Правна питања и одговори

У акцији „Мрежа“, спроведеној крајем седмице широм Србије, преконтролисано је више од 500 основних и средњих скола. Код 50-ак особа, које су ухапшене у близини школа, пронађени су наркотици, приведено је 6 нарко дилера, а 7 директора школа под сумњом је због повезаности са њима. У Теми дана истражили смо колико је лако доћи до дроге и колико су деца заштићена од те пошасти, када је реч о школама у Војводини.

Ученици које смо срели на улицама Новог Сада имају исте одговоре. Кажу да су видели вршњаке како у близини школског дворишта конзумирају лаке дроге, али тврде да нису видели дилере. Директор Средње машинске школе у Новом Саду Милош Мазалица каже да у тој школи није било притужби родитеља и деце. Ипак, он се слаже са тим да је дрога све доступнија и истиче да је готово немогуће контролисати велики број ученика. „Дилери су добро увежбани у дистрибуцији опијата, тако да ми са нашим скромним обезбеђењем њима не можемо доскочити. Имамо једног полицајца на две школе, који мора да брине о безбедности 3 хиљаде ученика“.

„Иако је ситуација у школама у покрајини нешто боља, може се рећи да је генерално дрога лако доступна ученицима“- изјавио је за Радио Нови Сад начелник школске управе за Јужнобачки и Сремски округ Петар Виђикант. Он тврди да су често имали дојаве. „До сада смо имали приличан број дојава из основних и средњих школа о људима који злоупотребљавају свој положај и користе одређене пропусте у Закону да на најгори могући начин дођу до ученика. Оно најнепријатније било је да се, и после упозорења органа полиције и њиховог хапшења, та њихова активност настављала“, закључује Виђикант.

У акцији полиције у Сомбору у околини школа откривена је само мања количина од оне о којој се, незванично,може чути од самих ученика и родитеља. О томе говори начелник Севернобачког и Западнобачког округа Боривој Станичков. „Сви ми знамо да нам се дилери „мувају“ око школа, али само друштво не чини довољно да се то спречи“.

Драгана Ћорић из новосадског удружења “Родитељ” сматра да дроге никада нису биле толико доступне, али још више узнемирава то што је забринутост родитеља све мања. „У многим школама организовали смо предавања о штетности дроге. Међутим, иако смо позвали све родитеље-појавило их се у просеку петоро.“

У удружењу апелују на родитеље да прате понашање своје деце и да се обрате за помоћ чим примете прве симптоме узимања психоактивних супстанци, попут избегавања комуникације и агресивности.

РТВ

Da bi razvijala intelektualne sposobnosti deca treba da skaču, vrte se, trče i što više se igraju. Posle dve nedelje mališani zaborave 80 odsto naučenog na časovima

Rana stimulacija dece je ključna za kasnija postignuća

Kad porastem biću…

KLIKERI, lastiš, između dve vatre i žmurke danas nisu zanimljivi deci, a celog prošlog veka generacije su odrastale na ovim igrama. I baš one, tvrdi dr Ranko Rajović, autor Tesla sistema učenja, važne su za razvijanje intelektualnih sposobnosti kod dece. Roditelji, kaže, od prvog dana kada donesu dete iz porodilišta nesvesno prave grešku za greškom.

Od sedenja, sputavanja dece koja bi da skaču, vrte se, trče, u mozgu se ne razvija dovoljan broj veza između nervnih ćelija (sinapsi), pa devojčice i dečaci imaju manji intelektualni kapacitet.

– Pre 15 godina dokazano je da intelektualne sposobnosti zavise od broja sinapsi. Ranije se mislilo da se one stvaraju isključivo pre rođenja, a onda je utvrđeno da se 50 odsto sinapsi razvija do pete godine, 75 odsto do sedme, a sve do 12 godine. Posle toga više ne možemo da utičemo na inteligenciju deteta – objašava Rajović, inače izvršni direktor MENSE.

LAKŠE DO ODGOVORA TREĆI deo ovog programa posvećen je razvijanju funkcionalnog znanja – povezivanja naučenog i razmišljanja. Deca stvari analiziraju, promišljaju i koriste veće površine mozga kada razmišljaju. Samim tim brže i lakše dolaze do odgovora.

– Zato je stara navika da decu ne treba stimulisati pre prvog razreda potpuno pogrešna. Ne treba propuštati taj period, jer je rana stimulacija ključna za kasnija postignuća deteta.

U prvoj fazi Tesla sistema učenja (NTC) kod dece se kroz igru podstiče moždani razvoj. Ovaj program, inače, ušao je u mnoge vrtiće i škole u gotovo svim gradovima u Srbiji. Oko 6.000 učitelja bilo je na NTC seminarima. Po programu čiji je Rajović autor uče i deca u Sloveniji, Hrvatskoj, Češkoj, Norveškoj, Švajcarskoj, Italiji, Mađarskoj… Uskoro će ga primenjivati i u Meksiku, Brazilu, Novom Zelandu, Kanadi i Južnoj Africi.

Rajović kaže da deca kroz ovaj program zavole školu i učenje shvate kao igru. A za sve posledice roditeljskih i grešaka nastavnika, objašnjava, postoje i medicinska objašnjenja.

– Prvu grešku pravimo čim dete iznesemo iz porodilišta. Devojčice stavimo u potpuno roze, a dečake u plave sobe – navodi samo jedan od primera naš sagovornik. – Prva stimulacija razvoja sinapsi dolazi od kontrasta. U sobi mora da postoji više boja. Čim dete prohoda, roditelji ga sputavaju u kretanju, ne daju mu da trči, skače, vrti se. I time sprečavaju stimulativne aktivnosti

Rajović objašnjava da su ljudi i evoluirali zahvaljujući uspravnom hodu. U sadašnjoj tački evolucije prestali smo da se krećemo, najveći deo dana sedimo i mozak dobija manje stimulacija i to u važnim regijama, što ostavlja posledice i na fizički razvoj. Primer je što danas 60 odsto, a u nekim gradovima i više od 70 odsto dece ima ravna stopala

– Do pre dve decenije taj procenat kretao se između 10 i 14 odsto i nije rastao. Toliko je genetski preodređeno, a svi ostali imaju razvojne smetnje. Isto je i sa smetnjama u govoru, čitanju, koncentraciji – objašnjava Rajović. – Neka deca su jednostavno postala nesposobna za učenje. Dete se ne kreće, mozak dobija manje impulsa i tako nastaje problem. Tu roditelji treba da forsiraju motoričke igre, u kojima deca skaču, hvataju loptu, preskaču vijaču…

Ova prva faza, razvoj mozga, predviđena je za predškolski uzrast. Za školarce je razvoj sposobnosti učenja.

– Deca kod nas i u Evropi uče reproduktivno, čitaju više puta, ponavljaju i tako zapamte. Posle samo dve nedelje, međutim, zaborave čak 80 odsto naučenog – navodi Rajović. – Ali već od trećeg razreda deca imaju toliko gradiva da ne mogu sve da stignu da ponove. Onda kada treba da odgovaraju, znoje im se dlanovi, lupa im srce, dožive pravi akutni stres i to se ponavlja u proseku jednom u deset do 15 dana. Mozak reaguje na akutni stres tako što dete postepeno počinje da mrzi školu. Tako dolazimo do podatka da 30 odsto dece već od trećeg osnovne ima otpor prema školi.

Zato „Tesla“ uz pomoć 12 tehnika pomaže deci da uče kroz igru i da školu shvate kao kviz i igraonicu. Tehnike im pomažu da angažuju veće površine mozga i tako lakše savladaju zahteve.

Večernje novosti

Улаз у Земунску гимназију за ученике и професоре од данас је могућ само уз електронске идентификационе картице. Повод су бројне непријатности које су угрожавале безбедност ученика и запослених.

После бројних непријатности које су угрожавале безбедност ученика и запослених, Земунска гимназија одлучила је да уведе електронску контролу. Тако улазак ђака и професора у зграду од данас неће бити могућ без идентификационе картице.

Осим безбедности, биће то, кажу, и својеврсна контрола рада професора. Постављање читача и штампање картица обезбедила је школа.

Гимназија је на ободу парка и нема ограду. Има портира, али са 1.300 ђака, 200 стотине професора и великим бројем родитеља који свакодневно долазе у школу, немогуће је, кажу, све контролисати. За овај корак су се одлучили после догађаја који је све шокирао.

„Конкретан повод је упад ученика из других школа на наш час, где је ученик питао да ли постоји Петар Петровић и када се то дете јавило, он је пред целим одељењем скинуо доњи веш и истрчао из школе“, објашњава директор Земунске гимназије Милош Бјелановић.

Дешавало се, кажу и да непознати младићи уђу у учионицу која је празна, па да кроз прозор побацају јакне и мобилне телефоне ученика. Било је и покушаја крађе дневника.

„Било је и тога да су у нашим тоалетима некада особе за које не знамо шта ту раде, до тога да неко залута мислећи да је ово болница“, каже психолог Љубица Јеленковић.

Кад се такви инциденти десе, тешко се поново успоставља радна атмосфера. Картице су обрадовале само појединце, неки ученици кажу да више неће моћи тек тако да беже са часова.

Сваки потез који доприноси безбедности је добородошао – кажу надлежни.

„Видећемо како ће то да се покаже и мислим да то треба да буде анализирано, па ћемо да видимо. Мислим да може да буде пример за друге школе. Једна од акција која је на неком путу је увођење униформи за све ученике у школама“, каже Велимир Тмушич из Републичке инспекција Министарства просвете.

Предлог је да у општинама свака школа има своју боју униформе и свој амблем. Тако ће се, кажу, не само лакше видети ко је ученик одређене школе, већ ће и одевање бити примерено школи и учењу.

РТС

РТВ

Да ли ће и када национална стратегија обраовања наћи у скупштинској процедури остаје отворено питање. Међутим, њен основни циљ је да се у периоду од 2012. до 2020. године број високообразованих између 30 и 35 година са 20 повећа на 40 одсто.

Уколико буде усвојена, национална стратегија образовања у школски систем требало би да уведе бројне новине.

Од тога да школе треба да раде само у једној смени, иновацију плана и програма, увођења стручне и опште матуре до бројних измена у образовању и школовању на факултетима.

Иако постоје различити ставови о стратегији, већина оних који су расправљани о том битном документу, сматра да је реално постављена.

Стратегија се односи на целокупно образовање. Од тога да се деца већ са 3 или 4 године укључују у предшколске установе, преко увођења додатних ваннаставних активности у основне школе, до тога да средњошколско образовање постане обавезно.

Када ће се у скупштини расправљати о усвајању националне стратегије образовања, још увек се не зна, као ни то да ли ће бити решен новонастали јаз између државних и приватних факултета.

Проблем је у томе што је новом стратегијом предвиђено да студенти приватних факултета могу да конкуришу за смештај у дому и исхрану у мензи, као и увођење суфинансирајућег статуса где би држава делимично финансирала и студенте на државним и приватним непрофитним факултетима, што поједини оцењују као фаворизацију тих приватних институција.

РТВ

ОЏАЦИ

Како да деца прихвате своје вршњаке са сметњама у развоју, био је један од пројектних задатака инклузије малишана са посебним потребама

Пројекат је дао и прве резултате.