Talentovane gimnazijalke ipak putuju na Olimpijadu znanja u Južnu Afriku

Nakon objavljivanja teksta u „Blicu“ o dvema učenicama iz Niša čiji je odlazak na Olimpijadu znanja u Južnoj Africi bio neizvestan, Telekom Srbija je odlučio da plati troškove puta.

Gimnazijalke će otputovati na Olimpijadu u Južnoj Africi

– Veoma sam srećna što smo dobile podršku i što ipak putujemo. Daću sve od sebe da postignem što bolji rezultat i naravno hvala Telekomu – kaže učenica Anđela Šarković.

U Telekomu Srbije kažu da su nakon čitanja teksta u „Blicu“ odlučili da pomognu učenicima i da oni već godinama pomažu mlade matematičare i fizičare.

– Prepoznali smo značaj odlaska Anđele Šarković i Irene Đorđević, učenica gimnazije „Svetozar Marković“ iz Niša, koje su stekle pravo da se takmiče na Međunarodnoj olimpijadi znanja iz fizike, biologije i hemije, od 1. do 10. decembra u Durbanu u Južnoj Africi. Odlučili smo da im platimo put i tako im pomognemo da znanje pokažu celom svetu. Telekom Srbija je učenike Gimnazije „Svetozar Marković“ iz Niša prošle godine podržao prilikom odlaska na Olimpijadu na Tajland i pružio podršku Gimnaziji za unapređenje nastave – stoji u saopštenju Telekoma Srbije.

Blic

DRAMA U OVČARSKO-KABLARSKOJ KLISURI

Đaci su zalutali u šumi i zaglavili se između dve stene. Akcija spasavanja trajala više od tri sata

ČAČAK – Planinari spasavali đake!

Prijatan obilazak Ovčarsko-kablarske klisure i lokalnih manastira za 96 đaka i desetak profesora OŠ „Dule Karaklajić“ iz Lazarevca kasno preksinoć u sekundi se pretvorio u pakao i žestoku avanturu!

Iako su imali iskusnog vodiča, đaci su se izgubili u šumi i zaglavili između dve stene, odakle nisu mogli da pronađu izlaz. Akcija spasavanja trajala je više od tri sata, a planinari, meštani, vatrogasci i policija po mrklom mraku uspeli su da ih bezbedno izvuku. Drama je počela kad je ekskurzija krenula od manastira Sretenje ka Preobraženju i u jednom trenutku izgubila orijentaciju.

Učenik Vukašin Lekić (13) i njegov brat Dušan (17) kažu da u šumi u kojoj su zalutali nije bilo ni svetla ni mesečine.

Posle svega što su prošli, bezbedni u dvorištu svoje škole u Lazarevcu tvrde da se nisu plašili:

– Brat mi je iskusan planinar. Mlađim đacima bilo je hladno, drhtali su. Mi smo ih tešili, govorili da će sve biti u redu, nisam se plašio, sve ovo doživeli smo kao veliku avanturu.

Njegov brat Dušan kaže da se tako nešto može desiti svakome i da je u pitanju neočekivana greška vodiča.

– Malo smo zalutali, ali se nismo izgubili! Sam bih sišao sa stene, ali morao sam da čuvam ostale i brata Vukašina.

Prema rečima domaćina i glavnog vodiča ove ture Miluna Ćojbašića iz PD „Kablar“, koji ima 35 godina iskustva, samo mesec dana ranije bez problema je prošao istu rutu.

– Ne verujem šta se desilo. Teško mi je, nije mi jasno kako sam uspeo da zalutam. Mislim da ću dati otkaz! Prešli smo 15 kilometara, izgubili smo dosta vremena kod manastira Sretenje, pa sam decu što pre hteo da bezbedno dovedem do Ovčar Banje. Na laganoj stazi, nekih 200 metara iznad magistralnog puta Čačak – Ovčar Banja, u blizu manastira Preobraženje ostali smo zaglavljeni između dve velike stene i nismo mogli ni napred ni nazad, a problem je što je u međuvremenu pao mrak – kaže on.

Direktor: Pet godina obilazimo planine

Miroslav Davidović, direktor škole „Dule Karaklajić“, kaže da planinarska sekcija već petu godinu zaredom uspešno obilazi planine.

– Baš mi je žao što se desio incident – kaže za Kurir Davidović.

Kanapima spuštali decu

Čitava drama trajala je od kasnog podneva do 21 sat uveče. Deca su prebačena, najpre u Ovčar Banju, a potom i u Lazarevac.

Vesna Milošević, vođa alpinističke sekcije PD „Kablar“, koja je takođe bila u spasilačkoj ekipi, navodi da su svi, osim nastavnika, ostali smireni.

– Brzo smo organizovali prijatelje, vodiče i policiju kako bi deca najkraćim i najbezbednijim putem došla u civilizaciju. Formirali smo ljudski lanac i jedno po jedno dete bezbedno spustili kanapima do magistrale – kaže Miloševićeva.

Kurir

Samo tri državna obdaništa za 13.500 decе

Veliki broj dece do sedam godina i manjak prostora u tri obdaništa u Novom Pazaru jedan je od najtežih problema za roditelje u ovom gradu. Na mesto u obdaništu može računati tek svako 13. dete, od 13.500 mališana uzrasta do sedam godina u Novom Pazaru. Roditelji se žale da su vrtići prebukirani, da vaspitačice zbog velikih grupa ne mogu da paze na decu kako treba, kao i da je nemoguće izvoditi predškolsku nastavu.

U predškolskoj ustanovi kažu da nijedno dete nije ugroženo

U tri novopazarska vrtića, u kojima su nekadašnje fiskulturne sale pretvorene u učionice zbog potrebe da u vrtićima boravi više dece, trenutno je upisano 1.100 mališana, a oko 2.000 dece nalazi se na spisku čekanja za upis.

Dečji vrtić “Mladost” ima 15 učionica i u njemu se radi u dve smene, vrtić “Naše dete” ima 11 učionica, a “Dečja radost” 14 učionica, a grupe dece u svim objektima broje tri do četiri puta više mališana nego što je zakonska norma.

Pojedini roditelji strahuju za sigurnost svoje dece, a oni čija deca pohađaju predškolsko obrazovanje u okviru celodnevnog boravka u Predškolskoj ustanovi “Mladost” navode da je u grupama po 52 dece. Oni tvrde da direktor ove ustanove ne želi da čuje za njihove probleme, kao i da je nedavni roditeljski sastanak napustio čim su se pobunili.

Nedostaje šest vrtića

Prema procenama, Novom Pazaru nedostaje još najmanje šest objekata obdaništa, da bi makar 60-70 odsto dece bilo upisano u vrtić. Na listi čekanja obično nalaze deca koja zadovoljavaju sve kriterijume da budu upisana i čija su oba roditelja zaposlena. Manjak opštinskih vrtića stvorio je prostor za pet privatnih obdaništa u Novom Pazaru.

Roditelji kažu da njihova deca idu u grupu koja je u početku brojala 60 mališana, a da se po prelasku osam predškolaca u druge vrtiće i grupe, broj sveo na 52.

Oni tvrde da deca zbog tolikog broja nisu u mogućnosti da savladaju obavezno predškolsko gradivo, kao i da sa strahom odlaze po njih, jer su često modra i izgrebana.

– Strepim svaki dan jer razmišljam u kakvom ću stanju zateći dete. U toj učionici u kojoj je ranije bila fiskulturna sala takva je galama i graja, da tu niko nikoga ne čuje. Oni uopšte ne čuju učiteljicu ako ih opominje za nešto, a da vam ne pričam o predškolskom programu za koji nisam sigurna da se sprovodi ni po sat vremena dnevno. Sa decom rade tri učiteljice, jedna u prvoj, druga u drugoj i treća u međusmeni, ali one su nemoćne da bilo šta urade. Najradije bih sina ispisala iz vrtića, samo da ima ko da ga čuva, ali sam nažalost primorana ovo da trpim – priča ogorčena majka jednog šestogodišnjaka.

S druge strane, direktor ove ustanove Izet Abdurahmanović tvrdi da u ovoj grupi ima od 31 do 36 dolazeće dece i da se nikome nije ništa loše desilo, niti da će im se desiti.

– Zbog nedostatka prostora bili smo primorani da spojimo dve grupe koje su zajedno na spisku imale 60 mališana, od kojih je dolazeće dece bilo 40, sada je broj smanjen i dnevno dolazi od 31 do 36 dece. Održao sam roditeljski sastanak na kome sam objasnio da nikada u vrtić ne dođu sva deca koja su na spisku. Nije mi jasno kako se do sada nije niko bunio jer ovo nije nikakva novost, mi poslednjih četiri, pet godina u objektima “Naše dete” i “Dečja radost” imamo grupe sa po 59 predškolaca. Kada sam došao na mesto direktora, zatekao sam jednu grupu od 63 dece i niko se tada nije bunio, pa i sada u vrtiću “Dečja radost” imamo grupu od 44 dolazeće dece. Siguran sam da je neko namerno podstakao ove roditelje da se bune. Mi u gradu imamo 13.500 mališana uzrasta do sedam godina, a naš kapacitet u sva tri objekta je 1.100, dakle mi u ovom trenutku imamo grupe koje su tri puta veće nego što je zakonska norma. Očekujemo da uskoro počne sa radom novi vrtić u naselju Hadžet, ali ni on neće mnogo ublažiti situaciju, jer je njegov kapacitet oko 300 mališana – kaže Abdurahmanović.

Novi vrtić trebalo bi da ima 300 mesta

On dodaje da se predškolski program sprovodi bez problema i da roditelji nemaju razloga za brigu.

– Vaspitno-obrazovni proces se sprovodi isto i sa troje i sa 60 dece. To bi isto bilo kao da pitate u školi kako je moguće da u odeljenju od 44 učenika deca mogu da nauče nešto. Deca ovde ne uče pisanje slova jer mi zakonski to ne smemo da radimo, već samo radimo elemente slova, da se dete pripremi za pisanje – ističe Abdurahmanović.

Bez pomoći opštine

Roditelji predškolaca smatraju da ne treba da plaćaju punu cenu celodnevnog boravka u vrtiću jer je predškolsko obrazovanje obavezno.

– Predškolsko je obavezni, nulti razred koji je besplatan za svu decu. Deca koja idu po četiri sata u predškolsko ništa ne plaćaju, a mi plaćamo punu cenu kao i ranijih godina. Moj brat koji živi u Beogradu plaća više od 2.000 dinara jeftinije vrtić od kako mu je sin pošao u predškolsko, a mi ovde i dalje punu cenu – ističe otac jednog predškolca. Abdurahmanović tvrdi da je celodnevni boravak jeftiniji u onim opštinama gde lokalna samouprava donira vrtićima i do 80 odsto novca, ali da to nije slučaj i u Novom Pazaru.

– Nama opština ne dotira ništa, mi obroke deci plaćamo od para koje roditelji uplate. Od tog novca kojim se plaća vrtić mi osim obroka plaćamo i struju, vodu i sve ostalo. Cena vrtića se kreće od 2.900 do 4.500 zavisno od primanja roditelja – dodaje direktor Predškolske ustanove “Mladost”.

BANJA KOVILJAČA – Predsednik Saveta roditelja u Osnovnoj školi “Vera Blagojević“ u Banji Koviljači Dejan Stalović najavio je da će u ponedeljak prestati bojkot nastave na koji su se meštani odlučili zbog problema sa velikim brojem imigranata.

Posle sastanka ministra rada i socijalne politike Rasima Ljajića sa čelnicima lokalne samouprave Loznice i Mesne zajednice Banja Koviljača, Stalović je najavio da će tamošnji osnovci od ponedeljka ponovo krenuti u školu.

Ljajić, koji je na čelu vladinog tima za rešavanje stanja u Banji Koviljači, nakon sastanka s predstavnicima lokalne samouprave rekao je da se već počelo sa rešavanjem pojedinih problema i da je jedna od mera pojačanje prisustva policije u Banji Koviljači kako bi se građani, a posebno deca, osećali sigurnije i bezbednije. Ljajić je, takođe, najavio da će se već od danas početi sa traženjem adekvatne lokacije za smeštaj azilanata.

Osnovci u Banji Koviljači protekle nedelje nisu išli u školu. Do bojkota je došlo iz straha za bezbednost dece zbog ogromnog broja ilegalnih imigranata kojih je proletos bilo 500, a trenutno ih je oko 2.500 u mestu koje ima 5.500 stanovnika.

Autor:

Agencija Tanjug

Poslodavci prednost daju stručnjacima iz državnih visokih škola, iako su diplome državnih i privatnih univerziteta izjednačene.

Diplome državnih i privatnih univerziteta su izjednačene, ali poslodavci i dalje prednost daju stručnjacima iz državnih visokih škola. Na konkurse se prijavljuju u istoj meri, ali ugovor o radu češće sklope diplomci sa fakulteta koji imaju dugu tradiciju.

– Iz nekih privatnih škola izlaze kadrovi sa dobrim znanjem, ali ima i onih koji ne ispunjavaju ni minimalne kriterijume. A za državne se, tradicionalno, veruje da daju dobre stručnjake – kaže za ”Novosti” Jadranka Dimov, stručnjak za karijerno vođenje i savetovanje.

– Kada se nađu dva slična kandidata, verovatno pretegne onaj sa državnom diplomom.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da ”privatni diplomci” imaju mnogo više prakse, a ljudi sa državnih studija raspolažu većim teorijskim znanjima.

A pravnici, lekari i profesori sa državnih univerziteta mogli bi, i zvanično, da dobiju prednost pri zapošljavanju u Vladi, ministarstvima, lokalnim samoupravama, bolnicama i školama. Zajednica državnih pravnih fakulteta pokrenula je inicijativu da samo pravnici sa diplomom državnih fakulteta rade kao sudije i državni činovnici.

Sima Avramović, profesor na Pravnom fakultetu i predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu kaže da je važno da se uspostave stroži kriterijumi za zaposlene u državnim institucijama, a da zakon koji to reguliše moramo doneti i zbog harmonizacije propisa sa EU:

– Neće privatni fakulteti da budu diskriminisani. Moći će da školuju kadrove za državnu službu, ali moraće da poštuju visoke standarde kakve sada ima, možda, samo jedan od njih.

S-medija

Za čitanje – SO Apatin podelila čudna priznanja najboljim nastavnicima

Skupština opštine Apatin nagradila je najbolje nastavnike sa svoje teritorije knjigama „Suđenje Slobodanu Miloševiću“, autora Patrika Barioa i Ev Krepen.

Povodom Dana prosvetnih radnika nagrađeno je ukupno 48 najuspešnijih učenika sa raznih takmičenja i 23 njihova mentora. Spornu knjigu dobilo je nekoliko nastavnika, a posvetu im je potpisao predsednik opštine Živorad Smiljanić.

– Bez obzira ko je kog političkog opredeljenja, mislim da ovakvi naslovi nisu primeren poklon prosvetnim radnicima, pogotovu ovim povodom, i o tome je trebalo povesti računa. Iz razgovora sa kolegama znam da nas je najmanje troje dobilo spornu knjigu – rekao nam je jedan od nagrađenih profesora, moleći da ostane anoniman.

Opština: To je bilo na lageru

– Knjige je pripremala naša služba i tek na dodeljivanju sam video koji su sve naslovi u pitanju. Ta dela smo imali na lageru, u pitanju su razni autori i mislim da nema ništa sporno u tome što se među njima našlo i ovo delo francuskih humanitaraca, koje predstavlja njihovo svedočenje o optužbama protiv srpskog naroda i predsednika Miloševića – kaže nastavnik matematike u penziji Miodrag Bakić (SPS), zamenik predsednika opštine Apatin, naglašavajući da u svemu nije bilo loše namere opštinskog rukovodstva.

Zamoljen da prokomentariše ovaj slučaj, Borislav Staničkov, načelnik Školske uprave Sombor, odgovorio nam je da knjigu nije čitao, te da zbog toga ne može ni da komentariše da li je primerena kao poklon prosvetnim radnicima.

– Kada bih znao o kakvom delu je reč, svakako bih imao stav, ovako ga nemam – kaže Staničkov.

Za razliku od načelnika, apatinska opozicija smatra da, bez obzira na sadržaj, knjiga sa ovim naslovom nije primeren poklon prosvetarima.

– Neprimereno je najblaže što se može reći. Ne želim da pravim poređenja sa nekim drugim knjigama, ali primera radi, svako ko drži do svog obrazovanja pročitaće „Majn kampf“, što ne znači da takva knjiga treba da se poklanja, posebno ne prosvetarima – kaže advokat Željko Rajčević, zamenik šefa Odborničke grupe Demokratske stranke u SO Apatin.

Da Dan prosvetnih radnika nije trenutak za politički marketing, smatra i profesor Milan Dražić, šef odborničke grupe opozicionog GG „Pokret za Apatin“, osuđujući ovakav potez vladajuće koalicije SPS-SRS.

– Nisam mogao da verujem kada mi je kolega rekao šta je dobio. U prvom trenutku pomislio sam da je u pitanju slučajna greška, da neko, ko je bio zadužen za izbor knjiga, nije vodio računa, a onda sam se upitao otkud te knjige u opštini, ko, kad i koliko ih je kupio, koliko su plaćene, a naročito ko je doneo odluku da se dele prosvetnim radnicima.

Jasminka Miljuš, Apatin

SMEDEREVO – U smederevskim selima Vranovu, Lugavčini i Saraorcima do februara bi trebalo da budu otvorena još tri nova vrtića, rekli su u lokalnoj samoupravi.

U ovoj kalendarskoj godini otvorena su dva vrtića u smederevskim selima, u Ralji i Mihajlovcu, pre dve godine u Maloj Krsni i prethodno u Osipaonici. Sa tri nova, Smederevo će biti jedan od retkih gradova u Srbiji sa sedam vrtića u seoskim sredinama.

„Projekat je pokazao dobre rezultate i cilj lokalne samouprave je da predškolsko obrazovanje pružimo što većem broju dece, da omogućimo da se u selima otvore mešovite grupe za decu uzrasta od tri do pet godina i da se od malih nogu pripremaju za predškolski uzrast i za školu“, izjavio je član Gradskog veća zadužen za obrazovanje, Miša Ivković

Ivković je napomenuo da je drugi važan segment otvaranje novih radnih mesta za vaspitače. „Pošto je bilo veliko interesovanje roditelja, a neka sela su kao Saraorci udaljeni od grada tridesetak kilometara, našli smo rešenje da u okviru seoskih škola, koje imaju prostor, sa skromnim sredstvima – nema dodatnih troškova opremanja kuhinje, struje, dobijemo gotove vrtiće“, navodi Ivković.

Reč je o zajedničkom projektu u koji su uključeni lokalna samouprava, predškolska ustanova i mesna zajednica. Obavezan predškolski program sprovodi se u svim smederevskim selima, a vrtići za decu uzrasta tri do pet godina do skoro su bili retkost, u prethodnom periodu postojao je samo u Osipaonici.

Autor:

Agencija Tanjug

Насиље у школама и даље присутно. Деца из страха не пријављују проблеме, а према речима стручњака, потребна је и већа ангажованост родитеља.

Без обзира на смањење насиља у школама, оно је и даље присутно. Ученици често посматрају или трпе насиље, али се, због страха од освете, не усуђују да то пријаве. Случај девојчице из Суботице која је била изложена насиљу само је један у низу који се догађа протеклих година.

Дванаестогодишња девојчица из Суботице трпела је четири године насиље у Основној школи „Иван Милутиновић“. Деца су је одбацивала само зато што је имала вишак килограма, називајући је погрдним именима.

Малтретирање је почело у првом разреду, а пратиле су је ружне речи и чупање за косу. У другом разреду девојчица је добила батине. Отац девојчице безуспешно је покушавао да заштити дете, а потом ју је исписао из те школе и уписао у другу.

У школама у којима се спроводи програм „Школа без насиља“ број случајева вршњачког насиља је смањен, али је то, очигледно, недовољно. По мишљењу стручњака, при решавању тог проблема потребно је да се и родитељи више укључе.

„Ми смо управо из тог разлога покушали да промовишемо јавности и садржај појма насиља, у намери да упознамо грађане и родитеље да, када деца иду у школу, и они сами знају шта је садржај насиља, да би у разговору са својим дететом дошли до евентуалног одговора до којих школа није дошла и да нам је стало да насиље искоренимо“, каже министар просвете Жарко Обрадовић.

Школа без насиља

Школа без насиља подразумева успостављање механизама који ће омогућити ученицима да препознају насиље и да га пријаве. Такође је важно обезбедити услове наставницима како би могли да помогну ученицима који пријављују насиље. Статистика показује да свако пето дете у школи бира да ћути и не пријављује насиље.

„Оно што у програму школе без насиља покушавамо да урадимо и помогнемо школама јесте да се тај механизам оснажи, тако да онај ко чини насиље заиста увиди да је нешто лоше урадио другој особи, да се заједно са њим, његовом породицом ради на томе да се такво понашање реши, односно промени, а у исто време да се ради са оном особом која трпи насиље“, наводи Јелена Зајегановић Јаковљевић из Уницефа.

Преко насиља не би требало олако прелазити.

„Замислимо да постоји озбиљна решеност да се насиље уочава, евидентира, да се не толерише, да се помаже жртви, да се ради са насилником, да се насилни ученик и његова породица не оставе на миру док се тај проблем не реши, јер је то њихов проблем или проблем друге деце у разреду. Тада би се такви инциденти посматрали много озбиљније“, сматра професор Филозофског факултета Драган Попадић.

Превентивним деловањем, односно ненасилном комуникацијом која негује поштовање, другарство и пријатељство предупредило би се насиље. Ако се дете повлачи у себе, покушава да избегне средину или вршњаке, то би требало да буде знак за родитеље и наставнике да спрече насиље које може да настане после почетног конфликтног односа међу вршњацима.

РТС

SKANDAL U ČAČKU

Učenike nižih razreda Osnovne škole „Vuk Karadžić“ vodili da gledaju crtani film u kojem su prikazane šokantne erotske scene!

ČAČAK – Ćut, bolan, erotika!

Učenike od prvog do četvrtog razreda Osnovne škole „Vuk Karadžić“ vodili da gledaju crtani film „Titef“, u kojem ima erotskih scena!

Ovo su za Kurir otkrili ogorčeni roditelji, koji su bili zgranuti šta se pušta deci.

– Zamislite scenu: tri dečaka stoje pored devojčice i daju joj po evro da bi joj videli grudi. Kad ona uzme novac od njih i skine se, oni su razočarani jer je ravna i traže svoj novac nazad. Ceo film je takav, a najveće zaprepašćenje izazvala je poslednja scena, u kojoj dečak Titef, kome se roditelji razvode, vodi oca na rođendan kod svoje drugarice. Tamo ga upoznaje s njenom majkom i kaže joj da vodi računa da tatini spermatozoidi ne prođu kroz njeno telo. Zar nije skandalozno da deca to gledaju – priča roditelj M. D., koja je zajedno s detetom gledala film u Domu kulture u Čačku.

Ona kaže da se kroz ceo film potenciraju razvod, seks i nekulturni izrazi.

– Moje dete je treći razred, i kad je došao kući, baki nije smeo da prepriča film. Rekao je da ga je sramota – priča M. D. i dodaje da je ovaj film puštan u okviru dečjeg festival filma Kids fest.

Direktor OŠ „Vuk Karadžić“ Dragan Parezanović kaže da su dobili ponudu od Doma kulture i da su izabrali nekoliko animiranih filmova.

– Zaista nisam gledao film, tako da ne mogu da komentarišem – kaže Parezanović.

Urednik filmskog i video-programa u Domu kulture Milan Alimpijević kaže da su svi filmovi koji su prikazani u Čačku, prikazani i u Beogradu.

– Mi smo dobili deset filmova, od kojih smo izabrali šest. Nisam pogledao film, tako da ne znam o čemu se radi – kaže Alimpijević.

Psiholog: Može da izazove emotivni šok

Psiholog Nada Jovičić smatra da film „Titef“ nije prikladan za decu ovog uzrasta.

– Nisu sva deca u ovom periodu emotivno zrela. Neko može sve to da doživi kao normalnu pojavu, a neko kao emotivni šok. Ne treba iz filmova da uče o tim stvarima, to se uči kod kuće ili u školi. Roditelji su ti koji deci treba da odgovore na sva pitanja vezana za seksualnost – istakla je Jovičićeva.

Tmušić: Nedopustivo!

Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije, kaže da će u ponedeljak poslati inspekciju da proveri ko je dozvolio da se ovakav film prikaže osnovcima.

– Takve stvari su nedopustive. Sve što deca u okviru škole treba da pogledaju mora da prođe određenu proceduru. To je morao neko stručan da pregleda i odobri – rekao je Tmušić i dodao da je direktor morao da bude upoznat s repertoarom filmova.

KURIR

JAGODINA – Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović izjavio je u Jagodini da je država spremna da sa studentima reši sva pitanja i probleme, ali ne „preko noći“.

Visina školarina, rangiranje po uspehu i sve drugo su „ozbiljne teme, koje iziskuju ozbiljnu analizu i nije logično da se ‘a priori’ odluke o tome donose preko noći, treba sačekati da se završe ispitni rokovi, da vidimo šta o tome kažu stdenti šta fakulteti“, istakao je Obradović.

„Deo tih pitanja ima ultimativni karakter – ako se ne reši, blokada. Nema razloga da se blokira nastava, da se sprečavaju kolege studenti da pohađaju nastavu, svaki izgubljeni čas ima težinu, javljaju se rupe u znanju“, rekao je Obradović.

„Nije logično da se stavljaju klupe, stolice pred vrata učionica, da se ometa nastava i to može dovesti do neželjenih posledica, a već je, nažalost, bilo incidenata, što je za osudu“, rekao je Obradović i napomenuo da na fakultetima tehničkih nauka nema takvih problema.

Ko god je u protekle četiri godine želeo da nađe rešenje, našao ga je i ovakvo ultimativno ponašanje „ovako ili nikako, ne vodi rešenju i treba se zapitati da li je razlog blokade nešto drugo“, dodao je Obradović.

On je istakao da se nada da će „ovi mladi ljudi razumeti i ekonomsku situaciju u državi, ali i potrebu ogromnog broja studenata da studiraju i da neće ometati nastavu svojim kolegama“.

„Objektivno, ima pitanja i problema koji se mogu i treba ih rešiti unutar samih fakulteta, a fakulteti imaju volju da ih reše“, rekao je Obradović i ocenio da bi „logično bilo da studenti, pored toga što insistiraju na svojim pravima, znaju da postoje obaveze i njihovog ponašanja prema visokoškolskoj ustanovi i njenoj autonomiji.

„Hoćemo da rešavamo zajedno sa njima sva pitanja i probleme, ali nije objektivno da budu rešena do početka nove školske godine“, rekao je Obradović.

On je podsetio da u Srbiji ima 216.000 studenata i da se više od 50 odsto njih finansira iz budžeta.

„Svake godine, pomalo povećavamo broj studenata na budžetu države“, rekao je ministar.

КURIR