Na državnim visokoškolskim ustanovama će biti mesta za 36.233 budžetska brucoša

Beograd – Naredne školske godine o državnom trošku moći će da se školuju 36.233 studenta, i to na osnovnim, master i strukovnim studijama. Ministar prosvete i nauke Žarko Obradovićizjavio je juče da je broj budžetskih studenata povećan za 3,2 odsto u odnosu na lane.

On je rekao da su prilikom utvrđivanja kvota poštovani predlozi visokoškolskih ustanova i da su konsultovani Nacionalna služba za zapošljavanje i Privredna komora Srbije. Ministar je poručio budućim studentima da upisuju samo akreditovane studijske programe na akreditovanim fakultetima.

Na Beogradskom univerzitetu na osnovnim studijama biće mesta za 9.338 budžetskih studenata, na Univerzitetu umetnosti 282, na Univerzitetu u Novom Sadu 4.975, a na Univerzitet u Prištini 1.049. Na Niškom univerzitetu moći će da se upiše 2.908 budžetskih brucoša, na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru 605 i na Univerzitetu odbrane 215.

Na visokim školama odobreno je 6.975 budžetskih mesta, od čega 1.235 u Pokrajini. Na master studijama o državnom trošku moći će da se školuje 7.686 studenata. Ministar prosvete je rekao da će Vlada naredne školske godine finansirati i doktorske studije, ali da je odluka o tome ostavljena na kasnije.

– Vlada i Ministarstvo prosvete neće dozvoliti povećanje školarina. Za vreme rada ove vlade svojski smo se trudili da pomognemo svim fakultetima. U javnosti se pojavljuje tvrdnja da država duguje univerzitetima novac za materijalne troškove, što je tačno. Ali, taj dug nije nastao za vreme mandata ovog ministarstva, većtokom 2004 i 2005. godine. Deo tih dugovanja smo vratili, ali nismo uspeli sve – rekao je Obradovićodgovarajući na pitanje Danasa.

Obradovićje istakao da je strategija obrazovanja završena i da će predlog tog dokumenta biti prosleđen aktuelnoj vladi na usvajanje.

Prijavljivanje

Učenici koji nameravaju da upišu specijalizovane srednje škole još danas mogu da se prijave za polaganje prijemnog ispita, u odgovarajućoj srednjoj školi. Prijemni će biti održani od 8. do 10. juna, a konačni rezultati će se znati do 15. juna. Primljeni đaci će se upisivati tek nakon polaganja završnog ispita, jer su svi učenici koji završavaju osmi razred obavezni da izađu na malu maturu.

DANAS

За кандидате који желе да се упишу у уметничке школе, филолошке гимназије и математичке школе данас почиње дводневни рок за подношење пријава и документације, предвиђено је календаром уписа за нову школску годину.

Кандидати за ове школе полажу пријемни испит, али ће морати и да изађу на завршни испит, обавезан за све осмаке.

Пријемни испити биће организовани од 8. до 10. јуна у зависности од школе, а проверавају се посебне способности кандидата неопходне за одређену школу.

Коначни резултати пријемних биће објављени до 15. јуна, а тог дана биће обављен и упис ученика.

Распоред примљених кандидата утврђује се на основу успеха на пријемном и завршном испиту, општег успеха од шестог до осмог разреда и резултата постигнутих на такмичењима осмог разреда основне школе из предмета који су од значаја за упис у одређену школу.

У школама за талентоване ученике ове године има места за око 2.850 ђака.

Кандидати који се не упишу у школе за ученике са посебним способностима, јер су остали испод црте, могу касније да конкуришу за место у редовним средњим школама.

Завршни испит, који полажу сви ученици на крају осмог разреда, биће одржан 18. и 19. јуна.

РТВ

Preporuke za unapređenje nastave fizičkog vaspitanja u osnovnim školama uskoro pred Nacionalnim prosvetnim savetom

Beograd – Društvo pedagoga fizičke kulture ne odustaje od predloga da nastavu fizičkog u trećem i četvrtom razredu osnovne škole drže nastavnici fizičkog vaspitanja, i to u svim školama u kojima je to moguće.

Ukoliko ne postoje uslovi za to, fizičko bi predavali učitelji, uz stručnu pomoć nastavnika ovog predmeta. O predlozima mera za unapređenje nastave fizičkog vaspitanja, koje je pripremio beogradski Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, raspravljaće Nacionalni prosvetni savet na narednoj sednici.

Podsetimo, ova tema izazvala je oštru polemiku između učitelja i profesora fizičkog, jer je zbog racionalizacije u obrazovanju ukinuta mogućnost da fizičko u trećem i četvrtom razredu drže nastavnici. I Predlog zakona o osnovnom obrazovanju, koji je trenutno u skupštinskoj proceduri, predviđa da se predmetna nastava od prvog do četvrtog razreda organizuje samo za strane jezike, obavezne izborne i fakultativne predmete. Ministar prosvete Žarko Obradović ranije je najavio da će novi zakon omogućiti profesorima fizičkog da drže nastavu u nižim razredima osnovne škole, ali samo iz obaveznog izbornog predmeta sport.

U predlogu mera Fakulteta za sport ističe se da je neophodno uspostaviti sistem praćenja fizičkog razvoja, kao i razvoja motoričkih sposobnosti učenika u okviru obrazovnog sistema u celoj Srbiji. Potrebno je ujednačiti uslove u svim školama za izvođenje nastave ovog predmeta i prilagoditi je individualnim mogućnostima đaka. Oni se zalažu i za uvođenje pedagoškog nadzora, dodatne i dopunske nastave.

– Dopunska nastava bi se izvodila za učenike sa manjim nivoom motoričkih sposobnosti i sa đacima kojima je potrebna korektivna gimnastika. Dodatnom nastavom bili bi obuhvaćeni učenici posebno talentovani za sport i druge motoričke aktivnosti. Predloženo je i da sva sportska školska takmičenja budu u sistemu Ministarstva prosvete i u školskom kalendaru za tekuću godinu, kao što je to slučaj sa drugim predmetima.

– Školske sale treba da se koriste i tokom zimskog i letnjeg raspusta, za dopunsku i dodatnu nastavu i slobodne aktivnosti učenika. U srednjoj školi je neophodno inovirati program fizičkog i omogućiti profesorima da u većoj meri sami biraju sadržaje fizičkog vežbanja, u skladu sa potrebama i mogućnostima učenika. Treba pronaći rešenje i za budžetsko finansiranje izborne nastave fizičkog na državnim univerzitetima – navodi se u predlogu Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje.

DANAS

Od septembra u školama „Ivan Goran Kovačić“ i „Matko Vuković“, kao i u predškolskoj ustanovi „Naša radost“ počeće upisivanje dece u srpsko-engleska odeljenja

Evropski projekt dvojezične nastave u Subotici

Subotica – Uvođenje dvojezičkih odeljenja u regionu gde je sedam jezika u službenoj upotrebi, a koristi se 24 jezika sredine, postaće predmet istraživanja i posebnog evropskog projekta. Za lingviste je izazov istraživanje efekata uvođenja stranog jezika u nastavu u manjem multijezičkom regionu kao što je Vojvodina, kaže dr Zoltan Jegeš, pokrajinski sekretar za obrazovanje.

Vojvodina širi mrežu dvojezičkih škola, pa će od septembra u osnovnim školama „Ivan Goran Kovačić“ i „Matko Vuković“, kao i u predškolskoj ustanovi „Naša radost“ početi upisivanje dece u srpsko-engleska odeljenja. – Bilingvalna ili dvojezička odeljenja ne znače pojačano učenje engleskog ili drugog stranog jezika, već savladavanje dela gradiva na stranom jeziku. To znači da se gradivo ne menja, ono je isto kao i u odeljenjima gde se radi samo na maternjem, ali se pojedini predmeti uče na stranom jeziku – objašnjava Ivana Kropf-Gligorović, rukovodilac projekta uvođenja dvojezičke nastave.

Uvođenje bilingvalne nastave u obrazovni proces u Vojvodini usvojeno je na sednici pokrajinske vlade 30. juna 2010. i jedinstveno je po tome što obuhvata sve nivoe obrazovanja i vaspitanja dece, od predškolskog do srednjih škola, i što, kako je objašnjeno, ne može da se dogodi da dete završi određeni obrazovni nivo a da se ne zna ko će ga dalje preuzeti. U uvođenju srpsko-engleske nastave partner pokrajinskog tima bio je Britanski savet i Kembridž program.

– Kembridž program predviđa uvođenje engleskog jezika u „naučne“ predmete, dakle predmeti kao matematika, svet oko nas u nižim razredima, a kasnije geografija, biologija, fizika, hemija. On poštuje nacionalni identitet zemlje koja ga uvodi, a jedan od njegovih zahteva jesu i visoki kriterijumi za predavače koji moraju imati položen sertifikovan ispit „B2“ – objašnjava Kropf-Gavrilović.

Za prosvetne radnike koji su uključeni u dvojezičku nastavu osim znanja jezika predviđena je i metodička obuka kojom se osposobljavaju za rad u ovakvim odeljenjima. U Osnovnoj školi „Ivan Goran Kovačić“ šest predavača je prošlo ovu obuku, od toga četiri učiteljice i dva nastavnika.

– To su članovi našeg kolektiva koji su imali znanje jezika i položene ispite. Ranijim uvođenjem stranog jezika u niže razrede učiteljice, koje inače teže dolaze do posla, bile su motivisane za učenje jezika i sada je to njihova prednost – kaže nam Jelena Sivč-Veljnović, direktorka ove škole.

U Subotici već postoji srpsko-nemačko i nemačko-mađarsko predškolsko odeljenje, i ista takva i u Osnovnoj školi „10. oktobar“. Njihov program pripremljen je u saradnji sa „Gete institutom“ koji predviđa drugačiji pristup učenju jezika, gde se on postepeno uvodi kroz likovno i muzičko obrazovanje. Dvojezička odeljenja, međutim, odnose se samo na strane jezike, te zahtev za uvođenje mađarsko-srpskog odeljenja, što je tražila Osnovna škola „Kizur Ištvan“, nije prihvaćen. Kako objašnjava dr Zoltan Jegeš, bilingvalna odeljenja moguća su samo u kombinaciji jednog službenog i jednog stranog jezika. Za sada nije prihvaćeno ni uvođenje mađarsko-engleskog odeljenja jer po programu Kembridža nije izrađen projekat za ovu situaciju.

Aleksandra Isakov

Za oko 18.000 studenata u Srbiji dnevno se pripremi do 50.000 obroka, a ankete kažu da je najveći broj akademaca zadovoljan uslovima u domovima.

Foto ilustracija: Guliver/Getty Images

Kako je Tanjugu rekao pomoćnik ministra prosvete Zoran Trninić, poslednjih godina puno je urađeno na adaptaciji domova, kvalitetu i kategorizaciji objekata koji propisuju šta određeni dom mora tačno da pruži studentu.

Prema anketi koju je ranije sproveo Savez studenata Beograda, više od dve trećine anketiranih studenata navelo je da je ishrana na odličnom nivou, a najbolji restoran u Beogradu je u domu „Rifat Burdžević“.

Kako to izgleda studentima mogli ste detaljno da vidite i u MONDO TV prilogu prošlog oktobra.

U studentskim i učeničkim menzama u ponudi je više od 350 vrsta jela, a za svaku vrstu hrane moraju biti iskazane nutritivne vrednosti, kalorije, količina energetskih sastojaka.

U obrocima je više zastupljeno meso i riba, salata se može jesti neograničeno, podsetio je Trninić i naveo da su na meniju supe, variva, jela sa mesom, ribom, pekarski priozvodi, kolači, voće, povrće…

Studenti su zadovoljni i veličinom porcije, s tim što su mladići u nekoliko slučajeva tokom anketiranja naveli da bi one mogle biti za nijansu veće.

Studentski domovi „Košutnjak“, „Rifat Burdžević“, „Kralj Aleksandar I“, u kojem su uglavnom strani studenti, najbolji su domovi, bezbedni su i imaju odlične uslove za učenje, rezultat je ankete na uzorku od oko 1.200 akademaca.

Blok IV u „Studentskom gradu“, „Košutnjak“, „Rifat Burdžević“ dobili su novu stolariju, a u domu „Patris Lumumba“ u toku je rekonstrukcija i nadogradnja u Bloku II.

Dom „Mika Mitrović“, namenjen studentima sa posebnim potrebama, uskoro će u potpunosti biti osposobljen za njihov komforniji život.

Studentima je dostupan internet, čitaonice, sportski tereni i drugi sadržaji, a uskoro će biti omogućeno da recimo student koji studira u Beogradu može da se se hrani u menzi u Nišu, kada tamo boravi.

Prema novim normativima, omogućeno je i da pravna i fizička lica otvaraju objekte za smeštaj studenata, s obzirom da nedostaje oko 20.000 mesta u studentskim domovima.

(Tanjug)

Три студента медицине из Србије осуђена су на новчану казну због учествовања у тучи у Будви када су пребијене две Рускиње и један Црногорац. Будући лекари кажу да су неправедно осуђени и да никад више неће ићи у Црну Гору где се, како кажу, правда не дели него утерује.

Тројица студената из Србије отишли су у Будву на Медицинијаду са скромним џепарцем. Нису ни сањали да ће после два дана проведена у Црној Гори звати родитеље и приморати их да позајме новац како би платили хиљаду и по евра казне за уличну тучу у којој, тврде, нису учествовали.

Све је почело када је Александра Досковића, који се враћао са журке, нешто после поноћи полиција легитимисала у центру Будве.

Није имао личну карту, па је са полицајцима дошао до хотела. Када су његов брат и друг сишли како би му донели личну карту, полиција је ухапсила сву тројицу.

Иако, како кажу, постоји велики број сведока који би потврдили да нико од њих није био ни близу инцидента, већ ујутру студенти медицине осуђени су за учествовање у тучи.

„Поред свих доказа, снимака камера из хотела, поред наших другара који би могли да посведоче да нисмо били на том месту у то време, судија није уважила то и осудила нас је иако нисмо били криви ни за шта“, рекао је осуђени студент Александар Досковић.

Сава Папић тврди да је све време био са двојицом осуђених и да они нису учествовали ни у каквој тучи.

„Када сам ујутру чуо да су моји другари ухапшени, био сам шокиран зато што су момци били све време са мном и са мојим другарицама. Ми смо се дружили, шалили“, рекао је Папић.

Двојица од тројице младића потражила су помоћ психијатра како би превазишли стрес из Будве. Брину и хоће ли им оваква мрља у биографији угрозити будућу каријеру.

„Не могу да спавам ноћима, десет дана од тога. На факултету попуштам, уопште не могу да се концентришем и ноћима не могу да спавам због тога“, каже осуђени Досковић.

Миланка Ђекић, судија која их је осудила каже да имају право жалбе и одбија сваки даљи разговор.

У Министарству спољних послова Србије кажу да ће Конзулат у Херцег Новом испитати тај случај.

„Савет свим нашим грађанима, не само оним који иду у Црну Гору него у било коју земљу, када се нађу неком проблему ове врсте да се обрате дипломатско-конзуларном представништву да би им оно пружило потребну правну помоћ и заштиту. То је веома важно, јер су наши грађани у овом случају то урадили након свега што им се десило“, рекао је помоћник министра спољних послова Драган Марковић.

Осуђени студенти боје се и наставка процеса у којем би, на основу пресуде Прекршајног суда у Будви, претучене две Рускиње и Црногорац могли да траже материјалну одштету за телесне повреде.

Данас се распуштају матуранти гимназија у Србији које нису надокнадили часове изгубљене због ванредне временске ситуације током фебруара и непланираног распуста.

Како је Танјугу рекао начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић, матуранти одлазе на одмор када испуне годишњи план обавезне наставе, 165 наставних дана.

Они који су план испунили идући у школу и суботом, или тако што, на пример, нису ишли на екскурзију, распустили су се 19. маја.

Ђаци су зимус због хладног времена и ванредне ситуације непланирано били на мини распусту, због чега је Министарство одлучило да друго полугодиште продужи за седам дана.

РТВ

Нереформисани универзитети, аматерски начин управљања појединим школама и факултетима и недовољно ослушкивање потреба друштва и привреде, део су домаћег образовног амбијента, који треба променити, сматра државни секретар Министарства просвете и науке Радивоје Митровић.

Митровић напомиње да је, уз жељу и обавезу да побољшамо образовање, неопходно да паралелно мењамо сопствено понашање и да „заборавимо на лењост и сујету“.

Он је у изјави Танјугу упозорио на могућност да Стратегија развоја образовања у Србији до 2020 која је пред усвајањем, у својој реализацији заврши у фиоци, управо због наше неодговорности.

„Морамо коначно бити самосвесни да не доносимо стратегију да бисмо се њоме хвалили или зато што нас је Европа на то натерала, него пре свега, себе ради“, рекао је Митровић.

Према његовим речима, Европа увелико размишља о повећавању конкурентности приликом избора у сва звања на универзитетима, укључујући

Већина наших факултета, међутим, не предузима никакве корективне мере, чак и када студенти неког професора оцене слабом оценом.

„Ако се сваке године не предузму конкретне и адекватне мере, не стимулишу добри и успешни наставници или у други план не помере они чијим резултатима рада студенти нису задовољни, стагнираћемо и тапкати у месту“, оценио је Митровић.

Логично је, како каже, очекивати да се факултети и универзитети понашају тржишно и друштвено одговорно и ако су „паметнији и стручнији“ од државе, друштво од њих тражи да у свакој конкретној области понуде решења и за себе и за своју државу, пореске обвезнике и грађане, да би свима било боље.

„То значи да наша научна и образовна елита треба да указује на све аномалије у друштву и у образовању, да понуди решења, привуче средства привреде и асоцијација, нове инвестиције и донације. Тиме ће допринети побољшању угледа и факултета и универзитета.“

Уз подсећање да су се наши универзитети у расправи о стратегији развоја образовања понашали прилично инертно, Митровић је указао да је веома важно да универзитети буду интегрисани, да факултети мењају и побољшавају наставне планове и програме.

Тиме ће, како каже, конкурентнији и успешнији и постајати истински генератори сопственог развоја и развоја друштва у целини.

Ипак, и поред овако лошег стања, одређени продори у свет су већ направљени, рекао је Митровић, надајући се да ће у августу Универзитет у Београду бити уврштен на престижну Шангајску листу 500 одабраних светских универзитета.

У суштини, уместо да се међусобно оптужујемо и расправљамо шта је било и ко је крив, дошло је време да престанемо да пружамо отпор свему новом и да понудимо оригиналне програме и изнедримо људе који ће то да реализују.

„У супротном, остаћемо ту где сада јесмо, а то ће реално бити још гора позиција на лествици светског развоја, закључио је Митровић.

РТВ