Prihvaćeni zahtevi studenata, među kojima je vraćanje apsolventskih rokova i oslobođanje (dela) školarine za sve sa 48 bodova, realizovaće se u toku sledeće nedelje, kaže za „Blic“ pomoćnik ministra prosvete Slobodan Jauković. Studenti Filozofskog i Filološkog fakulteta u Beogradu najavili su da će blokada ovih fakulteta trajati sve dok Ministarstvo ne ispuni i njihove zahteve.

Kako kažu, Ministarstvo je ispunilo zahteve predstavnika Studentske konferencije univerzitetа Srbije i studentskih parlamenata, ali ne i njihove zahteve smanjenja školarina i budžetskog statusa za sve sa 48 bodova, kako bi ovi studenti mogli da dobiju dom i menzu, a ne samo da se oslobode plaćanja školarine.

Nakon sinoćnjih incidenata situacija je mirna, u blokiranim slušaonicama je nekoliko stotina studenata, a najavljeno je i pokretanje inicijative za smenu beogradskog rektora Branka Kovačevića.

Da podsetimo, u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu sinoć je ubačena baklja, ali nema povređenih, niti je pričinjena materijalna šteta. Grupa mladića koju su očevici opisali kao „skinhedse“, pokušala je da uđe i u Filološki fakultet.

Dekanka Filozofskog: Brinem za bezbednost studenata

Dekanka Filozofskog Vesna Dimitrijević kaže da je posle sinoćnjeg napada grupe mladića zabrinuta za bezbednost studenata.

– Obići ću studente u toku dana i pokušati da ih odgovorim od dalje blokade fakulteta. Ovaj protest prevazišao je granice studentske pobune i postao opasan i po njih same – rekla je Dimitrijevićeva.

Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu i dekani Filološkog i Filozofskog fakulteta oštro su osudili napad nepoznate grupe na studente Filozofskog fakulteta i njihov upad na Filološki fakultet.

– Bilo kakav vid nasilja ne priliči akademskoj zajednici i demokratskom društvu. Apelujemo na studente da obustave blokadu fakulteta i vrate se redovnoj nastavi. Na zahteve studenata, Filološki fakultet je pozitivno odgovorio i sve koji su ostvarili 48 ESPB oslobodio školarine. Naglašavamo da je Ministarstvo prosvete pozitivno odgovorilio na veliku većinu zahteva predstavljenih od strane predstavnika Studentske konferencije univerziteta Srbije i predstavnika studentskih parlamenata državnih univerziteta – ističu u Rektoratu.

Blokade dok se ne smanje školarine

Oni kažu da s obzirom na zvanične pozive političke organizacije „Marks 21“ i beogradske grupe „Anarhosindikalističke inicijative“ na blokadu Filološkog i Filozofskog fakulteta, izražavaju opravdanu bojazan da se studentima manipuliše i protesti koriste u cilju promocije političkih ideja, čemu nije mesto u akademskoj zajednici.

S druge strane, studenti optužuju rektora da je izjavama kako se iza studentskih blokada kriju političke organizacije, izazvao sinoćni incident.

– Najoštrije demantujemo sve navode rektora. Fakultete ne blokiraju nikakve političke organizacije. Plenum je studentsko telo, nastalo na demokratski način, samoorganizovanjem studenata“, naveo je član Plenuma Filološkog fakulteta koji je želeo da ostane anoniman.

Zahtevi SKONUS-a

Smanjenje školarine

*Oslobođenje cele ili dela školarine za sve sa 48 bodova

*Vraćanje apsolventskog staža

*Ukidanje rangiranja

*Zahtevi koje je Ministarstvo pristalo da ispuni

Zahtevi Plenuma

Smanjenje školarine na iznos tri minimalne državne plate

Budžetski status za sve sa 48 bodova

Vraćanje apsolventskog staža

Ukidanje rangiranja

BLIC

Edukativna akcija „Đaci vas mole, usporite pored škole“ Javnog komunalnog preduzeća „Parking servis“ nastavlja se u ponedeljak, 24. oktobra, u osnovnim školama na Savskom vencu.

U toj opštini će 323 đaka prvaka u šest osnovnih škola dobiti zaštitne svetloodbojne prsluke, a interaktivnom predstavom deci će biti predstavljena osnovna pravila o bezbednosti u saobraćaju.

Predstavnici JKP „Parking servis“ i Uprave saobraćajne policije su do sada, otkako je počeo peti ciklus ove akcije, posetili osnovne škole na Vračaru i u Starom gradu.

Koordinator akcije „Đaci vas mole, usporite pored škole“ Miroljub Vojinović rekao je za Beoinfo da će uz saradnju Uprave saobraćajne policije grada Beograda JKP „Parking servis“ odabrati zone 20 osnovnih škola na teritoriji grada gde će biti postavljena odgovarajuća horizontalna i vertikalna saobraćajna signalizacija. Kako je dodao, zone tih škole će do kraja ove školske godine dobiti adekvatne saobraćajne znake.

U ovoj sezoni maskota akcije dobila je ime Zebranko Brinić, koje je na nagradnom konkursu predložila Lara Jugin, učenica Osnovne škole „Sveti Sava“ na Vračaru.

Akcija „Đaci vas mole, usporite pored škole“ trajaće tokom cele školske godine. Svakodnevno će se obavljati edukacija i deliti fluorescentni prsluci svim đacima prvacima. Do kraja školske godine, svako dete će imati prsluk kako bi bilo vidljivije u saobraćaju na putu od kuće do škole. Ove godine je u osnovne škole u Beogradu upisano oko 15.000 prvaka.

Akcija „Đaci vas mole, usporite pored škole“ počela je oktobra 2007. godine i od tada se u 17 gradskih opština, u okviru Dečje nedelje, realizuje uz podršku grada Beograda, Sekretarijata za saobraćaj, Sekretarijata za obrazovanje i Uprave saobraćajne policije grada Beograda. Za protekle četiri godine prvacima je podeljeno 60.000 zaštitnih prsluka, a održano je oko 600 edukativnih predstava o poznavanju saobraćajnih propisa.

Studio B

Ministar prosvete očekuje da se nastava na Filoškom i Filozofskom fakultetu u Beogradu normalizuje sledeće sedmice. Ministasrstvo prosvete postiglo dogovor sa studentima, ali oni tražili još nedelju dana da se konsultuju sa svojim parlamentima.

Ministar prosvete i nauke Srbije Žarko Obradović izrazio je večeras očekivanje da će blokada nastave na Filološkom i Filozofskom fakultetu u Beogradu biti okončana sredinom sledeće sedmice

Nastava na Filološkom fakultetu blokirana je od ponedeljka, dok je blokada nastave na Filozofskom fakultetu počela u četvrtak uveče.

Studenti zahtevaju da se školarina smanji na iznos od tri minimalne plate i da uslov za upis godine na budžet bude 48 bodova. Oni traže i ukidanje rangiranja, kao i ponovno uspostavljanje i regulisanje apsolventskog staža.

Obradović je u vestima televizije B92 podsetio da je ministasrstvo prosvete juče sa predstavnicima studentskih parlamenata postiglo dogovor, ali da su studenti tražili još nedelju dana da se konsultuju sa svojim parlamentima.

Ministar prosvete se takodje osvrnuo na navode da proteste studenata organizuju levičarske organizacije i da se ne radi o socijalnom već o političkom protestu i zapitao koliko je studenata Filološkog i Filozofskog fakulteta medju onima koji protestuju.

Obradović je podsetio da je uprava Filološkog fakulteta ispunila većinu zahteva studenata i zapitao ko su ljudi koji i dalje blokiraju nastavu.

(Beta)

U Crnoj Travi je počelo da radi istureno odeljenje Građevinskog fakulteta „Nikola Tesla“ iz Beograda, a upisano je desetak brucoša, potvrđeno je danas agenciji Beta.

Direktor Tehničke škole u Crnoj Travi Radoje Jović izjavio je da je su se upisali svršeni srednjškolci iz Vlasotinca, Vladičinog Hana, Surdulice i Leskovca.

Jović je rekao da će se nastava odvijati vikendom, a školarina plaćati u osam mesečnih rata.

Studenti će pohađati dva smera, građevinski i arhitektonski smer, a ponuđen im je i smeštaj u Domu ucenika u toj opštini koja ima 1.936 stanovnika.

BLIC

Gimnazijalac u školu u Paraćinu, hvaleći se pištoljem nehotice opalio za vreme odmora. Metak otišao u zid, srećom niko nije povređen

„Učenik je juče u 11:30 sati, ispalio jedan projektil u zid učionice, iz oružja koje je doneo od kuće“, piše u saopštenju jagodinke policije. U saopštenju se ističe da je „istraga o ovom događaju u toku“.

Direktorka gimnazije Snežane Dačić kaže za B92 da je učenik za vreme odmora bio u učionici sa još dva druga kojima je pokazivao pištolj koji je „verovatno nehotice opalio“. „To je ono što mi znamo od policije“, rekla je ona.

Reč o maturantu paraćinske gimnazije koji je od kuće doneo pištolj kalibra 7,65 milimetara.

U MUP-u je za B92 rečeno da se incident desio za vreme malog odmora kada je učenik prilikom pokazivanja pištolja ispalio jedan metak u zid učionice.

„Tom prilikom ni jedan od tri prisutna učenika nije bio povređen. Protiv tog učenika podnete su dve krivične prijave – za nedozvoljeno držanje oružja i za izazivanje opšte opasnosti“, rekla je portparolka MUP-a Gordana Cvetić.

Direktorka gimnazije kaže i da će škola u ovom konkretnom slučaju učiniti ono što je predviđeno zakonom.

Vesti na dlanu

t

Sa nedavne protesne šetnje studenata kroz Beograd

BEOGRAD – Predstavnici pregovaračkih timova studenta odlučili su večeras da prekinu štrajk budući da su se sa ministrom prosvete Žarkom Obradovićem dogovorili oko visine školarina i najavili da će studentskim parlamentima uputiti dopis da se protest obustavi.

Na kraju sastanka potpisan je sporazum, koji su potpisali svi prisutni predstavnici studentskih tela, Univerziteta, fakulteta i visokih škola i predstavnici Ministarstva prosvete.

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović izjavio je novinarima nakon sastanka, koji je trajao više od pet sati, da je studentima predloženo da svi koji imaju 60 ESPB poena za upis u sledeću godinu budu potpuno oslobođeni školarina, oni koji sakupe od 54 do 59 da budu oslobođeni najmanje 60 odsto školarine, dok studenti koji sakupe od 48 do 53 ESPB bodova da budu oslobođeni 50 odsto školarine.

Obradović je rekao da je rešeno i pitanje stanovanja za apsolvente i da će uputiti svim fakultetima predlog da im se to omogući.

„Uprkos višesatnim pregovorima, napravili smo krupan korak i oko velikog broja tačaka postoji saglasnost i svi u Ministarstvu su rešeni da se ovi pregovori završe na najbolji mogući način”, kazao je Obradović.

On je ukazao da je resorno ministarstvo spremno na pregovore.

„I ranije sam govorio o izmeni Zakona o visokom obrazovanju i mislim da bi to mogli da uradimo na proleće sledeće godine kada bismo mogli da dobijemo i status kandidata”, kazao je Obradović dodajući da se tada očekuje i izrada analize prolaznosti na fakultetima.

Prema njegovim rečima, do tada bi trebalo da bude usvojena i Strategija obrazovanja.

On je rekao da je sa studentima dogovoreno i da se na fakultetima i višim školama na kojima se ne može prijaviti više ispita, čiji ukupan zbir iznosi 60 ESPB bodova omogući njihovo prijavljivanje i da se ti ispiti ne plaćaju dodatno.

Predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) Miša Živić izjavio je da će studenti nastaviti da pregovaraju sa predstavnicima Ministarstva o potpunoj promeni načina finansiranja.

Živić je rekao da je dogovoreno i da studenti ne plaćaju ispite koji se prenose iz prethodnih godina.

Pregovorima sa predstavnicima Ministarstva prosvete prisustvovali su predstavnici studentskih parlamenta univerziteta u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, predsednik SKONUS-a i predstavnici pojedinih fakulteta i viših škola u Beogradu. Osim ministra prosvete, sa studentima su razgovarali i državni sekretar prof. dr Radivoje Mitrović i pomoćnik ministra u sektoru za visoko obrazovanje prof. dr Slobodan Jauković.

Tanjug

Fakulteti koriste rupu u zakonu da bi dodatno zaradili

I pored visokih školarina, skoro da nema potvrde, uverenja ili drugog dokumenta koji akademci u Srbiji ne plaćaju. Tako se uverenje o statusu studenta, iako Zakonom oslobođeno takse, plaća i do 500 dinara, a njegova cena varira od fakulteta do fakulteta. Po izuzetno skupom cenovniku prednjači Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER) u Beogradu gde se samo kopija nastavnog programa plaća 5.500 dinara. Studenti ovog fakulteta nedavno su optužili dekanku Jasminu Kovačević da im je čak i sastanke sa njom naplaćivala 1.000 dinara.

FASPER nije jedini primer, na Pravnom fakultetu studentima naplaćuju čak i – heftanje prijava (pet dinara)

Studenti FASPER-a kažu da ko je u proteklih godinu dana hteo da se obrati dekankai, za to je morao da izdvoji 1.000 dinara, a novac je, tvrde, predavan na ruke.

– Budući da plaćamo sve na fakultetu i da nema potvrde jefitinije od 200 dinara, retko ko je mogao da plati i sastanak sa dekankaom. Meni je od tog razgovora zavisio upis u narednu godinu studija pa sam njenoj sekretarici na ruke dala 1.000 dinara – priča studentkinja I.M.

Dekanka FASPER-a Jasmina Kovačević kaže da je čula za ove optužbe i da je šokirana neistinama koje šire studenti.

– Prvo su pričali da sam tražila 500 dinara, pa 800, a sad vidim da sam poskupela za još 200 dinara. Za 20 godina rada na fakultetu nikada nijednu uslugu nisam naplatila studentima. U kabinetu ih primim i saslušam kad god imam vremena, što i jeste obaveza svakog dekana – odgovara Kovačevićeva.

Plaćaju 40.000 dinara za “produženu godinu”

Studentkinja FASPER-a juče je redakciji “Blica” dostavila ugovor o produženoj četvrtoj godini studija koji je pre nekoliko dana sklopila sa Fakultetom i po kojem će za produženu godinu platiti 40.000 dinara.

– Po novom Zakonu ne postoji apsolventski staž, već kad odslušate četvrtu godinu, imate još godinu dana bez apsolventskih rokova da završite fakultet. Ispite koji vam ostanu posle toga plaćate po bodovima, a naš fakultet je pored toga uveo i školarinu za takozvanu “produženu četvrtu godinu” koja se utvrđuje njihovim ugovorom i plaća 40.000 dinara – ispričala je studentkinja.

Međutim, cenovnik FASPER-a po visini naknada nadmašuje većinu fakulteta u Srbiji, pa se čak i od studenata na budžetu traži da po ispitu plaćaju 500 dinara. Odlaganje ispita košta 1.500 dinara. Upis u narednu godinu studija 2.000 plus 1.500 dinara “na ime fakulteta”, a da bi se uopšte konkurisalo na master studije neophodno je platiti prijavu u iznosu od čak 5.000 dinara.

Slična naplata vrši se i na drugim fakultetima, ali s nešto nižim cenama. Kada se sve sabere, dogodi se da za sitne troškove studenti na budžetu potroše onoliko novca koliko bi dali za školarinu, dok se samofinansirajućim akademcima cena studiranja gotovo duplira. Najveći iskorak kada su u pitanju cene za „studentske papire“ napravio je Filozofski fakultet u Novom Sadu, koji je cenu izrade diplome sa prošlogodišnjih 5.000 povećao na 12.000 dinara. Prijave ispite Novosađani plaćaju od 180 do 700 dinara, overe semestra 2.300, a upis godine 6.000 dinara. Na Filološkom fakultetu u Beogradu studenti plaćaju čak i uvid u ocene koji košta 1.500 dinara, a da bi poništili ispit na Fakultetu političkih nauka akademci moraju da daju 2.000 dinara. Vrhunac predstavlja Pravni fakultet u Beogradu gde se heftanje obrasca za prijavu ispita plaća pet dinara.

– Naši studenti su jedni od retkih koji u okviru školarine dobijaju knjige i ne plaćaju ispite. Tačno je da se plaćaju dodatne takse, ali se taj novac koristi isključivo za nabavku novih nastavnih sredstava, opremanje kabineta, organizaciju takmičenja i drugih studentskih aktivnosti. Od države dobijamo malo novca i prinuđeni smo da ga potražujemo na drugi način – kaže za “Blic” sekretar Pravnog fakulteta u Beogradu Miljko Veljarević.

Uverenje o statusu studenta, koje je, između ostalog, potrebno za dobijanje povlastice za prevoz, naplaćuju svi fakulteti, iako je po Zakonu o republičkim administrativnim taksama ono besplatno. Njegova cena varira i kreće se od 100 dinara koliko je na Filološkom do 500 dinara koliko, u zavisnosti od toga za šta se traži, naplaćuje Pravni fakultet.

FASPER – jedan od najskupljih cenovnika

Odlaganje ispita 1.500*

Ispit za budžetske studente 500

Fotokopija nastavnog programa po jednom ispitu 1.000

Fotokopija nastavnog programa za ceo studijski program 5.500

Završni ispit 1.000

Uverenje o statusu studenta 200

Polaganje prijemnog ispita 5.000

Upis u narednu godinu studija 2.000 + 1.500 na ime univerziteta

Prijava na konkurs za master 5.000

Utvrđivanje prava na upis na master 5.000

*cene su izražene u dinarima i odnose se i na budžetske i na samofinansirajuće studente

Prećutna dozvola fakultetima da reketiraju

Kako objašnjavaju u Ministarstvu prosvete i obrazovanja, novim Zakonom o visokom obrazovanju fakultetima je prepušteno da sami odlučuju o cenama svojih usluga, a Zakon im dozvoljava da naplate sve što je u toku studiranja obavezno.

– Zato fakulteti imaju pravo da i budžetskim studentima naplate ispite, uverenja i razne potvrde. Dodatne aktivnosti poput odlaganja ispita, fakulteti uvode svojevoljno, a naplaćuju ih ukoliko potrebu za tim novcem opravdaju pred Rektoratom gde se svake godine odlučuje o visini školarina i drugih troškova. Finansijske transakcije na fakultetima kontroliše budžetska inspekcija Ministarstva finansija – objašnjava republički inspektor Ministarstva prosvete Velimir Tmušić.

Autonomija fakulteta je tolika da na njihovu odluku o visini školarine i drugih troškova Ministarstvo prosvete može dati samo neobavezujuće mišljenje.

BLIC

Данас ће у Спомен-парку у Шумарицама, код Крагујевца, бити обележено 70 година од масовног стрељања становника у том граду у Другом светском рату

Спомен парк у Шумарицама подигнут је 1953. године на месту где су немачки војници 21. октобра 1941. године, стрељали неколико хиљада Крагујевчана, мушкараца, жена и деце.

Према, до сада, прикупљеним подацима, убијено је 2.794 мушкараца, жена и деце, од тога 415 у селима и 2.379 у Крагујевцу.

sumarice kragujevac 1941

Басташић: Олако се одричемо српских жртава

Влада Србије усвојила је предлог да 21. октобар буде проглашен за Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, објављено је јуче на сајту Владе.

Иницијативу, чији покретач је дневни лист Прес, потписало је 20.000 грађана, председник Србије Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић, председница Народне скупштине Славица Ђукић-Дејановић, готово сви министри, председник САНУ Никола Хајдин, председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић и многобројне јавне личности.

С друге стране, ова иницијатива изазвала је бурне реакције представника српских меморијалних организација и удружења, који сматрају да се тим потезом засењује сећање на српске жртве на осталим стратиштима широм ондашње Краљевине Југославије, као и да се обезвређује 22. април, установљен као национални Дан сећања на жртве геноцида почињеног у НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима.

Душан Басташић, председник Удружења Јадовно, чије је седиште у Бањалуци, сматра да се овим потезом бојкотује страдање Срба ван Србије и да се у државној политици види да смо олако спремни одрицати се српских жртава.

„Стрељање у Шумарицама је највећи појединачни злочин на тлу Србије у Другом светском рату, али усташки погром над српским народом, не само у комплексима логора Јасеновац и Јадовно, него и на кућним праговима, по јамама, ливадама и шеварју НДХ, није само део историјског искуства Срба изван Србије, већ парадигма свих српских страдања у Другом светском рату, део српског и православног идентитета, али и велики испит нашег историјског достојанства и одговорности“, истакао је Басташић за интернет портал Вести онлајн.

На овогодишњем Великом школском часу у Шумарицама биће изведена поема Драгана Јовановића Данилова „Кад невине душе одлазе“, у режији Андријане Виденовић.

Стихове из поеме говориће Светлана Бојковић, Мирко Бабић, Сергеј Трифуновић, Дејан Цицмиловић и још десет глумаца из Крагујевца и Београда, док је музику за ову манифестацију написао Зоран Христић.

Пре Великог школског часа, крај споменика стрељаних биће служен Молебан, који ће служити викарни епископ липљански Јован, са свештенством шумадијске епархије.

После Великог школског часа, на платоу испред Спомен музеја 21. октобар министар културе, информисања и информатичког друштва Предраг Марковић запалиће вечни пламен.

sumarice 2 kragujevac 1941

У Књажевско-српском театру биће изведена позоришна представа „Седам“, револуционарна документарна представа настала на основу разговора са седам активисткиња, бораца за женска права из целог света.

У овом позоришном комаду, поред глумица Светлане Бојковић, Мирјане Карановић и Горице Поповић, наступиће и председница Скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић и потпредседница Владе Србије Верица Калановић.

У оквиру обележавања 21. октобра, када је 1944. године ослобођен Крагујевац, биће одата пошта ослободиоцима полагање венаца на споменику у центру града и откривен споменик припадницима Црвене армије на палилулском гробљу.

Научни скуп о страдању сељака у Драгинцу

Данас ће у Лозници бити одржан научни скуп на тему „Србија 1941. године“, саопштено је данас из лозничког Центра за културу „Вук Карадзић“.

Скуп, који почиње у 19 часова у Музеју Јадра, ова установа организује у сарадњи са Институтом за савремену историју из Београда.

Историчари, правници и научни сарадници Института расветлиће своја сазнања о збивањима у Србији прве године Другог светског рата, са циљем да се у први план истакну узроци и последице стравичног злочина у Драгинцу, најавили су организатори.

У том селу код Лознице, немачки окупатори су од 11. до 17. августа 1941. стрељали 2.950 родољуба, као одмазду за губитке у том делу западне Србије.

Радови учесника скупа биће објављени у зборнику радова, заједничком пројекту лозничког Центра за културу и Института за савремену историју.

Обележавање 70. година од стрељања цивила у Драгинцу, почело је прошле седмице, а централни програм одржан је 14. октобра, када је крај споменика стрељаним родољубима приређен комеморативни скуп, којем је присуствовао и министар рада и социјалне политике Расима Љајић.

ртв

РТВ

Студенти су синоћ почели блокаду Филозофског факултета у Београду, придруживши се колегама са Филолошког факултета који су почетком ове недеље заузели зграду свог факултета.

Један од студената Филозофског факултета је агенцији Бета рекао да је окупљање требало да почне у 19 сати, али да је декан наредила да се слушаонице закључају раније, како би се предупредила блокада.

Студенти ће, како је рекао,  одржати пленум да би се договорили шта да ураде.

Он је додао да је на факултету 50-так студената, али очекује долазак већег броја.

Око 100 студената је у згради Филолошког факултета.

Подсећамо, студенти су о захтевима да се о трошку државе школују сви који имају више од 48 бодова, као и да се умање школарине, данас разговарали са помоћником министра просвете и науке Слободаном Јауковићем. Саобраћај је на Тргу Славија и у Немањиној улици после скоро три сата нормализован.

Један од представника студената Милош Кувекаловић, после разговора са помоћником министра, најавио је да ће нови састанак бити настављен сутра у 13.00 и да би на њему требало да учествује и министар Жарко Обрадовић. Према његовим речима, помоћник министра просвете рекао је да он лично подржава студентске захтеве и да су реални и оствариви у току преговра.

„Видећемо како ће проћи сутрашњи преговори, а ако не постигнемо договор наредне недеље очекујем још више студента на протестима“, рекао је Кувекаловић.

На сутрашњем састанку биће и представници студената новосадског, крагујевачког и нишког универзитета.

На платоу испред Филозофског факултета у подне су се окупили студенти Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, Филозофског и Географског факултета, а касније су се на Славији састали са колегама са факултета политичких наука, организационих наука, као и Факултета за безбедност.

Они су заједно дошли испред зграде Министарства просвете у Немањиној улици, где се окупило око 1.000 студената.

Протест и у Нишу

Нишки студенти који су данас такође протестовали, аплаузом су подржали колеге из Косовске Митровице који, како су рекли, „на барикадама бране своје домове и свој опстанак“.

Нишки студенти изнели су захтеве који су обједињени са захтевима студената других универзитетских центара и тичу се регулисања апсолвентских рокова, права апсолвената на смештај и исхрану, смањење школарина.

Посебно су истакли проблем, како су навели, неусаглашености Закона о основама васпитања и образовања који предвиђа да студенти који се школују за наставничка занимања морају да заврше мастер студије, што је према њима неодрживо.

„То је у супротности са Законом о високом образовању“, истакли су представници Филозофског факултета у Нишу где је највише таквих студената.

studenti, protest

Председник Студентског парламента Универзитета у Нишу Милош Нешић рекао је да су за своје захтеве нишки студенти наишли на разумевање Ректората.

Студенти су носили транспаренте на којима је писало: „Диплома једнако новац“, „Просимо за школарину“, „Док ми студирамо, они профитирају“, „Шта ми плаћамо – маглу“, „Продајем бубрег за школарину“.

Студенти су захтевали да се цена диплома смањи и напоменули да је њихова цена на нишким факултетима виша у односу на београдске.

Без протеста у Новом Саду

Студенти Универзитета у Новом Саду нису данас ишли у протестну шетњу попут колега из Београда, већ су наставили са прикупљањем потписа за петицију Министарству образовања и науке ради побољшања студентског положаја, изјавио је Танјугу студент проректор Горан Радић.

„Сматрамо да је у овом тренутку боље да потписима изразимо свој став и затражимо да нас сутра приме у ресорном министарству. Тек уколико до тога не дође, спремни смо на блокаду факултета. Потписи се прикупљају на свим факултетима и очекујем да ће их до краја дана бити 30.000“, казао је он.

Радић је рекао да су захтеви новосадских студената идентични онима у другим академским срединама и да они желе да се преко Студентског парламента и других тела наставе разговори о проблемима насталим око начина уписа и висине школарина.

Док траје упис у наредне године студија, на економском факултету исти проблем као и лане. Поједини студенти који су положили све испите са прве, друге или треће године мораће да плате око 97 хиљада динара јер на буџету нема места за све. Упис траје још неколико дана, а деканат економског факултета нема бољег решења за студенте.

ртв

„Obrazovni sistem do sada nije bio u korelaciji sa potrebama rada pa se zato Srbija nalazi na 74. mestu po visokom obrazovanju, po efikasnosti tržišta rada od 139 zemalja se nalazimo na 102. mestu, po inovacijama u ovoj godini smo od 34 zemlje na 29. mestu”, naveo je ministar

BEOGRAD – Reforme u Srbiji su propale jer nije bilo stručnih ljudi kako bi se ekonomske, političke, društvene i kulturne reforme sprovele na pravi način, izjavio je danas u Beogradu ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.

Ljajić je na konferenciji „Važnost međunarodnih profesionalnih kvalifikacija” rekao da je potrebno povećati ulaganje u obrazovanje i unaprediti obrazovni sistem, „a ne kao do sada, ulaganja u obrazovanje usmeriti samo na ispatu plata”.

„Jedino što imamo je ljudski resurs i ne možemo više govoriti samo o jeftinoj radnoj snazi kao potencijalu Srbije”, rekao je on ističući da je potrebno povećati stepen visokokvalifikovanih i stručnih ljudi.

Prema njegovim rečima, sposobnost primene praktičnih znanja je više nego slaba i Srbija plaća cenu odliva velikog broja mladih i obrazovanih ljudi.

„Obrazovni sistem do sada nije bio u korelaciji sa potrebama rada pa se zato Srbija nalazi na 74. mestu po visokom obrazovanju, po efikasnosti tržišta rada od 139 zemalja se nalazimo na 102. mestu, po inovacijama u ovoj godini smo od 34 zemlje na 29. mestu”, naveo je Ljajić i dodao da je potrebno intenzivirati saradnju obrazovanja i privrede.

On je istakao da u tekstilnoj industriji zemlja zaostaje 35 godina, u mašinskoj 34 godine, u industriji građevinskoj materijala 30 godina, u hemijskoj industriji 28 godina, u prehrambenoj 27 godina, farmaceutskoj 21 godinu, dodajući da to nije samo statistika već slika obrazovanja u Srbiji.

„Stepen obrazovanja i količina stručnih ljudi direktno utiču na povećanje izvoza, proizvodnje, konkurentnosti i investicija”, naveo je ministar.

Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete i nauke Tinde Kovač-Cerović kazala je da posebna radna grupa u tom Ministarstvu radi na usaglašavanju obrazovanja u Srbiji sa evropskim sistemom, ali da taj proces teče sporo, jer Srbija kasni sa razvojem Nacionalnog okvira razvoja kvalifikacija.

„Tržište rada ne nudi nove mogućnosti i jasne zahteve za nove olike rada, sistem obrazovanja je zatvoren i mala je mobilnost studenata”, rekla je ona i dodala da je potreban dug period kako bi sistem obrazovanja u Srbiji bio konkurentan u Evropi.

Cerović je, međutim, istakla da je zakon za obrazovanje odraslih pred usvajanjem, kao i da država radi na strategiji razvoja obrazovanja.

Zamenik šefa misije Velike Britanije u Srbiji Dejvid Mekferlejn je istakao da Srbija treba da unapredi sistem obrazovanja kako bi mogla da bude konkurentna na evropskom tržištu.

„Od velikog značaja za unapređenje obrazovanja je saradnja sa drugim zemljama”, naveo je on dodajući da je Britanija do sada imala jaku saradnju sa Srbijom kao i da se planira jače povezivanje u oblasti obrazovajna između dve zemlje.

Kako je kazao, 6.000 studenata iz Srbije, na godišnjem nivou, stiče određene obrazovne kvalifikacije u Britaniji.

„U Srbiji posluje oko 60 britaskih firmi”, podsetio je on i dodao da Britanija nastoji da nastavi sa ulaganjem u Srbiju.

Mekferlejn je rekao da je potrebno imati visokokvalifikovanu radnu snagu jer se u svetu kompanije takmiče za klijente, a države se bore za veću konkurentnost, a „sve to zahteva radnu stručnost”.

Beta