Правна питања и одговори

Više od 100 škola i vrtića u Srbiji trebalo bi da do kraja godine dobije ocenu u skladu sa standardima kvaliteta ustanova, a do 2018. godine bi trebalo da budu vrednovane sve škole i predškolske ustanove u Srbiji, kaže za Blic dr Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Na ovaj način, prvi put profesori, nastavnici i učitelji u Srbiji mogu da dobiju – jedinicu ili četvorku kao najslabiju odnosno najjaču ocenu.

Prosvetni radnici će ubuduće biti ocenjivani

– Do sada je formirano 26 timova sa po tri do četiri prosvetna savetnika u Timu. Rad svake ustanove će biti spoljašnje vrednovan najmanje jednom u pet godina – kaže Kostić.

Prva spoljašnje vrednovana škola u Srbiji, osnovna škola „Karađorđe“ iz Beograda, ocenjena je najboljom ocenom 4.

– Moram priznati da smo imali tremu kada nam je najavljeno da će tim takozvanih spoljašnjih evaluatora doći u našu školu. Iako znamo da dobro radimo, ipak smo pomalo strahovali od suda i ocena ovog tima. Osim što su prisustvovali časovima, razgovarali su i sa đacima, savetom roditeljima, đačkim parlamentom. Odahnuli smo kada smo čuli da su nas na osnovu svega viđenog tokom dva dana boravka u školi ocenili najvišom ocenom – kaže direktor škole Milan Žegarac.

Ocenu o radu ustanove koja se vrednuje direktor dobija čim tim evaluatora završi posetu, a pisani izveštaj o oceni rada dobija za osam nedelja. Na osnovu izveštaja, ustanova koja je ocenjena može da napravi Plan unapređivanja kvaliteta rada

Blic

Престоницу Аустрије посетило 170 студената из Србије. Путовање организовао град Јагодина. Студенти, предвођени председником Скупштине града Драганом Марковићем, видели и летњу резиденцију хабзбуршких царева-дворац „Шенбрун“, али и најстарији универзитет немачког говорног подручја.

Из тродневне посете Бечу вратило се 170 најбољих студената из српских градова. У аустријску престоницу водио их је председник Скупштине града Јагодине Драган Марковић Палма. Препоручио им је да виде метрополе света, али и да се врате и примене своје знање у Србији, уз напомену да за њих мора да се нађе радно место.

Четири недеље уочи католичког Божића траје празнична атмосфера у Бечу. Житељи престонице на послу или у својим домовима, а на улицама три милиона туриста, међу њима и гости из Србије.

„Каже се, човек је богат, колико путује, тако да је ово велико искуство за све нас“, каже Невена Миловић са Филолошко-уметничког факултета, у Јагодини.

Академци из Јагодине, Ниша и Крагујевца обишли су сале у градском парламенту, у којима се одржавају седнице, пријеми, концерти, балови.

Председник „Јединствене Србије“ Драган Марковић Палма каже када су питању наши студенти, нада се да ће направити један резиме да је наша држава најбоља на свету.

Александар Јовановић са Природно-математичког факултета каже да воли своју земљу, планира да остане у Србији, јер мисли да најбољи треба да остану у својој земљи.

Председник Скупштине града Београда Александар Антић рекао је да је Беч град, који одсликава све најквалитетније европске вредности, које су пре свега историја, култура, један цивилизацијски ниво.

Студенти су видели и летњу резиденцију хабзбуршких царева-дворац „Шенбрун“, али и најстарији универзитет немачког говорног подручја, где Срби већ студирају за само 36 евра годишње. После обиласка те институције, студенти имају идеје.

„Мени је занимљив њихов велики амфитеатар, који је дупло већи од нашег, могли бисмо да уложимо у простор у којем слушамо предавања и такође да имамо велику библиотеку, где можемо да нађемо литературу из различитих области“, каже Јелица Милосављевић са Економског факултета у Нишу.

Марија Дикић са Филилошки факултет у Крагујевцу каже да јој се допада начин организације, да је све компјутеризовано и да се брже завршава.

Већ у марту, у истој организацији, у аустријску престоницу стиже нова група најбољих српских студената.

РТС

Усвојена политика уписа на факултетама за наредну школску годину, коју ће моћи да упише 10 одсто студената више од броја предвиђеног акредитацијом. Та квота односи се на упис студената из дијаспоре, мањиниских група и страних студената.

Сенат Универзитета у Београду усвојио је политику уписа студената за идућу школску годину. Предложено је да настава на основним студијама почне до 15. октобра, на мастеру и специјалистичким студијама до 1. новембра, а на докторским до 15. новембра.

Документом се предвиђа да наредну годину упише 10 одсто студената више од броја предвиђеног акредитацијом. Та квота односи се на упис студената из дијаспоре, мањиниских група и страних студената.

„Документ није посебна новина, али чини ми се да уводи мало више реда односно сви знамо шта нас чека и каква динамика, односно која ће правила важити током наредне године“, каже ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић.

Први уписни рок трајао би од 19. јуна до 17. јула, када би требало да буду објављена и преостала слободна места за други уписни рок. Факултетима се саветује да воде рачуна о тржишту рада, односу буџетских и самофинансирајућих студената и висини школарина.

Проректор Универзитета у Београду Нада Ковачевић каже да је реално је да школарине остану на овом нивоу, с тим да треба да се зна да нису повећаване пет-шест година.

„Наш предлог је генарално био факултетима да донесемо одлуку о повећању за износ трошкова инфлације и вредност иинфлације у овој години, савети доносе одлуку о висини школарине, а сагласност морају да дају Министарство и Влада“, каже Ковачевићева.

У саставу Универзитета је и 11 института, а Институт за физику председник Србије Томислав Николић одликовао Сретењским орденом трећег степена.

Директор Института за физику Александар Белић нада се да ће у следећем периоду давати значајне доприносе у образовању студената како кроз студентске праксе тако и учешћем у докторским студијама.

Орден је Институту додељен за изузетне заслуге а поводом 50 година научно-истраживачког рада.

РТС

Све школе у Србији нормално раде, а изузетак су три матичне и 20 подручних школа на територији Новог Пазара и Пожаревца, рекао за РТС министар просвете и науке Жарко Обрадовић. Министар је о насиљу у школама рекао да је питање да ли га можемо искоренити.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а да све школе у Србији нормално раде, осим три матичне и 20 подручних школа на територији Новог Пазара и Пожаревца.

„Јуче пре подне је ситуација била лошија, 12 матичних и 86 подручних школа није радило, док по подне нису радиле три матичне и 20 подручних школа“, подсетио је Обрадовић.

Министар је прецизирао да су школе које данас не раде на територији школске управе Нови Пазар и Пожаревац. „Конфигурација терена у тим крајевима је таква да је екипама за чишћење тешко да стигну због снежних наноса“, објаснио је Обрадовић.

Говорећи о пројекту „Школа без насиља“, Обрадовић је рекао да се насиље у школама озбиљно истражује од 2005. године, да је неспорно да оно постоји у различитим облицима и да је наша предност и храброст што смо се упустили у борбу са тим проблемом.

Тема насиља у школама је, како је истакао, покренута у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и уз подршку јавности која помаже да се оно смањи.

„Питање је да ли га можемо искоренити у потпуности, с обзиром на дијапазон облика насиља које се јавља. Захваљујући сарадњи са УНИЦЕФ-ом, направили смо много добрих ствари и објективно смањили насиље у школама у којима оно постоји“, подсетио је Обрадовић.

Министар је навео да постоје средине где је учестало насиље и да се мора видети шта је разлог томе и најавио четврту конференцију „Школа без насиља“ која ће данас бити одржана и на којој ће 24 школе бити промовисане као део школа које се успешно боре са насиљем.

Обрадовић је подсетио да је у децембру прошле године промовисан СОС телефон „од када је свима у Србији јасно да ниједан случај вршњачког насиља неће бити толерисан у школама и неће остати ван очију јавности“.

На основу извештаја и савета родитеља, додао је Обрадовић, дошло се до сазнања да се неки случајеви вршнајчког насиља „држе испод тепиха“, а разлог за то је што су се запослени у школама плашили за углед школе и да ће неко сносити последице што није реаговао на време.

Од прошле године је на СОС телефон, навео је министар, примљено 1.496 позива, а најчешће се јављају родитељи (70 одсто позива), који пријављују да се највише насиља јавља за време одмора када се нађу деца из различитих разреда.

Обрадовић је навео и да је наш образовни систем веома велики, да има много ђака и да постоји хипотетичка могућност да дође до насиља, али да се понекада „појединачни случајеви покушавају наметнути као одраз образовања у целом систему“, што није случај.

Министар просвете говорио је и о резултатима недавно објављеног Тимс истраживања које служи као оцена квалитета образовног система, а у коме су ученици четвртог разреда показали изнад просечне резултате у математици и природним наукама.

„Видећемо шта је све условило такве резултате. Добро је што су ученици четвртог разреда показали одлично знање“, нагласио је Обрадовић.

Он је напоменуо да је то добра основа и да ће се видети да ли је слабији резултат осмог разреда од претходних година због предметне наставе, другачије атмосфере, наставних планова.

Прошле године су, подсетио је министар, и ПИСА тестови показали напредак Србије, која је, у оквиру читалачке писмености, постигла 40 поена више, математичке осам, а физичке писмености седам поена више.

РТС

У Србији због лоших временских услова не раде три школе на подручју Новог Пазара и Пожаревца, изјавио је данас министар просвете Жарко Обрадовић.

Обрадовић је Радио-телевизији Србије рекао да се настава у осталим школама одвија без проблема.

Министар је подсетио да је јуче због снега и хладноће привремено обуставило рад 12 школа и 86 истурених одељења, али да је већина њих отворена у поподневним сатима

Путеви у Србији јутрос су углавном мокри или влажни, док на регионалним путевима има снега од три до пет центиметара, а у вишим пределима до десет сантиметара.

РТВ