Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио је данас да је полагање пробног теста из мале матуре користило ђацима и да ће им помоћи да на званичним тестовима у јуну постигну боље резултате.Обрадовић је новинарима у Лозници рекао да су полагањем овог теста посебно задовољни ђаци, јер су без обзира како су урадили поједине задатке, могли из прве руке да се упознају са начином полагања мале матуре.Министар просвете је истакао да је значај пробног теста и у томе што ће наставници прегледом задатака, увидети које су то области на којима ђаци треба више да раде до завршног испита.

Пробни тест завршног испита из српског језика и математике, одржан је 14. маја у свим основним школама Србије.Ученици су одговарали на 20 питања из српског односно матерњег језика и решавали исто толико задатака из математике.Мала матура, која се од ове школске године уводи први пут у образовни систем Србије, полагаће се 23. и 24. јуна.

Агенције

Кнежевић Орлић: Нећу престати да се буним док ми неко не објасни с којим правом Министарство просвете крши закон који је само донело. Што се тиче профита, нећемо се више бавити издаваштвом, купићемо земљу и гајићемо краве ако је то профитабилније; Стојановић: Јасно је да се од књиге нико неће обогатити, али да има доста профита, има. Уџбеници имају једну погодност – сваке године морају да се купе и наравно да издавачи, да би остварили профит, морају сваке године да их продају.

Др Владимир Стојановић, професор Саобраћајног факултета и Гордана Кнежевић Орлић, директорка ИК „Клет”

Подела бесплатних уџбеника свим ђацима првог, другог и трећег разреда основне школе, а у Београду свим основцима, покренула је лавину незадовољства, нарочито међу родитељима, издавачима и у делу стручне јавности. Међу аргументима оних који су против овог пројекта Министарства просвете и града Београда јесу „да деца више неће моћи да пишу по уџбеницима, јер ће морати да их враћају неоштећене”, као и да је реч о „недовољно промишљеним потезима Министарства просвете, које је занемарило и став Националног просветног савета Републике Србије и прекршило закон”.

Тим поводом у нашој редакцији аргументе су укрстили Гордана Кнежевић Орлић, директорка ИК „Клет”, и др Владимир Стојановић, професор Саобраћајног факултета и аутор око 80 уџбеника из математике за основну и средњу школу, из чијих књига су учили и многи садашњи аутори уџбеника.

Политика: Због чега сте против једне у суштини племените идеје?

Кнежевић Орлић: Немамо ништа против идеје, него против начина на који се она спроводи. Проблем је што Министарство просвете крши закон који је само донело. Планирано је да се у септембру деци предају уџбеници које нико није прегледао, који нису добили никакво одобрење и то је разлог због кога је и Национални просветни савет против такве реализације пројекта. Министарство просвете захтева да се уџбеници који су добили одобрење у складу са законом раставе на делове у којима се пише и оне у којима се не пише. Треба да се раставе уџбеници који су у складу са стандардима квалитета добили позитивно мишљење комисије Завода за унапређивање образовања и васпитања. Прегледао их је и Национални просветни савет, значи 40 људи који су највише образовно тело, и онда су добили одобрење министра просвете. Стварање уџбеника траје две године, процедура одобравања траје шест месеци, а онда одједном неко каже да то више не важи.

Стојановић:Тежиште проблема у ствари је проблем враћања књига. У јавности је често, врло неспретно, сервирано да су уџбеници по којима се пише „радни”, а они по којима се не пише „нерадни”. И једни и други су радни. Они по којима се пише, самим тим не могу да се врате неоштећени наредној генерацији. Највећи проблем бесплатних уџбеника односи се на оне које ће користити деца од првог до трећег разреда, и то говорим као стручњак, аутор великог броја уџбеника. Мислим да не би смело да се од ученика у прве три године школовања захтева да не пишу баш ништа по уџбеницима. Мала су то деца. Из васпитних разлога, већ од четвртог разреда треба учити децу да поштују књигу. Лично не сматрам да се више научи кад се пише по књизи. Више се постиже када ученик задатак препише у свеску. Сведоци смо да деца која само попуњавају текстове или дописују цифре нису способна да самостално формулишу реченицу. У Француској се, на пример, инсистира да се не пише по књигама.

Кнежевић Орлић: Основно питање овде је шта је стратегија Србије за 2020. годину – да ли хоћемо да имамо јефтино или квалитетно образовање. Како бисте реаговали да Вам нако каже да морате да промените уџбеник на начин с којим се не слажете? А Министарство просвете у пројекту бесплатних уџбеника пише да уџбеник мора бити раздвојен на уџбеник и радну свеску а то нигде друго не пише, ни у Закону о уџбеницима, нити у Правилнику о стандардима квалитета уџбеника који је рађен годину дана.

Стојановић: Ви хоћете да протурите идеју да су уџбеници који су раздвојени застарели.

Кнежевић Орлић: Није тачно. Закон дозвољава и једне и друге, наставници бирају…

Стојановић: Више пута сте рекли да терамо децу да уче по застарелим књигама.

Кнежевић Орлић: Данас нисам.

Стојановић: Јесте, и апсолутно се слажем да издавачи издају књиге какве хоће, а да ли имају боље или лошије ауторе то је њихова ствар.

Кнежевић Орлић: Управо тако, учитељи ће да изаберу. Уџбеник који није квалитетан, не може да има дуг живот у учионици и то је једино што треба да буде важно. Веома је важно што у нашем систему почињу да се уводе неке ствари које постоје у развијенијим системима као што су мала и велика матура, финансирање професора по броју ученика и веома ће бити важно екстерно оцењивање школа, наставника и ученика. Када радно место наставника буде зависило од тога оцене коју његови ђаци постигну на екстерном тестирању јако ће му бити важно да ли ради са квалитетним уџбеником.

Стојановић: Лепа идеја али нећемо је ми доживети на делу.

Кнежевић Орлић: Зато сам ужаснута што се не поштује закон. Уводимо потпуни аматеризам. Учитељи су одабрали уџбенике. А Министарство је наложило да се књиге раставе за месец дана, што је веома тешко – неки издавачи ће до да ураде, неки неће, неки аутори ће на то да пристану, неки неће. Не зна се како ће изгледати понуда уџбеника за први, други, трећи разред. Можда неће бити иста као што је била у јануару, фебруару, марту. Учитељ који је изабрао уџбеник за рецимо „Свет око нас” неће добити оно што је одабрао него нешто друго.

Осамдесет одсто уџбеника за први и други разред су уџбеници у којима је предвиђено да деца пишу. Требало је да се види који родитељи желе да купе деци уџбенике да држава не троши паре за то. Удружење родитеља је урадило истраживање чији резултати показују да 80 одсто родитеља деце млађих разреда каже да би радије купили деци уџбенике него што би им забрањивали да у тим књигама пишу.

Стојановић: Требало је тражити мишљење родитеља. Као аутор бих сваком детету поклонио књигу, ако жели да из ње учи а не може да је купи. Верујем да би и издавачи поклонили део књига.

Политика: Главни контрааргумент министра просвете јесте да се издавачи буне због зараде, јер им се одузима део колача. Да ли зарађујете на деци?

Кнежевић Орлић: Не, зарађујемо у области којом се бавимо. Нисмо ми непрофитна организација коју неко дотира, него привредна друштва која плаћају порезе, имају запослене којима плаћају доприносе, ауторска права… Нисмо наркодилери који зарађују на деци тако што их јуримо око школе, већ се бавимо одговорним и тешким послом где је добијање зараде дугорочан посао, а улагања су велика.

Па и пројекту бесплатних уџбеника издавачи ће се прилагодити или неће. Могу отпустити неколико запослених, ако не буду имали развој. Као директор издавачке куће сматрам да је беспотребно имати развојно одељење у земљи у којој се не поштује закон и све се мења на шест месеци. С мање трошкова а више промета можемо штампати радне свеске, разне образовне материјале и продавати их по супермаркетима. Значи, издавачи неће пропасти. Питање је шта је квалитет образовања у овој земљи и да ли се поштују закони. То је оно против чега се буним и нећу престати да се буним док ми неко не објасни с којим правом Министарство просвете крши закон који је само донело. Што се тиче профита, правићемо нешто друго, часописе, рецимо, нећемо се више бавити издаваштвом, купићемо земљу и гајићемо краве ако је то профитабилније. У привреди можемо да се преоријентишемо, отпустимо раднике, да се угасимо, не мора нико да се брине за нас. А већина издавача су заљубљеници у свој посао, углавном професори који много знају о процесу учења, образовању. У посао издаваштва се не улази да би се куповале јахте и ишло на летовања, то је врста посвећености.

Стојановић:Не бих се баш сложио.Јасно је да се од књиге нико неће обогатити, поготово не од школских, али да има доста профита, има. Уџбеници имају једну погодност – сваке године морају да се купе и наравно да издавачи, да би остварили профит, морају сваке године да продају књиге. Пројекат бесплатних уџбеника већ као идеја представља опасност за издаваче јер ће се књига купити једне године, а две се неће куповати и тиме се аутоматски смањује профит. Реално, ја не могу да натерам некога да купи оно што неће. Издавачи морају да се прилагоде Министарству, јер оно држи паре.

Кнежевић Орлић: То су паре пореских обвезника, није то дедовина господина Обрадовића. Они те паре могу да троше само у складу са законом о уџбеницима и јавним набавкама.

Ако имате радни уџбеник који треба да раздвојите на уџбеник и радну свеску, од тога је 30 одсто нешто са чим дете неће да ради, а 70 одсто је нешто што је радног карактера. Значи, ви ћете 30 одсто продати једном, па ће се користити три године, а ово ће се продавати сваке године. Просечна цена комплета уџбеника је 5.000 динара. Значи 50 евра годишње треба родитељ да да за образовање свог детета и то у три или пет рата. Дакле, да ли родитељ да даје сваке године 5.000 динара за квалитетан уџбеник или 6.000 динара месечно за приватне часове из математике, физике…

Стојановић: Не треба потезати погрешне аргументе. Никакве везе немају уџбеници с приватним часовима.

Кнежевић Орлић: Имају.

Стојановић: Немају. Деца имају приватне часове зато што не уче, а не зато што имају лоше уџбенике. Деца су размажена, лакше им је да имају приватне часове и ко од родитеља то може да плати – плаћа.

Кнежевић Орлић: Али имате Данску у којој родитељи не плаћају ни један једини час. Школа је тако организована…

Стојановић: Али то је до организације. Да ли ви знате колико у Данској долази деце по једном наставнику?

Кнежевић Орлић: Знам и ми томе треба да тежимо наредних 10 година. У образовању се не решавају ствари за месец или шест месеци, а ово су сад збрзали зато што је предизборна година и зато што неко треба да се слика 1. септембра. Питање је куда је Србија пошла. Ово није једноставан проблем.

Политика: Како предлажете да се реши?

Кнежевић Орлић: Овај пројекат морају да заврше у складу са законом: дакле, нема раздвајања уџбеника, нема преко ноћи доношења нових спискова. Дакле, да се прво вратимо у законске оквире, а онда да се ураде опсежне анализе. Овде треба да се укључе разна министарства, издавачи, удружења родитеља, савез учитеља и да се тачно зна за наредних 10 година ко, како и зашто ради.

Стојановић: Ја овде не видим велики проблем. Много је већи како научити наставнике да правилно користе књиге и да науче децу како да користе књиге. Ми не морамо да се поредимо са Ирском или Шангајем, код њих се боље организује настава и потенцира креативни рад и с књигом и без књиге, а код нас баш недостаје тај рад.

Ви инсистирате на подвлачењу, а у доброј књизи, оно што је потребно већ је подвучено или на неки начин истакнуто. Дете не може да осети шта је најважније па може да подвуче погрешно. И то није мотив, мотив је жеља родитеља да свако дете има своје књигу. Зато је потребно да се родитељи анкетирају да ли желе или не бесплатну књигу и тако ће се делом овај проблем избегнути.

Кнежевић Орлић: Мишљења су различита, део стручњака сматра да не треба детету све дати „сажвакано”, већ да му уџбеник даје смернице, али да га мотивише да сам научи. И зато је важно да постоје различити уџбеници. Ја свом детету увек донесем још један уџбеник да упореди и тако би требало и други родитељи…

Политика: Под условом да имају пара за то.

Кнежевић Орлић: Уџбеник кошта 600 динара, а кутија цигарета или пиво 170. То је ствар приоритета о чему родитељи морају да одлуче. Децу треба научити да воле књигу, а не плашити их тако што ће је доживљавати као страно тело које не смеју да пипну.

Сандра Гуцијан Миленија Симић Миладиновић

„Политика“

Из Министарства просвете и науке најављено је да ће огледни образовни профил кувар од ове школске године ући у редовну наставу. Овом одлуком коначно се усклађује школски систем са потребама тржишта рада, јер су према подацима Националне службе за запошљавање кувари међу најтраженијима.

Матурант… За Душана Толимира већ се распитују многи послодавци

У Националној служби за запошљавање истичу да је кувар једно од најтраженијих занимања, због чега на њиховој евиденцији има веома мало људи те струке. Од укупно 721.043 незапослена у Србији, на бироу је мање од 1,1 одсто кувара, односно, 7.841. Највише је оних са трогодишњим образовањем (6.014), док је кувара са вишом школом и специјализованијих знатно мање.

Седам кандидата за једно место

– Позив кувара спада у групу занимања из области угоститељства и туризма са којим се лакше долази до посла. Интересовање за куваре је велико и у погледу рада за плату, а пружа и добру шансу за започињање сопственог бизниса – објашњавају у НСЗ и напомињу да куварски занат осим сигурног запослења пружа и могућност напредовања и специјализовања у различитим областима.

– Треба напоменути да се у савременом свету пословања најчешће тражи да кандидати имају одређено радно искуство, а уколико услови рада код послодавца то изискују очекује се да буду специјализовани за одређену врсту кухиње, као што су на пример италијанска, француска и тајландска или да познају неки страни језик – кажу у НСЗ.

Ученици и њихови родитељи препознали су ритам тржишта рада и осим што су кувари тражени међу послодавцима огромна је навала и на смер кувар (трогодишњи профил) и кулинарски техничар (четворогодишњи) у средњим угоститељским школама. Како сазнајемо, прошле године се на једно место за кувара пријавило у просеку седам кандидата.

Због велике конкуренције у Угоститељско-туристичкој школи у Београду морали су да подигну праг. Уместо максимална 94 поена, колико се тражило пре четири године, данас је максимум подигнут на 100 поена, а готово нико са мање од 90 бодова није успео да „упадне“. Такође, директор ове школе је уочи почетка текуће школске године морао да се избори за још једно додатно одељење како би могао да прими бар део ученика који су желели у куваре.

– Интересовање за ову школу је доста велико, нарочито за профил „кувар“. У просеку иде по четворо ђака на једно место, мада има година када буде и много више кандидата – каже Перо Говедарица, помоћник директора школе.

Матурант смера Кулинарски техничар у Угоститељско-туристичкој школи у Београду Душан Толимир каже да се за позив кувара определио из љубави, али и зато што му је по завршетку школовања загарантован посао.

– Још у петом разреду основне школе почео сам да говорим да ћу бити кувар, тада сам спремио и своје прво јело – паприкаш. Касније сам и схватио да ћу имати сигуран посао и решио да упишем баш овај смер – каже Душан.

Душан и његов колега проглашени су најбољим кулинарским тимом Балкана ове године, а на роштиљијади у Лесковцу освојио је сребро. Захваљујући таленту који је рано показао око њега се отима неколико познатих престоничких ресторана, који му нуде посао.

Главни фрајери са 15 година

– За сада имам понуде неколико београдских ресторана, али не бих откривао о којима је реч док се не одлучим. Мислим да ћу, ипак, уписати Вишу хотелијерску школу у Кошутњаку и покушаћу да упаднем на буџет, али ако не успем, почећу да радим. Волео бих и да радим неко време у Француској, а затим да овде отворим свој ресторан. Има толико могућности, не знам за шта да се одлучим – каже Душан.

Кувари су и главни фрајери у школи, али и шире, јер их девојчице обожавају. Девојчице са свих смерова заљубљене су у куваре. Осим што могу да заводе кулинарским умећем, знају сва актуелна места за излазак у граду, а постају „звезде“ и почињу да зарађују џепарац већ са 15 година.

Професорка практичне наставе кулинарства у овој школи Милица Алексић каже да је занимање кувар сада еволуирало у веома тражено и корисно занимање.

– Кувар је данас не само особа за шпоретом већ и практичан лекар. Није случајно речено реци ми шта једеш и рећи ћу ти ко си. Кувари много раде, то занимање је отишло у ширину, јер они могу да раде као ресторански, хотелски кувари или да покрену свој ресторан. Наши ђаци имају сигуран посао након школовања, а то доказује и чињеница да их нема на евиденцији Националне службе за запошљавање. Сви могу да раде већ после завршене треће године средње школе, а након четврте имају чак и више опција, могу да наставе школовање на неколико факултета и виших школа – истиче Алексићева.

Мода… Занимања која су некада била тражена прегазиле технологија и криза

Армија фризера, козметичара и банкара без посла

Сви се сећамо колика је помама пре пет до 10 година настала за занимањима која се тичу неге лепоте, те су веома тражени били фризери и козметичари. Све девојчице, али и доста дечака, желели су у ту струку, па су се у школе за негу лепоте уписивали и вуковци. Данас се због економске кризе и све већих дажбина салони лепоте затварају једнаком брзином којом су и ницали. У Националној служби за запошљавање кажу да се слична ситуација догодила у последњих 10 година и са банкарским сектором.

– Са развојем приватног банкарског сектора расла је тражња за различитим врстама стручњака, али и за службеничким, попут банкарског службеника. А данас за њим готово да нема потребе. Ако бисмо се вратили даље у прошлост, могла би се написати цела студија о занимањима која су некад била тражена, од неких заната који су у међувремену изумрли, па до професора марксизма или одбране и заштите, дактилографа, развијача филмова и других занимања која су време или технологија прегазили. Промена технологије је фактор који утиче на то да ли ће неко брже или спорије наћи посао – наводе у НСЗ.

Са друге стране, нарасла потреба тржишта рада за појединим занимањима чак и не може да се задовољи.

– Добар пример реаговања образовања на потребе тржишта рада и попуњавања празнина је увођење новог образовног профила аутотроничара за којим се појавила тражња, али таквих профила није било на евиденцији и развијен је нови образовни профил. За пескирерима, паркетарима и кранистима није било могуће задовољити тражњу, а ни за фармацеутима са стручним испитом ни лекарима одговарајућих специјализација – онколозима и оператерима на ЦНЦ машинама – истичу у НСЗ.

Ана Влаховић

Добиће још једно крило … Студентски дом

Министарство просвете обезбедило је 2,4 милиона евра, очекује се да градња почне на јесен и да буде завршена до почетка школске године у 2012.Министарство просвете одобрило је новац за изградњу још једног објекта дома за ученике, као и новог крила Студентског дома. Овим ће се решити дугогодишњи проблем малих капацитета оба дома, где за смештај конкурише све већи број ученика и студената из околине Чачка, али и других градова.

Нова зграда ученичког дома од око 2.500 квадратних метара биће преко пута ОШ „Вук Караџић“, поред студентског ресторана, у зони чачанских факултета. Ново крило за студенте од око 1.500 квадрата градиће се у дворишту постојећег студентског дома.

У наредних месец дана очекује се да Скупштина града Чачка одобри доделу и пренос парцеле за потребе ученичког дома, док Студентски дом има решено питање власништва земље. Министарство просвете обезбедило је из кредита Централне европске банке око 2,4 милиона евра за изградњу ових објеката, издвојен је новац за израду пројектне документације, па се очекује да градња почне до јесени.

Током лета – хостел

Дом ученика за време распуста ради по принципу хостела. Због добре локације, повољне цене и услова у дому, за хостелски смештај влада велико интересовање, посебно у време спортских и туристичко-забавних манифестација. Изградњом анекса Дома ученика биће знатно повећани капацитети и хостелског смештаја.

Стари ученички, некада Учитељски дом код Дома здравља, грађен је још пре осамдесет година. Будући да је зграда под заштитом државе, није постојала могућност доградње, а поред њега нема простора за градњу, тако да је одлучено да се нова зграда гради на одвојеној локацији, у такозваној зони високог образовања. Директор Дома ученика у Чачку Момчило Петковић каже да ће новоизграђени дом имати око 3.000 квадратних метара и ту ће моћи да се смести од 150 до 200 средњошколаца. Сада у дому има места за 123 средњошколца. Због примамљиве цене од свега 3.900 динара за смештај и храну, али и добрих услова, сваке године за смештај у дому конкурише и дупло више ученика него што може да буде примљено.

– Успех је главни критеријум, па за дом конкуришу углавном најбољи ученици. У собама је смештено по четири-пет ученика, а имамо и шестокреветне собе, што је заиста веома тешко за ученике. У новој згради собе ће бити хотелског типа, у којима ће бити максимално три ученика. У постојећој згради остаће ресторан и кухиња, али би собе биле са мање кревета. У новом дому свака соба имаће своје купатило, а предвиђени су и пратећи садржаји – библиотека, читаонице. За изградњу нам је одобрено 140 милиона динара. Надамо се да ћемо ове године започети градњу, а већ на јесен 2012. године уселиће се први станари – рекао је Петковић.

Обе инвестиције имаће велики значај за Чачак, који претендује да постане универзитетски центар. Осим што ће значити за побољшање ученичког стандарда, изградњом анекса Дома ученика посао ће добити најмање 25 незапослених разних занимања – васпитача, стручних сарадника, спремачица, радника обезбеђења.

Претесно … Дом за ученике може да прими само 123 ђака

Ново крило Студентског дома, за чију изградњу је Министарство такође издвојило 140 милиона динара, имаће око 120 места у собама са купатилом. Највећи број соба биће двокреветне, а предвиђено је да у приземљу буде неколико апартмана за студенте брачне парове, као и соба за студенте са инвалидитетом. Планирано је да у новом крилу буду и теретана, две нове читаонице, интернет клуб, као и канцеларије за управу Студентског дома.

Весна Тртовић, Чачак

Завод за запошљавање

Годинама надлежни причају како је стратегија развоја високог образовања приоритет, али се све завршава на празним обећањима, док конкретни потези и даље недостају. Без икакве озбиљне анализе који су кадрови потребни нашој држави, уписне квоте су готово идентичне већ деценијама.

Према речима проф. др Бранка Ковачевића, ректора Универзитета у Београду, уписне квоте за бруцоше су исте као крајем осамдесетих година, када је држава Југославија имала развијену привреду и тржиште. У то време је и велики број студената из иностранства долазио код нас да студира техничке науке и медицину.

– Те бројке се преписују из године у годину, без икакве анализе колико је земљи потребно правника, економиста или инжењера – каже Ковачевић. – Неопходно је направити процену за наредних пет или десет година. Бројка не би била фиксна, већ би се мењала у зависности од стања на тржишту рада.

Ковачевић сматра да у израду националне стратегије образовања треба да буду укључена сва надлежна министарства и привреда. Стипендијама или другим повластицама требало би стимулисати упис студената на факултете за школовање кадрова који су неопходни. По оцени ректора, у наредних пет година биће посла за машинце, грађевинце, електроинжењере, стручњаке у енергетици, као и у пољопривреди и екологији.

Али академским грађанима који имају среће, талента или слуха за добра усмерења, па дипломирају у овим областима, придружиће се мала армија колега који ће такође дипломирати и – бити без праве шансе за посао.

Тренутно, на евиденцији Националне службе за запошљавање има 47.801 високообразованих, оних са шестим и седмим степеном стручне спреме, којима не преостаје ништа друго но да се надају чекајући боља времена и – посао.

Према подацима са бироа, радне књижице најдуже прижељкују професори општенародне одбране и друштвене самозаштите, стоматолози опште стоматологије, лекари опште медицине, историчари уметности, дипломирани инжењери прераде и обраде дрвета, политиколози, инжењери металургије…

– Стратегија развоја високог образовања мора се донети на државном нивоу – каже проф. др Марко Бацковић, декан Економског факултета. – Она би требало да реши питање финансирања образовних институција, а не да се даје новац факултетима који не могу да упишу довољно студената. Наш факултет је годинама најпопуларнији међу матурантима и увек се пријави више кандидата, иако је уписна квота 1.500 академаца. Око 90 одсто њих се запосли годину дана после дипломирања.

Са 6,5 одсто високообразованих, Србија спада у ред земаља са ниским процентом становништва са факултетском дипломом. У европским земљама се тај проценат креће од 20 до 30 одсто.н

НАЈВИШЕ ЕКОНОМИСТА

Несразмера између образовања и запошљавања се види и на примеру економиста. Они су међу најтраженијим професијама, али их истовремено има чак 8.106 на евиденцији НСЗ. Разлог за то је што факултети уписују енормно велики број ових студената.

Посла, према подацима са бироа, има и за физиотерапеуте, инжењере менаџмента, инжењере електротехнике и рачунарства, фармацеуте и струковне инжењере саобраћаја.

Б. Борисављевић – З. Радовић

Najviše zahteva za priznavanje stranih školskih svedočanstava bilo je na Filološkom, Ekonomskom i Fakultetu političkih nauka. Nostrifikaciju školskih svedočanstava na najvećem univerzitetu u Srbiji – Beogradskom, zatražilo je najviše studenata iz Libije. Strani državljani ili žele da nastave školovanje u Srbiji ili im je nostrifikacija potrebna zbog zaposlenja. Najviše zahteva bilo je na Filološkom, Ekonomskom i Fakultetu političkih nauka. Na nostrifikaciju najkraće se čeka na Fakultetu fizičkog vaspitanja i sporta – samo tri dana, a najduže na medicini – čak 138 dana.

U poslednje četiri godine priznato je ukupno 1.225 stranih visokoškolskih isprava, a najviše 2009. godine – 368, podaci su Rektorata Univerziteta u Beogradu. Oni koji su u Srbiji u potrazi za poslom ili fakultetom, uglavnom retko budu odbijeni, ali i to se dešava dva – tri puta godišnje. Od 2007. godine do danas, takvih slučajeva je bilo ukupno osam.

Vladimir Mikić iz Rektorata Univerziteta u Beogradu objašnjava da se Univerzitet prilikom donošenja odluke o nepriznavanju strane visokoškolske isprave rukovodi pre svega odlukom prethodne instance, odnosno fakulteta. Budući da nadležna fakultetska veća čine (najčešće redovni) profesori, po prirodi stvari upućeni u problematiku komparativnog izučavanja konkretnih naučnih disciplina, kaže, Univerzitet drži da je, po pravilu, odluka fakultetskih tela merodavna.

– Razlozi za odbijanje se najčešće odnose na značajnu neusklađenost između studijskih programa obuhvaćenih diplomom čije se priznavanje zahteva, sa jedne strane i studijskih programa matičnog fakulteta u okviru našeg Univerziteta, sa druge strane. Ipak i fakulteti i Univerzitet u Beogradu nastoje da budu fleksibilni i predusretljivi, pa je odbijanje izuzetna i retka praksa, koju je moguće pobijati pred Senatom Univerziteta, kao konačnom instancom – objašnjava Mikić.

Statistika pokazuje da se najčešće priznaju strane isprave na Filološkom fakultetu – 180, na ekonomiji – 158 i Fakultetu političkih nauka – 149. Za poslednje četiri godine, po 80 zahteva bilo je na filozofiji i medicini, 65 na arhitekturi, 68 na pravima, 46 na Fakultetu organizacionih nauka, 43 na Pravoslavno – bogoslovskom fakultetu… Manje od 10 zahteva bilo je na geografiji (dva), Saobraćajnom (pet), Stomatološkom (jedan), Tehničkom fakultetu u Boru (jedan), Učiteljskom (četiri), FASPER-u i Fakultetu za fizičku hemiju (po sedam).

Uoči predstojećeg upisa na fakultete i visoke škole, ova procedura biće važna za sve državljane Srbije koji su srednju školu završili u inostranstvu, za pripadnike srpske nacionalne manjine iz susednih zemalja, kao i za strane državljane koji ovde žele da studiraju.

Oni koji žele da u Srbiji nastave školovanje, prvo moraju da dostave zahtev za priznavanje strane visokoškolske isprave u pisarnicu Univerziteta u Beogradu. Uz popunjen obrazac i dokaz o uplaćenih 10.000 dinara, najčešće se tražeoverene fotokopije strane visokoškolske isprave, dodatka diplomi ili transkript o položenim ispitima, kao i prevod strane visokoškolske isprave na srpski jezik overen od strane ovlašćenog prevodioca, a u toku postupka mogu se tražiti i druga dokumenta.

Kandidat dostavlja original isprave, overeni prevod, transkript o položenim ispitima po semestrima i godinama ili indeks, kratak rezime sadržaja predmeta i obim nastave, tj. nastavni plan i program, završni rad (diplomski, magistarski ili doktorski), dokaz o državljanstvu…

Naknada za priznavanje stranih visokoškolskih isprava zbog nastavka obrazovanja košta 10.000 dinara, dok je iznos potreban za priznavanje stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja nešto viši i košta 24.000 dinara za državljane Republike Srbije i 48.000 dinara za strane državljane. Kako objašnjavaju u Rektoratu, diploma master, magistarskih i specijalističkih studija košta 36.000 dinara za naše građane, a 72.000 dinara za strane državljane, dok diploma doktorskih studija košta 54.000 dinara za državljane RS, a 108.000 dinara za strance.

S. Gucijan

Буџетске квоте повећане су за 13,5 одсто у односу на прошлу годну, када су млади највеће интересовање показали за економске, медицинске, правне факултете, али су били атрактивни и географија, организационе науке, архитектура, безбедност…

Према предлогу, уписни рокови остају исти као и прошле године, па ће пријављивање за упис бити од 22. до 24. јуна, а пријемни испити од 27. до 29. јуна.

Приликом пријављивања потребни су фотокопије сведочанства сва четири разреда средње школе, диплома о положеном матурском испиту, доказ о уплати надокнаде за полагање пријемног испита, а поједине високошколске установе имају и додатне захтеве, попут достављања фотографије, лекарског уверења…

Према досадашњим конкурсним правилима, приликом уписа кандидати се рангирају на основу успеха из средње школе и резултата са пријемног испита.

Максималан број поена који кандидат може да освоји је 100, успех из средње школе „носи“ највише 40 бодова, док се на пријемном испиту може прикупити највише 60 поена, односно 80 бодова за кандидате на испиту за проверу склоности и способности на установама из уметности.

Успех из средње школе добија се збиром просечних оцена од првог до четвртог разреда средње школе помножен са два, предвидјају правила конкурса.

Из Комисије за акредитацију и проверу квалитета препоручују будућим бруцошима да уписују само акредитоване факултете и студијске програме и подсећају да се на сајту Комисије налази списак установа које су добиле дозволу за рад.

Tanjug

Autor: Agencija TANJUG

– Za učenike osmog razreda osnovnih i maturante srednjih stručnih škola u Srbiji danas se završava drugo polugodište, osim za njihove vršnjake koji zbog štrajka prosvetnih radnika moraju da nadoknade časove.Prema rečima pomoćnika ministra prosvete i nauke Zorana Kostića, školska godina biće produžena za dva do pet dana u oko 100 osnovnih i srednjih škola, uključujući i gimnazije.

Osnovci od prvog do sedmog razreda raspuštaju se 10. juna, a ostali srednjoškolci 17. juna, predviđeno je kalendarom rada škola.

Maturanti gimnazija raspustili su se prošle sedmice i njih, kao i maturante srednjih stručnih škola, očekuju prijemni ispiti na fakultetima.

Osmaci se pripremaju za polaganje završnog ispita 23. i 24. juna, a oni koji konkurišu u umetničke škole, filološke i matematičke gimnazije polažu i prijemni ispit od 10. do 12. juna.

Konačni rezultati završnog ispita biće poznati 3. jula, prvi upisni krug u srednjim školama trajaće 13. i 14. jula, a drugi, popravni 16. jula.

Mladi koji učestvuju u projektu

Delegacija Evropske komisije u Bosni i Hercegovini i Srbiji, u saradnji sa Inicijativom mladih za ljudska prava iz Srbije i Institutom za razvoj demokratije iz BiH, realizuje projekat pod nazivom „Nove veze pograničnih regiona“. Kroz druženje, dijalog i posete gradovima mladi iz Srbije i Bosne i Hercegovine ostvaruju čvršću saradnju u svim segmentima.

U ovaj projekat uključeni su srednjoškolci iz Užica, Priboja, Prijepolja, Požege, Goražda, Višegrada, Bratunca i Srebrenice. Posetom gradovima, mladi se upoznaju sa prošlošću, ali je njihov fokus uspostavljanje pokidanih veza i pogled ka budućnosti.

Eldina Muratović iz Priboja ima sve pohvale za ovaj projekat.

„Mi smo prezadovoljni ovim projektom. Ovo jedno veliko iskustvo za nas. Pomaže nam da se upoznamo jedni sa drugima, upoznajemo različite kulture, običaje, opštine. Preko dana učimo i stičemo iskustva, a uveče imamo vremena i da se zabavljamo. Zaista nam puno znači, pomaže nam da razbijemo te predrasude jedni prema drugima, da uspostavimo kontakte“, kazala je Muratović.

Razbijanje predrasuda

Mladi iz osam opština Srbije i Bosne i Hercegovine nastoje uspostaviti pokidane veze, ali se fokusirati i na budućnost, kaže Maja Ličanin.

„Najlakši način za uspostavljanje ranije pokidanih veza jeste da se ljudi međusobno upoznaju, da svi shvatimo da imamo iste probleme i da smo svi slični. Kroz njihov direktan uticaj na njihove prijatelje, na okolinu, na familiju, te predrasude će se izbrisati i svi ćemo se na bolji način usmjeriti ka budućnosti, razvoju, samoodrživosti, i naravno, vladavini ljudskih prava, demokratiji i Evropi.“

U prethodnom projektu učestvovali su studenti, a sada su angažovani srednjoškolci, kaže Jasmina Ozlić.

„Srednjoškolci su neko s kim je čak možda i malo lakše raditi nego sa studentima. Studenti dođu sa nekim izgrađenim stavovima koji su često bazirani na nekim činjenicama koje su manje proizvod istraživanja i čitanja, a više nečega što ste negde čuli. Srednjoškolci su malo manje opterećeni time, malo manje znaju i onda su spremni da čuju neku drugačiju priču“, navodi ona.

Razgovori, sklapanje novih poznanstava i uspostavljanje kontakata, osnovno je što je potrebno činiti da se ljudi bolje upoznaju, kažu Dajana Bojković iz Višegrada i Branko Draškić iz Užica.

„Član sam ovog projekta ‘Nove veze’, za kojeg smatram da je jako dobar zato što podstiče neku međuljudsku saradnju, pogotovo između dvije zemlje, Bosne i Hercegovine i Srbije. Ovo je divan projekat s obzirom da smo upoznali mnogo novih ljudi, stekli mnogo novih iskustava.“

„Osnovni značaj ovog projekta je da se razbiju predrasude o ljudima druge vere, da se više družimo.“

Naredno druženje mladih iz ovih osam gradova zakazano je u Višegradu. Na kraju projekta, održaće se dvodnevni festival u Užicu. Tom prilikom prezentovaće se ekonomska i kulturna ponuda ovog regiona, što će omogućiti uspostavljanje platforme za pokretanje ozbiljnije saradnje ovih osam opština, a to će olakšati put ka Evropskoj uniji.

Autor / izvor: RSE

Сајам образовања испунио очекивања осмака

Премало места било је за све заинтересоване средње школе да се представе на Сајму образовања који је јуче био одредница осмацима из свих крајева престонице. Гужву су непрестано правили знатижељни „мали матуранти” намерени да што више сазнају о 23 куће знања. Смотру је први пут приредила Канцеларија за младе општине Врачар – више него успешно – закључак је посетилаца и организатора. Средњошколци нису штедели речи хвале за школе које похађају – осмаци су их помно слушали.

– И да поново бирам, одабрала бих Техничку школу ГСП као степеницу између основног и високог образовања. Богата је понуда смерова. Најатрактивнији су техничар за безбедност саобраћаја и за друмски саобраћај. Једино у одељењима ових профила уче и девојчице. Машински и електротехнички одсеци више су за дечаке – говорила је Јелена Јевђенијевић, ученица првог разреда школе ГСП, која ће кад матурира стећи звање техничара за безбедност саобраћаја и моћи ће да ради као диспечер.

Практична настава је адут сваког образовног профила Медицинске школе „Београд” у којој уче будући физиотерапеути, педијатријски техничари, бабице и медицинске сестре васпитачи, објашњавале су Радмила Рула и Маја Чурчић, ученице трећег разреда васпитачког смера.

– Ништа лепше нема од часова праксе у вртићима и на неонатологији Клинике за гинекологију и акушерство КЦС-а. Предивно је бринути о малишанима до три године у обданишту, а незаборавно купати, пресвлачити, дохрањивати тек рођене бебе у породилишту– дочарале су девојчице задатке од којих им зависе оцене из предмета васпитање и здравствена нега.

– Грађевинска школа нуди најтраженија занимања на тржишту рада. Једино она у Србији школује тесаре, армираче, зидаре, керамичаре… Са звањем и знањем које матуранти понесу из наше школе чека их сигуран посао. Гимназијалциморају да наставе школовање на факултету, a ми не ако не желимо. А колико је данас високообразованих, а незапослених? – питао је основце Ђорђе Теодосијевић, ученик трећег разреда Грађевинске школе, будући извођач завршних инсталатерских радова.

Млад и стручан професорски кадар, свестраност у образовању, богат ваннаставни програм адути су Седме београдске гимназије, по речима њених ученика Андреје Атанасијевића, Петра Кораћа и Петра Дошеновића. Једино што им недостаје су новија наставна средства у кабинетима физике и хемије и нове географске карте.

– Најбоља препорука Треће београдске гимназије је сарадња гимназијалаца и професора – несугласица нема. Предавачима није проблем да и за време одмора посвете пажњу ђацима– објашњавао је Милан Тепић, ученик другог разреда Треће гимназије, кад га је прекинула другарица из одељења Ања Димитријевић речима: „Професори су веома толерантни ако нам није приоритет предмет који предају. Подстичу нас да се такмичимо.

Ана Перуничић и Наташа Радић, осмакиње школе „Владислав Рибникар”, упијале су сваку реч гимназијалаца Треће коју желе да упишу.

– У „Рибникару” смо већ училе у двојезичном „француском” одељењу и желимо да наставимо образовање у „италијанском” одељењу Треће. Ако успемо да остваримо жељу, очекују нас редовна размена ученика и путовања у Фиренцу, Рим, Палермо где су гимназијалци већ били. За упис двојезичног одељења полаже се посебан пријемни из три дела – два писана и један усмени. Знање страног језика проверава се тестом граматике, писањем састава и усменим одговарањем. Минимум потребан за пролаз је 14 бодова, а максимално се може освојити 20. Уз то се рачунају поени са завршног испита, и све смо то сазнале на овом сајму – задовољне су осмакиње.

М. Симић-Миладиновић