ШКОЛА НЕМА НИ ЗА КРЕДЕ
U blokadi račun Medicinske škole u Užicu
Dalji rad Medicinske škole u Užicu pod znakom je pitanja jer je njen račun blokiran zbog 20 miliona dinara duga prema preduzeću „Putevi“. Suma koju građevinska firma potražuje potiče od troškova izgradnje školske zgrade, a iako je finansijer tih poslova bilo Ministarstvo prosvete, koje izvođaču radova nije redovno izmirivalo obaveze, sud je svu odgovornost svalio na školu. Usled zarobljavanja sredstava, ova obrazovna ustanova više ne može da nabavlja nastavni i higijenski materijal i izmiruje troškove.
Bogdanka Đorđević
– Račun preko koga zaposleni primaju plate nije blokiran, ali jeste onaj drugi s koga plaćamo račune za grejanje, vodu, struju, đačke stipendije, jubilarne nagrade, prevoz zaposlenih. Zbog duga za koji je odgovorna država preti nam da uskoro ostanemo bez sapuna, toalet-papira, krede i ostalog potrošnog materijala koji se svakodnevno koristi – kaže za „Blic“ Bogdanka Đorđević, direktorka Medicinske škole.
Dugovi zbog kojih se oko sto zaposlenih i 839 đaka suočavaju s ozbiljnim problemom datiraju iz prve polovine prošle decenije. Najpre je 2003, dok je resor prosvete vodio Gašo Knežević, država opredelila početnih 30 miliona dinara da se na temeljima nesuđene šeste osnovne škole u Užicu izgradi srednjoškolska ustanova za obrazovanje medicinara. Budući da je korisnik katastarske parcele, zvanje investitora dodeljeno je Medicinskoj školi koja je raspisala tender i izabrala „Puteve“ kao najboljeg ponuđača. S tim se potpuno saglasilo i Ministarstvo.
Grad nema ingerencije
Medicinska škola u saniranju dugova ne može računati na pomoć grada Užica.
– Nemamo ni budžetska sredstava da pomognemo, niti ingerenciju da se bavimo tim pitanjem, ono treba da bude rešeno u trouglu škola – Ministarstvo – „Putevi“ – kaže Ilija Mićević, gradski većnik Užica.
Taman su se radovi zahuktali, a na čelo Ministarstva došla je Ljiljana Čolić koja budžetom za 2004. nije predvidela ni dinar za Medicinsku školu. U leto iste godine, kad su izvedeni radovi dostigli 50 miliona dinara, „Putevi“ su uvidevši da je država zavrnula slavine povukli radnike sa gradilišta.
– Nije bilo drugog izvora finansiranja, čekali smo od države da obezbedi novac za nastavak radova, ukazivali na potrebu nove školske zgrade. Za to vreme poluizgrađeni objekat čuvali su radnici „Puteva“, jer nije bilo novca da škola plati neke druge ljude, niti je grad hteo da da pare za tu namenu. Stvari su počele da se pomeraju s mrtve tačke u junu 2005. kada je potpisan protokol po kome će Ministarstvo izmiriti sve dugove i završiti objekat. „Putevi“ su nastavili posao i završili ga do kraja 2006. a sav osnovni dug prema njima izmiren je do sredine 2007. – podseća Bogdanka Đorđević.
Iako im je glavnica isplaćena, „Putevi“ su imali povod da presaviju tabak. U septembru je preduzeće podnelo tužbu zbog 22 miliona dinara duga na osnovu kamate za neblagovremeno plaćanje, a nisu oproštena ni četiri miliona, koliko je procenjeno danonoćno čuvanje objekta u vreme obustave radova. Kasnije, procenom veštaka, ukupna potraživanja „Puteva“ u procesu suđenja su svedena na 20 miliona dinara.
– „Putevi“ su tužili školu kao formalnog izvođača radova, ne i Ministarstvo prosvete koji je faktički naručilac tog posla i osnivač škole. Na osnovu mog potpisa na ugovoru, a on je tu morao stajati jer je škola korisnik placa, sud je odlučio da je dužnik škola i blokirao nam račun. Dugove ne sporim, ali smatram da krivicu treba pripisati državi, jer da nije bilo prekida radova ne bi danas ni bilo dugova – priča Bogdanka Đorđević.
Nisu dali novac ni za taksu
Ministarstvo prosvete nije čak udostojilo Medicinsku školu ni da joj obezbedi novac za prigovor na tužbu, pa je ta taksa plaćena iz budžeta Užica. I kasnije, kada je trebalo platiti tarifu za podnošenje žalbe na presudu, Ministarstvo je okrenulo leđa.
– Sud je doneo presudu i ona se mora poštovati – kazao je kratko juče za „Blic“ Blaže Čubrilo, načelnik Školske uprave, najviši predstavnik Ministarstva prosvete u Užicu.
Blic
ДЕЦА НЕЋЕ СМЕТИ НИГДЕ БЕЗ РОДИТЕЉА
Beograd — Nacrtom zakona o pravima deteta deca do deset godina starosti više neće smeti sama da budu na ulici.
Zakon predviđa i da srednjoškolsko obrazovanje bude obavezno, a decu više niko neće smeti fizički da kažnjava.
O Zakonu o pravima deteta trebalo bi da se raspravlja polovinom decembra, poručuju iz kancelarije zaštitnika prava građana.
Obavezno školovanje izvlači zemlju iz začaranog kruga neznanjaZamenica zaštitnika građana za prava deteta Tamara Lukšić-Orlandić kaže da se po uzoru na mnoge zemlje ovim zakonom predlaže obavezno, ne samo osnovno već i srednje obrazovanje, jer se na taj način „može iskoračiti iz začaranog kruga neznanja i mirenja sa tim“.
„U nacrtu se nalazi i zabrana fizičkog kažnjavanja u svim sredinama, pa i u porodici. Dete treba gajiti u okruženju lišenom nasilja svake vrste „, kaže Tamara Lukšić-Orlandić.
U vezi sa bezbednošću dece, predloženo je da deca mlađa od 10 godina ne mogu da budu sama na ulici, dok deca starija od 15 godina ne mogu biti na ulici posle 23 časa bez pratnje odrasle osobe.
B-92
БОЛОЊЦИ ЧЕКАЈУ ДИПЛОМЕ
Дипломци београдских факултета, који на диплому чекају две године, ускоро би могли да добију тај документ. Застој у издавању је техничке природе, јер факултети немају адекватан информациони систем ни електронску комуникацију са Ректоратом и Ковницом новца.
Студенти који су завршили студије на Универзитету у Београду а на диплому чекају и две године могли би ускоро да добију тај документ, јер је овог тренутка неколико хиљада диплома у процесу штампања.
Нешто више од 12.000 сада већ бивших студената „болоњаца“ чека на дипломе које су стекли по новом, реформисаном, закону о високом образовању, рекао је Танјугу ректор Универзитета Бранко Ковачевић.
Застој у издавању диплома је техничке природе, јер факултети немају адекватан информациони систем ни електронску комуникацију са Ректоратом и Ковницом новца, где се дипломе штампају.
У овом тренутку 14 факултета још није издало ниједну болоњску диплому јер немају средстава да финансирају у информациони систем, који кошта пет, шест до 15.000 евра.
Ниједну диплому још увек није издао Географски факултет, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Грађевински, Пољопривредни факултет.
Нове дипломе добило је тек око 1.000 академаца а највише студената са ЕТФ-а. Документ има вишестепену заштиту попут пасоша, личне карте или новчанице евра.
Издавање диплома кошта исто на сваком факултету и износи 5.000 динара, али се уверење о дипломирању, које се одмах добија, различито наплаћује, од 600 до 3.000 динара. За пријаву за неко радно место, уверење не може бити старије од шест месеци.
Министар просвете и науке Жарко Обрадовић навео је да је застој у издавању диплома настао због процедуре, и да на неким факултетима нема разумевања у мери у којој би то требало.
„Негде има и немара“, рекао је Обрадовић и додао да министарство и Универзитет покушавају да нађу ефикасно и корисно решење. „Договор је да се поједностави процедура, јер није фер, није логично, да студенти заврше студије, а да не могу да добију документ који им апсолутно припада“, рекао је Обрадовић.
РТС
ОБЕЗБЕЂЕН НОВАЦ ЗА ЈУБИЛАРНЕ НАГРАДЕ
На састанку одржаном 14.11.2011. коме су присуствовали представници Сталне конференције градова и општина, Министарства финансија и Министарства просвете, а поводом исплате јубиларних награда запосленима у основним и средњим школама за 2009. 2010. и 2011. годину договорено је да се јединицама локалне самоуправе у циљу повећања текуће ликвидности и како би се извршиле обавезе по основу исплате јубиларних награда пре свега за 2009. и 2010. годину у најкраћем року пренесу средства за ову намену.
Јединице локалне самоуправе су у обавези да од Министарства финансија потражују средства за ове намене како би се средства исплатила што пре, а најкасније до краја 2011. године.
За динамику исплата председници синдиката су у обавези да се договоре са надлежнима у јединицама локалне самоуправе.
Министарство финансија Сталној конференцији градова и општина
НОВИ ПАЗАР: ДЕЧАК ИЗБО НОЖЕМ ВРШЊАКА
Beograd — Četrnaestogodišnji E. Z. iz Novog Pazara teško povređen jutros kada ga je nožem izbo vršnjak A. T
Novi Pazar
Učenik osmog razreda izboden je nožem u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Novom Pazaru, potvrđeno je Tanjugu u Ministarstvu unutrasnjih poslova.
Povrećeni dečak hitno je prebačen u lokalni Zdrastveni centar gde je operisan, njegovo stanje je stabilno i on je van životne opasnosti, rekao je hirurg Dragoš Vasić.
Prema rečima doktora Vasića, mladić je dovezen u Zdravstveni centar sa teškim oštećenjem leve strane grudnog koša, a prilikom drenaže iz njegovih grudi je ispumpano oko 850 mililitara krvi.
Intervencija je trajala oko sat vremena, napomenuo je Vasić.
Kako je Tanjugu rečeno u novopazarskoj policiji, nakon prepirke dvojice četrnaestogodišnjaka jedan od njih izvadio je nož i naneo drugom teške telesne povrede, koje su opasne po život.
Napadač je lišen slobode i biće izveden pred istražnog sudiju za maloletničku delikvenciju.
B-92