– Tim studenata Univerziteta u Beogradu „Drumska strela“ u nedelju je saopštio da je na svetskom takmičenju osvojio je drugo mesto za idejni projekat trkačkog automobila – bolida.

To je prvi put da su na studentskom takmičenju „Formula student“ u Silverstonu, u Velikoj Britaniji, koje ima tradiciju više od 30 godina, učestvovali studenti iz Srbije.

Takmičenje organizuje Međunarodno društvo inženjera mašinstva u saradnji sa kompanijama među kojima su Erbas, Autodesk, Tojota, i Šel.

Takmičenje je trajalo od 13. do 17. jula, a sastojalo se iz ocenjivanja idejnog projekta bolida, dizajna, organizacije, biznis plana i izveštaja potrebnih troškova.

Autor: Agencija BETA

Ko će kome ako ne svoj svome

Iako nije nadležna, predsednica Komisije za proveru kvaliteta obavestila Austriju da Megatrend nije akreditovan za rad u toj zemlji i napravila im štetu

Glavna tema sednice Rektorskog saveta Konferencije univerziteta Srbije održane pre dva dana bio je problem i ogromna materijalna šteta koju je Megatrend univerzitetu napravila Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta obrazovanja (KAPK).

Mimo ministarstva

I pored toga što nije nadležna za davanje akreditacija fakultetima van teritorije Srbije, predsednica ove komisije, profesor matematike na FON Vera Vujčić, austrijskoj akreditacionoj komisiji 3. jula poslala je dopis u kojem ih obaveštava da Megatrend univerzitet nije akreditovan za rad u Austriji! Podsetimo, Megatrend je početkom godine u ovoj zemlji kupio prestižni Internacionalni univerzitet, koji je dosad radio bez ikakvih problema. Međutim, posle dopisa koji je Vujčićeva poslala, njihova komisija je na svom zvaničnom sajtu objavila da ovaj univerzitet nema akreditaciju, što nije tačno.

– Pored toga, ona se oglušila o zvanični dopis Ministarstva prosvete, odnosno ministra Žarka Obradovića, koji je još 23. juna poslao odgovor austrijskoj akreditacionoj komisiji, u kome ih obaveštava da je KAPK za ovaj slučaj nenadležan – kaže dobro obavešteni izvor Kurira. On ističe i to da je sumnjivo što je austrijska komisija uopšte i poslala dopis u kome pita da li je Megatrend akreditovan za rad u Austriji, jer je za to nadležno njihovo ministarstvo prosvete.

Omaška

– Postoje indicije da je čitava stvar urađena na zahtev nekoga iz Srbije s namerom da se uruši ugled Megatrenda – objašnjava naš izvor.

Predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje dr Srđan Stanković potvrdio je za Kurir da je omaškom Vujčićeve ovaj univerzitet pretrpeo veliku štetu.

Rektor Megatrenda: Šteta milion i po evra!

Profesor i rektor Megatrend univerziteta, dr Mića Jovanović, kaže da je protiv profesorke Vujčić podneta krivična prijava zbog zloupotrebe službenog položaja.

– Ovo je skandalozno! Protiv ostalih članova KAPK podigli smo tužbu sa odštetnim zahtevom od 150.000.000 dinara, što je jednako šteti od 1,5 miliona evra koju smo pretrpeli. Ukoliko se dokaže da oni nisu učestvovali u ovom skandalu, odštetni zahtev odnosiće se samo na Veru Vujčić. Nećemo odustati – kategoričan je profesor Jovanović.

Profesorka Vujčić: Rekla sam istinu

Predsednica Komisije za akreditaciju, profesorka Vera Vujčić, kaže da je postupila u skladu sa svojim ovlašćenjima.

– Megatrend je u maju preuzeo Internacionalni univerzitet u Beču i počeo da upisuje studente. Ja sam austrijskoj komisiji samo rekla istinu, da Megatrend u Srbiji ima akreditacije za 11 fakulteta, ali da nema i da nije tražio za tu vrstu delatnosti koju želi da obavlja u Austriji – objašnjava Vujčićeva i dodaje da nije znala da je ministar prosvete poslao dopis njihovoj komisiji.

КURIR

Posle trodnevnog boravka u Berlinu, 70 najboljih akademaca iz Srbije nastavilo putovanje po evropskim gradovima. – U Amsterdam, pa u Pariz

Studenti iz regiona ispred Fondacije „Robert Boš”

Berlin – Ivana Sibinović (22) iz Niša pre dvadesetak dana je diplomirala na Muzičkoj akademiji, sa prosekom 9,54, a sada putuje po Starom kontinentu sa drugarima – studentima iz Srbije koje je upoznala u projektu „Putujemo u Evropu”.

– Sve mi deluje kao san, Berlin je divan, a želim da idem sve dalje i da mnogo toga novog vidim i naučim. Sledeće odredište nam je Amsterdam, tamo ćemo biti tri ili četiri dana, a onda sledi – Pariz. Za dalje ćemo videti – priča ova talentovana devojka, koja će, kada se vrati sa putovanja po evropskim gradovima, upisati master studije u Beogradu i nastaviti školovanje.

Prijavila se na konkurs za najbolje studente, koji su se nagrađivali putovanjem, pretposlednjeg dana, jer ga je slučajno videla na Internetu i, kako kaže, shvatila je da ispunjava sve uslove – imala je visok prosek (iznad traženih 8,5), u to vreme je završavala studije, malo je putovala van granica Srbije i, nažalost, njeni roditelji imaju niska primanja.

Ista destinacija – Amsterdam, privukla je i Suzanu Gajić (22) iz Ćićevca, studentkinju završne godine pedagogije u Nišu, čiji je prosek devet. Očekuje da diplomira u septembru, a onda će na master studije.

– Prvi put sam u Berlinu i oduševljena sam – nisam ni znala koliko je lep. Više sam slušala o drugim gradovima Evrope, poput Pariza, tako da je ovaj nemački grad za mene pravo iznenađenje – priča Suzana Gajić.

Ove devojke su, u grupi od 70 najboljih srpskih studenata završnih godina fakulteta ili master studija, u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i „Robert Boš” fondacije, 8. jula pošle sa beogradske železničke stanice na tronedeljno putovanje vozom po gradovima Starog kontinenta. Brojni sponzori (među kojima je kao medijski pokrovitelj i „Politika”) obezbedili su im džeparac i inter-rejl karte, a prva tri dana svi su zajedno proveli u Berlinu, gde im je boravak bio plaćen. Zajedničko putovanje od Beograda do Berlina, dugo 24 časa, kroz pet evropskih država, u dva voza, omogućilo im je da se druže, upoznaju, odluče sa kim će nastaviti avanturu i ka kojoj zemlji.

– Na ovom putovanju rodila su se nova prijateljstva i, mislim, da nikada jača nećemo imati. Svi su fenomenalni, većina nas zajedno nastavlja put ka Amsterdamu, jer je tamo jako dobra zabava, a siguran sam da ćemo se družiti i kasnije, po povratku u Srbiju – priča Miloš Davidović (23), koji je na master studijama geologije i ima prosek – deset.

Miloš je prvi put u životu, baš na ovom putovanju, prešao granicu naše zemlje i kaže da tek sada on i njegove kolege primećuju koliko gube što se u Srbiji još više ne radi na reformama. Sa rancem na leđima, posle tri dana i tri burne noći provedene u Berlinu, pošao je sa drugarima vozom ka Amsterdamu, a zatim ka Briselu, Parizu…

Marija Nenadović (23) iz Čačka upravo je diplomirala engleski jezik u Beogradu, a u indeksu nema manju ocenu od desetke. Nikada ranije nije bila van Srbije i zato joj je ovo iskustvo, kako objašnjava, posebno.

– Našla sam se u divnom društvu, i već za nekoliko dana putovanja videla sam mnogo toga novog. Ranije sam mislila negativno o Nemačkoj, jer je moja porodica imala velikih problema u Drugom svetskom ratu. Međutim, sada sam upoznala Berlin i ljude koji žive u njemu i potpuno sam promenila mišljenje – svi su prijatni i ljubazni, žele da pomognu, naročito kad nas vide na ulici zbunjene, sa mapama u rukama – kaže Marija.

Dragana Grbić (23) iz Novog Sada završava ekonomiju, ima prosek 9,85 i ovo joj je prvi put da je u Evropskoj uniji.

– Mislim da će ovo putovanje po Evropi da nam pomogne da ostanemo pri svojim uverenjima i da posao tražimo u Srbiji, kako bismo mi, mladi, pokrenuli našu zemlju napred – objašnjava Dragana.

Berlin se mnogo dopao i Marici Kicušić (23) iz Vrnjačke Banje, koja završava Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, sa prosekom 9,2.

– Urban je i moderan grad, sa prostranim ulicama i lako se možete snaći u njemu. Upoznali smo Berlin uglavnom šetajući po njemu i obilazeći poznata, istorijska mesta. Nas nekoliko nastavlja putovanje ka Kopenhagenu. Odavno sam želela da vidim taj grad i, evo, sada imam priliku da ostvarim svoju želju – kaže Marica Kicušić.

Njen drug David Mitrović, student treće godine Mašinskog fakulteta u Nišu, sa prosekom 8,7, takođe ide u Kopenhagen, a onda nastavlja za Roterdam, Amsterdam, Pariz, a kasnije će posetiti i Španiju. Želja mu je da na ovom putovanju Starim kontinentom dospe i do Portugalije.

Dejana Ivanović

———————————————————–

Susret akademaca iz regiona u Berlinu

Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa „Robert Boš” fondacijom sedmu godinu za redom organizuje putovanje za najbolje studente završnih godina državnih i privatnih fakulteta u Srbiji. I ovoga puta, srpski studenti imali su priliku da se u Berlinu upoznaju i druže sa akademcima iz regiona, jer projekat „Putujemo u Evropu” sprovode i zemlje u našem okruženju.

U subotu završen drugi krug za upis učenika u u srednje škole. Gužve u Beogradu, u ostalom delu zemlje manje interesovanje. Navala na smer za kuvare

 

ČITAVE učionice u pojedinim školama ostaće od septembra puste. U subotu je završen drugi upisni krug u srednje škole, a mesta je ostalo napretek. Prvake je čekalo 86.000 slobodnih mesta u školama, a najavljeno je iz Ministarstva prosvete i nauke da će malu maturu polagati oko 80.000 đaka. Kada su prebrojane prijave, na test je izašlo oko 78.000, a na kraju je upisano još manje od tog broja. Oko 3.000 osnovaca nije ni polagalo malu maturu, kažu u Ministarstvu.

Situacija je najviše zabrinjavajuća u istočnoj Srbiji. Ove godine ostalo je mesta čak i u gimnazijama i u ekonomskim školama, koje su godinama među najtraženijima. U Zaječaru je na pojedinim smerovima Mašinske škole upisano po troje-četvoro đaka. U Majdanpeku samo jedno odeljenje u ukupno tri srednje škole je popunjeno. Neka nisu uspela da privuku nijednog učenika, pa neće ni biti školovanja tog profila.

U Kladovu slična situacija – predviđeni broj prvaka prijavio se samo za dva odeljenja. U Boru čak ni gimnazija i ekonomska škola nisu popunile sva odeljenja, a u Negotinu je predviđeno interesovanje bilo samo za gimnaziju.

Dok se u Beogradu na jedno mesto na smeru za kuvara i konobara javljalo po nekoliko učenika, čak više od prošlogodišnjih sedam, u Žagubici, recimo, primljen je samo jedan konobar i deset kuvara.

– Gužva je bila samo u velikim gradovima, poput Beograda, Novog Sada, Niša ili Kragujevca. A na istoku Srbije, nažalost, mnogi smerovi neće imati ni minimum učenika – objašnjava za „Novosti“ Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete. – Prvi put se dešava da su ponegde i gimnazije i ekonomske škole ostale nepopunjene. Sve je to posledica manjeg broja dece sa kojim se suočavamo svake godine.

Procene su demografa da se godišnje u Srbiji ugasi jedna velika škola.

Čak i tamo gde ne manjka učenika, postoje profili, poput građevinskih, koji se nikad ne popune. Ne pomažu ni stipendije građevinskih firmi, niti obezbeđena mesta u domovima. Tako se u oba upisna kruga ove godine za tri smera Građevinske škole u Beogradu, za stakloresca, krovopokrivača i polagača obloga, nije prijavio nijedan učenik. Po dvoje se prijavilo za montera suve gradnje i armirača.

A posle prvog kruga, od đaka koji su polagali maturu, 2.952 su ostala neraspoređena. Oni su pisali drugu listu želja, a u subotu su se i upisali u škole u koje su raspoređeni. Međutim, neki su i odustali.

– Upisalo se još oko 2.500 učenika, a 500 se nije ni pojavilo – kaže Lazarević.

– Oni verovatno nisu ni zainteresovani da uče u školama u koje su raspoređeni. Možemo samo da pretpostavimo da će ti učenici da upišu neke od privatnih srednjih škola, a možda neće ni da nastave školovanje. Ministarstvo još nema podatke o broju đaka koji će u septembru krenuti u privatne škole.

Mnogi učenici žalili su se ove godine na visoko postavljenu „lestvicu“ za upis. Na pojedinim smerovima donja granica podignuta je i više od deset bodova. Rekorder je Vazduhoplovna akademija u Beogradu, gde je u jednom odeljenju za upis bilo potrebno 18 poena više nego prošle školske godine. Tako su zbog loših kalkulacija, jer su računali na prošlogodišnju granicu, mnogi đaci sa velikim brojem bodova završili u školama koje nisu želeli.

A najveća navala bila je, kao i ranijih godina, na ekonomske i medicinske škole i gimnazije. Potpuni hit i ove godine bila je Turističko-ugostiteljska škola, posebno smer za kuvara.

MOLBE ZA PROMENU ŠKOLE

– BROJ molbi učenika koji bi da promene školu ili obrazovni profil nije veći ove godine. Za prvih nekoliko dana stiglo nam je stotinak ovakvih molbi, što je uobičajen broj – kaže Bogoljub Lazarević. – Ova pitanja rešavaju se u drugoj polovini avgusta, a roditelji i đaci moraju i sa direktorima škola da vide da li postoji kapacitet da neko dete bude naknadno primljeno.

Ivana Mićević

– Upis u srednje škole u Srbiji završen je juče, raspodelom učenika koji nisu primljeni u prvom krugu, a kako je rekao pomoćnik ministra prosvete Bogoljub Lazarević mladi su, kao i ranijih godina, najviše zainteresovani za medicinske, pravno-birotehničke, turističko-ugostiteljske škole i gimnazije.

U Medicinskoj školi u Vranju, na smeru farmaceutski tehničar biće otvoreno još jedno odeljenje, jer se za 30 mesta prijavilo 45 kandidata sa maksimalnih 100 bodova, rekao je Lazarević povodom završetka upisa .

Lazarević, koji je i predsednik Republičke upisne komisije, ocenio je da je ovogodišnji upis protekao u redu, navodeći da je o regularnosti završnog ispita i procedure čitavog toka upisa, brinulo oko 2.000 supervizora, koji nisu zabeležili ozbiljnije primedbe.

U drugom upisnom krugu popunjavaju se mesta na smerovima u oblasti elektrotehnike, građevinarstva, tekstila, kao i u tehničkim, poljoprivrednim, hemijskim i mašinskim školama, a upis će trajati do 15.00 časova.

Autor:

Agencija Tanjug

Snalaženje Prečice do posla postoje svuda – u opštinama, javnim preduzećima, na univerzitetima, u školama, bolnicama, policiji.., a podrazumevaju partijsku knjižicu, rodbinsku vezu ili plaćanje

Posao u državnoj službi teško se može dobiti bez „debele“ veze, a ona podrazumeva partijsku knjižicu, rodbinsku ili zavičajnu povezanost i novčanu nadoknadu. U ovom trećem slučaju, cena je od 1.000 do 7.000 evra, u zavisnosti od firme i radnog mesta.

Svi sagovornici Pressa saglasni su sa istraživanjem Infostuda, koje smo objavili juče, a pokazalo je da se u državnoj službi posao u većini slučajeva ne može dobiti bez veze. Kako su nam naveli, prečica do posla ima svuda – u opštinama, javnim preduzećima, na univerzitetima, u bolnicama, policiji…

Namešteni konkursi

– To je poznata stvar i kako god se okrene, to je korupcija. Nema razlike da li neko plati za posao ili ga zaposle zato što je član stranke ili nečiji rod – kaže predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Saradnik antikorupcijskog sajta Pištaljka Ivan Ninić kaže za Press da im je stiglo mnogo prijava o zapošljavanju preko veze. One se uglavnom mogu svrstati u dve grupe: nepotizam i političko zapošljavanje.

– Ljudi koji su dovedeni preko rodbinskih veza ili ne rade ništa a primaju astronomske plate, ili se dovode na izmišljena radna mesta. Kada je reč o političkoj vezi, najčešće su dve vrste prijava – da je neko zaposlen bez konkursa ili preko nameštenog konkursa. Imamo primer da je Autobuska stanica u Leskovcu zaposlila 74 osobe bez konkursa, što je bio proizvod dogovora stranaka u lokalnoj skupštini – priča Ninić.

Tri prečice do zaposlenja:

1. Plaćanje:

Železnica 1.000 – 5.000

Zdravstvo 3.000 – 7.000

Prosveta 3.000

Lokalna samouprava 2.000

2. Članstvo u partiji:

Radnici se primaju bez konkursa ili se konkurs namešta za unapred određene kandidate

3. Rodbinske ili zavičajne veze

Prema njegovoj, a i oceni većine naših sagovornika, zapošljavanje preko veze više dolazi do izražaja u malim sredinama.

Sa njim se slaže i direktor „Transparentnosti Srbija“ Nemanja Nenadić.

– Takođe, u ministarstvima ili javnim preduzećima gde je direktor ili ministar iz jedne partije, među zaposlenima je više članova te partije – smatra Nenadić.

Pressu se posle jučerašnjeg teksta o zapošljavanju javila Slađana Đ. (40) iz Čačka. Ona godinama pokušava da dođe do stalnog posla, ali bez uspeha.

– Od fotelje direktora do metle čistačice, za svako mesto treba ti debela partijska veza. Radna mesta popunjena su pre konkursa. Ili ti treba deblja koverta… Za mesto čistačice u jednoj gradskoj ustanovi tražili su i 2.000 evra – kaže Slađana Đ.

Radnik „Železnica Srbije“ (ime poznato redakciji) otkriva da se u ovom, kao i u većini javnih preduzeća, radnici primaju preko veze sa direktorima ili sindikatima, a da radno mesto košta od 1.000 do 5.000 evra.

– Iskreno, i ja sam se pre 25 godina zaposlio preko veze, ali ranije se vezom smatrala večera i litra pića – kaže on.

Potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Milorad Antić potvrđuje da se posao u prosveti često dobija za novac i da mesto košta oko 3.000 evra.

– Na drugom mestu je partijska knjižica, a na trećem su kumovske veze i poznanstva. Ako vam taj neko nije kum ili pobratim, teško da će vas zaposliti, bilo da se radi o radnom mestu tetkice u školi, nastavnika ili blagajnika – tvrdi Antić, i dodaje:

– Danas nam decu uče ljudi sa kupljenim diplomama, koji su i radna mesta kupili.

Kako strane kompanije zapošljavaju radnike?

1. „Koka-Kola“

Brojke pokazuju da se najviše ljudi u kompaniji „Koka-Kola Helenik Srbija“ zaposli putem konkursa koji se objavljuju na internetu, kao i portalima Infostud ili Lako do posla – čak 50 odsto.

– Direktnim praćenjem oglasa na našem sajtu www.coca-colahellenic.omega.rs i slanjem CV-ja kod nas se zapošljava do 20 odsto ljudi. Iz baze podataka same kompanije kandidata koji su konkurisali ranije i prošli proces selekcije oko 25 odsto njih, a putem sajmova zapošljavanja primimo do pet odsto ljudi – kažu u ovoj kompaniji.

2. „Japan tobako“

Na imejl adresu kompanije „Japan tobako“ potencijalni kandidati šalju biografije tokom cele godine. Drugi načini na koje zapošljavaju nove kadrove su sajmovi zapošljavanja, saradnja sa fakultetima i sajtom Infostud.

– Prošle godine uveli smo i program jednogodišnjih praksi za studente završnih godina ili tek diplomirane mlade ljude – pričaju u JTI.

3. „Vip mobajl“

U „Vipu“ se ponose podatkom da je prosečna starost njihovih stručnjaka 30 godina. Najčešći način na koji zapošljavaju nove radnike su oglasi na kompanijskoj internet stranici, u rubrici „Karijera u Vipu“.

– Tu su i oglasi u elektronskim medijima, poput sajta Infostud, kao i preporuke obrazovnih institucija. I zaposleni u „Vipu“ su ohrabreni da se prijave na konkurs ili da preporuče odgovarajuću osobu. Do kandidata dolazimo i preko konkursa u dnevnim novinama, kao i na sajmovima zapošljavanja – ističu u „Vipu“.

4. Unikredit banka

U Unikredit banci za početničke pozicije odabiraju kandidate na osnovu prispelih biografija, dok za više pozicije njihovi stručnjaci regrutuju i selektuju kadrove.

– Pre nego što se otvorena pozicija oglasi, nastojimo da pronađemo u našim redovima zaposlene koji imaju odgovarajući potencijal – ističu u ovoj banci.

Policija ne priznaje

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Nevenka Dimitrijević ne pamti kada je u zdravstvu raspisan konkurs za posao, a ljudi su zapošljavani.

– Za posao u našoj struci prva prečica je politika, druga novac, pa onda rodbinske veze – rekla je Dimitrijevićeva, u čijem sektoru, kako se priča, posao spremačice košta 3.000, medicinske sestre 5.000, a doktora 7.000 evra.

Predsednik Nezavisnog sindikata policije Velimir Barbulov tvrdi da cena za radno mesto u policiji ne postoji.

– Čuo sam samo za primere da je nekome otac policajac, pa se i on zaposlio u policiji – kaže Barbulov.

Do pre nekoliko godina, javna je tajna bila da se mesto na pumpi plaćalo po 5.000 maraka, odnosno kasnije evra, i ta je tarifa važila godinama. Tek kada je uspostavljena bolja kontrola i kada je NIS privatizovan, to je iskorenjeno.

Sociolog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Stjepan Gredelj ističe da su naročito značajni zavičajni lobiji, ali i da je poznati crnogorski lobi oslabio u poslednje vreme:

Može li se bez veze do državne službe?

Rista Luković (45),službenik

– U ovoj državi sve ide preko veze, znam dosta primera jer sam radio u tim strukturama. Erozija je počela kada je umro Tito i sada smo dotakli dno.

Dobrivoje Aleksić (50),radnik

– Dominantnije su partijske veze, ne možete se zaposliti u opštini ako niste član partije. Pamtim da se 80-ih mesto u jačim firmama plaćalo 5.000 maraka.

Milanka Banković (63),penzionerka

– Samo preko veze može da se zaposli u javnom sektoru, evo odmah znam bar deset primera. Čula sam i da je neko plaćao, ali mislim da preovlađuju rodbinske i partijske veze.

Milica Lukić (55),službenica

– Ko nema vezu, nema šanse. Znam ljude koji su pokušali da se zaposle bez nje i nisu uspeli. Ne znam ko kune socijalizam, ali tada nije radio samo ko nije hteo.

– Južnjački je postao dosta jak, jer su tamo tradicionalni porodični odnosi snažni. Vojvođanski lobi je nešto više politizovan, a manje su zastupljene rodbinske veze.

Ana Vlahović, Ljubinka Račić

МАЧВАНСКА МИТРОВИЦА -Основна школа „Добросав Радосављевић Народ“ у мачванској Митровици опасна је за боравак деце. Школа је направљена од азбестних плоча којима је одавно истекао рок, каже за Радио-телевизију Војводине директор школе Слађан Папић. Више пута су до сада покретали су питање изградње новог објекта, али безуспешно.

…Основна школа у мачванској Митровици саграђена је 1963. године као привремени монтажни објекат. Међутим, и данас се користи иако је боравак у њој опасан. Рок трајања школе је истекао а ђацима је неопходан нови објекат каже директор Слађан Папић.

Градњом нове школе ученици би добили и кабинете, пошто у постојећој постоји само један за информатику, наглашава директор.

Министарство просвете и науке прошле године добило је 50 милиона евра за унапређење образовања у Србији.

Према речима министра просвете Жарка Обрадовића за адаптирање и проширење школа до сада је употребљено 23 милиона евра, остало је још око 27 милиона који треба да се распореде по школама.

Сличан проблем попут школе у Митровици пре неколико година имала је и школа у Темерину, каже Петар Виђикант начелник школске управе Нови Сад, јер се приликом изградње користио материјал од азбестних влакана опасан по здравље. Он је додао да је за финансирање реконструкција школа одговорна локална самоуправа.

„У Новом Саду би следеће године требало да се почне са изградњом нове школе на Клиси од новца из ЕУ, сходно томе сигуран сам да ће бити грађена по највишим еколошким стандардима“, каже Виђикант.

Хоће ли и школа у Мачванској Митровици потписати неки уговор и добити део европских пара остаје да видимо. Шансу могу добити већ у септембру, јер ће према речима министра Обрадовића тада бити расподељен и преостали новац.

РТВ

Јуче је и званично завршен први рок за упис студената у прву годину основних и интегрисаних студија у 2011/12. на државним факултетима и високим школама струковних студија.Први круг уписа бруцоша био је врло успешан на једином државном универзитету у Војводини, Универзитету у Новом Саду, у чијем је саставу 14 факултета, девет у Новом Саду, три у Суботици и по један у Зрењанину и Сомбору.

Иако до јуче по подне надлежној служби Универзитета нису стигли уписни резултати, односно број слободних места са свих факултета, сасвим је извесно да су у првом кругу попуњена готово сва буџетска места планирана укупном уписном квотом на УНС-у, а на неколико факултета и много студијских програма сва су „планула” у првом кругу уписа. Ипак, извесно је да ће готово сви факултети, осим Медицинског, где су подељени сви планирани индекси за студије на српском језику, организовати други, септембарски уписни рок за попуну преосталих места. Медицински ће у септембру, што је већ традиционално, организовати једино упис на интегрисане студије медицине, стоматологије и фармације на енглеском језику, где је укупно 60 места (по 20 на сваком програму) намењених превасходно страним студентима који плаћају школарину од 3.600 евра.

Десет факултета УНС-а до јуче по подне објавило је број уписаних студената у првом року, као и број слободних места за септембар. На Филозофском, Технолошком, Правном, Факултету техничких наука, Факултету спорта и физичког васпитања, Академији уметности у Новом Саду, Грађевинском и Учитељском на мађарском наставном језику у Суботици, Техничком факултету „Михајло Пупин” у Зрењанину и Педагошком факултету у Сомбору уписано је укупно 4.040 студената у прву годину студија, од којих чак 2.549 на терет буџета, док је за другу поделу остало укупно 1.183 индекса, од чега 251 за бруцоше чије ће се студирање финансирати из буџета.

В. Чекић

Слободна места

Од поменутих десет факултета УНС-а највише слободних места за други уписни рок остало је на ТФ „Михајло Пупин” – 240 (од чега 63 буџетска); Правни факултет може да прими још 235 студената, и то искључиво у самофинансирајућем статусу (школарина је 79.000 динара); Факултет техничких наука за други рок има 179 места (од чега 62 буџетска места, и то сва на основним академским студијама машинства и два програма основних струковних студија); на Филозофском факултету слободно је 161 место (40 буџетских), али не на свим студијским програмима јер су у првом року подељени сви индекси за енглески, немачки, руски, педагогију, психологију, социологију; Технолошки факултет има само 24 места, и то на самофинансирању (школарина је 65.000 динара); Факултет спорта и физичког васпитања моћи ће да упише још 107 бруцоша искључиво на трогодишњим програмима (180 ЕСПБ) основних струковних и основних академских студија који ће сви сами плаћати школарину (88.000, доносно 93.500 динара).

Академија уметности у септембру ће моћи да упише укупно 40 студената, од којих чак 31 на буџет, а највише места је на Музичком департману 30 (23 буџет), на Драмском је осам буџетских места за глуму на мађарском језику, док је на Ликовном департману свега два самофинансирајућа места (школарина на АУ је 125.000 динара). На Педагошком факултету за септембар је остало 115 места, од чега само четири буџетска, а школарина за самофинансирајуће студенте овде је 50.000 динара; Грађевински факултет има 75 слободних места (чак 51 на буџету), а Учитељски на мађарском наставном језику свега седам места, сва на самофинансирању (школарина је 50.000 динара).

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ