Profesor istorije Miroslav Đurđević ostao bez posla posle 34 godine rada u prosveti

Miroslav Đurđević

Kragujevac – Miroslav Đurđević, profesor istorije, jedinstven je slučaj u novijoj istoriji srpske prosvete. On je, verovatno, jedini direktor škole koji je ostao bez posla, pošto nije prošao reizbor. Direktori škola u Srbiji obično sačuvaju prethodno radno mesto ili se snađu na neki drugi način. To ovom nastavniku nije pošlo za rukom, što ga je nateralo na štrajk glađu koji je započeo pre tri dana, u zgradi Šumadijskog okruga.

On traži da se vrati u prosvetu ili da mu nadležni državni organi daju bilo kakav posao, jer kaže: „Od 5.950 dinara socijalne pomoći ne mogu da živim”.

– U dve kragujevačke osnovne škole kolege istoričari odlaze u penziju. Mogao bih da ih zamenim već trećeg septembra, kada počinje školska godina, a ako to iz bilo kojih razloga nije moguće, neka mi Školska uprava u Kragujevcu ili Ministarstvo prosvete, obezbede neki drugi posao. Ja mogu sve da radim – kaže Đurđević.

Za direktora osnovne škole u Konjuhu, selu između Kruševca i Trstenika, Đurđević je izabran krajem 2004. godine, na konkursu. Januara 2009. nije prošao reizbor i od tada je bez posla. Šest meseci je primao direktorsku platu, a posle je završio na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu.

– Kolega istoričar u Konjuhu je došao u školu pre mene i nije bilo pravnog osnova da se vratim u nastavu – objašnjava ovaj profesor.

Posle godinu dana na „birou rada”, Đurđević je, kaže, morao da se lati nekog posla, kako bi preživeo.

– Brao sam maline u Makovištu kod Kosjerića, a jabuke na plantažama kod Grocke. Radio sam i sa zidarima iz Petrovca na Mlavi, ali su majstori rđavo i neredovno plaćali. Ipak, meni ništa nije teško. Zato sam sada tražio da me prime u „Komunalno”, da čistim ulice, ali su mi tamo rekli da ne mogu, jer imam fakultetsku diplomu – kaže ovaj šezdesetjednogodišnji prosvetni radnik.

Đurđević je rodom iz Velike Drenove, a od 34 godine staža, 28 je radio kao profesor istorije u školi u Petrovcu na Mlavi, gde je i živeo. U Kragujevac se preseli jer je, kaže, voleo ovaj grad.

– Imao sam kuću u Petrovcu i lepo živeo. Sa gastarbajterima, kojih je taj kraj pun, tokom leta sam išao u Austriju i tamo radio kao perač sudova. Svojevremeno sam zarađivao i po 20.000 šilinga. Posle sam prodao kuću i preselio se u Kragujevac, gde sam kupio jednosoban stan. Voleo sam ovaj grad oduvek, jer sam još kao mali mnogo slušao o njemu. Kad sam ostao bez posla, molio sam vladiku Jovana da mi da nešto da radim pri crkvi. Nudio sam mu da crkvi ostavim stan kad umrem, ali ništa nije vredelo. Išao sam i kod gradonačelnika, a ministar prosvete je, kada sam mu ispričao šta se dogodilo, rekao da je „u pitanju greška”. Kakva i čija, ne znam – priča Đurđević.

On štrajkuje ispred same kancelarije načelnika Školske uprave u Kragujevcu, Radojka Damjanovića.

– Ne možemo da mu pomognemo, jer je kao nezaposleno lice u ingerenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. A, ako se pojavi neko slobodne mesto, tu su direktori škola da odluče hoće li primiti njega ili nekog drugog – objašnjava Damjanović.

Đurđević ima sina i ćerku, ali od njih ne želi da traži pomoć. Kaže da je to „evropski model”.

– U razvijenoj Evropi svako ima svoj život, i ako ima nekih problema ne obraća se deci, već institucijama države – navodi ovaj bivši direktor škole.

Za školu u Konjuhu, kaže, uradio je mnogo. Izgradio je tri pomoćna objekta, uredio dve botaničke bašte, asfaltirao igralište… Smatra da su rezultati koje je postigao dovoljni da bude vraćen u nastavu, a radio bi, kaže, bilo gde u Srbiji.

– U Evropi su ljudi pokretljivi, rade i po 500 kilometara daleko od kuće, a meni su se čudili što idem 61 kilometar, koliko ima od Kragujevca do Konjuha – navodi Đurđević i kaže da će štrajk glađu nastaviti sve dok ne dobije neki posao.

Brane Kartalović

Profesorka informatike u srednjoj Ekonomsko-ugostiteljskoj školi „Vuk Karadžić“ u Velikoj Plani Dragana Tirnanić (53) pravosnažno je osuđena na šest meseci zatvora.

Ona je od učenika zahtevala novac, pod pretnjom da će im smanjiti ocene, odnosno da će im dati bolju ocenu ukoliko ispune njen zahtev.

Direktorka škole Anđelka Prokopović oglašena je krivom i uslovno osuđena na osam meseci zatvora, s rokom provere od dve godine, jer nije preduzela ništa da spreči takvo ponašanje Tirnanićeve, iako je znala da učenicima traži novac, objavljeno je na sajtu Apelacionog suda u Beogradu.

Apelacioni sud je, odlučujući o žalbama, preinačio presudu Okružnog suda u Smederevu kojom je Tirnanićeva bila osuđena na 10 meseci zatvora zbog primanja mita, ceneći, kako se navodi u presudi, za nju sve olakšavajuće okolnosti.

Profesorka je uhapšena pre četiri i po godine kada je od jedne učenice uzimala 200 evra navodno za kupovinu lekova kako bi joj zaključila peticu iz informatike, a prethodno je u više navrata zbog bolesti, operacije i kupovine lekova od više učenika zahtevala 200 do 500 evra pod pretnjom da će im smanjiti ocene, odnosno da će im ukoliko joj izađu u susret ocene poboljšati.

U slučajevima kada su učenici odbijali da joj predaju traženi novac, ona im je upisivala negativnu ocenu u dnevnik.

МОNDO

Влада Србије понудила просветарима повећање плате од два одсто у октобру и још два одсто наредне године. Синдикати оцењују да је то је далеко од онога што су тражили.

Данашњи преговори представника седам репрезентативних синдиката просвете и чланова Владе завршили су се без коначног договора. Влада је просветарима понудила повећање октобарске плате за два одсто и још два одсто повећања у априлу. Синдикати оцењују да је то је далеко од онога што су тражили.

Министар финансија и привреде Млађан Динкић рекао је, након састанка, да је у буџету затечена „катастрофална ситуација“ и да ће овај износ повећања зарада предложити и синдикатима здравства.

„То није довољно, имајући у виду материјалну ситуацију грађана, али је највише што можемо да понудимо с обзиром на економску ситуацију у земљи“, рекао је Динкић

„Сви запослени у јавним службама имаће сигуран посао, али морају имати разумевања за судбину земље. Уколико буде потписан овај социјални договор, биће омогућена стабилност у држави“, навео је Динкић.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић, рекао је да је влада прихватила наставак исплате јубиларних и светосавске награде у нето износу од 4.000 динара.

Представници репрезентативних синдиката најавили су да ће предлог повећања плата предочити највишим органима у својим синдикалним организацијама, који ће и одлучити о томе да ли ће он бити и прихваћен.

Председник Синдиката образовања Србије Бранислав Павловић навео је да би одговор синдиката требало да буде познат до наредне седнице владе, односно до четвртка, 6. септембра.

Председник Уније синдиката просветних радника Драган Матијевић рекао је да тај синдикат није одустао од штрајка упозорења који је најављен за 3. септембар, а протест ће почети у 12 сати на Тргу Николе Пашића у Београду.

Према његовим речима Унија синдиката има чланове у око у 700 школа у Србији и тог дана наставу ће држати само учитељи који преузимају прве разреде.

Он је рекао да ниједан захтев Уније синдиката није испуњен, јер је та организација захтевала повишицу од пет одсто у октобру.

Председник Гранског синдиката просветних радника Независност Томислав Живановић рекао је да не верује да ће његов синдикат пристати на понуду о повишици, јер се њом деградирају запослени у просвети.

РТС

BEOGRAD – Vlada Srbije ponudila je danas zaposlenima u prosveti povećanje oktobarske plate za dva odsto i još dva odsto povećanja u aprilu naredne godine, što je, prema oceni sindikata prosvetnih radnika, daleko od onoga što su tražili.

O predlogu koji su u ime vlade obrazložili ministri prosvete i finansija Žarko Obradović i Mlađan Dinkić, sindikati će se izjasniti na glavnim odborima, dok je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije već odlučila da u ponedeljak članovi te organizacije ne drže nastavu.

Taj sindikat će, kako je novinarima nakon sastanka rekao predsednik Dragan Matijević, u ponedeljak 3. septembra održati protest u Beogradu, a zatražiće da se sa situacijom u prosveti upoznaju i predsednik Tomislav Nikolić i premijer Ivica Dacicć.

Ministar finansija i privrede rekao je, nakon sastanka, da je u budžetu zatečena „katastrofalna situacija“ i da će ovaj iznos povećanja zarada predložiti i sindikatima zdravstva.

„Ovaj predlog je sastavni deo fiskalnog plana koji će biti objavljen naredne nedelje“, rekao je Dinkić i naveo da je u pripremi promena ogromnog broja zakona i rebalans budžeta, kada će „konkretne cifre“ biti poznate.

Dinkić će taj predlog, koji bi bio pravilo za sve zaposlene u javnim službama, izneti i sindikatima zdravstva.

„Svi zaposleni u javnim službama imaće siguran posao, ali moraju imati razumevanja za sudbinu zemlje i da njihove plate moraju da prate tu sudbinu“, rekao je Dinkić.

On je ponovio da i u privatnom sektoru zbog krize postoji neizvesnost i da tim firmama treba pomoći jer, kako kaže, bez pokretanja privrede nećemo rešiti ni situaciju u javnom sektoru.

„Ukoliko bude potpisan ovaj socijalni konsenzus, biće omogućena stabilnost u državi“, rekao je Dinkić i naveo da je sadašnji novo budžetskog deficita 7,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, preko 230 milijardi dinara, a plan ministarstva je da sledeće godine bude 4 odsto.

Kako kaže, kroz odgovornu budžetsku politiku ne treba da idemo na dalje povećanje budžetskog deficita, nego na smanjivanje.

On je naveo da vlada sa sindikatima želi da napravi dogovor i konsenzus o kretanju zarada u narednih godinu dana i istakao da je nasleđen ogroman budžetski deficit od preko 2,2 milijarde evra.

„Pokušali smo da napravimo plan koji će omogućiti da se plate povećaju ali tako da se ne ugrozi makroekonomska stabilnost i ne uvede Srbiju u dužničku krizu poput Grčke.

Dinkić je rekao da je dogovoreno da se republičkom uredbom u oktobru reguliše pitanje plata zaposlenih u predškolskim ustanovama i da budu usaglašene na nivou Republike, a ne kao sada da zavise od lokalne samouprave.

Dogovor je da i nauku „tretiramo“ na bolji način i da rešimo pitanja neisplaćenih otpremina u Vojvodini gde su ljudi iz prosvete otišli u penziju bez otpremnine, rekao je Dinkić.

On očekuje da će bar sa većinom sindikata ako ne sa svima potpisati protokol narednih dana.

Takođe, kako je rekao, u naredne tri godine biće vraćeni rasponi koeficijenata na nivo koji je bio dok je on bio ministar finansija, a sada je taj raspon smanjen.

Ministar Obradović rekao je novinarima nakon sastanka da je vlada prihvatila nastavak isplate jubilarnih i svetosavske nagrade u neto iznosu od 4.000 dinara.

„Vlada će pokušati da u narednoj godini upodobi visinu primanja sa ekonomskom situacijom a da narednih godina reši i druga otvorena pitanja“, rekao je Obradović.

Predstavnici sindikata prosvete, nauke, predškolskog obrazovanja rekli su da će današnji predlog izneti na Glavne odbore.

„Nadamo se da ćemo se do naredne sednice vlade dovogoriti o predlogu“, rekao je predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović i naveo da njegov sindikat neće učestvovati u štrajku 3. septembra.

Predsednik Unije sindikata Matijević rekao je da nije zadovoljan ponuđenim i da se propadanje prosvete u odnosu na ostale delatnosti nastavlja.

Nećemo odustati od protesta 3. septembra

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Dragan Matijević rekao je, pred početak sastanka, da taj sindikat neće odustati od protesta 3. septembra čak i da današnji razgovori budu povoljni.

„Nećemo odustati od protesta jer finansijski zahtevi nisu jedini – predstoji nam borba za radna mesta“, rekao je Matijević novinarima.

On je ponovio da taj sindikat traži povećanje oktobarske plate za pet odsto, kako je predviđeno zakonom o budžetu, a da u 2013. prosvetni radnici imaju 30 odsto veće plate od prosečne zarade u Srbiji.

ТАNJUG

Školske klupe Do Nove godine nema raspustaŠkolska godina za osnovce i srednjoškolce počinje 3. septembra, a učenici ove godine neće imati predah sve do zimskog raspusta.

Školskim kalendarom nije predviđen jesenji raspust, koji je prošle godine bio početkom novembra, kada su đaci imali dva slobodna dana, koja su bila spojena sa vikendom, pa su se odmarali četiri dana.

Ipak, tokom zimskog raspusta đaci će se odmarati dva dana duže nego lane. Poslednji nastavni dan u prvom polugodištu je petak 28. decembar, a u školske klupe se vraćaju u sredu 16. januara, kada počinje drugo polugodište.

U prvom polugodištu su planirana 84 nastavna dana i za učenike osnovne i za one iz srednje škole, dok će u drugom polugodištu osnovci ići na nastavu 96 dana, a srednjoškolci 101 dan.

Pre odlaska na letnji odmor, đaci će imati još jedan predah od školskih obaveza tokom proleća. Mini-rasput počinje u ponedeljak 29. aprila, a završava se 5. maja. Međunarodni praznik rada i Uskrs se proslavljaju jedan za drugim i to za vreme prolećnog raspusta, tako da đaci neće imati dodatne dane odmora za ove praznike.

U prvom polugodištu neće se ići u školu u ponedeljak 12. novembra, pošto novoustanovljeni državni praznik Dan primirja u Prvom svetskom ratu pada u nedelju 11. novembra. Odmaraće se i u petak 15. februara na Sretenje – Dan državnosti.

Školska godina se za učenike osnovnih škola završava u petak 7. juna, a za srednjoškolce nedelju dana kasnije – 14. juna. Kao i svake godine, na odmor će ranije otići osmaci, kao i učenici završnih razreda srednjih stručnih škola i gimnazija. Zbog priprema za polaganje prijemnog za upis na fakultete, maturanti gimnazija će se raspustiti 17. maja, a osmaci i učenici završnih razreda srednjih stručnih škola 24. maja.

Izvor: Vecernje Novosti

Од почетка јануара до половине јуна ове године, Културно-образовни програм емитовао је 4845 емисија. Од тога, без емисија Драмског и серијског програма, приказано је 4039 емисија, наводи се у одговору главног и одговорног уредника Културно-образовног програма РТС-а Миодрага Зупанца на тврдњу министра Жарка Обрадовића да се Јавни сервис „образовањем бави кроз спорадичне случајеве и да не постоји концепт“.

Министру просвете, науке и технолошког развоја господину Жарку Обрадовићу

Уважени господине Обрадовићу,

Нажалост, морамо да демантујемо неке Ваше наводе из изјаве агенцији Бета која је објављена 27. августа 2012. и у којој указујете да се Јавни сервис „образовањем бави кроз спорадичне случајеве и да не постоји концепт“. Затим додајете да су „у информативним емисијама образовање и наука често на крају лествице“ и да се „неретко дешава да буду изостављени због других важнијих ствари“.

Од почетка јануара до половине јуна ове године, Културно-образовни програм, са свим својим редакцијама, емитовао је на Првом и Другом програму – 4845 емисија, односно, 138.031 минута програма. Од тога, без емисија Драмског и серијског програма, приказано је 4039 емисија, односно, 98.629 минута.

Подсећамо Вас на неке од емисија Школског програма:

Вита студентис (у којој сте нас почаствовали Вашим учешћем), Животна раскрсница, Свет природе, Дело Ћирила и Методија, Енциклопедија за радознале, Изабери своју књигу, Како научити математику, Наша планета, Необично о биљкама, Постанак и опстанак ћирилице, Приче о речима… (Укупно 71 вишеепизодна серија).

Дечја:

Плава птица (по идеји Џона Тимотија Бајфорда), Блеја, Занимање дете… (Укупно 42 вишеепизодне серије).

Општеобразовна:

Све боје живота, Европа и Срби, Млади таленти Србије, Образовно огледало, Породични кругови, Видик… (Укупно 28 вишеепизодних серија).

Научна:

Хоризонт, Историја науке, Календар кроз векове, Научни кафе, Контекст 21, Светски изазов, Успон идеје… (Укупно 36 вишеепизодних серија).

Еколошка:

Еко караван, Вода за све, Еко-фајл, Животна средина и здравље, Будућност хране… (Укупно 20 вишеепизодних серија).

Историографија:

Трезор, Време телевизије… (Укупно 238 појединачних емисија).

Документарна:

Моја лепа Србија, Хиландарске приче, Моравске приче, Покретна прошлост, Странац у Србији, Траг у простору, Заборављени умови… (Укупно 55 вишеепизодних серија).

Култура и уметност:

Метрополис, Беокулт, Арт зона, Други век, Либела, Савремени писци, Читање позоришта, Кругови поезије… (Укупно 19 вишеепизодних серија).

Као и сваке године, отпочели смо утврђивање програмске концепције за наредну годину. Планирамо нове серије, емисије и посебне програме обележавања изузетно значајних датума из наше историје и културе.

Програмску концепцију Културно-образовног програма одобрава Програмски одбор Јавног сервиса и Програмски одбор РРА, који потврђују да испуњавамо све услове задате функције Јавног сервиса и одају признање да смо једина домаћа телевизијска станица која систематски испуњава своју образовну и културолошку мисију. Наравно, увек се може више, боље и – тачније.

С поштовањем:

Миодраг Зупанц

Главни и одговорни уредник

Културно-образовног програма РТС-а

Београд, 27. август 2012.

РТС

Министарство просвете, науке и технолошког развоја тражиће од Јавног сервиса да образовање добије већи значај и простор у телевизијском програму, рекао министар Жарко Обрадовић. Образовање и наука су често на крају лествице и неретко се дешава да буду изостављени због других „важнијих ствари“, каже Обрадовић.

Министар Жарко Обрадовић најавио је да ће Министарство просвете, науке и технолошког развоја тражити од Јавног сервиса да образовање добије већи значај и простор у телевизијском програму.

„То не можемо да тражимо од других, али од Јавног сервиса можемо. То није потреба Министарства, то је потреба Србије“, рекао је Обрадовић агенцији Бета.

Министар је напоменуо да образовни програм треба да врати стару славу и да, ако не постоје средства за нове телевизијске продукције, треба емитовати старе серије, попут Опстанка или серија Тимотија Џона Бајфорда.

„Током четири године, на Јавном сервису нисмо успели да добијемо сат времена за емисију која би се бавила значајем образовања и науке за развој Србије. То довољно говори само по себи“, навео је Обрадовић.

Обрадовић је указао да се РТС образовањем бави кроз спорадичне случајеве, али да не постоји концепт.

„У информативним емисијама образовање и наука су често на крају лествице и неретко се дешава да буду изостављени због других ‘важнијих ствари’. У целини информативног програма Јавног сервиса образовање треба да добије место које заслужује, сагласно значају за убрзан и савремен економски, привредни, технолошки и културни развој Србије“, навео је Обрадовић.

РТС

Министар финансија и привреде Млађан Динкић и министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић разговараће данас с представницима репрезентативних синдиката просвете и науке ради побољшања материјалног положаја запослених у просвети и науци, најавило је Министарство финансија.

Динкић је прошле недеље рекао да ће с представницима тих синдиката разговарати о платама запослених у тим делатностима и истакао да ће оно што буде договорено са синдикатима бити „пресликано“ на целокупан јавни сектор.

„То ће бити формула и за индексацију пензија“, рекао је Динкић.

Просветари траже повећање плата и већа издвајања за науку, а претходни састанци представника синдиката образовања са руководиоцима ресорних министарстава завршени су без конкретног договора о повећању плата.

Унија синдиката просветних радника и Форум београдских основних школа због тога су најавили штрајк упозорења 3. септембра и чланови тих организација, како је најављено, тог дана неће одржати први час у јутарњој смени.

РТВ

Spremačica sa 30 godina radnog staža i blagajnica sa završenom ekonomskom školom primaju oko 22.000 dinara

Težak materijalni položaj nenastavnog osoblja u školama

Početak školske godine već tradicionalno počinje sa najavama štrajka prosvetnih radnika zbog niskih zarada, ali se u tim pregovorima oko plata nastavnika retko spomene i nenastavno osoblje, a ima ih dosta koji primaju minimalac. Blagajnica jedne beogradske škole, čije je ime poznato redakciji, ali koja zbog straha od gubitka posla nije želela da ono bude objavljeno, kaže da je plata tetkice sa prvim stepenom stručne spreme, odnosno osnovnom školom, oko 20.000 dinara, dok je njena plata, sa završenom srednjom ekonomskom školom i 20 godina radnog staža 22.000 dinara.

– Zašto se onda nastavnici žale da su im primanja samo duplo veća od tetkica? Šta bi tek mi trebalo da kažemo? Nastavnicima je pre nekoliko godina tri puta povećavan koeficijent, dok je nama ostao isti, pa sam sada u situaciji da primam istu platu kao tetkica sa 30 godina radnog staža, uz uvažavanje rada ovih žena. Uz to, nastavnici imaju ekskurzije i rekreativne nastave, a dnevnice su dobre – kaže naša sagovornica.

Ona dodaje i da računopolagač, koji ima šesti stepen stručne spreme, prima platu od 27.000 dinara, ali i da se glas nenastavnog osoblja teško čuje, jer ih je u školama malo, obično po jedan blagajnik, računopolagač i domar, dok broj tetkica zavisi od kvadrature škole.

Krajem sledeće nedelje reprezentativni sindikati zaposlenih u prosveti trebalo bi ponovo da se sastanu sa predstavnicima Ministarstva prosvete i Ministarstva finansija i razmotre načine za povećanje zarada. Slobodan Brajković iz Sindikata radnika u prosveti Srbije ističe da je među zahtevima predatim resornom ministarstvu i taj da se koriguju koeficijenti u odnosu na najnižu cenu rada.

– Povećana je visina minimalne zarade, što je dovelo do dodatnog smanjenja raspona plata u prosveti, pa je drastično smanjen odnos između najniže i najviše plate. Zato i tražimo da koeficijenti budu usklađeni sa minimalnom cenom rada, što važi i za nenastavno osoblje. To, međutim, neće biti moguće u okviru ovog budžeta. Neophodna je racionalizacija i uvođenje socijalnog programa kako bi što više ljudi otišlo iz prosvetnog sistema uz otpremnine, a potrebno bi bilo da između 12.000 i 15.000 ljudi napusti sistem. Ako se niko ne bi primao na ta radna mesta, u budžetu bi bilo dovoljno novca i za podizanje koeficijenata – kaže Brajković.

Zbog podizanja minimalnih zarada praktično svi zaposleni do petog stepena imaju jednaku platu, upozorava Tomislav Živanović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost”, koji je istakao i da će jedna od tema pregovora sa predstavnicima ministarstava biti položaj kolega koji imaju četvrti stepen stručne spreme, a na minimalcu su.

– Još dva-tri povećanja minimalnih zarada i svi zaposleni u prosveti biće na minimalcu. Kada su koeficijenti u prosveti poslednji put korigovani minimalna cena rada bila je 85 dinara po radnom satu. Sada je povećana na 115 dinara, a naši koeficijenti ostali su isti, pa je tako odnos plata nastavnika i tetkica 2:1, a nekada je bio 3:1 – kaže Živanović.

On ističe da je u Srbiji, kao retko gde u svetu, prosečna plata u prosveti ispod republičke prosečne plate, odnosno u obrazovanju je prosek primanja 36.000 dinara, dok je u republici to oko 42.000 dinara.

J. Čalija

Lista tehnoloških viškova među prosvetnim radnicima u Kragujevcu juče je zvanično utvrđena na sastanku predstavnika Sindikata, aktiva direktora i Školske uprave. Od oko 3.000 onih koji rade u nastavi u kragujevačkim osnovnim i srednjim školama, čak 600 se našlo na preliminarnoj listi, a bar polovina od toga će novu školsku godinu da započne sa nepotpunim radnim vremenom.

Koliko će kome da nedostaje do punog fonda časova biće utvrđeno naknadno, odnosno sa sigurnošću će se znati tek pošto se obavi preraspoređivanje. Prema procenama sindikalaca, ukupni manjak časova, kad se preračuna, iznosi nekoliko desetina radnih mesta.

Kako su izračunali u sindikatu, ove godine je situacija tek za nijansu bolja od prošlogodišnje, kada je bilo preko 90 punih fondova manje. Ove godine, kako kažu, očekuje se manjak od 83 kompletna radna mesta.

To, ipak, nije razlog za preteranu brigu, poručuju iz Školske uprave, pošto će većina onih koji ostaju bez dela časova da bude negde raspoređena.

– Lista je, kao i prošle godine, dinamička. To znači da će najveći deo „viškova“ da bude rešen unutar škola ili između škola u Kragujevcu – rekao je za Šumadijapress Radojko Damjanović, načelnik Školske upravе.

Koliko njih će na kraju zaista da ostane bez posla, teško je reći, ali je ovakvo stanje jasan pokazatelj poraznog stanja u prosveti u Srbiji, poručuje sa druge strane Milan Jevtić, potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika.

– Vreme je da se ministarstvo konačno posveti rešavanju ovog problema. Svake godine je sve gore. Kako neko uopšte da radi dostojanstveno kada ga iz godine u godinu ocenjuju, boduju i prete mu gubitkom radnog mesta – upozorava Jevtić.

On još kaže da je „prosveti neophodan jedan ozbiljan, hirurški rez“ pre ulaska u reformatorski proces, ali ne gaji prevelike nade u bolje sutra.

– Mi svakako nećemo odustati, ali teško da će da bude nekog pomaka, s obzirom da je u ministarstvu sve isto kao što je bilo – rekao nam je Jevtić.

Članovi Unije sindikata prosvetnih radnika najavili su i veći skup u Beogradu za 3. septembar, kako bi javnosti ukazali na značaj problema sa kojim se svake godine suočavaju prosvetni radnici u Srbiji. U međuvremenu će pokušati da o ovom problemu razgovaraju sa nadležnima, kako bi zajedno stigli do rešenja.

Izvor:sumadijapress.co.rs