Правна питања и одговори2019-01-09T22:42:40+01:00

ПРВИ МАЈ У СРБИЈИ ПРВИ ПУТ ОБЕЛЕЖЕН 1893.ГОДИНЕ

Međunarodni praznik rada

Prva prvomajska proslava u seoskim sredinama u Srbiji bila je u selu Dubona, kod Mladenovca dve godine kasnije

Karanfil

– Širom sveta obeležava se Međunarodni praznik rada, Prvi maj. Taj praznik je ustanovljen u znak sećanja na taj dan 1886. godine, kada je više desetina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme.

Organizatori protesta su zahteve prethodno uputili poslodavcima i vlastima tražeći da ih ispune do 1. maja 1886. godine.Kao odgovor tim zahtevima usledila je represija, i u sukobima sa policijom bilo je žrtava i ranjenih na obe strane. Sedmorica sindikalnih aktivista osuđeni su na smrt.

Drugi kongres Radničke internacionale, odlučio je da se od 1890. godine 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. veka i početkom 20. dobilo masovne razmere.

Prvi maj u Srbiji obeležen je 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu. Prva prvomajska proslava u seoskim sredinama u Srbiji bila je u selu Dubona, kod Mladenovca dve godine kasnije.

Iako se praznik rada obeležava širom sveta i u mnogim zemljama je praznik, on je najmasovnije, na najvišem nivou, kao jedna od centralnih državnih manifestacija obeležavan u socijalističkim zemljama, kada su održavane parade i slične manifestacije.

Poslednjih godina, prvomajski protesti ponovo dobijaju vidove protestnih okupljanja nezadovoljnih, mada su u negdašnjim socijalističkim zemljama izgubili na masovnosti. U Srbiji i regionu vremenom se ustalila praksa izlaska u prirodu na taj dan na prvomajski uranak.

Prema Zakonu o državnim praznicima, prvomajski praznik se u Srbiji neradno obeležava dva dana.

КURIR

30.04. 2012.|Категорије: Актуелно|

ДОГРАЂЕНА ШКОЛА У НОВОМ ПАЗАРУ

Otvaranje-skole.jpg

Отворен дограђени део Основне школе „Рифат Бурџевић Тршо“ у Новом Пазару. У новим просторијама наставу ће похађати 720 ђака у обе смене. Образовање нових кадрова нема смисла ако они сутра не буду имали посао, рекао министар просвете и науке Жарко Обрадовић у Краљеву.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић отворио је у Новом Пазару дограђени део Основне школе „Рифат Бурџевић Тршо“, који ће омогућити да 720 ђака похађа школу у две смене.

Неопходна веза факултета с привредом

Образовање нових кадрова нема смисла ако они сутра не буду имали посао и зато је од стратешког интереса и Машинског факултета у Краљеву и свих других високошколских установа да остваре контакт са привредом, рекао је министар науке и просвете Жарко Обрадовић приликом обиласка једине високошколске установе у Краљеву.

Овај факултет је пре месец дана добио акредитацију за основне студије грађевинског инжењерства, једине на ширем простору централне Србије. „Једна је ствар да је то једини факултет овог смера у ширем окружењу, а друга где се ће се та деца сутра запослити. Зато је неопходна веза са привредом“, рекао је министар Обрадовић.

Обрадовић је рекао да су у протекле четири године завршене две школе у Новом Пазару, трећа се гради, отвара се Студентски ресторан, а 1. октобра почиње и изградња Студентског дома у том граду.

„Нећемо стати на томе, јер је Нови Пазар град у коме има велики број младих људи, а с обзиром да је образовање потребно, нужан услов је изградња нових школа“, напоменуо је Обрадовић приликом отварања школе, коме је присуствовао и министар рада и социјалне политике Расим Љајић.

Министар је навео да ће се средства за то бити обезбеђена било из републичког буџета или кредита, јер, како је рекао, мора се направити мрежа школа која одговара демографској ситуацији и потребном развоју Републике Србије.

Изградња дела школе финансирана је у оквиру прве фазе Програма „Модернизација школа“ Министарства просвете, из средстава зајма Европске инвестиционе банке. Израду пројекта обезбедило је и финансирало Министарство науке и просвете, а инфраструктрурне радове град Нови Пазар.

Дограђени део школског објекта површине је 1.342 квадратних метара, а састоји се од две етаже и обухвата учионице, оставе за опрему, специјализоване учионице и санитарне просторије.

Објекат је пројектован према савременим стандардима, узимајући у обзир безбедност и похађање наставе особа са инвалидитетом.

У оквиру постојећег објекта школе извршена је комплетна реконструкција санитарних просторија, а вредност завршених радова износи око 900.000 евра без ПДВ-а.

Школа је опремљена намештајем, наставним средствима и училима, аудио, видео и рачунарском опремом у вредности од око 200.000 евра.

РТС

30.04. 2012.|Категорије: Актуелно|

И ПОСЛЕ СТУДИЈА – ПРОМЕНА ПРОФЕСИЈА

У блиској будућности свако ће у току радног века морати да промени неколико професија, па је за данашње студенте важно да, када дипломирају, не мисле да су за читав живот завршили са образовањем, један је од закључака конференције министара образовања у Букурешту.

За младе људе пресудно је да су свесни тога и да још током школовања науче да решавају проблеме, а да учење напамет избегавају, рекао је Танјугу државни секретар Министарства просвете и науке Радивоје Митровић, по завршетку конференције.

Цео европски простор, како каже, тренутно је највише концентрисан на квалитет високог образовања, мобилност студената и заједнички оквир квалификација, који људима треба да омогући кретање приликом запошљавања, без икаквих препрека.

То значи да универзитети и државе које не понуде квалитетно образовање неће бити интересантни чак ни за најближе окружење, рекао је Митровић.

„Ако студент послуша један, два семестра на пример у Загребу, и када се врати, ако не можеш да му то признаш, онда нема мобилности“, рекао је Митровић.

Он сматра да је управо признавање звања и квалификација стечених на другим универзитетима током привременог боравка, изазов који очекује све земље Болоњске декларације.

Образовање се, како каже, доживљава као шанса и један од кључних фактора за излазак целог света из кризе, па и наше државе.

„Шта је то што треба брзо мењати, да бисмо новац пореских обвезника на најбржи начин опредметили, како би држава, привреда и друштво изашли што пре из кризе“, рекао је Митровић.

У Букурешту, где је у петак завршена конференција министара земаља које примењују Болоњску декларацију, Србија је добила оцену 3,11, нижу него пре три године.

Оцењивано је 47 држава, али је много више земаља учествовало – САД, Кина, Јапан, велики број афричких и азијских земаља.

„Оцена је резултат онога што је урађено до пред крај прошле године. Зато је нижа него што би била да се сада врши оцењивање, када припремамо стратегију развоја образовања“, рекао је Митровић Танјугу.

РТВ

 

30.04. 2012.|Категорије: Актуелно|

МИНИСТАР: ШКОЛУЈЕМО КАДРОВЕ, А ПРЕДУЗЕЋЕ НЕСТАЈУ

КРАЉЕВО –

dru-obradovic_310x186

( АРХИВСКИ СНИМАК)

Министар просвете Жарко Обрадовић изјавио је данас у Краљеву да је у земљама у транзицији тешко произвести кадрове потребне привреди, зато што предузећа настају и нестају, истакавши да на нивоу средњег образовања Министарство сваке године промовише нове профиле у складу са захтевима локалних самоуправа и Националне службе запошљавања.

Волео бих да знам шта привредници заиста хоће, зато што критикују систем образовања тврдећи да не прати њихове потребе, али на питање које би образовне профиле хтели и да ли су спремни да улажу у њихово образовање, немају одговор, изјавио је Обрадовић и позвао привреднике да понуде конкретне предлоге.

Привредници немају идеју

Према речима Обрадовића, постоје и примедбе да се на нивоу високог образовања, где се програми акредитују на пет година, студенти школују без практичних знања.

„Студенти би имали праксу, када би Министарство просвете имало бољу сарадњу са привредом“, навео је Обрадовић.

Он је позвао привреднике да понуде конкретне предлоге, уместо критика, које је оценио начелним, пошто привредници немају идеју.

„То не значи да је наш систем идеалан, зато што можда по инерцији школујемо многе кадрове за које нема места, а резултат тога је да млади људи завршавају школе после којих не могу да се запосле“, навео је Обрадовић.

Он је данас у Краљеву посетио Машински факултет, који је недавно акредитован за основне академске студије за грађевинско инжењерство.

„Улога Министарства просвете и науке је да логистички помогне да факултети у Србији буду што боље опремљени и да пружају квалитетније услуге студентима“, рекао је Обрадовић, у посети Машинском факултету.

Он је изразио задовољство што Машински факултет, који је крајем марта акредитован и за основне студије грађевинског инжењерства, предњачи у реализацији међународних пројеката.

„Сада је потребно само успоставити везу између интересовања за ову високошколску установу и њених капацитета“, оценио је он и додао да је то неопходно ради успостављања бољих веза са привредом.

Од 1.100 ђака, само 40 на државном факултету

Образовање нових кадрова нема смисла, уколико млади по завршетку школовања не могу да нађу посао, навео је Обрадовић.

 

У Краљеву средњу школу сваке године заврши око 1.100 ђака, од којих је, према речима декана Машинског факултета у Краљеву Новака Недића, само око 40 имало прилику да школовање настави на државном факултету у свом граду, а сада ће места бити за још 60 академаца.

Машински факултет у Краљеву спроводи два међународна пројекта, у оквиру којих се оснивају два јединствена центра у југоисточној Европи, један за испитивање вагона, а други за брзо пројектовање производа.

У пројекат „Сервис“ Министарство науке уложило је 10 милиона евра, а толико је донирало и за санацију зграде Машинског факултета, после земљотреса прошле године.

Обрадовић је, такође, изјавио да број школа, у којима је било лажирања резултата на малој матури није 80, већ 41.

„За све што смо сагледали као проблем, Министарство просвете понудило је конкретно решење“, рекао је Обрадовић, истакавши да се то односи на пријем материјала, контролу преноса тестова, прегледање, али и изостанак контроле, што ће бити кажњено.

РТВ

 

30.04. 2012.|Категорије: Актуелно|

СТУДИРАЊЕ НА КРЕДИТ

Nova strategija

Akademcima će država davati povoljne kredite, a najbolji neće plaćati školovanje

Studiranje na kredit

BEOGRAD – Reforme iz korena!

Cilj Srbije je da u 2020. godini ima 38,5 odsto visokoobrazovanih građana. U odnosu na sadašnjih sedam odsto, ovaj plan deluje ambiciozno, ali nije nemoguć, tvrde u Ministarstvu prosvete, čiji je stručni tim napravio Strategiju obrazovanja za 2020. godinu.

Prema ovom dokumentu, koji čeka na usvajanje, najbolji akademci studiraće besplatno, a država će davati subvencionisane kredite za školarinu, koje će studenti otplaćivati po završetku studija. Takođe, predviđeno je i da studenti privatnih fakulteta mogu da konkurišu za smeštaj u domu i ishranu u menzi.

Profesor dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, kaže za Kurir da je nova strategija izuzetno važna i zbog činjenice da je poslednji dokument ove vrste usvojen posle Drugog svetskog rata.

– Moguće je da će dokument biti usvojen u toku maja – ističe Stanković. Na pitanje kako će se rangirati studenti državnih i privatnih fakulteta prilikom konkursa za smeštaj u domu i ishranu u menzi, kaže:

– Ako Vlada usvoji ovaj dokument u ovom obliku, akcioni planovi će svaku tačku strategije razviti i bliže je objasniti.

Plan za prijemne ispite

– 20-22. juna predaja dokumenata

– 25-27. juna prijemni ispiti

– do 12. jula ispit će morati da bude završen

– 5-7. septembra prijemni u drugom roku

– 14-17. septembra upis

Nova strategija donosi:

– Mogućnost studiranja tokom čitavog života

– Osnivanje doktorskih škola

– Osnivanje univerziteta trećeg doba

– Strukovni master

– Podelu po brzini studiranja

– Studiranje prilagođeno zaposlenim studentima

– Praksu u inostranstvu

Slobodna mesta i cene

Br. studenata        Samofinan.     Školarina

Arhitektonski                 175                      125                      240.000

Građevinski                    280                     120                      100.000

Elektrotehnički                410                    150                        90.000

Mašinski                          520                      20                           60.000

Rud.-geološki                  245                     50                           45.000

Saobraćajni                       300                    50                           90.000

Metalurški                          280                     20                            66.000

Matematički                         304                    91                            100.000

Hemijski                              180                    15                               78.000

Biološki                                160                    70                              80.000

Geografski                           140                  170                             80.000

Veterinarski                         150                       6                            120.000

Medicinski                             450                    50                            125.000

Stomatološki                         150                   50                             180.000

Farmaceutski                       250                    60                             136.000

Fakultet sporta                     160                     0                                147.000

Učiteljski                                285                 155                                90.000

FON                                         380                 290                                 139.000

Poljoprivredni                         630                280                                  77.000

KURIR

 

 

 

29.04. 2012.|Категорије: Актуелно|
Go to Top