Правна питања и одговори

Уједињени грански синдикати „Независност“ критиковали су данас министре Ивицу Дачића и Расима Љајића због изјава да је положај радника у Србији тежак, посебно када је реч о угрожености права на синдикално организовање.

„Незавосност“ је такве изјаве назвала „извештаченим душебрижништвом“

Синдикат је у саопштењу навео да је Влада много допринела тешком урушавању основних права из пакета међународних радних стандарда, чему су Љајић и Дачић дали „изузетан допринос“.

„Влада Мирка Цветковића је синдикална права српских радника срачунато свела на минимум на каквом нису били у последње две деценије“, пише у саопштењу.

Како се наводи, чланови „Независности“ никада нису тражили, нити ће тражити да се ухапси неки власник капитала који у улози послодавца крњи или поништва права радника, али ће тражити да се ухапси свако ко је таквом послодавцу ставио до знања да у томе има заштиту државе.

Сва кршења права радника настала су тако што је држава, влада „мање или више отворено подстицала или бар толерисала кршења синдикалних права, стварајући широко рашсирено уверење да то може да ради свако ко себи на овај или онај начин обезбеди политичку заштиту“, навела је „Независност“.

РТВ

Nakon 34 godine postojanja Medicinski fakultet u Kragujevcu okrenuo je novu stranicu svoje istorije. Od 30. marta 2012. ova ustanova nosi ime Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.

Do promene je došlo zbog značajnog proširenja delatnosti fakulteta kroz sprovođenje više programa iz oblasti medicinskih nauka, što dovodi do novog, sveobuhvatnijeg imena cele ustanove. Ovo je prilika i za podsećanje na istorijat fakulteta, njegov razvoj i promene kroz koje je tokom vremena prolazio.

Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu počeo je sa radom 9. decembra 1977. kao odeljenje Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa sedištem u Kragujevcu.

Nakon devet godina, 29. maja 1986, fakultet dobija samostalnost i nastavlja rad kao Medicinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, 1991. godine upisana je prva generacija studenata postdiplomskih studija, a 2003/2004. godine prva generacija studenata Visoke medicinske škole (sadašnje Osnovne strukovne studije).

Školske 2005/2006. godine upisana je prva generacija studenata odseka Farmacije (sadašnje integrisane akademske studije – magistar farmacije), kao i prva generacija studenata doktorskih akademskih studija, koje su uspostavljene kao prve u zemlji iz oblasti medicine.

Školske 2010/2011. upisana je prva generacija studenata integrisanih akademskih studija stomatologije čime je zaokružen proces objedinjavanja medicinskih nauka na fakultetu.

Vlada Republike Srbije promenu je ocenila kao neophodan korak u procesu razvoja fakulteta, njenom odlukom novo ime je ozvaničeno u nazivu Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.

U novu etapu svog razvoja Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu ulazi kao jedna od pet najboljih naučno-istraživačkih institucija u zemlji i najbolje rangiran medicinski fakultet, sa praksom neuobičajenom za srpsko školstvo, jer je broj studenata značajno sveden sa ciljem kvalitetnijeg rada u manjim grupama, uveden je mentorski sistem rada sa velikom pažnjom posvećenom svakom studentu, svi studenti medicine, farmacije i stomatologije upisuju se na školovanje o trošku budžeta i slično.

Takva praksa pokazala se veoma opravdanom u pogledu prolaznosti studenata i njihove dalje sudbine na tržištu rada.

RADIO CENTAR 98.3

PISA testiranje, najveće međunarodno istraživanje u oblasti obrazovanja, biće održano u školama u Srbiji od 17. aprila do kraja maja, najavila je koordinatorka PISA testiranja za Srbiju Dragica Pavlović Babić.

Testiranje se u Srbiji sprovodi četvrti put, a ove godine učestvovaće oko 5.500 đaka uzrasta od 15 godina u više od 160 srednjih, ali u jednom broju osnovnih škola. Đaci će raditi testove znanja iz tri oblasti – čitalačke, matematičke i prirodno-naučne pismenosti, a rezultati treba da doprinesu unapređenju sistema obrazovanja. Prvi put ove godine jedan broj učenika radiće testove u elektronskoj formi, rekla je Babić i istakla da će rezultati biti poznati u decembru naredne godine.

Na dosadašnjim testovima, postignuća naših učenika bila su ispod međunarodnog proseka, ali smo u prošlom ciklusu, 2009. godine, napredovali u sve tri oblasti u odnosu na prethodne. „Minimalno što bismo želeli ovoga puta je da budemo na nivou međunarodnog proseka“, rekla je Babić i navela da je nezahvalno iznositi prognoze ali da ohrabruje to što je bilo nekih promena u sistemu, doneti su pravilnici, zakoni, pokrenuta procedura za neke druge zakone. Drugo je pitanje, kako kaže, koliko su promene implementirane u nastavi i da li su bile efektivne na nivou postignuća.

PISA (Programme for International Student Assessment) testiranje u našoj zemlji od 2001. godine obezbeđuje Ministarstvo prosvete i nauke, a realizuje Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. U prvom PISA ciklusu učestvovale su 43 zemlje, uglavnom članice OECD -a, dok je testove 2009. godine radilo oko pola miliona učenika iz 74 zemlje sveta

Đaci iz Srbije su na testiranju 2009. zauzeli 43. mesto i u odnosu na ono iz 2006. godine ostvarili napredak od 41 poena u oblasti čitalačke pismenosti i po sedam bodova u oblastima matematičke i naučne pismenosti. I u odnosu na Evropu naši đaci su u nezavidnoj situaciji kao i druge zemlje regiona, izuzimajući Sloveniju.

021

Znanje sve skuplje, a para sve manje

BEOGRAD – A otkud im pare?!

Čak sedam fakulteta zatražilo je povećanje cene studiranja za oko 10 odsto.

Elektrotehnički i Šumarski fakultet već su odlučili da podignu cene, a neki su posle apela Senata Univerziteta odlučili da, kako kažu, „razmotre svoje namere“.

– Majka mi je ostala bez posla i živimo samo od očeve plate. I dosad su jedva uspevali da skupe novac za moju školarinu, i ne smem ni da pomislim šta će biti ako ona poskupi – kaže jedan od studenata Geografskog fakulteta.

Profesor Lazar Saranovac, prodekan za nastavu na ETF, rekao je da će školarina od 1. oktobra poskupeti za 11 odsto.

I na Šumarskom fakultetu ne nameravaju da se odreknu povećanja od 5.000 dinara, za koliko su se, kako tvrde, povećali troškovi.

– Odluku je doneo Savet i jedino on može da je promeni – kaže prof. Mirjana Ocokoljić, prodekan za nastavu na Šumarskom fakultetu.

Na FPN tvrde da će posle praznika odlučiti da li će izjednačiti cenu školarina za sve smerove.

Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević smatra da su zahtevi fakulteta opravdani, ali da je ipak apelovano da iz socijalnih razloga ne menjaju cene.

– Ima mnogo studenata kojima jedan ili oba roditelja ne rade i zato smo tražili da se visina školarina ne menja. Fakulteti traže povećanje školarina u okviru priznate inflacije jer zbog rasta troškova ne mogu da prežive – kaže Kovačević i dodaje da će konačna odluka o školarinama pasti 18. aprila

КURIR