Sasa Jankovic

Заштитник грађана саопштио је данас да Основна школа „Сремски фронт“ у Шиду у једном случају није предузела законом прописане мере заштите ученика од насиља и препоручио да поново спроведе дисциплински поступак против наставника који је ослобођен одговорности.

Како је наведено, ОШ „Сремски фронт“ је ослободила наставника одговорности без претходног утврђивања нивоа насиља које је извршио према ученику, а у спроведеном дисциплинском поступку дете жртву и децу сведоке насиља изложио институционалном насиљу.

Заштитник грађана је препоручио школи да поново спроведе дисциплински поступак против наставника који је извршио насиље над учеником, поштујући законске одредбе којима се насиље дефинише и правила и стандарде поступања у односу на дете жртву и децу сведоке насиља, наведено је у саопштењу.

Из Кабинета заштитника грађана истичу да је школа, имајући у виду законску дефиницију насиља, имала обавезу да предузме низ корака у утврђивању чињеница, процени насиља, планирању и примени интервентних мера и санкционисању запосленог.

Приликом узимања изјава од детета жртве и детета сведока, орган који води поступак дужан је да поступа нарочито обазриво.

Правни је стандард да се дете у поступку саслушава уз помоћ психолога, педагога или другог стручног лица, пошто се дете претходно, на њему разумљив начин, правовремено информише о свим релевантним чињеницама, разлозима испитивања, његовом положају и правима, као и о значају његовог учешћа у поступку.

РТВ

Министарство просвете почеће од 1. октобра контролу истурених одељења факултета у Србији. Она одељења која немају дозволу или акредитацију биће затворена, каже за РТС начелник Републичке просветне инспекције Велибор Тмушић, гостујући у Дневнику РТС-а.

Начелник Републичке просветне инспекције Велибор Тмушић најавио је да ће Министарство просвете, науке и технолошког развоја 1. октобра почети контролу истурених одељења факултета широм Србије, а она која немају дозволу или акредитацију биће затворена.

„Закон је јасно донео могућност да све високо школске установе, државне, приватне или стране, по одређеној процедури могу да изводе наставу ван својих седишта. Министарство просвете, науке и технолошког развоја је свим високошколским установама послало допис у јуну у коме је указано на начин како могу да изводе и реализују наставу ван својих седишта“, навео је Тмушић гостујући у Дневнику РТС-а.

Он је објаснио да је свим високошколским установама дата могућност да уђу у процедуру и добију акередитације да изводе наставу у издвојеним одељењима, а за то су, како је додао, потребна два документа.

Према његовим речима, потребно је да високошколске установе поднесу захтев преко ресорног министарства, он се прослеђује Комисији за акредитацију, а када Комисија изда уверење, просветна инспекција утврђује простор, опрему и кадрове. Након тога, додао је Тмушић, факултети могу да преузму дозволу за истурена одељења.

Министарство је, како је напоменуо, у претходном периоду издавало дозволе за рад свим универзитетима, што је био велики посао, који је скоро завршен, а остало је још неколико факултета који не испуњавају услове и Комисија им није дала акредитације.

„Сад је на Националном савету за високо образовање да донесу одлуку. Ово је озбиљан посао за који се морамо припремити, а ми ћемо од 1. октобра кренути да контролишемо рад свих високо школских установа, државих и приватних“, најавио је Тмушић.

Он је додао и да је Министарство у завршној фази доношења Стратегије образовања, јер је оно „један од основних ресурса у 21. веку“, а та институција ће, како је додао, све учинити да дође до квалитета.

„Ако било која високошколска установа може да обезбеди квалитет, са позиције онога што прописују наши прописи, пре свега Закон о високом образовању, ми ћемо то омогућити пре свега због студената“, напоменуо је Тмушић.

Он је навео и да у Србији има доста страних универзитета, да је највише оних из суседних земаља, и да они нису обавезни да раде акредитацију, ако је имају у својој земљи, али морају да поднесу захтев за дозволу за рад.

Тмушић је додао и да Министарство, на почетку сваке школске године, направи електронску базу у којој се ставља акценат на најактуелније проблеме.

„Ове године ћемо радити упис ванредних студената, доквалификација и преквалификација ученика, јер смо видели да је било доста проблема, да се на незаконит начин уписивало, да су се издавале дипломе супротно прописима“, закључио је Тмушић.

Процењује се да у Србији има око 100 истурених одељења различитих факултета.

РТС

Posle prvog upisnog roka na kragujevačkom Univerzitetu ima mesta za još 358 brucoša. Za studente koji će fakultet upisivati u drugom upisnom roku, najviše mesta će biti na Pravnom i Ekonomskom fakultetu.

U Kragujevcu je ostalo još 32 mesta za one koji će se finansirati iz budžeta, od kojih je 10 na Fakultetu inženjerskih nauka, dok će ostali sami morati da finansiraju studije, navodi se u konkursu Univerziteta. Inače, na Pravnom fakultetu ima mesta za još 135 studenata, na Ekonomskom za 80, a studente će u septembru primati i kragujevački Filološko umetnički fakultet.

Mašinski fakultet u Kraljevu raspisao je konkurs za još 10 samofinansirajućih studenata, Tehnički fakultet u Čačku u drugom upisnom roku primiće 80 studenata, a na Učiteljskom fakultetu u Užicu ima mesta za još 30 brucoša.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je da na univerzitetima i fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija, ima ukupno 4.407 slobodnih mesta za upis studenata u drugom konkursnom roku.

Drugi upisni rok na Univerzitetu u Kragujevcu počinje 3. septembra i trajaće do 20. septembra.

Autor / izvor: M.P.

Za to im je kako kažu neophodna pomoć gradske vlasti sa čijim predstavnicima su se danas i sreli.

Kako je rekao Amel Alić, član Gradskog veća zadužen za medjunarodnu saradnju, informisanje i NVO, na današnjem sastanku je bilo reči o konkretnim projektima koje može pomogne lokalna vlast.

Edin Gudžević, član Gradskog veća zadužen za sport, omladinu i turizam saslušao je ideje predstavnika studenata i obećao da će im pomoći u realizaciji, jer je cilj lokalne vlasti da za mlade učini sve što je potrebno kako bi imali kvalitetno studiranje i kako bi ostali da rade i privredjuju u svom gradu.

Predstavnici studentskog parlamenta i asocijalcije studenata sa Držvnog univerziteta već rade na nekoliko konkretnih projekata koji će kako kažu u svakom slučaju smanjiti broj problema sa kojima se mladi studenti suočavaju svakodnevno u Novom Pazaru. Prema rečima Mersada Ličine, predsednika Studentskom parlamenta sa Državnog univerziteta do sada su probleme svojih kolega pokušavali da rešavaju kroz brojne radionice, seminare, putovanja, ali da je pomoć Grada neophodna kako bi se studenti uključili u ozbiljne projkte.

Na današnjem sastanku dogovoreno je i potpisivanje protokola o saradnji koji bi precizirao na koji će način gradska uprava pomoći studentima Državnog univerziteta, a koji će veoma brzo biti potpisan.

(Katarina Radovic)

Teodor fon Burg

Mladi matematičar Teodor fon Burg (19), o kom su srpski mediji danima pisali kao o „najboljem mladom matematičaru svih vremena“ jer ga je njegova majka Magda tako predstavljala, nikada nije osvojio prvo mesto na olimpijadi matematičara, piše „Kurir“.

Na 53. Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi u Argentini Teodor fon Burg je osvojio 4. mesto, godinu ranije bio je 14, a najbolji plasman koji je imao bilo je treće mesto, koje je osvojio 2010, saznaje „Kurir“.

Godinu pre toga bio je 27, a 2008. godine 71. Kada je 2007. dobio bronzanu medalju, osvojio je tek 133. mesto. Zabuna oko njegovog uspeha je nastala jer niko nije objasnio da na ovim takmičenjima zlatne medalje dobija više od desetak takmičara, srebrnu više desetina njih, a bronzanu medalju oko stotinu takmičara. Tako su svi stekli utisak da je Teodor, osvojivši zlato, bio prvi na olimpijskom takmičenju, a zapravo to nikada nije postigao.

„On je najbolje plasiran među mladim matematičarima po broju medalja koje je osvojio i njegovi uspesi su stvarno veliki, ali nije najbolji matematičar sveta. Posle ovog takmičenja, on je najbolji među srednjoškolcima.“, kaže za Kurir direktor matematičke gimnazije u Beogradu Srđan Ognjanović.

„Kurir“ podseća da je Teodorova majka Magda nedavno pokušala da obezvredi i uspeh najboljeg srpskog tenisera Novaka Đokovića. U želji da izdigne svog sina, ona ga je maliciozno upoređivala sa Đokovićem, apelujući na ljude preko Fejsbuka da ne upoređuju „udaranje loptice sa rešavanjem teških zadataka“.

Na pitanje šta misli o komentarima koje je pisala Teodorova majka Magda na Fejsbuku, a u kojima je navela da je njen sin odbranio belu rasu, Ognjanović kaže da je na taj način umanjila sinovljev uspeh.

„Neodgovorno je i neprimereno davati takve komentare“, rekao je Ognjanović.

Želeći da dođu do njihovih izjava, novinari „Kurira“ su pozvali Teodora i njegovu majku, ali je ona kratko kazala da ništa neće da izjavljuje za taj list.

„Kurir“ dodaje da je po obroju svojenih medalja najbolja matematičarka na svetu zapravo Nemica Lisa Zauerman (19). Ona takođe ima 4 zlatne medalje, ali je prošle godine osvojila prvo mesto na takmičenju.

Izvor: Kurir

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić pokrenuo je internet sajt namenjen edukaciji srednjoškolaca u Srbiji.

BEOGRAD, 30. jula 2012. (Beta) – Sajt „Imaš pravo da znaš“, koji je dostupan na adresama www.pravodaznas.rs i www.pravodaznam.rs, namenjen je informisanju srednjoškolaca o temama slobodnog pristupa informacijama.

Kako je objavljeno na sajtu poverenika, podizanje svesti o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja među srednjoškolcima direktno doprinosi kulturi odgovornosti vlasti i demokratskom društvu, imajući u vidu i da će oni moći da ostvare glasačko pravo.

Sajt je pokrenut u okviru projekta „Jačanje mehanizama odgovornosti u javnim finansijama“ koji je sproveden u saradnji sa Razvojnim programom Ujedinjenih Nacija (UNDP), a finansirala ga je Vlada Kraljevine Norveške.

Vesti na dlanu

На универзитетима у Србији још 4.407 слободних места за бруцоше. Пријављивање кандидата за други конкурски рок је 3. и 4. септембра, саопштило ресорно Министарство.

На универзитетима и факултетима чији је оснивач Република Србија остало је још 4.407 слободних места за упис студената у другом конкурсном року, који ће трајати од 3. до 20 септембра, саопштено је из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Та институција је данас објавила преглед преосталих слободних места за упис студената у другом конкурсном року за прву годину основних и интегрисаних студија на високошколским установама чији је оснивач Република за школску 2012/2013. годину.

На Београдском универзитету остало је 520 слободних места за упис студената у другом року, највише места има на Православно богословском факултету – 135, док на пољопривредном има места за 94 бруцоша, а на Шумарском за још 81 академца, објавило је Министарство.

Укупно, на Београдском универзитету има слободних 120 места на буџету и 400 самофинансирајућих.

На Универзитету уметности у Београду остало је 38 слободних места, од тога шест буџетских.

На Новосадском универзитету слободна су 1.543 места (261 на буџету), у Крагујевцу има места за још 358 бруцоша (32 на буџету), у Нишу 1.020 места (251 на буџету), у Приштини 757 места (301 на буџету), а у Новом Пазару 171 место (75 на буџету).

Други конкурсни рок је од 3. до 20. септембра, пријављивање кандидата је 3. и 4. септембра, а полагање пријемних испита, према распореду објављеном на факултету или високој школи, биће обављено од 5. до 8. септембра.

Како се додаје у саопштењу Министарства, завршетак уписа у другом конкурсном кругу је до 20. септембра.

На Машинском факултету у Београду остало је 22 слободна буџетска места, на Рударско-геолошком има још 20 места на буџету, на Грађевинском два самофинансирајућа, на Технолошко-металуршком 40 самофинансирајућих, а на Филолошком 40, и то на смеру „Језик, књижевност, култура“.

На Учитељском факултету у Београду остало је 31 буџетско место на студијском програму за образовање учитеља, а на Математичком је остало 14 самофинансирајућих места за нове академце.

Univerzitet-Kragujevac.

Правни факултет у Крагујевцу

Сва слободна места на Православно-богословском факултету су самофинансирајућа, баш као и на Пољопривредном, а на Шумарском је 36 буџетских и 45 самофинансирајућих слободних места.

На Физичком факултету има 33 слободна места, од тога 11 буџетских, а на Факултету за физичку хемију има још осам слободних места на самофинансирању, на Стоматолошком је остало још 30 слободних места (15 на буџету), док на Факултету спорта и физичког васпитања има места за 85 бруцоша.

На Факултету драмских уметности остало је још 27 места, Факултету примењених уметности седам, а на Факултету музичких уметности четири слободна места.

На Пољопривредном факултету у Новом Саду има места за још 22 бруцоша, на Филозофском 131 место, Технолошком 47, Правном 211, Медицинском 60, Економском 268, Природно-математичком 112, а на Академији уметности 29.

На Крагујевачком универзитету највише места остало је на Правном факултету – 135, док на Економском има места за 80 студената, на Факултету инжењерских наука за 10, а на Учитељском факултету у Ужицу има места за још 30 бруцоша.

Нишки универзитет може да прими још 1.020 студената, од тога на Економском факултету има места за 265 студената, Грађевинско-архитектонском за 100, Електронском 179, Машинском 151, Правном 132, ПМФ-у 33, Технолошком 43, Учитељском 49, Факултету спорта и физичког васпитања 29, Уметности пет, док је на Филозофском факултету у том граду остало 27 слободних места.

На Економском факултету у Приштини има још 90 слободних места, на Пољопривредном у том граду 64, на Медицинском 20, Правном 40, ПМФ-у 103, Учитељском 74, Факултету за спорт 69, Факултету техничких наука 130, Уметности 34, а на Филозофском још 133 места.

Од 171 слободног места на Универзитету у Новом Пазару, 101 место је на департману за ма тематичке науке, 35 за техни

РТС

studenti Desetkaši ne nalaze posao u Srbiji

Dr Maja Nedović, stipendista Fonda za mlade talente, obavezala se da će raditi u Srbiji pet godina, ali nije uspela da se zaposli, pa je otišla iz Srbije.

Sa visokim prosekom i uredno položenim ispitima na Medicinskom fakultetu u Beogradu, Maja Nedović (28) lako je dospela među stipendiste Fonda za mlade talente.

Školske 2008/2009. godine bila je među hiljadu najboljih studenata završnih godina i dobila stipendiju “Dositeja”, koju dodeljuje ovaj fond.

Verovala je da će sa znanjem, diplomom i činjenicom da je stipendista Fonda za mlade talente bez muke naći posao, dobiti šansu za specijalizaciju i da će joj karijera zavisiti samo od toga koliko se bude trudila. Sve je, međutim, ispalo drugačije.

Sada živi i radi u Republici Srpskoj. Kada je dobila stipendiju, obavezala se da će tokom narednih osam godina – pet raditi u Srbiji. U suprotnom će morati da vraća novac. Posao u Srbiji nije uspela da nađe, a sve i kada bi se sad zaposlila, ne bi mogla za nepune četiri kalendarske skupi pet godina lekarskog staža. Iz Fonda je, kaže, niko ne zove i ne zna da li će joj tražiti novac nazad.

“Kada sam diplomirala, počela sam da se prijavljujem na sve konkurse koji su bili objavljeni. Iako sam živela u Beogradu, nisam mnogo birala. Osim na konkurse u glavnom gradu, javljala sam se na sve, u bilo kom gradu u Srbiji. Ali nije išlo”, kaže Nedovićeva.

Ova mlada lekarka od kada je diplomirala i položila državni ispit javlja se na sve konkurse na kojima se traže doktori opšte prakse. Više puta odbijena je u Domu zdravlja “Novi Beograd”, pa u DZ “Dr Simo Milošević”, DZ “Grocka”, Univerzitetskoj dečijoj klinici, KBC “Dr Dragiša Mišović”, Vojno-medicinskom centru, Specijalnoj bolnici “Sveti Sava”, domovima zdravlja u Ljuboviji i Kostolcu…

U međuvremenu je volontirala, položila državni ispit, neprestano pratila konkurse koje je davala Nacionalna služba za zapošljavanje. Ni tamo nikoga nije interesovalo, kaže, što je stipendista Fonda za mlade talente. Po isteku stipendije Fond se interesovao za nju i njene vršnjake koji su se našli u istoj situaciji samo toliko što su imali radionicu o tome kako da napišu radnu biografiju.

“Gde god sam se javila, bila sam odbijena. Ni studije u roku, ni prosečna ocena 9,29 nisu bili dovoljni. Oni koji su primani uvek su imali niži prosek, duže studirali, ali imali su, očigledno, nešto drugo što je potrebno za zaposlenje”, navodi Maja.

Meseci su prolazili, a za ovu devojku, jednu od hiljadu mladih talenata Srbije, posla nije bilo. Pojavio se konkurs za porodičnog lekara u Brodu, u Republici Srpskoj. Prijavila se i konačno dobila posao.

“Sad živim u Brodu, radim i imam status stranog državljanina. I dalje ne odustajem od potrage za poslom u Srbiji, ali i dalje prolaze neki drugi ljudi. Poslednje razočaranje bio mi je konkurs grada Beograda za 60 lekara. Kada sam saznala da su testiranja i razgovori sa kandidatima završeni, otišla sam u Sekretarijat za zdravstvo, gde su mi rekli da sam eliminisana zbog zdravstvenog uverenja koje sam dostavila, a koje je izdato u Brodu, kao i da nemam pravo žalbe. A na prijavi uredno piše moj broj telefona i ako sam odbijena samo zbog takve stvari mogao je neko da me pozove i zatraži uverenje iz Srbije. Tražila sam da mi vrate dokumenta sa obrazloženjem zbog čega sam odbijena, ali to do danas nije učinjeno. A moje zdravstveno uverenje je ispravno, jer se u konkursu ne navodi koja ustanova mora da ga izda”, priča Maja Nedović.

Zbog takvih primera koji se, kaže, ne dešavaju samo njoj, već mnogim njenim kolegama, mladi odlaze iz Srbije. Nadležni bi ovim problemom, dodaje, morali da se pozabave u praksi, a ne samo u strategijama.

“Sve dok postoji negativna selekcija, nepotizam i korupcija, talenti će bežati odavde. Da postoje normalni kriterijumi pri zapošljavanju, mnogi bi ostali. Sve dok je ovako, stipendije i nagrade koje nam daju služe pre svega za promociju ljudi iz vlasti. A da je moj slučaj usamljen, o njemu ne bi vredelo ni govoriti”, zaključuje ova mlada doktorka.

Odlazak visokoškolovanih stručnjaka, posebno lekara, nastavlja se iako država čini sve što je u njenoj moći da taj trend zaustavi. Ali teško je zadržati bilo koga ko ne samo što nema problema da se svojom diplomom zaposli u inostranstvu, već je za taj posao plaćen mnogo više. Uz to nije zanemarljiva ni činjenica da su i uslovi rada mnogo bolji nego u Srbiji. Kada se to zna, teško je i pored svih stipendija i nagrada koje država odvaja, naći lako i brzo rešenje za ovaj problem.

Uostalom, samo u poslednjih nekoliko meseci, izdato je više od 200 specijalnih sertifikata koji su potrebni našim lekarima koji konkurišu za posao napolju. Iako ne idu svi koji pokažu interesovanje za pokovanje kofera, činjenica je da naše društvo to košta vrlo mnogo. Jer, za svakoga ko sa diplomom ode u svet država je već uložila bar 10.000 evra.

Izvor: B92

UŽICE -U tradicionalnoj Školi prijateljstva humanitarne organizacije „Naša Srbija“, u kojoj borave deca iz osam zemalja regiona i Srbije, posle prvog dela, multietničkog seminara, na programu je „Srpski kod“ za decu srpske nacionalnosti iz okolnih zemalja.

Deca iz Nevesinja, Ljubinja, Berkovića, Gackog, Bileće, Andrijevice, Plava, Berana i Bijelog Polja u školi, u kojoj je osnovni predmet drugarstvo a ocena iz njega najvažnija, uče i o srpskoj istoriji, jeziku, kulturi i tradiciji.

O onome što se tokom redovnog školovanja tek pomene, sada slušaju u učionicama na otvorenom, bez školskog zvona i dnevnika. Zato je to škola čiji početak svi s nestrpljenjem očekuju, a učenju se raduju,prenosi RTS.

Boško Slijepčević iz Gackog, koji je na Tari prvi put, kaže da je u Školi stekao prijatelje i naučio mnogo o običajima, Nemanjićima…

Ana Damjanović iz Bijelog Polja najviše uživa u sportskim aktivnostima, kreativnim radionicama i rekreaciji, a Anđela Dželatović iz Bileće u druženju.

„Upoznala sam mnogo prijatelja iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore“, kaže Anđela. „Nadam se da ću s njima održavati veze i da ću i dalje biti odlična u školi kako bih mogla opet da dođem.“

„Srpski kod“ je trenutno najvažniji projekat Škole prijateljsstva, kaže direktorka Gordana Gavrilović: „Deca uče o srpskoj istoriji, tradiciji, kulturi, veri – svemu onome što čini srpski identitet. Podstičemo stvaranje kulturnog i duhovnog prostora svih Srba u okruženju, pomažemo da ojača njihova veza s maticom.“

Trenutno na Tari boravi dve stotine mališana iz Republike Srpske i Crne Gore, a kroz njene učionice ovog leta proći će oko osam stotina đaka.

Autor:

Novinske agencije

Nove dve osnovne škole u Nišu spremno čekaju 1. Septembar i prve učenike. U naselju Branko Bjegović završena je zgrada isturenog odeljenja osnovne škole Ivo Andrić, a u selu Čokot, O.Š. Desanka Maksimović dobila je dve nove učionice.

Osnovci iz niškog naselja Branko Bjegović, nakon završenog četvrtog razreda, više neće morati da napuštaju svoj komšiluk zbog redovne nastave. Umesto četiri, istureno odeljenje osnovne škole Ivo Andrić u ovom naselju sada ima osam razreda, zahvaljujući novoj školskoj zgradi.

Uz OŠ Ivo Andrić, Veće grada u mrežu niških osnovnih škola uvelo je i novo istureno odeljenje Osnovne škole Desanka Maksimović u Mramoru.

RTV5