МИНИСТАР ОБРАДОВИЋ О РЕЗУЛТАТИМА ИНКЛУЗИЈЕ
Резултате инклузије у образовни систем Србије у Савету за људска права у Женеви представио је министар Жарко Обрадовић. Циљ скупа био је да се истакну постигнути резултати и научено на пољу инклузивног образовања за децу са посебним потребама.
На позив регионалног центра УНИЦЕФ-а, министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић представио је у Женеви искуства и резултате увођења инклузије у образовни систем Србије, наводећи да је обучено око 15.000 наставника, као и да је трећина основних школа повећала упис деце са сметњама у развоју и инвалидитетом у први разред у 2010. години.
Како је саопштило Министарство просвете, на 22. сесији Савета за људска права у Женеви, Обрадовић се обратио учесницима конференције „Инклузивно образовање за децу са сметњама у развоју: примери из Централне и Источне Европе и региона независних држава“, а циљ скупа је да се подигне видљивост рада у региону и да се истакну постигнути резултати и научено на пољу инклузивног образовања за децу са посебним потребама.
Србија је препозната као земља у којој је политика инклузивног образовања донела позитивне промене у животима деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, наводи се у саопштењу.
Осим Србије, којој је на овај начин одато признање у области инклузивног образовања, своје резултате су представиле и Јерменија, Црна Гора и Македонија.
Министар Обрадовић говорио је о иновацијама, као што су национални оквир за праћење напретка у смањењу неједнакости у образовању и мрежи подршке инклузивном образовању у којој заједно раде Влада Србије и више од 50 националних организација цивилног друштва, наводи се у саопштењу.
Из Министарства поручују и да значај ове теме потврђује и одлука да се у септембру о њој разговара и на Генералној скупштини УН.
РТС
ФРАНЦУСКИ СТУДЕНТИ ПОМАЖУ СРПСКИМ ЂАЦИМА У ГРАЧАНИЦИ
Група студената француског Универзитета у Лиону допутовала је јутрос у Грачаницу, где ће српским ђацима уручити помоћ, школски прибор и одећу.
Помоћ су прикупили ђаци десетак лионских школа, саопштило је хуманитарно удружење „Солидарност за Косово“, које има канцеларију у Грачаници.
Организација „Солидарност за Косово“ броји више од 6.000 донатора из целе Француске и око 30 волонтера који учествују у раду ове организације. Током 2012. године организација је обезбедила шест конвоја хуманитарне помоћи, летовање у Црној Гори за 40 српске деце са Косова и Метохије и реновирање Основне школе „Бора Станковић“ у селу Стража код Гњилана.
Оснивач ове организације Арно Гијон одликован је прошле године медаљом краља Стефана Дечанског, а компанија „Новости“ доделила му је крајем децембра 2012. специјалну плакету за „Најплеменитији подвиг године“.
РТВ
У ШКОЛАМА ЧАС О МИЛАНСКОМ ЕДИКТУ
У свим школама у Србији у среду 27. фебруара први школски час биће посвећен Миланском едикту и цару Константину, поводом обележавања 17 векова од потписивања законског акта којим је хришћанство проглашено за равноправну религију.
Ученицима основних и средњих школа биће прочитан текст о животу цара Константина, проглашењу Миланског едикта као и значају који је овај документ имао на развој хришћанства и целокупан цивилизацијски ток од IV века до данас, саопштила је прес служба пројекта „Милански едикт 313 – 2013, Србија“.
У Четрнаестој београдској гимназији час ће отворити Славица Трифуновић, руководилац пројекта „Милански едикт 313 – 2013, Србија“ и саветник министра за међународну сарадњу у Министарству културе и информисања као и представник Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
У саопштењу се истиче да је Министарство просвете препоручило свим основним и средњим школама да у наредном периоду реализују квизове знања, литерарне и ликовне конкурсе на тему Миланског едикта и да организују посете историјским споменицима и археолошким налазиштима из римског периода у нашој земљи.
РТВ
ОБРАДОВИЋ: ИНСПЕКЦИЈА ПРОВЕРАВА НАВОДЕ О ДИПЛОМИ ТОНЧЕВА
Просветна инспекција проверава да ли су истинити наводи у медијима о томе да је саветник премијера Србије Ивица Тончев, на сумњив начин стекао диплому Грађевинског факултета у Приштини, на којој је, како је раније извештавано, као декан потписан професор Слободан Бараћ који је негирао да је икада био запослен на том факултету.Да је процедура за утврђивања валидности дипломе Тончева је у току, рекао је за РТВ министар просвете Жарко Обрадовић, али није прецизирао рокове за окончање поступка.
У инспекцији нису могли да изнесу друге детаље, а министар Обрадовић пре неколико дана је најавио да ће просветна инспекција утврдити све елементе везане за писање медија да је Тончев фалсификовао диплому на Приштинском инверзитету.
Према писању појединих медија Тончев, саветник за националну безбедност премијера Ивице Дачића, на сумњив начин је дошао до дипломе Грађевинског факултета у Приштини.
РТВ
БОСАНСКИ ЈЕЗИК ОД ДАНАС У ШКОЛАМА НА ЈУГУ СРБИЈЕ
BEOGRAD – U pojedinim školama u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju, danas, na svetski Dan maternjeg jezika, počinje pripremna nastava na bosanskom jeziku, a u nekoliko škola u tim gradovima biće održan javni čas bošnjačke istorije i kulture, najavljeno je iz Bošnjačkog nacionalog veća (BNV).
Oko 500 đaka Bošnjaka u 12 oglednih odeljenja, od pripremnog do gimnazija, učiće nov predmet bosanski jezik i književnost, rekao je predsednik BNV Esad Džudžević i najavio da će i drugi predmeti, poput istorije, muzičkog, likovnog u jednom procentu imati nove sadržaje.
„Praktično, đaci će slušati srpski jezik prema postojećem rasporedu, plus četiri-pet časova bosanskog jezika“, rekao je Džudžević pre nekoliko dana i naveo da će bošnjački učenici dobiti dodatak postojećem udžbeniku istorije sa 15 odsto sadržaja iz nacionalne istorije Bošnjaka.
Takođe, likovnom se pridodaju radni listovi sa 30 odsto novog sadržaja, a iz muzičkog dodatnih 60 procenata lekcija koje se odnose na kulturno nasleđe Bošnjaka.
Ostali opšti predmeti, matematika, fizika, slušaće se na bosanskom od kraja marta, rekao je Džudžević i naveo da je u toku prevođenje tih udžbenika na bosanski jezik.
On je najavio da će u aprilu biti sprovedena anketa među roditeljima u kojoj će se opredeljivati na kom jeziku će njihova deca pratiti nastavu od septembra.
„Deca koja se izjasne za bosanski, od 1. septembra slušaće srpski jezik i književnost kao nematernji, sa dva časa nedeljno“, rekao je Džudžević i najavio da će bosanski predavati nastavnici koji su do sada predavali srpski, a u međuvremenu su završili obuku i dobili su sertifikate.
Zvanično, u Srbiji se ovaj jezik zove bošnjački, u BiH bosanski, pa i Bošnjaci na jugu Srbije insistiraju na istom terminu kao u Bosni.
Nacionalni prosvetni savet (NPS) je 5. februara doneo odluku o dopuni Pravilnika o planu udžbenika sa udžbenicima za nastavu na bosanskom jeziku, a profesor beogradskog Filološkog fakulteta Veljko Brborić ističe da su lingivistički i strukturno bosanski i srpski jedan jezik, sa izvesnim specifičnostima.
„Sticajem političkih okolnosti, termin bosanski preneo se na jug Srbije. Da li pod pritiskom i čijim, ne znam, ali lingvistički radi se o jednom jeziku“, rekao je Tanjugu prof. Brborić, smatrajući da će od ovoga svi imati štete, a najviše oni koji svoj jezik prozovu tako.
„Da li će student koji je jedan deo školovanja učio na bosanskom jeziku posle moći preći na srpske nastavne planove i programe. Lingvistički, to nije sporno, to je jedan jezik, ali biće problem ako se bude insistiralo na posebnim udžbenicima, planovima, programima“, rekao je profesor i ukazao na opasnost od mogućeg svojatanja „bosanskih“ književnika.
Prvi put se bosanski jezik zvanično pominje u Dejtonskom sporazumu 1995. godine, gde se kaže da se dokumenti objavljuju na četiri jezika, engleskom, hrvatskom, srpskom i bosanskom.
Tada su prvi put u međunarodnim okvirima zvanično upotrebljeni termini srpski, bosanski i hrvatski jezik, umesto srpskohrvatskog, koji se koristio od 1918. godine do poslednje decenije 20. veka, kada je raspadom Jugoslavije svaka novoformirana država ostvarila svoju težnju – da nacionalno imenuje svoj jezik.
„Stvarajanjem nacionalnih država, neke od njih žele da svoj jezik preimenuju. To je legitimno pravo, ne može se jednoj državi zabranjivati kako će svoj jezik nazvati“, navodi prof. Brborić, poznati lingvista.
On podseća da nije nužno da jedna nacija ima svoj jezik. U Evopi i izvan nje postoje nacije koje nemaju svoj jezik (Austrija, Švajcarska…). Čitava Amerika, Australija, Novi Zeland, Okeanija govore engleskim, francuskim, španskim, poruglaskim.
„Kako ćemo dalje, odlučiće politicari, ali bi bilo dobro da prethodno čuju mišljenje relevantnih jezičkih stručnjaka“, rekao je Brborić, smatrajući da je nepotrebno, ekonomski neopravdano prevoditi na primer matematiku sa srpskog na bosanski jezik.
Sličan stav ima i predsednica NPS Desanka Radunović, koja smatra da je prevođenje geografije ili biologije sa srpskog na bosanski „bacanje para“.
„Ta deca dobro razumeju srpski i potpuno je neracionalno prevoditi, recimo, matematiku“, rekla je ranije medijima prof. dr Radunović.
Kada traže uvođenje bosanskog jezika u škole, Bošnjaci sa juga Srbije uglavnom se pozivaju na evropska prava nacionalnih manjina, od kojih je najznačajnije pravo na svoj jezik.
Međutim, Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima od juna 1992. godine izričito kaže da se manjinskim jezicima smatraju samo jezici koji su različiti od zvaničnog jezika te države.
Povelja je za Srbiju, kao sukcesora državne zajednice Srbija i Crna Gora stupila na snagu 1. juna 2006. godine.
