Правна питања и одговори

Ministarstvo prosvete zabranilo proslave završetka osmoletke u ugostiteljskim objektima, profesori hvale, đaci žale. Deo direktora smatra da je zabrana zakasnila, jer su lokali već zakupljeni

KRAJ osnovne škole mali maturanti ubuduće neće slaviti u kafanama, hotelima i drugim ugostiteljskim objektima. Mesto za maturske žurke biće školska dvorišta, svečane i fiskulturne sale.

Poslednje zvono za okupljanje svršenih osnovaca u lokalima stiglo je iz Ministarstva prosvete, koje je svim osnovnim školama u Srbiji poslalo uputstvo o organizovanju proslava. Njime je propisana obaveza da se sva maturska slavlja priređuju isključivo u školskim objektima.

– Direktorima je uputstvo prosleđeno pre tri dana i očekujemo da ga se pridržavaju sve škole – kaže Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete. – To nije iznenađenje, jer smo ovakav ishod najavljivali još od septembra. Kafane i drugi objekti, u svakom slučaju, nisu primereni za okupljanje dece. Iza ove odluke stoji veliki deo javnosti i roditelja.

SPREMNO PRAVILO I U NOVOM ZAKONU ZABRANU proslavljanja matura u ugostiteljskim objektima predviđa i novi zakon o osnovnim školama, koji čeka na usvajanje. Ovo pravilo, prema predloženim propisima, važiće i za organizovanje dana škole, državnih praznika, Nove godine i drugih proslava.

Odluku države da ukine okupljanje četrnaestogodišnjaka u kafanama i hotelima pozdravio je i Forum beogradskih gimnazija, ali i pripretio prijavama direktorima koji ne raskinu aranžmane sa ugostiteljima.

– Primerenije je i lepše da malu maturu deca proslave tamo gde su provela osam godina – kaže Milka Boškov, direktorka OŠ „Kralj Petar Prvi“ iz Beograda. – Deca će biti bezbednija, što nam je svima najvažnije, a i proslave će biti jeftinije.

Iako većina roditelja i pedagoga podržava novo rešenje, postoje i oni koji smatraju da bi bilo bolje da je uputstvo doneto ranije.

– Naši osmaci kraj osnovne škole proslaviće u školskom dvorištu – kaže direktorka beogradske osnovne škole „Jovan Miodragović“ Maja Marković. – Uputstvo smo dobili i postupićemo po njemu. Deca su, međutim, razočarana, jer su se pripremila na nešto drugačiji scenario mature.

O mestu maturske žurke đaci različito misle, ali je većina na strani restorana i diskoteka. Njihov najjači argument je da je reč o tradiciji koju ne bi trebalo menjati.

Protiv novog rešenja oglasio se deo direktora škola, ističući da je naređenje o maturi stiglo kasno, jer su već sklopljeni aranžmani sa ugostiteljima. Ove primedbe u Ministarstvu prosvete odbijaju i ističu da se zabrani matura u kafanama protive samo direktori koji sklapaju paktove sa restoranima, kako bi uzimali novac.

Večernje novosti

 

Student Stefan Vlajković uspeo da prevari Fond za mlade talente, ali ne i švajcarske profesore – nije prošao prijemni ispit. Policija raspisala potragu za njim, ali on se još krije

STEFAN Vlajković, student koji je falsifikovao dokumente Fizičkog fakulteta u Beogradu, uspeo je da prevari Fond za mlade talente, ali ipak ne i Tehnički institut u Cirihu, iako se predstavljao kao njihov doktorand. Stefan je na osnovu krivotvorenog dokumenta da je dobio 25 desetki na Fizici „zaradio“ stipendiju od 7.000 evra za školovanje na prestižnom švajcarskom institutu, ali tamo nikada nije položio prijemni!

Fizički fakultet tražio je proveru njegovog statusa na doktorskim studijama i dobio iznenađujući odgovor.

– Stefan je samo polagao prijemni, ali nije prošao njihov test – kaže za „Novosti“ prof. dr Ivan Dojčinović, prodekan Fizičkog fakulteta, koji je prevaru i otkrio. – Profesor Hans Jakob Vorner nas je obavestio da Stefan nikada nije pohađao doktorske studije ovog prestižnog univerziteta.

Stefanova prevara, inače, teško da bi bila otkrivena, konstatuje Dojčinović, da se nije pojavio u medijima sa projektom „prvog srpskog satelita“:

– Kada smo videli da priča o projektu u koji je uključena i NASA i da javno traži sponzorstva za taj satelit, bilo nam je sumnjivo.

Fizički fakultet podneo je prijavu protiv Stefana Vlajkovića zbog krivotvorenja dokumenata, a beogradska policija raspisala je i potragu za njim. Sumnja se da se ovaj mladić krije u Srbiji, ali i da je pokušao da pređe granicu.

Večernje novosti

 

БЕОГРАД – Заштитник грађана Саша Јанковић утврдио је да је Школска управа Јагодине поступила супротно уставном начелу одвојености цркве од државе и правима детета тако што је ученике позвала на организовани дочек црквених великодостојника 16. октобра прошле године и показну вежбу МУП-а

.

Како је наведено, омбудсман је утврдио да је Школска управа школама у својој општини упутила допис да се недеља, 16. октобар 2011. године, прогласи радним даном, а ученици позову на организовани дочек црквеног великодостојника.

Нарушена безбедност

У саопштењу је наведено да су, у времену предвиђеном за спровођење наставе, а супротно закону и Конвенцији о правима детета постављеним циљевима образовања, школе у Јагодини организовале долазак деце и на показну вежбу јединице МУП-а, без претходне провере безбедности и сигурности деце и ученика.

Подсетимо, 16. октобра 2011. године приликом посете патријарха СПЦ Иринеја Јагодини, тај дан, иначе недеља, проглашен је за радни, а деца из основних и средњих школа изведена су на улице да поздраве патријарха. Дан касније, 17. октобра, током показне вежбе Противтерористичке јединице МУП-а на Градском стадиону у Јагодини лакше су повређена 23 основца и две учитељице.

На основу утврђених недостатака у раду Школске управе Јагодина, заштитник грађана је препоручио Министарству просвете и науке да свим школским управама у Србији упути обавештење о процедури организовања ваннаставних активности ученика. То подразумева пуно поштовање безбедности, сигурности, права и слобода детета и циљева образовања, те претходну сагласност Министарства и услов да се не ремети редован процес наставе.

Инспекција неупућена

Заштитник грађана је Министарству просвете препоручио и спровођење поступка утврђивања одговорности руководилаца основних и средњих школа у Јагодини за организовање одласка ученика на показну вежбу јединице МУП-а, као и да се копије акта са препорукама заштитника грађана доставе свим основним и средњим школама у Јагодини. Министарство просвете и науке у обавези је да у року од 60 дана обавести заштитника о поступању по препорукама.

Начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић за „Правду“ каже да од овог тела још нико није затражио да се утврди да ли је у „случају Јагодина“ било кршења правилника.

– Нисам упознат са свим детаљима које је омбудсман утврдио, али ћемо испитати све евентуалне неправилности школских одбора у Јагодини. Календар ваннаставних активности школа у Србији одобрава Министарство просвете и уколико је било неких пропуста, инспекција ће реаговати – каже Тмушић.

Управа без коментара

– Немам коментар на саопштење омбудсмана. Сматрам да Школска управа у Јагодини није прекршила закон и да није крива. Када будем добио препоруку од Министарства просвете, проследићу је школама – рекао је кратко начелник Школске управе у Јагодини Живота Старчевић.

С. А.

 

Roditelji sve teže izdvajaju novac za putovanja đaka

Kriza se oseća i kad su u pitanju đačke ekskurzije. Iako su ta putovanja srednjoškolcima često prvi olazak u inostranstvo, a mlađima jedini način da upoznaju svoju zemlju, roditelji sve teže namiču novac za njih. Za jednog srednjoškolca treba odvojiti celu platu.

Ne treba da čudi što se sve manje đaka prijavljuje na ekskurzije. Tako, na primer, od 34 učenika drugog razreda Ekonomske škole u Zaječaru, odeljenje turistički tehničar, ekskurziju početkom oktobra može da priušti samo njih sedmoro. I tu je početak ove, po đake, tužne priče, jer ukupno iz pet odeljenja Ekonomske škole od 140 učenika na ekskurziju bi išlo samo njih 50 – jedva jedan autobus! Jasno je i zašto. Za pet dana u Pragu, od toga jedan u Beču, treba izdvojiti 35.800 dinara, uz to dodati još 3.000 dinara za dnevnice profesora, a platežna moć Zaječaraca nije za pohvalu – ima roditelja koji zarađuju 10.000 dinara mesečno.

CENE NEREALNE

Iako se ovaj višednevni izlet do Praga plaća u 14 rata, Marina Trandafilović, majka jednog deteta koje bi išlo na ekskurziju, kaže da je to zadovoljstvo veoma skupo.

– Obećali smo ćerki da će ići u Prag ukoliko se prijavi dovoljan broj dece. Ali, mislim da je moglo da se pronađe neko jeftinije rešenje jer je za naše uslove života ova ekskurzija luksuz – kaže Marina Trandafilović.

Profesor Dragan Petrović, predavač na svim ekonomskim grupama, kaže za “Blic” da su cene ekskurzija nerealne.

– Pojedine agencije specijalizovale su se samo za ovu oblast i žele da se na brzinu obogate. Ali ne verujem da će imati velike koristi od toga – primer su sedmoro prijavljenih učenika iz mog odeljenja. Očekujem da ćemo u dogovoru sa agencijom umanjiti cenu za oko 7.000 dinara, što je opet puno jer roditelji većine učenika nemaju para da svojoj deci priušte izlet u inostranstvo na nekoliko dana – kaže Petrović

A cene đačkih ekskurzija variraju od agencije do agencije. Slična ekskurzija kod “Oktopod travela” prošle godine koštala je 265 evra pet dana u Pragu sa polupansionom.

– I ove godine cene će ostati na nivou prošlogodišnjih – kaže za “Blic” Vojka Bošković iz te agencije, dodajući da su u cenu uračunati i svi propratni događaji, izlasci, izleti.

Ekstra troškove imaju maturanti, odnosno njihovi roditelji. Osim ekskurzije koja im je poslednja zajednička, te bi trebalo da bude nezaboravna, uz taj trošak (dok se otplaćuje ekskurzija), udar na budžet je i priprema za matursko veče.

Uprkos svim troškovima, ekskurziju ne treba propustiti i zbog njenog edukativnog karaktera. S tim se slaže i Marina Bunčić, školski psiholog.

– Osim druženja i zabave, važno je da dete vidi i upozna nešto novo, i da to uporedi sa svojim prethodnim iskustvima, odnosno sa onim što je do tada učilo u školi – kaže Bunčićeva, dodajući da su ta putovanja takođe važna i zbog toga što većina srednjoškolaca po prvi put vidi inostranstvo.

SKUPI I IZLETI

O tome gde će đaci na ekskurziju odlučuje savet roditelja i direktor, kaže za “Blic” Savić Minić, direktor Pete beogradske gimnazije.

– Od ponuda na tenederu izabaremo najpristupačniju, glasanjem, i u suštini niko od roditelja se ne buni. Tako su u oktobru prošle godine maturanti boravili sedam dana na severu Italije za 319 evra sa polupansionom. Sada razmatramo ponude za narednu školsku godinu i mislim da se cena ekskurzije za maturanete neće mnogo razlikovati od prošlogodišnje – objašnjava Minić.

Roditelji se žale i na to da su jednodnevne ekskurzije skupe, kreću se od 1.500 do 2.500 dinara.

I ne završava se priča uplaćivanjem ekskurzije, u dodatne troškove spada i vađenje pasoša, neretko, srednjoškolci nemaju ovaj dokument pa je tu dodatnih 2.500 dinara. Uz to, đaku treba dati i džeparac, što je još 5.000 do 10.000 dinara, i kada se sve sabere, ode više od jedne prosečne plate na ekskurziju, ko ima sreće da ima prosečnu platu. Troškova puno, a uživanja, kako za koga. Za roditelje ne sigurno.

Šta koliko košta

Nije lako izdvojiti, na primer, 289 evra za šestodnevnu ekskurziju po Italiji. Ali, kada se to uradi, đak srećan, a roditelj se obično pita šta njegovo dete dobije za te pare? Vojka Bošković iz „Oktopod travela“ napravila je kalkulaciju i objasnila nam gde ode skoro 290 evra.

– Prevoz iznosi 75 evra, a smeštaj u hotelu uz polupansion staje 125 evra. Vodiča roditelji plaćaju 14 evra, lekara šest, osiguranje pet evra. Za raznorazne gratise ode 14 evra, a na ulaznice za diskoteke 15 evra. Ostale ulaznice za muzeje i slične ustanove koštaju 15 evra, i na kraju agencija zaradi od 10 do 20 evra po đaku – kaže ona.

BLIC

Kako sve pljačkaju kademce

Pored toga što zarađuju na školarinama, pojedini fakulteti na ime „sitnih troškova” i administrativnih usluga po studentu uzmu dodatnih 25.000 dinara

U Srbiji znanje sve više košta

BEOGRAD – Čerupanje!

Fakulteti na Beogradskom univerzitetu studentima osim znanja nude i obavezan cenovnik akademskih usluga, pa se događa da na „sitne troškove” oni daju više od 25.000 dodatnih dinara godišnje.

Samofinansirajući studenti, pored školarine, koja se na fakultetima kreće od 45.000 do čak 240.000 dinara, moraju da plaćaju i razne potvrde, obrasce i dokumenta, pa čak i ono što je zakonom oslobođeno takse.

– Problem je što studenti ne znaju koje su sve usluge namirili plaćanjem školarine, jer ona nije transparentna. To ostavlja prostor fakultetima da naplaćuju razne usluge koje bi trebalo da budu besplatne. Tako neki uzimaju novac za prijavu ispita i od budžetskih studenata, za uverenje o statusu i promeni predavača, što bi moglo da se podvede pod koruptivnu radnju – objašnjava Milan Krstić, student prorektor Beogradskog univerziteta.

Različiti fakulteti dovijaju se na različite načine kako bi dopunili svoj budžet, pa se među stavkama koje naplaćuju nalaze i heftanje obrazaca, sveske za polaganje kolokvijuma, uvid u ocene i propušteni časovi vežbi.

– Odraše nas! Samo prijava ispita košta 350 dinara, ako uplaćuješ posle roka 900, a svako prijavi bar tri ispita u roku. Mi plaćamo čak i sveske za polaganje kolokvijuma, koje koštaju 60 dinara, tako da se nakupi dosta para – kaže jedan student Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Usluge koje se naplaćuju, a oslobođene su taksi

♦ Prijava ispita za studente na budžetu od 200 do 2.500*

♦ Prijava ispita na masteru do 5.000

♦ Uverenje o statusu 20 do 500

♦ Promena predavača do 2.300

*cene su izražene u dinarima

 

Šta plaćaju

 

♦ Školarina od 45.000 do 240.000*

♦ Knjige (komplet na FON za prvu godinu studija košta 16.000)

♦ Diploma do 12.000

♦ Duplikat indeksa 6.000

♦ Promena podataka do 1.000

♦ Uvid u ocene do 1.500

♦ Poništavanje ispita do 2.000

♦ Heftanje – 5

♦ Sveske za kolokvijume – 60 po komadu

♦ Propušten čas vežbi – 200

♦ Promena smera ili odseka – 6.000

♦ Uverenje o položenim ispitima – 700

♦ Ispisivanje sa fakulteta do 1.000

*cene su u dinarima

Kurir