МЕЂУНАРОДНИ СКУП СТУДЕНАТА О ЛИДЕРСТВУ
Beograd će danas biti domaćin studentima iz 113 zemalja sveta koji će učestvovati na konferenciji o liderstvu i doživotnom učenju, koju organizuje najveća svetska studentska organizacija AIESEC
Studenti će raspravljati o liderstvu, volontiranju, učenju na radnom mestu, o ulaganju kompanija u znanje, najavili su organizatori konferencije.
Kako je najavljeno konferenciju će u Zadužbini Ilije Kolarca otvoriti ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović.
AIESEC je međunarodna platforma, aktivna na više od 2.400 univerziteta u 113 zemalja sa više od 86.000 članova.
Dnevni akter
НАСТАВА НА БОСАНСКОМ ОД 21.ФЕБРУАРА
Око 500 ђака Бошњака у 12 огледних одељења, од припремног до гимназија, учиће нов предмет босански језик и књижевност, рекао је Танјугу председник Бошњачког националног већа Есад Џуџевић и најавио да ће и други предмети, попут историје, музичког, ликовног у једном проценту имати нове садржаје.
У Србији се овај језик зове бошњачки, у БиХ босански
„Практично ђаци ће слушати српски језик према постојећем распореду, плус четири, пет часова босанског језика“, рекао је Џуџевић и навео да ће бошњачки ученици добити додатак постојећем уџбенику историје са 15 одсто садржаја из националне историје Бошњака.
Такође, ликовном се придодају радни листови са 30 одсто новог садржаја, а из музичког додатних 60 процената лекција које се односе на културно наслеђе Бошњака.
Остали општи предмети, математика, физика, слушаће се на босанском од краја марта, рекао је Џуџевић и навео да је у току превођење тих уџбеника на босански језик.
Он је најавио да ће у априлу бити спроведена анкета међу родитељима у којој ће се опредељивати на ком језику ће њихова деца пратити наставу од септембра.
„Деца која се изјасне за босански, од 1. септембра слушаће српски језик и књижевност као нематерњи, са два часа недељно“, рекао је Џуџевић и најавио да ће босански предавати наставници који су до сада предавали српски, а у међувремену су завршили обуку и добили су сертификате.
Званично, у Србији се овај језик зове бошњачки, у БиХ босански, па и Бошњаци на југу Србије инсистирају на истом термину као у Босни.
Лингвистички и структурно босански и српски један језик, опасност од својатања „босанских“ књижевника
Национални просветни савет (НПС) је 5. фебруара донео одлуку о допуни Правилника о плану уџбеника са уџбеницима за наставу на босанском језику, а професор београдског Филолошког факултета Вељко Брборић истиче да су лингвистички и структурно босански и српски један језик, са извесним специфичностима.
„Стицајем политичких околности, термин босански пренео се на југ Србије. Да ли под притиском и чијим, не знам, али лингвистички ради се о једном језику“, рекао је Танјугу проф. Брборић, сматрајући да ће од овога сви имати штете, а највише они који свој језик прозову тако.
„Да ли ће студент који је један део школовања учио на босанском језику после моћи прећи на српске наставне планове и програме. Лингвистички, то није спорно, то је један језик, али биће проблем ако се буде инсистирало на посебним уџбеницима, плановима, програмима“, рекао је професор и указао на опасност од могућег својатања „босанских“ књижевника.
„Не може се једној држави забрањивати како ће свој језик назвати“
Први пут се босански језик званично помиње у Дејтонском споразуму 1995. године, где се каже да се документи објављују на четири језика, енглеском, хрватском, српском и босанском.
Тада су први пут у међународним оквирима званично употребљени термини српски, босански и хрватски језик, уместо српскохрватског, који се користио од 1918. године до последње деценије 20. века, када је распадом Југославије свака новоформирана држава остварила своју тежњу – да национално именује свој језик.
„Стварањем националних држава, неке од њих желе да свој језик преименују. То је легитимно право, не може се једној држави забрањивати како ће свој језик назвати“, наводи проф. Брборић.
„Није нужно да једна нација има свој језик“
Он подсећа да није нужно да једна нација има свој језик. У Европи и изван ње постоје нације које немају свој језик (Аустрија, Швајцарска…). Читава Америка, Аустралија, Нови Зеланд, Океанија говоре енглеским, француским, шпанским, португалским.
„Како ћемо даље, одлучиће политичари, али би било добро да претходно чују мишљење релевантних језичких стручњака“, рекао је Брборић, сматрајући да је непотребно, економски неоправдано преводити на пример математику са српског на босански језик.
Превођење географије или биологије – „бацање пара“
Сличан став има и председница НПС Десанка Радуновић, која сматра да је превођење географије или биологије са српског на босански „бацање пара“.
„Та деца добро разумеју српски и потпуно је нерационално преводити, рецимо, математику“, рекла је раније медијима проф. др Радуновић.
Када траже увођење босанског језика у школе, Бошњаци са југа Србије углавном се позивају на европска права националних мањина, од којих је најзначајније право на свој језик.
Међутим, Европска повеља о регионалним или мањинским језицима од јуна 1992. године изричито каже да се мањинским језицима сматрају само језици који су различити од званичног језика те државе.
Повеља је за Србију, као сукцесора државне заједнице Србија и Црна Гора ступила на снагу 1. јуна 2006. године.
РТВ
УЧЕНИЦИ БЕОГРАДСКЕ ПОЛИТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ ИЗРУЧИЛИ КАНТУ ИЗМЕТА ПРОФЕСОРУ НА ГЛАВУ
Profesora i zamenika direktora srednje Politehničke škole Božidara Vidakovića učenici su polili kofom punom izmeta. To se dogodilo pre dva dana, kada je Vidaković krenuo kući s posla. Dok je palio auto na parkingu, nekoliko učenika mu je kucalo na prozor, on je otvorio, a oni su mu kofu punu izmeta izručili na glavu.
Ovo je za „Kurir“ ispričala majka jednog učenika srednje Politehničke škole, čije je dete čulo šta se dogodilo u školi pre dva dana. Profesor Vidaković u ovoj školi predaje Otpornost materijala, ali je i zamenik direktora Dušana Milovanovića.
– Ne znam da li je u kofi bio izmet jer nisam bio prisutan. Nisu sve to uradili učenici, neke druge snage stoje iza toga, a koje, saznaćemo kad policija obavi svoj posao.
Kad je „Kurir“ otišao u školu, niko od učenika nije znao pravi razlog zbog čega je neko odlučio da profesora polije fekalijama, ali kažu da ima onih koji nisu zadovoljni ocenama iz njegovog predmeta.
– Tačno je da su na profesora izručili fekalije, ne znam ko je to uradio, ali je zaista strašno. Možda mu je neko zamerio neku ocenu, mada ne znam… Takođe sam čula da se sve to odigralo na parkingu škole. Grupa mladića mu je kucala na prozor, a onda su kofu sa izmetom izručili na njega. Dolazila je i policija da interveniše, ali ne znam šta se dalje događalo – kaže P. M., učenica trećeg razreda za „Kurir“.
Profesora Božidar Vidaković nije želeo da prokomentariše celu situaciju, a nadležni iz MUP saopštili su da su izveštaj o ovom događaju prosledili tužilaštvu.
Vesti na dlanu
ОБРАДОВИЋ: РАЗГОВОРИ СЕ ПРЕТВАРАЈУ САМО У ПРИЧУ О НОВЦУ
ЧАЧАК– Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић рекао је данас да се разговори владе и синдиката просвете претварају само у причу о новцу.
Став министарства је да би плате требало да буду веће, међутим, буџетом су већ предвиђена средства за ову годину, рекао је министар на конференцији за новинаре у Чачку, одговарајући на питања новинара.
Министарство је, како каже, помогло локалним самоуправама када су у питању јубиларне награде и у том смислу помагаће и даље.
Он је додао да ђаци у Србији имају веома добре резултате, да је Универзитет у Београду на листи од 500 најбољих универзитета и да је циљ да цео систем ради квалитетније.
Стратегија образовања предвиђа 50 одсто стручних школа а 50 одсто гимназија, подсетио је Обрадовић.
„Тренутно је 23 одсто гимназија и тај број треба повећати. Профиле у среднијим стручним школама ће утврђивати заједно са локалним самоуправама и националним службама за запошљавање“, рекао је Обрадовић.
Извор: Танјуг
САСТАНАК БЕОГРАДСКИХ СИНДИКАТА ПРОСВЕТЕ
8. фебруар 2013
Присутни: Миодраг Сокић (ФБГ), Милорад Антић (ФССШБ), Жељко Јанковић (УСПРС Центар – београдске основне школе), Ружица Тодић (ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ) и Слободан Брајковић (СОБ). Одсутан је био једино представник ФБОШ.
Заједничке акције
Председници београдских синдиката просвете вечерас су се састали како би се договорили о даљим заједничким акцијама. Састанак је почео констатацијом да разговори са Секретаријатом за образовање Београда за сада нису донели неке видљивије резултате. До сада, једина позитивна последица ранијих разговора је исплата јубиларних награда, која је јуче завршена. Може се рећи да је Београд по том питању извршио своје обавезе, мада је ипак дошло до једномесечног кашњења.
Бус Плус
По питању сада већ фамозног Бус Плуса, закључено је да је оно остало потпуно нерешено. Договорено је да правници истраже могућности за утуживање.
Инспекције Секретаријата нису трансформисане у складу са претходним обећањима секретарке Љиљане Јовчић
Договорено ја да београдски синдикати просвете затраже хитан састанак са секретарком Љиљаном Јовчић. На састанку ће синдикати иницирати формирање заједничке комисије за доношење Посебног колективног уговора за Град Београд. Такав ПКУ је потребан Београду, јер у њему живи и ради око 30% запослених у основном и средњем образовању.
