Правна питања и одговори

Око 400 ученика од првог до осмог разреда из Бора, Зајечара и Неготина, који су се изјаснили за учење румунског језика са елементима националне културе, похађаће овај факултативни предмет до краја ове школске године.

Реч је о пилот пројекту у који ће у наредна два месеца бити укључено 13 основних школа у Зајечарском и Борском округу.

Пилот настава на румунском језику организована је у две смене сваког петка од 12 и 18 часова, а ђаци ће наставу похађати по групама.

„У Бору је овим програмом обухваћено 152 ученика од петог до осмог разреда који ће Румунски језик са елементима националне културе учити у градским основним школама“, рекла је Танјугу Светлана Модец координатор основних школа у Бору.

Према њеним речима, настава је организована тако што су сви ученици подељени у шест група, који ће пилот наставу похађати у Основним школама „Бранко Радичевић, „Вук Караџић“, „Душан Радовић“, „Свети Сава“ и „3. октобар“.

За потребе двомесечне пилот наставе ангажовано је осам професора са лиценцом, а међу њима је и Елена Кожухару, професор румунског језика из Кузина код Панчева, која ће румунски језик предавати борским школарцима.

„Пошто је реч о пилот пројекту, биће то скраћена верзија читања, писања и конверзације. У сваком случају, разменићемо културу и обичаје“, рекла је Елена Кожухару.

Почетку наставе у Основној школи „3. октобар“ у Бору присуствовао је секретар Националног савета румунске националне мањине у Србији Марчал Драган.

„То је још један доказ да се закони примењују на целој територији Републике Србије. Ово је такође и прилика да професори из Војводине успоставе контакт са професорима из источне Србије у циљу квалитетнијег образовања деце“, рекао је Драган.

РТВ

У Србији је мање од 50 одсто деце укључено у предшколско образовање – вртиће, а више од 10.000 деце чека на листама за упис, изјавио је данас министар просвете Жарко Обрадовић.

На јавном слушању у Скупштини Србије на тему „Улагање у образовање у раном детињству“, Обрадовић је рекао да је у предшколским установама у Србији „преко капацитета“ 14.664 дете.

Мада се листе чекања „полако смањују“ захваљујући изградњи нових вртића, посебно у великим градовима, потребна су решења за „проширење капацитета уз њихову бољу искоришћеност“, рекао је министар.

Мрежу у Србији чини 160 предшколских установа са 2.384 објекта, оснивачи су локалне самоуправе по принципу једна општина – једна установа, и 63 приватне предшколске установе.

Дирекорка Канцеларије Уницефа у Србији Јудита Рајхенберг рекла је да Србија има једну од најнижих стопа учествовања деце у програмима предшколског васпитања и образовања у Европи.

Рајхенберг је истакла да је улагање у рани развој деце једна од инвестиција које се највише исплате, али је указала да „предшколско образовање и васпитање мора да буде квалитетно и приступачно деци из свих друштвено економских миљеа и у свим градским срединама, без обзира на њихов развој“.

Пиртом је деци из осетљивих друштвених група неопходно посветити више пажње и подршке, јер је њихова стопа укључености у предшколско васпитање знатно нижа од деце из других социјалних група, рекла је Рајхенберг.

Александар Бауцал из Институа за психологију рекао је да Србија бира да ли жели генерације с развијеним потенцијалом или пустити да то иде спонтаним током и „шта се деси, то је то“.

„Забрињавајуће је да је обухват деце у обдаништима из најбогатијих породица 75 одсто, а из најсиромашнијих свега 22 одсто. Од четири детета из добростојеће породице, три иду у вртић, а из сиромашне породице само једно“, рекао је Бауцал.

РТВ