Učenik OŠ „Milica Pavlović“ iz Čačka A.F. (14) utopio se danas oko 11 časova na mestu zvanom Slapovi, kod ušća reke Kamenice u Moravu, saopštila je Policijska uprava Čačka.

Kako se navodi u saopštenju PU Čačka, istražni organi su obavili uviđaj, utvrdili da na telu dečaka nema tragova nasilja i naložili obdukciju.

Sa A.F bilo je još desetak drugova iz škole koji su hteli da proslave završetak osmog razreda skakanjem na reci Kamenici.

„Sa stene smo skakali u vodu i potom plivali, samo što on nije izronio. U početku smo mislili da je u pitanju šala, kasnije smo shvatili šta se dogodilo“, rekao je Tanjugu jedan od očevidača, učenik osmog pet razreda OŠ „Milica Pavlović“, koji je sa A.F. bio na Kamenici.

U Čačku je u proteklih par godina postala tradicija da se maturanti osnovnih i srednjih škola, nakon proslave mature, okupaju u Moravi.

(Tanjug )

Na ekskurzije u inostranstvo ubuduće neće moći da računaju učenici trećeg razreda srednjih četvorogodišnjih škola. Ministarstvo prosvete uputilo je dopis svim srednjim školama da se ekskurzije ubuduće izvode u Srbiji, a u izuzetnim slučajevima u inostranstvo mogu ići samo učenici završnih razreda

.

U Pravilniku o ekskurzijama stoji da u inostranstvo mogu ići učenici trećih i četvrtih razreda srednjih škola. Zbog brojnih incidenata koji su pratili ekskurzije van granica naše zemlje ministarstvo je preporučilo školama da ekskurzije organizuju u Srbiji, a da samo završni razredi srednjih škola mogu ići u inostranstvo.

– Forum Beogradskih gimnazija već duže traži ukidanje ekskurzija u inostranstvo za učenike trećih razreda srednjih škola. Ova preporuka Ministarstva prosvete nije obavezujuća, tako da direktori i dalje mogu da rade što hoće. To je samo način da samo da se izbegne odgovornost. Tražili smo hitan prijem u ministarstvu jer su direktori već završili tendere za jesenje ekskurzije. Ne mora od jeseni, nek bude od proleća, da se ukinu inostrane ekskurzije za treći razred – kaže Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Forum beogradskih gimnazija još ranije je predlagao ukidanje odlaska na ekskurzije u inostranstvo, jer su one izgubile smisao.

– Ciljevi i zadaci ekskurzija se ne ispunjavaju, nema dopune redovnog školskog programa kroz predavanja i obilazak kulturno-istorijskih spomenika, sve se pretvorilo u provod i kupovinu. Na ekskurzijama ne bi trebalo da bude alkohola, odlaska u diskoteke… Pored toga, cene odlaska na ekskurzije u inostranstvo su neopravdano visoke.

Škole da obrate pažnju na cene

Ministarstvo je preporučilo da škole i saveti roditelja pažljivo razmotre ponude turističkih agencija da đaci ne bi plaćali previsoke cene. Ministarstvo je preporučilo školama i da se, ako je potrebno, konsultuju sa Turističkom organizacijom Srbije kako bi cenu ekskurzije mogao da plati što veći broj roditelja.

BLIC

Савез самосталних синдиката (ССС), синдикат „Независност“ и Унија послодаваца Србије најавили су данас да ће против министра рада Расима Љајића покренути кривичну пријаву због давања репрезентативности Конфедерацији слободних синдиката.

zoom

Како је речено на данашњој конференцији за новинаре, кривична пријава, због те одлуке, биће покренута и против државног секретара у Министарству рада и социјалне политике Србије Снежане Лакићевић.

„Конфедерацији слободних синдиката дата је репрезентативност, а због такве одлуке Одбор за утврђивање репрезентативности синдиката и удружења послодаваца, поднеће кривичну пријаву против одговорних и цела прича ће се пренети и на међународни ниво“, казао је председавајући тог одбора Зоран Михајловић.

Михајловић: Ми само бранимо закон

Он је нагласио да Одбор за утврђивање репрезентативности синдиката не оспорава никоме репрезентативност уколико се она докаже, али да то овде није случај.

„Ми само бранимо закон и желимо да се он поштује“, казао је Михајловић.

Према његовим речима, синдикат је пре годину ипо тражио да се утврди тачан број запослених, али тих података још увек нема, а они су неопходни и кључни да би знали како утврдити репрезентативност синдиката.

Представници синдиката „Независност“ казали су да представници Владе Србије који су чланови Одбора за утврђивање репрезентативности синдиката од самог старта, рад тог одбора покушавају да доведу на ниво који одговара влади.

„Осим изнутра, ту намеру су покушали да спроведу и формирањем независне комисије за утврђивање репрезентативности, а то није у складу са законом“, тврде у синдикату Независност.

Генерални секретар Уније послодаваца Србије Бошко Савковић казао је да је репрезентативност синдиката у Србији доведена до апсурда и да се користи за манипулацију, а не за оно за шта је предвиђено.

„У Србији је питање репрезентативности ствар политичке одлуке, односно које партнере држава жели, а не ствар закона. Питање репрезентативности је питање политичке одлуке“, казао је он додајући да осим својих предузећа, сада свака политичка партија жели да има и свој синдикат.

Љајић: Министарство постало колатерална штета

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић изјавио је данас да је одлука о репрезентативности Конфедерације слободних синдиката донета на основу мишљења независне комисије и да ће, уколико читав случај стигне пред суд, министарсво поштовати сваку одлуку.

У изјави агенцији Бета Љајић је навео да решење о репрезентативности није потписао он, већ државна секретарка.

„Одлука је потписана на основу мишљења независне комисије, пошто је рад Одбора за репрезентативност синдиката блокиран“, казао је Љајић.

Министар нема ништа против да коначну одлуку донесе Управни суд и истиче да ће се свако решење поштовати.

„Ми смо затрпани тужбама. Министарство рада и социјалне политике постало је колатерална штета у односима репрезентативних синдиката и оних који то желе да постану“, казао је Љајић.

РТВ

РТВ

Мишљења стручњака о школовању деце са посебним потребама (о њиховој инклузији у редовне школе) опречна су, али се сви слажу и ставу да Закону још много тога недостаје да његова примена не би била штетна по децу, родитеље, наставнике и стручне асистенте.

Закон из 2009. године, као и измене и допуне Закона из 2011. допуштају родитељу да одлучи хоће ли дете укључити у редовну наставу или ће се оно школовати у специјализованим установама.

U novoj školskoj godini grad Beograd obezbediće dva kompleta udžbenika svim beogradskim osnovcima, a radi očuvanja fizičkog zdravlja dece, do septembra će svaka škola imati i ormariće, čime se đaci oslobađaju tereta nošenja školskih knjiga

Ugradnja ormarića za odlaganje udžbenika obuhvata 179 osnovnih škola, odnosno 285 objekata i ovo je sada jedan od najvećih projekata koji se sprovodi pod pokroviteljstvom grada Beograda, rekla je zamenica sekretara za obrazovanje Dragica Moro.

Ormarići su proizvedeni od dekapiranog lima i plastificirani, u boji, pri čemu se posebno vodilo računa o potrebama učenika specijalnih škola.

Svaki ormarić sadrži tri ključa, od kojih se jedan daje učeniku na korišćenje, a preostala dva roditelju, odnosno školi.

„Za učenike nižih razreda kasete će biti montirane u njihovim učionicama, a za ostale u hodnicima“, rekla je Moro i podsetila da je grad Beograd prošle godine krenuo sa projektom besplatnih udžbenika za sve đake.

Ove godine đaci će dobiti i drugi komplet – jedan za školu, drugi kod kuće, rekla je Moro, podsetivši koliko je teška školska torba, koliko moraju đaci da nose knjiga. U novoj školskoj godini udžbenike ce dobiti učenici svih razreda – od prvog do osmog.

Grad finansira kupovinu obaveznih udžbenika za učenike prvog, drugog, trećeg, petog, šestog, sedmog i osmog razreda. Ministarstvo prosvete i nauke obezbediće udžbenike za učenike četvrtog razreda, kao i radne listiće i radne sveske za sve učenike od prvog do četvrtog razreda. Roditelji kupuju udžbenike za izborne predmete i za strani jezik.

Ormarići su pre nekoliko dana montirani u osnovnoj školi „Dragan Lukić“ na Bežanijskoj kosi, a direktorka Aleksandra Brajović Zoronjić izjavila je da su deca oduševljena što više neće morati da nose suviše teške torbe.

„Imaće manje tereta, a to bi trebalo povoljnije da utiče na njihov rad“, rekla je Brajović Zoronjić i navela da su deca već tražila ključeve.

„Svaki od 700 učenika naše škole dobio je ormarić i narednih dana već će početi da ih koriste, a od septembra u punom kapacitetu“, rekla je ona, pozdravljajući odluku grada i što je prepoznao potrebu dece.

Beogradski đaci imaju i druge olakšice od grada, pa tako grad finansira 25 odsto troškova maturske ekskurzije deci samohranih roditelja. Za porodice sa dvoje i više dece postoji mogućnost da jedno dete ide besplatno na ekskurziju ili rekreativnu nastavu, u dogovoru škole i turističke organizacije. Ova povoljnost važi za sve đake u Srbiji.

Dnevni AKTER

Prilikom ocenjivanja škola savetnici će razgovarati i sa đacima

Detaljno spoljašnje vrednovanje kvaliteta rada u školama, koje je nedavno počelo prvo u beogradskim, a onda i u školama širom Srbije, naišlo je na odobravanje onih koji jedva čekaju da nadzornici pokucaju na vrata kuća znanja, ali i sumnjičave komentare radoznalaca koji bi da znaju „kakva je to provera ako se unapred najavi?”.

Da bi uopšte počelo spoljašnje vrednovanje škola, temeljne pripreme krenule su još na jesen 2009. godine, formiranjem posebne komisije od 30 stručnjaka koji su definisali standarde i istovremeno se obučavali za vrednovanje.

– Standarde kvaliteta rada obrazovno-vaspitnih ustanova smo mi uradili, nismo ih prepisali. Najvažnije i najteže je bilo definisati oblast nastave i učenja. Posle prve verzije dokumenta ušli smo u sedam osnovnih i tri srednje škole da to probamo. Nakon analize podataka, kritike ovdašnjih i stranih eksperata, napravljen je završni nacrt koji je išao Nacionalnom prosvetnom savetu na usvajanje. Dokument je promovisan u decembru 2010. godine, a njegove dve osnovne funkcije jesu da prikaže realno stanje u školama i motiviše da se unaprede boravak i rad u kućama znanja. Sve je rađeno pod budnim okom stručnjaka i konsultanata iz Holandije, Škotske, Engleske i Nemačke, koje su članice Evropske konferencije inspektorata – SICI (The Standing International Conference of Inspectorates), čiji je član i Srbija nedavno postala – objašnjava za „Politiku” Gordana Cvetković, načelnica Školske uprave Beograd.

Na putu ka aktuelnom vrednovanju, kojim će biti obuhvaćene sve osnovne i srednje škole, izrađen je pravilnik koji reguliše spoljašnje i unutrašnje ocenjivanje škola. Zašto je on važan?

– Zato što se njime prvi put dodatno uređuje i samovrednovanje škola, a pre njega se to radilo na osnovu samo jednog člana zakona – kaže Cvetkovićeva.

Napravljen je i priručnik u kojem su sabrane procedure, formulari, standardi… sve što je potrebno prosvetnom savetniku za ocenjivanje škola. Na osnovu tog priručnika i pravilnika osmišljena je obuka koju su prošli svi prosvetni savetnici u Srbiji, a ona je završena ovog meseca.

– Napravljena je i baza podataka u kojoj se čuvaju ocene i izveštaji iz škola koje su vrednovane. Ta baza će biti dobar oslonac za planiranje sledećeg ciklusa vrednovanja. U njoj će crvenom bojom biti obeležene škole koje su dobile vrlo slabe ocene koje će savetnici posećivati češće nego što je predviđeno. A predviđeno je da se ciklus provere ponavlja na pet godina. Podaci iz ove baze će posebno pomoći donosiocima odluka u obrazovanju da vide koje škole u kojoj meri ispunjavaju standarde i da sistemski deluju – pojasnila je za naš list Marija Krneta, prosvetni savetnik u Školskoj upravi Beograd.

Kako ocenjivanje škola izgleda na terenu?

Za sada je formirano pet timova prosvetnih savetnika Ministarstva prosvete i nauke. U timovima se nalazi i po jedan savetnik Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Ti ljudi su već stekli iskustvo u ocenjivanju škola, jer su više puta prošli kroz proces spoljašnjeg vrednovanja – prvo u okviru pilot-projekta, a zatim u toku obučavanja novih savetnika.

Pravo spoljašnje vrednovanje prvi put je obavio tim Školske uprave Beograd u Osnovnoj školi „Karađorđe”. Tamo su savetnici dva dana prisustvovali časovima kod različitih nastavnika, proveravali dokumentaciju, planove i programe rada, razgovarali sa zaposlenima, đacima i roditeljima.

– Dok je vrednovanje bilo na nivou pilot-projekta zadatak direktora bio je da odabere učenike i roditelje sa kojima ćemo razgovarati. Ovoga puta nije bilo tako. Dva dana pred dolazak u školu tražili smo da u grupi dece budu učenici pod rednim brojem 14 u dnevniku, po tom principu odabrali smo i roditelje da bismo dobili što objektivnije rezultate. Intervjuisali smo đake koji postižu različit uspeh, i roditelje koji sa ovom školom imaju različita iskustva – kazala je Cvetkovićeva, dodajući da je obaveza savetnika da školi najave posetu četiri nedelje ranije, obave pripremni sastanak sa direktorom i preciziraju kada će razgovarati sa decom i roditeljima, jer se njihovo vreme i obaveze i te kako uvažavaju.

Što više nastavnika savetnici vide na delu, imaće precizniju sliku kvaliteta rada škole, a minimalno moraju da posete 40 odsto predavača na časovima. Svrha vrednovanja nije kažnjavanje nego unapređenje rada u školama, ali sankcije neće izostati u kućama znanja gde i posle predviđenog roka ne bude popravljen nivo ostvarenosti ključnih standarda ocenjenih jedinicom ili dvojkom.

Ključni standardi su najvažnijih deset među najvažnijima. I oni moraju biti vrednovani ocenom tri ili četiri, da ne bi škola „crvenela” u bazi podataka.

– Skala ima četiri ocene – od jedan do četiri. Ne slučajno. Kad je na skali i ocena pet, lako se pribegava sredini, odnosno oceni tri. Upravo to smo hteli da izbegnemo. Kad je skala četvorostepena ocene su povoljne ili nepovoljne – razjasnila je Gordana Cvetković.

Milenija Simić-Miladinović

Intervju Vladimir Bumbaširević

Jedan od ključnih problema Univerziteta u Beogradu jeste nedovoljna efikasnost studiranja, odnosno to što veliki broj studenata ne može u roku da položi sve ispite iz jedne godine. Potrebno je uraditi detaljnu analizu opterećenja studenata i izvršiti neophodne korekcije, kaže za “Blic” prof. Vladimir Bumbaširević, novoizabrani rektor Univerziteta u Beogradu.

Doskora je bio na čelu Medicinskog fakulteta: Vladimir Bumbaširević

Na svakom fakultetu i dalje postoje dva-tri predmeta koja su usko grlo, predmeti koji se teško polažu. Kako rešiti ovaj problem?

– Potrebna je pažljiva analiza. U tom procesu će biti dragocena pomoć studenata koji su i sami pokrenuli ovo pitanje. U nekim slučajevima razlog je veće opterećenje, ali ima i drugih, kao što je nedovoljno predznanje studenata za određene kurseve ili nešto drugo. U svakom slučaju, potrebno je identifikovati probleme i preduzeti odgovarajuće korektivne mere.

BLIC

Učenici u četvrtak izolovani slavili kraj školske godine

Učenici izlazili iz dvorišta preskačući kapiju jer je uprava htela da spreči dolazak đaka iz drugih škola na proslavu mature

zoom

Policija posmatrala preskakanje đaka

BEOGRAD – Ko je ušao, ušao je!

Učenici Treće beogradske gimnazije u četvrtak su u školsko dvorište ulazili preko ograde. Direktorka Dragana Vasić naložila je da se kapija zaključa jer su maturanti proslavljali poslednji dan školovanja, pa je, kako nam je rekao školski policajac, htela da spreči dolazak đaka iz drugih škola.

Neki učenici tvrde da se jedna njihova vršnjakinja povredila za vreme proslave. Kažu da je iščašila koleno, ali nisu sigurni da li se to desilo dok je preskakala ogradu ili se pak okliznula na penu koju su koristili da poboljšaju atmosferu na proslavi.

Policajac koji radi u ovoj gimnaziji potvrdio nam je da su kapiju skoro svi đaci preskakali.

– Malo je bilo nezgodno devojčicama u suknjicama, ali su im drugi pomogli – ispričao nam je policajac, a direktorka Dragana Vasić nije htela da komentariše spornu situaciju.

(S. S.)

Izazovi visokog obrazovanja

Mi školujemo ljude, dajemo im diplome različitih naziva, a poslodavci ne znaju šta one znače, rekla penzionisana profesorka Beogradskog Univerziteta Srbijanka Turajlić

BEOGRAD – Učesnici diskusije „Izazovi visokog obrazovanja u Srbiji“, koji je održan danas u beogradskom Medija Centru, složili su se da je obrazovnom sistemu „hitno potrebna reforma“, da je potrebna bolja implementacija i prilagođavanje Bolonjskog procesa potrebama obrazovnog sistema u zemlji.

Srbija je ove godine dobila ocenu 3,2 za sprovođenje Bolonjskog procesa što je bio i jedan od povoda za održavanje diskusije.

„Bolonjski proces je suviše bukvalno brimenjen u Srbiji što je dovelo do neefikasnosti. Međutim, u pitanju je svetski proces koji mi treba da pratimo, ali neophodno je da ga prilagođavamo kako bi smo izbegli haotičnost“, kazao je predsednik Nacionalnog saveta visokog obrazovanja Srđan Stanković.

Novi sistem studiranja koji se u Srbiji praktikuje od 2005. godine, prema rečima učesnika diskusiije, osmišljen je tako da se tokom studiranja, dobar deo mladih osposobi kao konkurentna, visokoobrazovana radna snaga.

„Generacije koje dolaze moraju da uče tokom celog života zbog razvoja tehnologija. Međutim, visoko obrazovanje ne može da bude generator otvaranja radnih mesta, već treba da bude obratno“, rekla je predsednik tima stručnjaka za reformu visokog obrazovanja Vera Dondur.

Prema njenim rečima, studiranje budućih doktora nauka nije adekvatno urađeno „iako je upravo taj segment obrzovanja kadrova presudan za obrazovanje“.

Bivša pomoćnica ministra za visoko obrazovanje i penzionisana profesorka Beogradskog Univerziteta Srbijanka Turajlić rekla je da problem sa „Bolonjskim procesom“ nije ono što nije urađeno već „ono što je urađeno, ali neadekvatno“.

„Problem je sa zapošljavavanjem jer mi nikada nismo pričali o tome. Bolonjski proces je upravo osmišljen kako bi svršeni studenti lakše došli do posla. Mi školujemo ljude, dajemo im diplome različitih naziva, a poslodavci ne znaju šta one znače. Mi sami ne znamo šta smo iškolovali“, rekla je Turajlić.

Ona je napomenula da u sistem visokog obrazovanja nije uveden takozvani „hibridni master“ kao i da je „Bolonjski proces“ unazadio obrazovanje u Srbiji, ali isključivo jer „smo ga mi loše primenili“.

„Bez obzira na reformu, sistem obrazovanja je preslikan model iz SFRJ kada je školovan kadar za kojim nije bilo realne potrebe“, rekao je profesor Branko Medojević i dodao da je obrazovnom sistemu neophodna racionalizacija.

Medojević je istakao da se svake godine smanjuju izdvajanja države za obrazovanje dok u isto vreme, „sistem dozvoljava studentima koji ponove godinu da ostanu na budžetu“.

„Mi nismo toliko bogato društvo da bi mogli da finansiramo one koji padnu godinu. Nedavno, jednoj delegaciji u Norveškoj domaćini su zahvalili Srbiji na donaciji od 200 miliona dolara. Toliko je vredelo obrazovanje doktora i ostalih visokoobrazovanih osoba koje su nakon studija otišle u Norvešku da žive“, rekao je Medojević.

KURIR

Budući brucoši moraće samo za polaganje prijemnog ispita na pojedinim fakultetima da plate i do 12.000 dinara, predviđaju cenovnici visokoškolskih ustanova. Na većini fakulteta cena prijemnih ispita je od 6.000 do 7.000 dinara.

Budući brucoši žale se na visoke troškove

Za manje od mesec dana počinje trka za indekse na fakultetima i većina visokoškolskih ustanova već je istakla cene za polaganje prijemnog ispita koje su od 1.500 do čak 12.000 dinara. Kada se na to dodaju troškovi pripremne nastave i visoke školarine, za upis maturanta na fakultet roditeljima treba čitavo bogatstvo.

Najviše novca za prijavu na prijemni moraće da izdvoje budući studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Kako kažu na ovom fakultetu, cena će najverovatnije ostati na prošlogodišnjem nivou od 12.000 dinara.

– Želim da upišem arhitekturu i išla sam na pripremnu nastavu koju organizuje ovaj fakultet. Pripreme traju osam meseci, a plaća se 189 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti. Moji roditelji su mogli da finansiraju samo dva meseca kursa. Sada sam u panici da neću dobro uraditi prijemni, a to znači da neću moći da studiram, jer nemam 240.000 dinara za školarinu. Pored svih tih troškova, visoka cena za prijavu na prijemni je dodatno opterećenje. A ako ne prođem na prijemnom, tu nimalo beznačajnu sumu niko mi neće vratiti. Dosta mojih drugova želi da polaže prijemni na dva fakulteta, kako bi imali više šansi da se upišu, pa je to trošak koji dostiže trećinu plate jednog roditelja – kaže maturantkinja Ana Marković.

Budući studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu moraće za troškove konkursa da izdvoje 6.000 dinara, farmacije 7.000 dinara, FON-a od 4.000 do 7.000 dinara zavisno od smera.

Fakultet organizacionih nauka čak je organizovao i probni prijemni ispit, a svi studenti koji žele ranije da provere svoje znanje moraće da izdvoje 2.800 dinara.

Za grešku 1.000 dinara

Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu već nekoliko godina praksa je da kandidati, čiji su lični podaci i podaci o uspehu u srednjoj školi eventualno pogrešno uneti u listu prijavljenih kandidata, mogu da podnesu prigovor Centralnoj komisiji, ali za podnošenje žalbe moraju da plate 1.000 dinara

Budući brucoši Poljoprivrednog fakulteta moraće na račun ove ustanove pre polaganja prijemnog da uplate 8.240 dinara

– U tu cenu uključena je priprema studenata koja se na našem fakultetu organizuje vikendom. Jasno mi je da svi koji žele da upišu naš fakultet neće dolaziti na pripremu, ali nismo mogli da pronađemo drugo rešenje. Pripremna nastava još je u toku, tako da nije ni sada kasno da se priključe – kaže za “Blic” prof. Nebojša Ralević, dekan Poljoprivrednog fakulteta.

Kako tvrde na fakultetima na cenu prijemnog ispita utiče i to da li je potrebno iznajmiti dodatni prostor, plaća se i štampanje testova, rang-lista, treba platiti dežurstvo profesorima i drugom osoblju. Očigledno je većina fakulteta upis budućih brucoša videla kao još jednu šansu da zarade dodatan novac.

U Ministarstvu prosvete i nauke kažu da se ne može sve propisati zakonom i da je ovo pitanje morala.

– Cene koje su fakulteti odredili jesu neprimerene. Fakulteti bukvalno sve naplaćuju studentima, jer treba izdržavati ogromnu administraciju. Bukvalno na fakultetima danas imamo na 100 nastavnika još toliko ljudi zaposlenih u administraciji. To niko ne može da finansira. Insistirao sam na tome da se definiše da li to što država uplaćuje za budžetske studente podrazumeva i polaganje prijemnog ispita. Fakulteti se oglušuju i dalje naplaćuju svima prijemni – revoltiran je prof. Radivoje Mitrović, pomoćnik ministra prosvete zadužen za visoko obrazovanje.

BLIC