Правна питања и одговори

Učenici u četvrtak izolovani slavili kraj školske godine

Učenici izlazili iz dvorišta preskačući kapiju jer je uprava htela da spreči dolazak đaka iz drugih škola na proslavu mature

zoom

Policija posmatrala preskakanje đaka

BEOGRAD – Ko je ušao, ušao je!

Učenici Treće beogradske gimnazije u četvrtak su u školsko dvorište ulazili preko ograde. Direktorka Dragana Vasić naložila je da se kapija zaključa jer su maturanti proslavljali poslednji dan školovanja, pa je, kako nam je rekao školski policajac, htela da spreči dolazak đaka iz drugih škola.

Neki učenici tvrde da se jedna njihova vršnjakinja povredila za vreme proslave. Kažu da je iščašila koleno, ali nisu sigurni da li se to desilo dok je preskakala ogradu ili se pak okliznula na penu koju su koristili da poboljšaju atmosferu na proslavi.

Policajac koji radi u ovoj gimnaziji potvrdio nam je da su kapiju skoro svi đaci preskakali.

– Malo je bilo nezgodno devojčicama u suknjicama, ali su im drugi pomogli – ispričao nam je policajac, a direktorka Dragana Vasić nije htela da komentariše spornu situaciju.

(S. S.)

Izazovi visokog obrazovanja

Mi školujemo ljude, dajemo im diplome različitih naziva, a poslodavci ne znaju šta one znače, rekla penzionisana profesorka Beogradskog Univerziteta Srbijanka Turajlić

BEOGRAD – Učesnici diskusije „Izazovi visokog obrazovanja u Srbiji“, koji je održan danas u beogradskom Medija Centru, složili su se da je obrazovnom sistemu „hitno potrebna reforma“, da je potrebna bolja implementacija i prilagođavanje Bolonjskog procesa potrebama obrazovnog sistema u zemlji.

Srbija je ove godine dobila ocenu 3,2 za sprovođenje Bolonjskog procesa što je bio i jedan od povoda za održavanje diskusije.

„Bolonjski proces je suviše bukvalno brimenjen u Srbiji što je dovelo do neefikasnosti. Međutim, u pitanju je svetski proces koji mi treba da pratimo, ali neophodno je da ga prilagođavamo kako bi smo izbegli haotičnost“, kazao je predsednik Nacionalnog saveta visokog obrazovanja Srđan Stanković.

Novi sistem studiranja koji se u Srbiji praktikuje od 2005. godine, prema rečima učesnika diskusiije, osmišljen je tako da se tokom studiranja, dobar deo mladih osposobi kao konkurentna, visokoobrazovana radna snaga.

„Generacije koje dolaze moraju da uče tokom celog života zbog razvoja tehnologija. Međutim, visoko obrazovanje ne može da bude generator otvaranja radnih mesta, već treba da bude obratno“, rekla je predsednik tima stručnjaka za reformu visokog obrazovanja Vera Dondur.

Prema njenim rečima, studiranje budućih doktora nauka nije adekvatno urađeno „iako je upravo taj segment obrzovanja kadrova presudan za obrazovanje“.

Bivša pomoćnica ministra za visoko obrazovanje i penzionisana profesorka Beogradskog Univerziteta Srbijanka Turajlić rekla je da problem sa „Bolonjskim procesom“ nije ono što nije urađeno već „ono što je urađeno, ali neadekvatno“.

„Problem je sa zapošljavavanjem jer mi nikada nismo pričali o tome. Bolonjski proces je upravo osmišljen kako bi svršeni studenti lakše došli do posla. Mi školujemo ljude, dajemo im diplome različitih naziva, a poslodavci ne znaju šta one znače. Mi sami ne znamo šta smo iškolovali“, rekla je Turajlić.

Ona je napomenula da u sistem visokog obrazovanja nije uveden takozvani „hibridni master“ kao i da je „Bolonjski proces“ unazadio obrazovanje u Srbiji, ali isključivo jer „smo ga mi loše primenili“.

„Bez obzira na reformu, sistem obrazovanja je preslikan model iz SFRJ kada je školovan kadar za kojim nije bilo realne potrebe“, rekao je profesor Branko Medojević i dodao da je obrazovnom sistemu neophodna racionalizacija.

Medojević je istakao da se svake godine smanjuju izdvajanja države za obrazovanje dok u isto vreme, „sistem dozvoljava studentima koji ponove godinu da ostanu na budžetu“.

„Mi nismo toliko bogato društvo da bi mogli da finansiramo one koji padnu godinu. Nedavno, jednoj delegaciji u Norveškoj domaćini su zahvalili Srbiji na donaciji od 200 miliona dolara. Toliko je vredelo obrazovanje doktora i ostalih visokoobrazovanih osoba koje su nakon studija otišle u Norvešku da žive“, rekao je Medojević.

KURIR

Budući brucoši moraće samo za polaganje prijemnog ispita na pojedinim fakultetima da plate i do 12.000 dinara, predviđaju cenovnici visokoškolskih ustanova. Na većini fakulteta cena prijemnih ispita je od 6.000 do 7.000 dinara.

Budući brucoši žale se na visoke troškove

Za manje od mesec dana počinje trka za indekse na fakultetima i većina visokoškolskih ustanova već je istakla cene za polaganje prijemnog ispita koje su od 1.500 do čak 12.000 dinara. Kada se na to dodaju troškovi pripremne nastave i visoke školarine, za upis maturanta na fakultet roditeljima treba čitavo bogatstvo.

Najviše novca za prijavu na prijemni moraće da izdvoje budući studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Kako kažu na ovom fakultetu, cena će najverovatnije ostati na prošlogodišnjem nivou od 12.000 dinara.

– Želim da upišem arhitekturu i išla sam na pripremnu nastavu koju organizuje ovaj fakultet. Pripreme traju osam meseci, a plaća se 189 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti. Moji roditelji su mogli da finansiraju samo dva meseca kursa. Sada sam u panici da neću dobro uraditi prijemni, a to znači da neću moći da studiram, jer nemam 240.000 dinara za školarinu. Pored svih tih troškova, visoka cena za prijavu na prijemni je dodatno opterećenje. A ako ne prođem na prijemnom, tu nimalo beznačajnu sumu niko mi neće vratiti. Dosta mojih drugova želi da polaže prijemni na dva fakulteta, kako bi imali više šansi da se upišu, pa je to trošak koji dostiže trećinu plate jednog roditelja – kaže maturantkinja Ana Marković.

Budući studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu moraće za troškove konkursa da izdvoje 6.000 dinara, farmacije 7.000 dinara, FON-a od 4.000 do 7.000 dinara zavisno od smera.

Fakultet organizacionih nauka čak je organizovao i probni prijemni ispit, a svi studenti koji žele ranije da provere svoje znanje moraće da izdvoje 2.800 dinara.

Za grešku 1.000 dinara

Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu već nekoliko godina praksa je da kandidati, čiji su lični podaci i podaci o uspehu u srednjoj školi eventualno pogrešno uneti u listu prijavljenih kandidata, mogu da podnesu prigovor Centralnoj komisiji, ali za podnošenje žalbe moraju da plate 1.000 dinara

Budući brucoši Poljoprivrednog fakulteta moraće na račun ove ustanove pre polaganja prijemnog da uplate 8.240 dinara

– U tu cenu uključena je priprema studenata koja se na našem fakultetu organizuje vikendom. Jasno mi je da svi koji žele da upišu naš fakultet neće dolaziti na pripremu, ali nismo mogli da pronađemo drugo rešenje. Pripremna nastava još je u toku, tako da nije ni sada kasno da se priključe – kaže za “Blic” prof. Nebojša Ralević, dekan Poljoprivrednog fakulteta.

Kako tvrde na fakultetima na cenu prijemnog ispita utiče i to da li je potrebno iznajmiti dodatni prostor, plaća se i štampanje testova, rang-lista, treba platiti dežurstvo profesorima i drugom osoblju. Očigledno je većina fakulteta upis budućih brucoša videla kao još jednu šansu da zarade dodatan novac.

U Ministarstvu prosvete i nauke kažu da se ne može sve propisati zakonom i da je ovo pitanje morala.

– Cene koje su fakulteti odredili jesu neprimerene. Fakulteti bukvalno sve naplaćuju studentima, jer treba izdržavati ogromnu administraciju. Bukvalno na fakultetima danas imamo na 100 nastavnika još toliko ljudi zaposlenih u administraciji. To niko ne može da finansira. Insistirao sam na tome da se definiše da li to što država uplaćuje za budžetske studente podrazumeva i polaganje prijemnog ispita. Fakulteti se oglušuju i dalje naplaćuju svima prijemni – revoltiran je prof. Radivoje Mitrović, pomoćnik ministra prosvete zadužen za visoko obrazovanje.

BLIC

Студенти који су завршили студије на Универзитету у Београду (УБ), а на дипломе чекају дуже од две године, ускоро ће добити тај документ, јер је овог тренутка неколико хиљада диплома на потпису код ректора Бранка Ковачевића.

Ректор Ковачевић, кога ће на тој функцији 1. октобра заменити Владимир Бумбаширевић, казао је Танјугу да нешто више од 10.000 сада већ бивших студената „болоњаца“ чека на диплому, коју су стекли по новом, реформисаном закону о високом образовању.

На потпис чекају дипломе са десетак факултета, рекао је Ковачевић и навео да је до застоја дошло из техничких разлога, јер факултети, како каже, нису имали адекватан информациони систем ни електронску комуникацију са Ректоратом и ковницом новца, где се дипломе штампају.

Према његовим речима, негде има и немара, а нове дипломе до сада је добио незнатан број академаца, највише студената ЕТФ, који је раније поцео да издаје ту исправу.

Нове дипломе имају вишестепену заштиту попут пасоша, личне карте или новчанице евра.

Издавање диплома кошта исто на сваком факултету – 5.000 динара, али се уверење о дипломирању, које се одмах добија, различито наплаћује, од 600 до 3.000 динара. За пријаву за неко радно место, уверење не може бити старије од шест месеци.

РТВ

Градоначелник Новог Сада Игор Павличић донео је одлуку о награђивању ученика који су у школској 2011/2012. години били високопласирани у такмичењима и смотрама које организује Министарство просвете Србије.

Како се наводу, сви ученици који су освојили прво место добиће од Града 7.950 динара, они који су освојили друго место 6.626 динара, а за освојено треће место из буџета Града биће издвојено 5.301 динар.

Ученици музичких и Балетске школе награђују се за освојена прва места, а ученици који су освојили награде у такмичењу хорова, оркестара и спортских екипа, награђују се само за освојено прво место и то у висини треће награде за појединачне наступе.

РТВ