Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević: Država odbija da potpiše ugovor sa univerzitetima, što je dužna. Fakulteti žive od danas do sutra, a mi gasimo požare

Dr Branko Kovačević

FAKULTETI su pod pritiskom države odustali od poskupljenja školarina, ali je između njih i Ministarstva prosvete stvorena tenzija zbog manjka novca. Studenti su nakratko profitirali, ali i dalje novca na fakultetima nema dovoljno, što će sigurno ugroziti kvalitet školovanja

– Fakulteti žive od danas do sutra. Gasimo požare. Zimski semestri su teži od letnjih, jer dolazi grejanje. Imamo probleme sa investicijama. Zgrada Matematičkog fakulteta propada, Geografija nema svoju zgradu, Biološki fakultet se zida od devedesetih, a Elektrotehnički od sedamdesetih godina. Ali znamo gde živimo, kolika je kriza, pa se nekako snalazimo – kaže za „Novosti“ prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.

* Dug države prema univerzitetu meri se u stotinama miliona evra. Jeste li spremni da oprostite taj novac, ako bi sada počelo redovno finansiranje?

– Već smo oprostili, šta nam dugo preostaje! Ali razumem da su ljudi nezadovoljni što se ne poštuje isplata materijalnih troškova. Taj dug se umnožava od 2005. godine, a država sve vreme odbija da potpiše ugovor sa univerzitetima, što je po zakonu dužna. Jer kada se ugovor potpiše, onda bi država morala da ga poštuje.

UPOREĐIVANJE * KOLIKO Univerzitet u Beogradu godišnje dobija novca od države?

– Za celo visoko obrazovanje, svih osam državnih univerziteta, godišnje se izdvaja 200 miliona evra. A Slovenija samo za Ljubljanski univerzitet, koji je duplo manji od Beogradskog, troši svake godine 300 miliona evra.

* Mislite li da će taj problem u skorije vreme biti rešen?

– Realni smo. U zemlji u kojoj nema privrede teško se puni budžet. Država ne može više od ovoga i fakulteti moraju sami da se dovijaju, što iz školarina, što kroz druge prihode. Od duga za troškove više bih voleo da nam vrate imovinu Univerziteta, kada dobijemo zakon o restituciji. Od imovine bismo mogli da finansiramo fakultete i stipendiramo studente.

* A do tada će fakulteti morati da se snalaze. Gde je najteže?

– Najlošije je na prirodnim naukama, gde je malo studenata, a laboratorijske vežbe su skupe. Sada jedino Stomatologija nije vratila cenu školarina, ali dekan je dao veoma razumno objašnjenje. Sa novcem kojim raspolaže ne može da održi kvalitet nastave, obezbedi praksu i materijal za vežbe. Teška situacija je na Poljoprivrednom, gde su smanjili plate za 20 odsto.

* Uprkos teškoj situaciji na fakultetima, podržali ste stav ministra prosvete.

– Jesam, zbog finansijske krize koja je u celoj zemlji teška. Roditelji treba da daju više od jedne plate za kiriju, hranu i školarinu. Jeste da fakulteti poslednje tri godine nisu dizali cene, osim za stopu inflacije, ali i to je previše za prosečnu porodicu.

* Iako je, kako kažete, teško školovati studenta, interesovanje je veliko. Prijavilo se 5.000 kandidata više nego što ima slobodnih mesta.

– Ako se krizi doda podatak da se broj mladih prirodno smanjuje svake godine, veoma sam zadovoljan interesovanjem. Posebno raduje što je Mašinski fakultet, koji je osnova čitave industrije, premašio kvotu prvi put posle mnogo godina. Takođe, dobro je i što se ponovo javlja interesovanje za srpski jezik i književnost.

* Kako objašnjavate da je najviši prag znanja i najveće interesovanje na Fakultetu bezbednosti?

– Popularni su jer imaju nove obrazovne programe. Taj profil se traži i u stranim i u domaćim kompanijama. A među studentima su i mnogi ljudi koji već rade u tom resoru, pa im je potrebno formalno obrazovanje iz struke.

* I drugi fakulteti se reformišu, prilagođavaju pravilima studiranja po „Bolonji“. Jesu li

opravdane kritike koje iz pojedinih zemalja stižu na račun ovog sistema studiranja?

– Nijedan sistem nije savršen. Mora stalno da se usavršava. Izgurali smo jednu generaciju „bolonjaca“ i videli da na oko 20 odsto predmeta postoje problemi, nedozvoljeno mala prolaznost, za šta mogu biti krivi profesori, preobimno gradivo… Trudimo se da menjamo i popravljamo stvari. Prilagođavamo se tržištu, učimo studente da misle i brzo se adaptiraju. Moramo da ih naučimo da plivaju pre nego što ih pustimo u vodu. Srbija nema ni naftu, niti druge resurse i jedino što možemo da prodajemo je pamet. A tu valja trčati trku sa najboljima.

Beograd — Apsolventi od jeseni gube pravo na mesto u studentskim domovima. Novi Zakon o visokom obrazovanju i Bolonjska deklaracija ne prepoznaju status apsolventa.Apsolventi se ne školuju na budžetu i samim tim nemaju pravo na konkurs.Prošlogodišnji apsolventi poslednja su generacija koja je imala mogućnost da konkuriše za mesto u domu Među studentima koji nisu iz Beograda, a studiraju u prestonici, ima na hiljade njih koji dok ne diplomiraju žive u nekom od studentskih domova.

Jelena Petrović, apsolventkinja Fakulteta političkih nauka, već četiri godine, otkako je iz Ćuprije došla u Beograd na osnovne studije, živi u studentskim domovima.

Kako kaže, sada će morati da sa drugaricama iznajmi stan. Ipak, biće joj teško zbog finansija, jer sama ne zarađuje, pa će joj roditelji pomagati koliko mogu.

„Sobu sam u domu plaćala 1.060 dinara mesečno, a stan će sigurno biti i deset puta skuplji“, kaže Jelena, koja je u roku davala ispite na fakultetu, a ostala su joj još samo četiri do diplome.

Novi zakon ne prepoznaje kategoriju apsolventa, odnosno studente koji su na takozvanoj produženoj školskoj godini.

„Po bolonjskom sistemu podrazumeva se da studenti polažu ispit za ispitom i daju godinu za godinom u roku i da im ne ostaje ništa za polaganje nakon što odslušaju predavanja. Studenti na svim godinama se svake jeseni rangiraju, a to da li će dobiti smeštaj u nekoj od ustanova zavisi od bodova i od toga da li su na teretu budžeta“, objašnjava Miroslav Sarić, šef službe smeštaja u Studentskom centru Beograda.

Prema rečima Zorana Trninića, pomoćnika ministra prosvete i nauke, apsolventi nemaju pravo da konkurišu za mesto jer njihov status uopšte ne postoji prema novom zakonu.

B/92

Измене треба да донесу већу дисциплину

Изменама Закона о образовању смањиће се масовни изостанци средњошколаца. У средњим школама више од 40 милиона неоправданих часова годишње

Сваки средњошколац годишње, у просеку, побегне са 150 до 200 часова. Помножено са бројем ђака у 528 државних стручних школа и гимназија – наставници од септембра до јуна у дневнике упишу више од 40 милиона изостанака!

Али, ученици навикли да беже из школе кад год је ”густо”, ако треба да одговарају или раде писмене вежбе, мораће да промене навике! Влада Србије усвојила је измене закона о основама образовања, које по хитном поступку иду у скупштинску процедуру, да би могле да буду примењене наредне школске године. У писању измена учествовали су и сви репрезентативни просветни синдикати, јер је управо закон био међу главним разлозима последњег штрајка.

Једна од измена је да ће дисциплинске мере према ђацима да буду оштрије, па неће моћи без последица да беже из школе.

Број максимума неоправданих смањен је са 30 на 25, а ученици ће бити кажњени ако прекрше овај број. Крајња мера моћи ће да буде и избацивање из школе, што сада није могуће.

Према досадашњим процедурама, директор је имао улогу судије за прекршаје. Непрестано шаље позиве, саслушава родитеље, ђаке, морају да се формирају тимови психолога и за најмањи прекршај неког детета. Наставник не може да избаци ученика са часа и да га пошаље код директора на разговор како год да се на часу понаша.

А када се сабере број неоправданих и часови изгубљени због штрајка, ђаци су прошле године више провели ван школе, него у учионицама.

И. МИЋЕВИЋ

„Вечерње новости“

Измењени наставни програми

Национални просветни савет ће на седници у уторак разматрати предлог измена наставних програма у гимназијама, који би требало да се примењују од наредне школске године. Реч је о програмима за сва четири разреда на општем, друштвено-језичком и природно-математичком смеру, док програми у математичким и филолошким гимназијама неће бити мењани. Ови програми, ако буду усвојени, биће заправо „прелазни“ и важиће само за једну генерацију гимназијалаца, с обзиром на то да се очекује да целовита реформа стартује од школске 2012-2013. године.

Како се чуло на последњој седници НПС-а, промене у програмима неће бити радикалне јер за то, не само да нема времена, већ и зато што још нису донети образовни стандарди за крај гимназијског образовања. Речено је и да су измене неопходне, јер у гимназије од септембра улази генерација која је основну школу завршила по такозваним реформисаним програмима, који морају да буду усаглашени са средњошколским.

Нови програм биће донет за страни језик, а драстичне промене требало би да претрпи и програм информатике, јер је у претходних осам година настава из ових предмета у основној школи била другачије организована, а ниво знања ученика је много већи него што је то био случај са ранијим генерацијама. Међутим, нејасно је да ли ће и када бити донети и нови уџбеници за стране језике и информатику за први разред гимназија.

За све остале предмете, стари програм, који није мењан од почетка деведесетих, требало би да буде само „прочишћен“, растерећен сувишних и превазиђених садржаја. Чланови НПС-а су на последњој седници истакли да неће прихватити измене које су ван постојећег програма, јер би то подразумевало и нове уџбенике.

И док део чланова НПС сматра да су, какве-такве, промене у гимназијским програмима нужне, други сматрају да ће то само унети пометњу.

Радивоје Стојковић, члан НПС-а и председник Заједнице гимназија Србије, подсећа на став овог удружења да је потребно најпре донети стандарде постигнућа ученика, па тек онда мењати гимназијске планове и програме. Он сматра да би промене требало да буду поступне и да важе за све.

– И у специјализованим гимназијама планови и програми нису мењани од деведесетих, а наставник нема слободу да изабере шта ће предавати. Програм српског језика за први разред на природно-математичком смеру у гимназијама је скоро истоветан програму тог предмета у математичким гимназијама. Не видим оправдање да програм буде мењан само у делу гимназија и да из тога буду изостављене филолошке и математичке гимназије – каже Стојковић за Данас.

Он наводи да је много већи проблем то што још нису усвојени наставни програми за други, трећи и четврти разред општеобразовних предмета за девет огледних профила у средњим стручним школама.

За ове образовне профиле НПС је у септембру прошле године усвојио, само за школску 2010/11. годину, програме општеобразовних предмета за први разред, да не би дошло до проблема у регуларном почетку школске године за ове ученике. Важење програма је орочено само за једну школску годину, јер Министарство просвете тада није доставило НПС-у евалуацију огледа, нити комплетне програме општеобразовних предмета за све разреде већ само за први.

Због летње паузе која следи, засад је неизвесно када ће Савет разматрати ове програме. НПС је поново затражио од Министарства да достави евалуацију огледних образовних профила, после незваничне информације да велики број ученика у огледним школама ове године није положио стручну матуру.

В. АНДРИЋ

Мада је крајњи рок за истицање коначних резултата завршног испита на крају основног школовања недеља, ти резултати практично су били познати већ јуче, с обзиром на то да су прошли сви роковиза подношење приговора на бодовање тестова. Због тога су се јуче уписивали прваци примљени у школе за таленте, а остатак овогодишње популације свршених осмака у понедељак и уторак од 8 до 15 часова предаваће у својим дојучерашњим основним школама листе с 20 жеља за наставак школовања.

Није на одмет још једном подсетити осмаке на то да при попуњавању листе са жељама за наставак школовања не забораве на реалност, то јест на бодове које су сакупили по основу успеха из основне школе и на завршном испиту. Оријентације ради, било би добро да у Информатору, који је и ове године издао „Просветни преглед”, погледају с колико су се најмање бодова претходних година на које смерове уписивали њихови претходници и да тек листе жеља усаглашених с могућностима и наведене према редоследу важности за сваког ученика предају у својим дојучерашњим основним школама.

Будуће средњошколце подсетићемо и на то да уз листу са жељама за наставак школовања треба да покажу и лекарско уверење о испуњавању здравствених услова за наведене смерове, за све образовне профиле осим гимназијских, за које нису потребна.

Ове листе на огласним таблама основних школа наћи ће се у суботу, 9. јула, када ће ученици од 8 до 15 часова моћи да провере да ли су све њихове жеље тачно унете у централну базу података Министарства просвете и да евентуално траже да се унесу исправке. Коначне листе ученичких жеља школе ће објавити сутрадан, 10. јула, а распоред ученика по средњим школама на огласним таблама основних школа наћи ће се 13. јула, када ће се, као и сутрадан, 14. јула, распоређени ученици и уписивати у своје нове школе.

Они који у првом уписном кругу не буду распоређени ни у једну школу, на преостала места у средњим школама моћи ће конкурисати већ 14. јула, подносећи поново листе са својим жељама, али овај пут те жеље ће бити омеђене расположивим местима у средњим школама. Распоред ученика у другом уписном кругу на огласним таблама основних школа биће објављен 16. јула, када ће се ови ученици и уписивати, а тим уписом биће завршен и овогодишњи уписни рок у средњим школама.

Д. Девечерски

Места има више него довољно

Да подсетимо још једном и свршене осмаке и њихове родитеље на чињеницу да места у средњим школама има више него довољно, с обзиром на то да је завршни испит, без којег се у средњу школу не може уписати, полагало нешто мање од 75.000 осмака, а у средњим школама има чак 86.000 места. То значи да ће септембар дочекати око 11.000 празних средњошколских клупа. Од свих места тек свако четврто је у трогодишњим смеровима, док су три од четири школске клупе у гимназијама или четворогодишњим смеровима средњих стручних и школа за таленте.

Некадашњи средњошколци који су ових дана полагали пријемне испите да би се уписали на жељене факултете и високе школе, већ могу да сазнају прве резултате. Привремене ранг-листе објављене су на огласним таблама и на сајтовима, а незадовољни кандидати имају право на жалбу.Уочљиво је да је, као и ранијих година, на престоничким факултетима било јако тешко освојити максималан број бодова. Примера ради, док на Факултету политичких наука први на ранг-листи има 93 (новинарство) или 96 поена (политикологија), на Економском факултету у Нишу 100 бодова је освојило чак 42 кандидата.

На Факултету ветеринарске медицине само један кандидат има 100 бодова, а на биологији је за индекс био потребан јако висок број поена – првих 100 кандидата на листи имају између 90 и 100 бодова. На најпопуларнијем београдском Факултету за безбедност, од 1.012 кандидата, само је двоје успело да освоји максималан број поена, а последњи буџетски има висока 92 бода. На правима нико није стигао до 100 поена, а прва три бруцоша на листи имају 98 поена.

На Економском факултету у Крагујевцу, на економији, првих 12 кандидата има 100 бодова, а на менаџменту деветоро студената је освојило максималан број поена. Нешто су гори резултати пријемног на Учитељском факултету у Ужицу, где први на листи на смеру за васпитаче има 81,84 бода, а за учитеље 80,56. На Филозофском факултету у Приштини, на одсеку за психологију, најбољи академац има 83,74 поена, а последњи буџетски 60,84.

За септембарски уписни рок, према незваничним подацима, слободних клупа биће углавном на природно-математичким и појединим техничким факултетима, али и на друштвеној групацији у Новом Саду, Нишу и Приштини. Судећи према броју пријављених кандидата, празних клупа ће бити у Београду на физичкој хемији, физици, хемији, пољопривреди, шумарству и Рударско-геолошком факултету, Правном факултету у Новом Саду, Економском у Суботици, Техничком факултету у Зрењанину, на готово свим факултетима Универзитета у Приштини, на Машинским факултетима у Крагујевцу и Краљеву, на Економском, Електронском, Машинском и Правном у Нишу, као и на Агрономском у Чачку.

Ниже школарине на ЕТФ-у

Када је реч о ценама студија, декан Електротехничког факултета др Миодраг Поповић је јуче рекао да ће под притиском надлежног министарства ипак смањити школарину на 81.000, односно на 183.000 динара за софтверско инжењерство.

Као и сваке године, овај факултет је урадио занимљиву статистику својих кандидата и утврдио да је просечна оцена будућих студената 4,51 (2007. је била 4,46), да је из Београда 45 одсто кандидата, из остатка Србије 51, а готово три процента из бивших република СФРЈ и да је конкурисало 21 одсто девојака, што је нешто више у односу на прошлу годину.

С. Г.

Нови закон о штрајку неће ићи у даљу процедуру до септембра, а радницима неће бити забрањено да протестују на улицама, каже министар рада Расим Љајић.“Јасно је да када се штрајкује у кругу фирме то је штрајк, а када се изађе на улицу то је протест. Законом неће бити забрањено људима да изађу на улице“, каже Љајић.

Министар се састао са синдикатом и послодавцима и договорено је да се настави усаглашавање закона о штрајку.“Израда закона неће ићи ни ка једном владином телу пре него што прође Социјално-економски савет и добије мишљење Међународне организације рада“, рекао је

Колегијум Социјално-економског савета Србије сапштио је да нови закон о штрајку може да се донесе само ако постоји консензус владе, послодаваца и синдиката. Како се наводи, Колегијум Савета је сагласан да не постоји разлог да се жури са израдом и усвајањем новог закона о штрајку и договорено је да трипартитна радна група настави са радом као би се дошло до што квалитетнијег текста.

Послодавци и синдикат се највише споре око могућности да и послодавци добију право на штрајк.

„Тражимо да и послодавци могу да обуставе рад, ако су незадовољни потезима синдиката. Дешава се и да се измисли разлог за штрајк како би вође једног синдиката преузеле чланство од другог. Тако се наноси штета фирмама“, кажу у Унији послодаваца.

Председник Савеза самосталних синдиката Љубисав Орбовићкаже да би минимални процес рада у штрајку требало дефинисати колективним уговорима

„Дешава се да је нека фирма пред стечајем, а закон прописује процес рада који је чак изнад онога што можете реално да остварите- каже Орбовић.

Коначна радна верзија закона о штрајку, требало би да буде усвојена данас на састанку свих представника Радне групе која је тај предлог сачинила.Радну групу чине по два представника УГС “Независности“, Савеза самосталних синдиката Србије, Уније послодаваца и једног броја стручњака који ће анализирањем свега што је речено у јавној расправи настојати да сачине Нацрт тог документа.

Помоћница министра рада и социјалне политике Рада Букумирић Катић раније је рекла да су примедбе о којима је ових дана било речи преурањене, да је радна верзија закона потпуно бенигна и да у њему нема круцијалних промена у односу на садашњу процедуру доношења одлуке о штрајку.

Радна верзија Закона предвиђа да штрајк може да се организује на радном месту, мирним окупљањем запослених у просторијама или кругу пословног простора послодавца, али и недоласком запослених на рад.

Запослени, такође, слободно одлучују о учешћу у штрајку, не сме бити спречен, нити изложен претњи или принуди да учествује у штрајку.

Обе стране су дужне да од дана најаве штрајка и за време штрајка покушају споразумно да реше настали спор, као и да сарадјују ради обезбеђивања минимума процеса рада.

Штрајк је забрањен у делатностима од општег интереса, као што је Војска Србије, БИА, ватрогасна служба, судије и тужиоци, хитна медицинска помоћ и контрола летења.