvete, jer samo oni mogu ovo da spreče“, kaže jedna razočarana majka.Kako je ranije rekao direktor OŠ „Aleksa Šantić“ iz Stepanovićeva, Đorđe Ivanović, prosvetari nisu dobili putne troškove punih 30 meseci, a Grad im je „zavrnuo slavinu“ i za užinu i za sredstva za higijenu.„Jedan od nastavnika koji je tužio školu dobio je presudu, te na ime odštete treba da mu se plati oko 800.000 dinara. Svojevoljno sam tražio da se blokira račun škole, mada je odmah s njega i skinuto oko 500.000 dinara. Ali kad sam ubrzo tražio opoziv vlastite odluke, nisu mi je uvažili, pa je račun u blokadi već više od dve godine. Niko nema sluha za naš problem, a novi čelnici se peru od problema, tvrdeći da mi nismo njihova nadležnost“, kazao je Ivanović.Kako je objasnio načelnik Uprave za obrazovanje Branko Novaković, Grad nije u mogućnosti da pomogne školi, niti ima tu nadležnost. „Novac je već raspoređen za škole, a za ovu školu grad niti ima para, niti može zakonski da ih da . U slučaju škole iz Stepanovićeva, nadležna je Pokrajina,odnosno Republika“, naveo je on. Izvor: 021.rs
– See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/info/drustvo/Zbog-odstete-nastavniku-skola-ide-na-dobos.a-190514.295.html#sthash.ukTfEBQy.dpuf
Zbog odštete nastavniku, škola ide na doboš
Za 7. avgust zakazana je licitacija školske imovine Osnovne škole „Aleksa Šantić“ iz Stepanovićeva kod Novog Sada, jer je ova škola dužna da isplati oko 800.000 dinara odštete nastavniku koji je dobio sudski spor.
„Pojedinci su nas posavetovali da celo selo mora da se pobuni, da se blokira put ili da na bilo koji sličan način skrenemo pažnju šire javnosti na problem, da dođe do Ministarstva prosvete, jer samo oni mogu ovo da spreče“, kaže jedna razočarana majka.Kako je ranije rekao direktor OŠ „Aleksa Šantić“ iz Stepanovićeva, Đorđe Ivanović, prosvetari nisu dobili putne troškove punih 30 meseci, a Grad im je „zavrnuo slavinu“ i za užinu i za sredstva za higijenu.„Jedan od nastavnika koji je tužio školu dobio je presudu, te na ime odštete treba da mu se plati oko 800.000 dinara. Svojevoljno sam tražio da se blokira račun škole, mada je odmah s njega i skinuto oko 500.000 dinara. Ali kad sam ubrzo tražio opoziv vlastite odluke, nisu mi je uvažili, pa je račun u blokadi već više od dve godine. Niko nema sluha za naš problem, a novi čelnici se peru od problema, tvrdeći da mi nismo njihova nadležnost“, kazao je Ivanović.Kako je objasnio načelnik Uprave za obrazovanje Branko Novaković, Grad nije u mogućnosti da pomogne školi, niti ima tu nadležnost. „Novac je već raspoređen za škole, a za ovu školu grad niti ima para, niti može zakonski da ih da . U slučaju škole iz Stepanovićeva, nadležna je Pokrajina,odnosno Republika“, naveo je on. Izvor: 021.rs
– See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/info/drustvo/Zbog-odstete-nastavniku-skola-ide-na-dobos.a-190514.295.html#sthash.ukTfEBQy.dpuf
Ученици против промене назива школе, одлука наредних дана
Љиг – Ученици Средње школе „Хиљаду триста каплара“ у Љигу али и грађани те општине, у писму министру просвете Жарку Обрадовићу противе се одлуци локалне власти да промени назив школе, а из ресорног министарсва наводе да ће одлука бити позната наредних дана.
У отвореном писму министру, ученици истичу да је петицију против промене назива школе потписало више од 600 суграђана.
Како је наведено, тамошња општинска власт одлучила је да, поводом прославе 50 година постојања Средње школе, промени назив у Средња школа „Професор Владан Средојевић“, по бившем директору и професору ове установе.
„Уз сво поштовање бившем професору и директору, мислимо да је ова одлука погрешна“, наводи се у писму и истиче да назив школе не треба мењати и да се, како кажу, мора сачувати успомена на нашу славну прошлост.
Ученици наводе да је образложење надлежних из општине да „школа треба да носи назив по личности из Љига, и да не буде у множини,“ што је неприхватљиво за противнике промене назива.
Школа има гимназијско одељење општег типа и профиле у области машинства и обраде метала и трговине, туризма и угоститељства, а у Министарству просвете потврдили су да су добили захтев локалне власти за промену назива Средње школе.
Такође, добили су и мишљења и петиције ученика и грађана који се противе промени назива школе.
„Поступак решавања по поднетом захтеву је у току и одлука ће, у складу са Законом, бити донета у наредних неколико дана“, речено је Тањугу у министарству.
Поступак промене назива установа, односно основних и средњих школа регулисан је Законом о основама система образовања и васпитања, који прописује да установа може да врши статусне промене, промену назива или седишта.
Одлуку о промени назива или седишта установе доноси орган управљања, уз сагласност оснивача, а када је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, неопходна је сагласност Министарства.
Школа не може да врши статусне промене, промену назива или седишта у току наставне године, подсећају из Министарства просвете.
ВТВ