ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА
Испред спомен куће Вука Стефановића Караџића у Тршићу биће обележен Међународни дан матерњег језика. Почиње и обележавање 80 година од одржавања првог Вуковог сабора.
Међународни дан матерњег језика биће обележен испред спомен куће Вука Стефановића Караџића у Тршићу.
Програм организује Центар за културу „Вук Караџић“ из Лознице, а средњошколци ће говорити о теми да ли је српски језик, језик 21. века.
Како је рекла агенцији Бета директорка тог центра Дајана Ђедовић радови ученика сведоче о богатству и лепоти српског језика, као и свести о важности лепоте матерње мелодије.
На Дан матерњег језика, 21. фебруара, почеће и обележавање 80 година од одржавања првог Вуковог сабора, додала је Ђедовићева.
Према њеним речима, тога дана, биће одржана свечана седница програмског савета Вукових сабора, као и концерт Бранкице Васић Василисе у Вуковом дому културе у Лозници.
У петак ће у Галерији Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић бити представљена публикација о Тршићу на шест европских језика, настала током прошлогодишње Летње школе српског језика у Тршићу.
Вуков сабор је седмодневна манифестација која се традиционално одржава у Лозници и Тршићу у част реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића. Међународни дан матерњег језика установљен је 1999. године.
РТС
УНИЦЕФ ПОХВАЛИО СРБИЈУ
Србија је због укључивања деце са посебним потребама у образовни систем на свим нивоима добила похвалу од Уницефа на састанку у Њујорку, рекао министар просвете Жарко Обрадовић.
Образовни систем у Србији је такав да укључује децу са посебним потребама на свим нивоима и наша земља је због тога добила признање на састанку Извршног одбора Уницефа у Њујорку, рекао је министар просвете Жарко Обрадовић.
„Од земаља централне и источне Европе и земаља бившег Совјетског Савеза они нас сматрају земљом која је направила највећи напредак на том пољу. За нас је тај сусрет у Њујорку и излагање био веома значајно, зато што се показало да је и то део образовног система Републике Србије“, рекао је Обрадовић гостујући у Дневнику РТС-а.
Ранијих година деца са сметњама у развоју ишла су у специјалне школе. Од 2009. године и та деца, укључена су у редован образовни систем, уче заједно са својим вршњацима, склапају пријатељства и јачају самопоштовање.
„Ми смо позвани од стране Уницефа да као једна од земаља региона представимо своје резултате и покажемо како смо успели да децу са посебним потребама укључимо у образовни систем у толиком броју“, објаснио је министар просвете.
Обрадовић је указао и да је Србија позвана да 1. марта у Женеви на Конференцији о људским правима, на делу који је посвећен дечијим правима и образовању, упозна присутне са резултатима Србије у укључивању деце са посебним потребама у образовни систем“, рекао је Обрадовић.
Према његовима речима, ситуација није идеална, посебно због чињенице што се према прописима, у одељењима где се укључе два детета са посебним потребама, број ученика смањује за шест, што формално доводи до појаве прекобројних одељења. Слично је и у предшколским установама где се укључивањем једног детета са посебним потребама, број деце у групуи смањује за три.
Министар просвете је рекао да ће се на свеобухватан начин решавати и питање персоналних асистената који помажу деци са посебним потребама, као и да ће држава гледати како да финансијски помогне.
„Ту врсту помоћи одређују стручне комисије, за које је надлежно министарство за социјална питања. Комисија одређује ком је тачно детету потребан персонални асистент и то не само на нивоу основне школе већ и на нивоу факултета. Очигледно је да ће то бити питање које ћемо ми решавати у годинама које долазе“, рекао је Обрадовић.
Он је рекао и да Министарство просвете има сјајну сарадњу са Удружењем студената са хендикепом и да генерално покушава да помогне не само са студентима који су на буџету, већ и самофинансирајућим студентима.
РТС
БЕОГРАДСКИ СИНДИКАТИ ПРОСВЕТЕ У СЕКРЕТАРИЈАТУ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ
Након иницијативе синдиката запослених у просвети са територије Београда одржан је 19.02.2013. године., у просторијама Секретаријата за образовање и дечију заштиту заједнички састанак коме је преседавала секретарка Љиљана Јовчић. На састанку се разматрала реализација договореног (са састанака од 30.10. и 30.11. 2012. године).
Поново је изложен проблем који се односи на спровођене инспекцијског надзора над радом установа из области образовања и васпитања и истакнуто да субјективан рад градских просветних инспектора доводи до острашћеног понашања појединих директора.
Горе наведено има за последицу угрожавање људских и професионалних права запослених и потребу да се примедбе на рад просветних инспектора прослеђују од стране Секретаријата за образовање начелнику републичке инспекције Министарства просвете, науке и технолошког развоја В. Тмушићу.
Констатовано је да Секретаријат за образовање и дечију заштиту до данас нема именованог помоћника за инспекцијских надзор већ три начелника (за основне школе, средње школе и предшколске установе) Верицу Ковачевић, Војиславу Драгнић и Зорана Змијановића.
Поред тога што је постојала неажурност школа у достављању документација на основу које се врши исплата јубиларних награда свим запосленима који су то право остварили исте су исплаћене. Наглашено је да Закон о буџету РС предвиђа да се у 2013. години све јубиларне награде морају исплатити до децембра 2013. године.Уколико се то не деси чл. 15. Закона о буџету РС предвиђено је да «министар надлежан за послове финансија ће обуставити пренос трансферних средстава из буџета РС у износу неисплаћених јубиларних награда запосленима у основним и средњим школама“.
Секретаријат за саобраћај Града Београда још увек анализира могућност признавања трошкова превоза за кориснике неперсонализованих бус-плус картица, а представници синдиката су указали да постоји известан број запослнеих који се права на трошкове превоза нису одрекли и даље инсистирају на исплати истих у новцу и то ретроактивно. С обзиром да наведена права не застаревају у року од 3 године, запослени ће бити принуђени да их остваре судским путем.
Представници синдиката и секретарка Љ. Јовчић су прихватили предлог Министарства финансија да обезбеди финансирање запослених са добијеном лиценцом лица задуженог за безбедност и здравље на раду (у виду додатка на плату или допуну норме).
Драгица Моро је обавестила присутне да град измирује обавезе у погледу солидарне помоћи запосленима чији су директори доставили исправну потребну документацију на основу прецизног упутства за обрачун.
Подржана је иницијатива синдиката запослених у просвети са територије Београда да се приступи изради Посебног колективног уговора за основне и средње школама са територије Београда. Договорено је да се формирају радне групе од стране представника синдиката и представника Секретаријата за образовање и дечију заштиту.
Ружица Тодић Брдарић
УЧЕ ЗА ЗАНИМАЊА КОЈА НИКО НЕ ТРАЖИ
Od 307 profila u srednjim školama – za oko 40 ne postoji nikakvo interesovanje đaka
Prema najnovijim podacima prosvetnih vlasti, u Srbiji je od 307 obrazovanih profila aktivno 267. To znači da u školama i dalje postoji oko 40 profila za koje se svake godine raspisuje konkurs, ali se za upis prijavi jedan ili dva učenika. S druge strane, postoje i oni profili koji upisuju mnogo đaka koji su veoma atraktivni za buduće srednjoškolce, poput ekonomskih tehničara, ali za koje nema posla.
Kako uskladiti ono što privreda traži, a đaci žele, začarano je kolo iz kojeg decenijama pokušavaju da izađu prosvetne vlasti.
– U ovom trenutku možemo reći da imamo 40 profila koje neće niko da upiše, jer nisu atraktivni. Mi znamo da su oni pasivni, ali ne možemo odmah da ih ugasimo, jer ne znamo, na primer, da li će negde zatrebati rudar u podzemnoj eksploataciji. Velike razlike su i od sredine do sredine, pa je u jednoj školi popunjen smer tehničar za zaštitu životne sredine, a u drugoj školi se prijavi za upis samo jedan đak – kaže za naš list pomoćnik ministra prosvete dr Zoran Kostić, koji je na čelu Sektora za školske uprave, stručno-pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje.
Zato su, objašnjava dalje, napravljena sektorska veća, koja treba da sagledaju nepotrebne profile i da predlože šta je to što treba da uđe u plan pa da se ti neaktivni profili zamene atraktivnim.
Kostić kaže da se prilikom planiranja upisa uključuju svi socijalni partneri, poput Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), Udruženja poslodavaca, lokalne samouprave, granskih sindikata…
– Oni kažu, na primer, potreban nam je trgovac i mi dozvolimo upis 30 đaka, a prijavi se četvoro. Ili kažu – potreban je polagač obloga ili mašinbravar, a prijavi se za upis samo dvoje. Evo, kada se pogleda spisak, imamo mnogo profila u kojima se prijavio samo po jedan đak: cvećar, vrtlar, mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje, pekar… – navodi naš sagovornik.
On ističe da prosvetne vlasti uvek skreću pažnju kada škola napravi neku pogrešnu procenu i u tom slučaju ne dozvoljavaju da se otvori nešto novo.
– Kada krenemo na teren, imamo svu tu dokumentaciju i lepo im kažemo: prošle godine ste tražili 20 tehničara za zaštitu životne sredine, a prijavio se jedan. Nemojte to opet da tražite. Ili, zašto tražite ekonomske tehničare kada imate 300 na birou? Odgovor koji dobijamo je: bolje pismen na birou, nego nepismen, da uvek postoji mogućnost da se zaposle kod privatnika ili da nastave dalje školovanje – kaže Kostić.
U školama u kojima se nalaze neaktivni profili prema procenama ministarstva, ipak tvrde da interesovanja ima i da se uvek računa na mogućnost da privreda „proradi”.
– Interesovanje đaka je svake godine veliko, mi primamo 30 rudarskih tehničara i 60 rukovalaca mehanizacijom u površinskoj eksploataciji i uvek se popune klupe u prvom krugu – kaže Radoslav Sretković, direktor Tehničke škole „Kolubara” u Lazarevcu.
Na naše pitanje šta se događa posle školovanja, direktor priznaje da mladi čekaju na posao, puno je radnika u „Kolubari”, ali da su đaci prilikom upisa svesni i da veliki broj starijih odlazi u penziju, tako da se nadaju radnoj knjižici.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na birou su sa trećim stepenom stručne spreme najbrojniji prodavci (15.160), automehaničari (13.670), prodavci robe svakodnevne potrošnje (11.272) bravari (9.425), metalostrugari (8.679) i krojači i konfekcionari (6.702). Kada je reč o četvrtom stepenu stručne spreme, na posao čeka najviše ekonomskih tehničara – 23.070, pa maturanata gimnazije (17.364) i mašinskih (10.970), poljoprivrednih (8.318), hemijsko-tehnoloških (5.557) i prehrambenih tehničara (5.342).
Tokom prethodne dve godine, najmanje potreba poslodavaca bilo je i za zanimanja koja se mogu svrstati u grupu starih zanata koji polako izumiru, poput jorgandžija, kišobrandžija, abadžija, pomoćnik kolara i kolar, užar, presvlakač dugmadi, bižuter, bačvar, bunardžija, kotlar-kazandžija, snovač, sarač ćilimar, a u ovu grupu NSZ svrstava i daktilografe.
ДРУШТВО МАТЕМАТИЧАРА: ПРАВИЛНИЦИ ЛОШИ И НЕПРИМЕНЉИВИ
Društvo matematičara Srbije zatražilo je izmenu pravilnika o ocenjivanju učenika. Za prelaznu ocenu pored devet jedinica dovoljna i jednu dvojka
Društvo matematičara Srbije, u pismu ministru prosvete, zatražilo je izmenu pravilnika o ocenjivanju učenika i o sticanju zvanja nastavnika, jer su, kako je navedeno, loši i neprimenljivi u praksi.
Matematičari su nezadovoljni što Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju iz 2011. godine predviđa da se učeniku zaključi prelazna ocena i u situaciji kada, na primer, od deset ocena ima devet jedinica i jednu dvojku.
“To pokazuje elementarno neznanje osnovnih matematičkih operacija”, rekao je Tanjugu predsednik Društva matematičara prof. dr Aleksandar Lipkovski i naveo da je pismo poslato krajem prošle nedelje, ali da odgovora još nema.
Takođe, Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, usvojen prošle godine je loš, rekao je Lipkovski i naveo da je prema njegovim nezvaničnim saznanjima u pripremi nova verzija tog propisa, jer su, kako kaže, i u Ministarstvu prosvete svesni njegovih nedostataka.
U pismu se izražava nezadovoljstvo i Opštim standardima postignuća za kraj obaveznog obrazovanja (priredio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i usvojio Nacionalni prosvetni savet).
Nedavno se pojavio i predlog Opštih standarda postignuća za kraj opšteg srednjeg obrazovanja, a kako se navodi u pismu, oba ova dokumenta su rađena pod velikim uticajem “male grupe psihologa sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji nemaju nikakvo nastavno iskustvo u osnovnoj i srednjoj školi, kao i nekih nepoznatih stranih konsultanata, pri čemu uopšte nisu konsultovana domaća stručna društva”.
Sam princip na kome su standardi izrađeni nije prihvatljiv, a posebno stav da se standardi koriste prilikom izrade budućih nastavnih planova i programa i način na koji se standardi operativno koriste u školama, kaže se u dopisu ministru Žarku Obradoviću.
Standardi, osim toga, obiluju stručnim greškama i nedorečenostima, rok koji je dat za javnu raspravu je neprimereno kratak, a sama rasprava dozvoljava samo konkretne primedbe na pojedine standarde, a ne i na koncepciju u celini.
Društvo matematičara izražava nezadovoljstvo što se, kako se navodi, u Nacionalnom prosvetnom savetu po kratkom postupku i bez konsultacija sa stručnom bazom usvajaju izmene nastavnih planova i programa oglednih profila u srednjim stručnim školama.
“Ovim izmenama se srednje stručne škole, koje su decenijama ponos Srbije i srpske prosvete, pretvaraju u nekadašnje škole učenika u privredi, a jedan od problema je i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji propisuje odnos opštih i stručnih predmeta.
Sve ove zamerke su “iskristalisane” na Republičkom seminaru za nastavnike matematike i računarstva, 12. januara, na kojem je učestvovalo oko 500 nastavnika iz cele Srbije, rekao je prof. Lipkovski, inače nekadašnji pomoćnik ministra prosvete.
Večernje novosti
