АПЛИКАЦИЈЕ МЛАДИХ МАТЕМАТИЧАРА
Ученици Математичке гимназије у Београду направили апликације за паметне телефоне које ће се ускоро наћи на тржишту. Та школа и компанија Телеком организовали такмичење за израду апликација уз поруку да треба улагати у образовање.
Најбоље апликације за паметне телефоне са андроид оперативним системом, које су израдили ученици Математичке гимназије у Београду, ускоро ће се наћи на тржишту. Другу годину за редом, та школа и Телеком организовали су такмичење за израду апликација за мобилне уређаје.
Игрицу „Гон хорбли вронг“ кажу аутори првопласираног тима, прво су тестирали њихови другари у разреду. Играч преузима улогу упорног поштара који треба да испоручи пакет. А поштар се игром случајности, тврде, зове и као њихов разредни – Ђура.
Добитник прве награде Милош Станојевић каже да је у питању платформер пазл игра која за циљ има развијање вијуга.
„Своди се на то да играч треба да размишља како би прешао одређене пузле. Он је поштар и треба да испоручи један пакет на адресу и на крају пође врло погрешно, јер се он саплете и падне у неки амбис и онда треба да пређе велики број соба и цео подрум да би изашао и донео тај пакет пошто је јако одговоран“, објашњава Милош.
Другопласирана апликација омогућава да се врши надзор темпетаруре у простору у којем се налази сонда.
„Поента је да повезујемо пет до шест машина, микроконтролер, процесор, термалне сонде, рачунар, базе података на интернету и на крају андроид телефон помоћу којег корисник може да посматра резултате мерења, да му се исцртавају у графици. Битно је да смо направили и аларм функцију“, објашњава аутор апликације Предраг Обрадовић.
Треће место деле Катапулти и МНМ порука. Милош Вујадиновић, који је заузео треће место каже да су апликацију развијали шест, седам месеци.
„Она служи да омогући људима који користе ћириличне карактере да шаљу веће поруке. Мало више него дупло више карактера може сада да стане у једну поруку ако се користи наша апликација“, каже Милош.
Сви награђени ученици иду у трећи разред Математичке гимназије, а већина их је из менторског одељења.
Ове године радови су квалитенији, сагласни су и професори и представници Телекома и обећавају да ће радови, за разлику од претходне године, имати и комерцијални ефекат. И подсећају да треба улагати у образовање, јер је то улагање у будућност.
РТС
ЈАГОДИНЦИ НАЈБОЉИ НА IQ ТАСТОВИМА
Beograd — Poslednja testiranja pokazala da je ljudi sa visokom inteligencijom više nego ikad. Od 677 građana koji su polagali test, 40 odsto ima najviše rezultate.
Više od 40 odsto svih građana koji su se testirali u ”Mensi” dokazali su da su „genijalci“. Iako praksa kaže da IQ proveravaju uglavnom oni koji već misle da su mnogo pametni, a ostali ovu egzibiciju izbegavaju, prosečni srpski rezultati su, ipak, bolji nego prethodnih godina, pišu Novosti.
Jagodinci su se pokazali kao najpametniji i ostvarili prolaznost od 62,5 odsto. Rumljani su najviše podbacili, pa je test prošlo deset odsto kandidata. Iznad republičkog proseka bili su i stanovnici Beograda, Novog Sada, Niša, Kraljeva, Požarevca, Šapca, Pančeva i Smederevske Palanke. Ispod proseka bili su Smederevo (15,38), Aranđelovac (18,18), Čačak (25,71), Prokuplje (33,33) i Kruševac (40).
„Osim redovnih testiranja, organizovali smo i ovo, povodom Meseca inteligencije, koji je međunarodna akcija. Obišli smo 15 gradova u Srbiji u kojima se testiralo 677 kandidata. Ispostavilo se da su rezultati ove godine bolji nego prethodnih. Tako je 2010. godine, nakon testova u 14 gradova, trećina kandidata stekla uslov za članstvo u Mensi. Rezultati 2011. godine pokazali su da je prosečna prolaznost bila 39 odsto, a poslednji test je dao za skoro dva odsto bolji uspeh“, kaže za ”Novosti” Jovan Aleksić iz ”Mense”.
Da bi kandidat dobio člansku kartu ove elitne družine potrebno je da ima IQ bar 148 po Katelovoj ili 131 po Vekslerovoj skali.
„Ovako visok koeficijent inteligencije ima tek dva odsto svetske populacije.Taj procenat je isti i u selu i u gradu, i među visokoobrazovanima, kao i kod nepismenih. Nema razlike ni između muškaraca i žena. Na testiranje izađu oni koji su već prilično sigurni u sopstvenu inteligenciju, ali dvocifrena prolaznost ne znači da je to opšte stanje cele nacije“, objašnjava dr Ranko Rajović, saradnik ”Mense”.
Na testiranja se u Srbiji većinom prijavljuje studentska populacija.
Večernje novosti
НАСТАВНИКУ ГЕОГРАФИЈЕ 15 ГОДИНА ЗАТВОРА ЗБОГ ОБЉУБЕ УЧЕНИКА
НОВИ САД -Наставник географије Иван Миовић Штасни, који је још 2010. ухапшен под сумњом да је обљубио неколико својих ученика, осуђен је на јединствену казну затвора од 15 година, након чега још десет година неће смети да се бави професорским послом, одлучило је првостепено веће Вишег суда у Новом Саду.Како је за РТВ изјавила портпаролка суда Светлана Томић Јокић, Штасни је проглашен кривим да је оштетио укупно 12 малолетне деце између ’95. и ’99. годишта.
Осуђен је за три кривична дела злоупотребе положаја обљубом у продужењу, затим за пет кривичних дела недозвољене полне радње такође у продужењу, и за девет кривичних дела приказивања, поседовања и набављања порнографског материјала у продужењу.
Судско веће изрекло је и меру безбедности одузимања мобилног телефона са порнографским видео материјалом и продужило притвор Штаснију до правоснажности пресуде, наводи портпаролка Вишег суда.
Судско веће упутило је оштећене на парницу и обавезало Штаснија да сноси трошкове поступка.
Иван Миовић Штасни радио је као наставник географије у основним школама „Јован Дучић“ у Петроварадину и „Вељко Влаховић“ у Шангају, а откривен је када се један од ученика пожалио психологу Саветовалишта за младе након трибине.
Апелациони суд укинуо је пресуду из 2011. године којом је Штасни био осуђен на осам година затвора, и вратио случај на поновно суђење.
РТВ
И ФАКУЛТЕТИ НА ИСПИТУ
Почео нови петогодишњи циклус акредитације факултета. Цене акредитације биле су изузетно високе, слажу се и представници Министарства, Комисије и факултета. Универзитет у Београду дозволу за рад платио је два, а Универзитет у Новом Саду милион евра. Предстоји смањење цена.
Дозволу за рад високошколске установе добијају на пет година. Двадесетчетири факултета и два универзитета који су се први пут акредитовали 2008. године, поново подносе захтева за петогодишњи рад. Тиме отпочиње нови петогодишњи циклус акредитације.
До сада је документа предало 11 факултета и један универзитет, са 184 студијска програма. Све те установе су прошле године ушле у поступак спољашње провере квалитета, и морале су да доставе извештај о самовредновању.
Декан Електротехничког факултета Универзитета у Београду Бранко Ковачевић каже да се четири месеца ради, сваки дан, 15-20 сати дневно.
„И сад смо одговорили на све те стандарде. Уз одговоре иду прилози. Цео материјал је око две и по хиљаде страна. И то је тај елеборат о самоевалуацији после кога иде акредитација“, каже Ковачевић.
Како се наука мења, сви програми су унапређени, а постоје и потпуно нови студијски програми на основним, мастер и докторским студијама.
„Остајемо на ова три циклуса. Ми рецимо у сарадњи са Војском Србије у оквиру Војне академије на Бањици и војног система образовања имамо специјалистичке студије одређене струке за потребе војних кадрова у војној индустрији“, каже Милорад Милованчевић,
декан Машинског факултета.
Цене акредитације биле су изузетно високе, слажу се и представници Министарства, Комисије и факултета. Универзитет у Београду дозволу за рад платио је два, а Универзитет у Новом Саду милион евра.
Вера Вујчић Ковачевић, председница Комисије за акредитацију каже да предстоји смањење цене. Комисија је дала све податке којима је располагала, које говоре томе у прилог, у Министарству се све то сагледава и на крају ће Национални савет у скалду са законом предложити смањење цене на шта треба да да сагласност Влада.
Установе које су платиле вишу цену, имаће бонус за наредну акредитацију. Факултети који су се акредитовали у првој половини 2008. године, одлуку Комисије ће добити до уписног рока, а остали до краја године.
РТС
КОЈИ ФАКУЛТЕТ ГАРАНТУЈЕ ЗАПОСЛЕЊЕ
Сваки десети становник Србије има факултетску диплому. Високо образовање не значи аутоматски и посао, па је тако 58 хиљада свршених студената незапослено. Питање за младе људе и државу је, шта студирати, а да то буде и лично задовољство и тражено занимање.
Према најновијим подацима, у Србији има 10,5 одсто високообразованог становништва. Али факултетска диплома не значи обавезно и посао. Без посла је тренутно више од 58 хиљада људи са факултетском дипломом. Како је стратегијом предвиђено да ћемо 2020. имати 40 одсто високообразованог становништва од 30 до 34 године, питање је шта студирати, а да то буде и лично задовољство и тражено занимање.
На евиденцији Националне службе за запошљавање је 58.445 људи са завршеним факултетом, од чега је 24.677 без радног искуства. Највише је незапослених економиста, а најмање професора физичке културе. Професори упозоравају да треба пажљиво планирати, и да морамо да знамо које су стратешке области у којима можемо видети себе.
Декан београдског Електротехничког факултета Бранко Ковачевић каже да многи дипломци одлазе из земље како би нашли посао у својој струци и да послодавци треба да изађу са својим захтевима за образовним профилима.
„Први пут сам видео да се неко појавио са захтевима, а то су Емирати. Кад су рекли ‘хоћемо да инвестирао ту, требају нам људи у софтверском инжењерству, требају нам људи у дигиталној електроници, јер хоћемо да производимо чипове’. То би требало свако да каже“, поручује Ковачевић.
„Толико је лоше, да оно мало што смо имали и крпили по српској индустрији и електропривреди што се званично зове сарадња са привредом, практично је у последњих две године сведено на 30 одсто од онога што је било на нивоу од пре две године, а да не причамо о нивоу од пре десет година“, указује професор Милорад Милованчевић декан Машинског факултета.
Радну књижицу тренутно нема 804 магистра и 55 доктора наука, и међу њима је највише економиста.
„На жалост, ми не спадамо у друштва која су у стању да имају елиту која уме да антиципира будуће време. И зато ми заговарамо, или смо заговарали кроз стратегију развоја образовања да између осталог императив високог образовања буде формирање таквих стручњака који су способни да запосле себе и друге“, каже Радивоје Митровић, државни секретар Министарства просвете.
Најбрже се запошљавају педијатри, анестезиолози, инжењери, а најспорије стоматолози. На тржишту рада тражени су стручњаци за финансије и инфорамционе технологије, инжењери електротехнике, електронике, машинства и грађевине, што ће бити и занимања будућности.
РТС
НАСТАВНИК ФИЗИЧКОГ НАЈЧЕШЋЕ ДИРЕКТОР
Na čelu svake pete škole u Srbiji je učitelj. – Žene se teže odlučuju za ovu funkciju
Iako su se u prethodnom periodu mogli čuti zahtevi da direktori škola budu isključivo profesori stručnih predmeta, u školama su i dalje na rukovodećim funkcijama uglavnom nastavnici fizičkog vaspitanja. Da li će licenciranje direktora promeniti sadašnju strukturu upravljačkog kadra u obrazovanju – ostaje da se vidi, a do tada se barata istraživanjem Unije sindikata prosvetnih radnika, koje je na uzorku od 75 odsto osnovnih i srednjih škola pokazalo da su na čelu škola u 72,7 odsto slučaja nastavnici fizičkog vaspitanja. Među direktorima ima i pedagoga i psihologa (četiri odsto), 20 procenata su profesori razredne nastave, a 23 odsto nastavnici ostalih predmeta.
Jasna Janković, na čelu Sektora za obrazovanje u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da, koliko joj je poznato, novo istraživanje nije rađeno, verovatno i zato što se podaci, odnosno direktori nisu promenili.
– U mojoj Pravno-poslovnoj školi direktorka je profesorka književnosti, pre toga smo imali profesore matematike i geografije. Nema nikakvih pravila ko će biti izabran za prvog čoveka škole, to nema nikakve veze sa tim koji je fakultet kolega završio. Direktor bi trebalo da ima menadžerskih sposobnosti, jer je škola danas tako koncipirana, a ne smeta i ako reprezentativno izgleda, što je čest slučaj kod nastavnika fizičkog – ističe Janković.
Dragan Jovičić je treći mandat na čelu Osnovne škole „Branislav Nušić” u Smederevu, a na to mesto je došao kao nastavnik fizičkog vaspitanja, zamenivši takođe nastavnika fizičkog. Po njegovom mišljenju, ovi podaci su verovatno danas drugačiji, jer navodi primer, u Smederevu su od 20 direktora – samo dvojica nastavnici fizičkog vaspitanja.
– O radu direktora je najbolje pitati kolektiv, a koliko znam, u našem gradu sve direktore su birali nastavnici, a ne politika, evo ja prvi nisam član nijedne partije. Naš posao je vrlo zahtevan, mora se biti vrlo agilan, to nije samo sedenje u fotelji, već se nabavlja i hrana, struja, ide u opštinu. Ja sam mislio da je lakše biti direktor nego nastavnik, međutim, to ipak nije tako – kaže Jovičić.
On skreće pažnju na još jednu činjenicu u školstvu Srbije: većinu kolektiva u školama čine žene koje se teže odlučuju za funkciju direktora.
– Nije bitno da li ste matematičar ili fizičar, već kako obavljate taj posao i šta ćete jednog dana da ostavite iza sebe. Naša škola je uvek najbolja na maturskom ispitu, imali smo prvi đački parlament u Srbiji, prvi smo klimatizovali sve učionice, prošle godine smo podelili 20.000 besplatnih obroka za đake – kaže Jovičić.
Ivan Ružičić, direktor Gimnazije u Čačku i predsednik Društva direktora škola Srbije ističe da nije ključno pitanje koje su struke ljudi koji su na čelu škola, već kakav im je status.
– Mi smo jedino udruženje u Srbiji ovog tipa, okupljamo oko 240 direktora osnovnih i srednjih škola i mogu vam reći da je struktura vrlo šarolika. Pitanje struke nije ključno, već kako sistemski rešiti da direktori škola budu najbolji profesori u najboljim godinama. Trenutno oni su destimulisani da obavljaju ovaj posao – ističe Ružičić.
Po njegovim rečima, do 2009. godine direktorima se nije čuvalo radno mesto sa kojeg su došli, čak su bili prinuđeni da zapošljavaju druge kolege na to radno mesto, a od 2009. godine mogu da računaju na prethodno radno mesto samo jedan mandat.
– To je vrlo odgovoran posao, svakodnevno rešavamo brojne probleme koji nisu mali i to za platu od 54.000 dinara. Evo, ja sam 12 godina direktor i verujte da nijednom nisam bio na godišnjem odmoru duže od sedam dana, da ne pričam o mojim kolegama koje pre stignu do bolnice nego do penzije – ističe ovaj profesor filozofije.
On objašnjava da je dodatak na platu direktora samo 20 odsto i da realno, svaki predsednik sindikalne organizacije koji je i razredni starešina i nešto stariji, može da ima veću platu od prvog čoveka škole.
Naš sagovornik se upravo vratio i sa prvog regionalnog skupa direktora koji je održan u Sarajevu i prenosi da istraživanja Evropskog udruženja direktora pokazuju da direktor na kvalitet škole utiče čak do 60 odsto. On dodaje i da procedura za izbor prvog čoveka škole nije jednostavna, a na kraju, sami nastavnici biraju ko će ih predstavljati.
СМЕДЕРЕВО: ГРАДОНАЧЕЛНИЦА ПРИМИЛА ПРЕДСТАВНИКЕ ГРАНСКОГ СИНДИКАТА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА НЕЗАВИСНОСТ
На захтев представника Градског синдиката просветних радника Смедерево и представника синдиката „Независност“, данас је одржан састанак са градоначелницом Града Смедерево др Јасном Аврамовић и председником Скупштине града Смедерево Бранчетом Стојановићем на којем је било речи о проблемима запослених у просвети.
Наиме, представници синдиката обратили су се локалној самоуправи због неисплаћених накнада за превоз радника у просвети који користе сопствени превоз. Речи је било и о неисплаћеним јубиларним наградама просветарима за прошлу 2012 годину.
Градоанчелница др Јасна Аврамовић рекла је да ће Град Смедерево испоштовати све оно што спада у законске обавезе локалне самоуправе према запосленима у просвети.
УЧЕНИЦИ ИЗ СРБИЈЕ ОСВОЈИЛИ ЧЕТИРИ МЕДАЉЕ У БУГАРСКОЈ
Ученици Математичке гимназије освојили су четири медаље на управо завршеном Међународном такмичењу из математике одржаном у Јамболу у Бугарској, саопштено је данас из те гимназије.
Сребрну медаљу освојила је Анастасија Илић, а бронзане медаље Лазар Радојевић, Игор Медведев и Марко Медведев.
На четвртом такмичењу за ученике од четвртог до седмог разреда учествовало је укупно шест ученика, а поред награђених ту су били и Тина Младеновић и Срђан Ранђеловић.
Организатори манифестације су Савез математичара Бугарске, Регионални инспекторат за образовање и Математичка гимназија „Атанас Радев“ из Јамбола.
Такмичење је одржано од 25. до 27. јануара и учествовало је 296 такмичара из Бугарске, Русије и Србије.
На ово такмичење се иде по позиву и позивају се само земље чији ученици годинама доминирају на Међународним олимпијадама из математике.
До сада су наши ученици одлазили на слична такмичења у Русију и Румунију, а ово је први пут да је наше ученике позвала и Бугарска, чији ученици су једни од најуспешнијих на међународним математичким такмичењима.
РТВ
ДАНАС ЈЕ СВЕТИ САВА
Српска православна црква данас слави дан свог утемељивача. Од половине 19. века Савиндан се слави као школска слава. Свети Сава је слављен и као заштитник заната.
У српским православним храмовима на данашњи дан се прославља спомен оснивача Српске православне цркве. Свети Сава је своју отаџбину препородио и просветио, био учитељ побожности и честитости.
Свети Сава је био најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко. Када се замонашио на Светој гори узео је име Сава. Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и аутокефална Српска православна црква.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа.
Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, свети Сава је основао манастир Хиландар и изградио још 14 манастира, због чега је остао забележен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој гори. Сава је преминуо 1235. године у бугарском граду Трнову.
Кнез Милош Обреновић је 1823. године наредио да се Дан Светог Саве обележава као школска слава у Србији.
Свети Сава је установљен као школска слава на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу, 2. јануара 1840. године, одлуком Совјета Књажевства Србског и исте године прослављан у Крагујевцу и Београду.
У одлуци Попечитељског пресвјештенија представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада мора свечано прослављати.
Зачетник српске средњовековне књижевности
Свети Сава је написао манастирске типике – Карејски, Хиландарски и Студенички типик. Преводио је са грчког и посрбио важне правно-теолошке текстове, Законоправило, што је превод Јустинијанове Шесте новеле. То важно правно дело одређује односе цркве и државе путем такозване симфоније.
Преводио је Хипократа и Галена и прикупљао средњовековне медицинске записе, од којих је настао Хиландарски медицински кодекс. У Хиландару је 1198. године основао прву болницу.
Издвојио је најважније из српске традиције, оплеменио је и повезао са највећим духовним и цивилизацијским достигнућима свог времена. Веома млад, око 1192. године, отишао је у Свету Гору где се замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон.
У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.
Био је необично вешт и у државно-дипломатским пословима. Године 1208, у манастиру Студеници над очевим телом, које је пренео са Свете Горе, измирио је своју завађену браћу Вукана и Стефана.
Преминуо је у тадашњој бугарској престоници Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију. Према записима из тог времена, глас о његовој смрти стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.
Његове мошти су из Трнова пренете и сахрањене у манастиру Милешеви 6. маја 1237. године. Мошти је спалио Синан-паша 1594. године на Врачару. На том месту сада је спомен-храм посвећен Светом Сави.
РТС
