Правна питања и одговори

Policija ispituje da li su u dve škole provaljeni testovi ili je zlonamerno uznemirena javnost

Testovi sve vreme u sefu i marici, nastavnici i učenici ih vide tek na ispitu

– Završni ispit neće biti „oboren”. Dojava o navodnom prodavanju testova stigla nam je iz dve škole, a ispostavilo se da su đaci u tim školama postigli lošije rezultate nego generacija prošle godine. Nema razloga za osporavanje završnog ispita, izveštaji 3.113 supervizora potvrđuju da nije bilo masovnog prepisivanja i ugrožavanja regularnosti provere znanja – izjavio je juče za „Politiku” Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke.

On je pojasnio da će posledice snositi oni koji su napravili prekršaj, bilo da su ugrozili regularnost male mature ili uznemirili javnost. Ko su oni, utvrdiće policija.

Za koju kariku možete sa sigurnošću da tvrdite da nije popustila u lancu sprovođenja završnog ispita?

– Ni za jednu. I u banci postoji sistem zaštite koji ne može da spreči zlu nameru. Očito je i u priči o ispravnosti sprovođenja završnog ispita neko bio zlonameran – zaključuje Kostić.

Roditelji đaka iz dve beogradske škole tvrde da su pred početak testa iz matematike mogli na ulici za hiljadu dinara da kupe tri kombinacije testova, od kojih je jedan bio i na maturi. Direktor štamparije „Službenog glasnika” Petar Mladenović ističe da „sporni testovi, navodne kopije pravih, koji su se pojavili u javnosti ne izgledaju kao testovi koji su izašli iz službene štamparije”.

Testovi su morali biti čuvani u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, jer tamo su nastali. Koliko su dobro sačuvani?

– Ne postoji nijedan računar na kojem su deponovani, ni u fazi izrade. Pripremani su u izolovanom delu zavoda gde neovlašćeni nemaju pristup, niti se radni materijal šalje i-mejlovima. Kad se posao obavi, sve se briše sa računara, a podaci se čuvaju na eksternoj memoriji, pod nadzorom – objasnio nam je Dragan Banićević, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Ko je odgovoran za čuvanje testova na toj memoriji?

– Ja sam jedini odgovoran. Nikada u ruci nisam imamo štampanu, niti sam video-elektronsku verziju testa, to pokazuje koji je stepen sigurnosti. Procedura je propisana zakonom. Striktno se držimo protokola i radimo pod video-nadzorom. Kod nas je kao da ulazite u sef Narodne banke, nisu svima vrata otvorena, svaki ulaz se beleži i nema šanse da o tome ne ostane trag – kaže Banićević

Konačne kombinacije testova nisu dostavljene štampariji elektronskim putem nego „peške”?

– Tako je. Tamo ne ide jedan čovek, niti materijal nosi u džepu. U pratnji policijskih službenika predajemo materijal „Službenom glasniku”, sačekamo prvi otisak u štampariji, parafiramo ga i dalji posao je u nadležnosti zaduženog za štampu – pojasnio je Banićević.

On nije hteo da komentariše koja je karika u lancu čuvanja testova mogla najpre da pukne, ali je rekao:

– Kada policija uradi svoj deo posla, za dva-tri dana znaće se ko je i zašto posumnjao u regularnost završnog ispita. Za mene je ovo uznemiravanje javnosti i dece.

Milenija Simić Miladinović

На Шангајској листи најбољих 500 универзитета у свету ове године могао би да се нађе и Универзитет у Београду. У самом врху Шангајске листе су Харвард, Стенфорд, Беркли, Оксфорд, Кембриџ, Сорбона.

Универзитет у Београду могао би ове године да се нађе на Шангајској листи 500 најбољих универзитета у свету.

Академско рангирање универзитета у свету, познато као Шангајска листа, јесте публикација коју објављује Шангајски универзитет „Цао Тун“ који и рангира универзитете и тако успоставља једну од најзначајнијих ранг-листа високошколских установа у свету.

Шангајска листа упоређује високошколске установе широм света према утврђеним стандардима: броју добитника Нобелове и Филдсове медаље, цитираности истраживача, броју објављених радова у водећим светским научним часописима.

Према прелиминарни резултатима, Универзитет у Београду ове године би могао да се нађе међу првих петсто. У прилог томе говоре и друге ранг-листе.

Ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић каже да је, према Скопус ранг-листи, која претражује резултате пре свега у области истраживања, науке и где се гледају публицистички резултати, часописи са ИМАК фактором, Универзитет у Београду прилично добро рангиран.

„Гледају колико имате радова у таквим часописима и колико сте пута цитирани, односно колико је ваш утицај на науку. И ту смо доста добро прошли. Ове године они су нас рангирали на неко 396 место у свету. Универзитет у Београду је далеко испред свих других српских универзитета. Оно што још увек фали, то је да ми имамо више радова него што су они приказали“, каже Ковачевић.

Ништа мање значајна није ни Томпсон-Ројтерсово истраживање.

„И Томпсон-Ројтерс је објавио радове за 2011. годину, где имамо више радова, на пример, од Загреба који је на Шангајској листи, око 400-500 радова више, као и Љубљане, који је испред Загреба на Шангајској листи, исто са неколико стотина радова више“, истакао је Ковачевић.

У самом врху Шангајске листе су Харвард, Стенфорд, Беркли, Оксфорд, Кембриџ, Сорбона. Из република некадашње Југославије, међу првих петсто налазе се Љубљански универзитет и Загребачко свеучилиште.

РТС

Први уписни рок на факултетима Универзитета у Београду траје до 22. јуна. Места има за 14.200 бруцоша.

Пријављивањем кандидата на факултетима Универзитета у Београду почиње први уписни рок, који ће трајати до 22. јуна. На основним академским студијама 31 факултета Београдског универзитета има места за нешто више од 14.200 бруцоша, од чега ће се 9.338 школовати о трошку државе.

Приликом пријављавања за упис на факултет, поред уписног листа, који се прибавља на писарницама факултета, потребно је донети и оригиналу диплому и фотокопију дипломе о завршном испиту, оригинале и фотокопије сведочанстава свих разреда средње школе, оригинал и фотокопију извода из матичне књиге рођених и доказ о уплати за пријављивање.

После пријављивања, пријемни испити одржаваће се од 25. до 27. јуна.

Кандидати свих медицинских факултета у земљи истог дана полагаће пријемни испит. На осталим државним универзитетима пријем докумената почиње 27. јуна. Висина школарина за самофинасирајуће студенте иста је као и прошле године.

Цене пријемних испита на факултетима Универзитета у Београду крећу се од 1.500 до 12.000 динара. Највиша је на архитектури 12.000 динара, док је најјефтинији Физички факултет са 1.500 динара. На већини осталих факултета цена је од 6.000 (Медицински, Електротехнички) до 7.000 динара (Правни, Филолошки, Фармацеутски).

Тај износ се, уколико кандидати не прођу на пријемном не враћа, а многи полажу пријемни на два факултета, како би имали више шанси да се упишу.

„Држава апелује да се пријемни не наплаћује или да тај износ буде минималан“, рекао је Танјугу државни секретар у Министарству просвете и науке Радивоје Митровић.

На цену пријемног испита утиче то да ли је потребно изнајмити додатни простор односно халу, кажу у управама факултета. Факултети имају трошкове штампања тестова, ранг-листа, разних обавештења, плаћају дежурства професорима и другом особљу, а у управама факултета оправдање налазе и у томе што држава већ дуго година не измирује у потпуности своје обавезе за материјалне трошкове факултета.

РТС

Осмаци полагали завршни испит из математике. Министар просвете Жарко Обрадовић извукао комбинацију број један за полагање теста. Будући средњошколци полагали су тест из математике, чиме су завршили обавезни завршни испит, малу матуру, који се вреднује приликом уписа у средњу школу.

Ђаци осмог разреда полaгали су завршни испит из српског, односно матерњег језика. Тачни одговори објављени на Интернет порталу РТС-а. Министар Жарко Обрадовић извукао комбинацију под редним бројем два.