Правна питања и одговори

Nakon 34 godine postojanja Medicinski fakultet u Kragujevcu okrenuo je novu stranicu svoje istorije. Od 30. marta 2012. ova ustanova nosi ime Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.

Do promene je došlo zbog značajnog proširenja delatnosti fakulteta kroz sprovođenje više programa iz oblasti medicinskih nauka, što dovodi do novog, sveobuhvatnijeg imena cele ustanove. Ovo je prilika i za podsećanje na istorijat fakulteta, njegov razvoj i promene kroz koje je tokom vremena prolazio.

Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu počeo je sa radom 9. decembra 1977. kao odeljenje Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa sedištem u Kragujevcu.

Nakon devet godina, 29. maja 1986, fakultet dobija samostalnost i nastavlja rad kao Medicinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, 1991. godine upisana je prva generacija studenata postdiplomskih studija, a 2003/2004. godine prva generacija studenata Visoke medicinske škole (sadašnje Osnovne strukovne studije).

Školske 2005/2006. godine upisana je prva generacija studenata odseka Farmacije (sadašnje integrisane akademske studije – magistar farmacije), kao i prva generacija studenata doktorskih akademskih studija, koje su uspostavljene kao prve u zemlji iz oblasti medicine.

Školske 2010/2011. upisana je prva generacija studenata integrisanih akademskih studija stomatologije čime je zaokružen proces objedinjavanja medicinskih nauka na fakultetu.

Vlada Republike Srbije promenu je ocenila kao neophodan korak u procesu razvoja fakulteta, njenom odlukom novo ime je ozvaničeno u nazivu Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.

U novu etapu svog razvoja Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu ulazi kao jedna od pet najboljih naučno-istraživačkih institucija u zemlji i najbolje rangiran medicinski fakultet, sa praksom neuobičajenom za srpsko školstvo, jer je broj studenata značajno sveden sa ciljem kvalitetnijeg rada u manjim grupama, uveden je mentorski sistem rada sa velikom pažnjom posvećenom svakom studentu, svi studenti medicine, farmacije i stomatologije upisuju se na školovanje o trošku budžeta i slično.

Takva praksa pokazala se veoma opravdanom u pogledu prolaznosti studenata i njihove dalje sudbine na tržištu rada.

RADIO CENTAR 98.3

PISA testiranje, najveće međunarodno istraživanje u oblasti obrazovanja, biće održano u školama u Srbiji od 17. aprila do kraja maja, najavila je koordinatorka PISA testiranja za Srbiju Dragica Pavlović Babić.

Testiranje se u Srbiji sprovodi četvrti put, a ove godine učestvovaće oko 5.500 đaka uzrasta od 15 godina u više od 160 srednjih, ali u jednom broju osnovnih škola. Đaci će raditi testove znanja iz tri oblasti – čitalačke, matematičke i prirodno-naučne pismenosti, a rezultati treba da doprinesu unapređenju sistema obrazovanja. Prvi put ove godine jedan broj učenika radiće testove u elektronskoj formi, rekla je Babić i istakla da će rezultati biti poznati u decembru naredne godine.

Na dosadašnjim testovima, postignuća naših učenika bila su ispod međunarodnog proseka, ali smo u prošlom ciklusu, 2009. godine, napredovali u sve tri oblasti u odnosu na prethodne. „Minimalno što bismo želeli ovoga puta je da budemo na nivou međunarodnog proseka“, rekla je Babić i navela da je nezahvalno iznositi prognoze ali da ohrabruje to što je bilo nekih promena u sistemu, doneti su pravilnici, zakoni, pokrenuta procedura za neke druge zakone. Drugo je pitanje, kako kaže, koliko su promene implementirane u nastavi i da li su bile efektivne na nivou postignuća.

PISA (Programme for International Student Assessment) testiranje u našoj zemlji od 2001. godine obezbeđuje Ministarstvo prosvete i nauke, a realizuje Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. U prvom PISA ciklusu učestvovale su 43 zemlje, uglavnom članice OECD -a, dok je testove 2009. godine radilo oko pola miliona učenika iz 74 zemlje sveta

Đaci iz Srbije su na testiranju 2009. zauzeli 43. mesto i u odnosu na ono iz 2006. godine ostvarili napredak od 41 poena u oblasti čitalačke pismenosti i po sedam bodova u oblastima matematičke i naučne pismenosti. I u odnosu na Evropu naši đaci su u nezavidnoj situaciji kao i druge zemlje regiona, izuzimajući Sloveniju.

021

Znanje sve skuplje, a para sve manje

BEOGRAD – A otkud im pare?!

Čak sedam fakulteta zatražilo je povećanje cene studiranja za oko 10 odsto.

Elektrotehnički i Šumarski fakultet već su odlučili da podignu cene, a neki su posle apela Senata Univerziteta odlučili da, kako kažu, „razmotre svoje namere“.

– Majka mi je ostala bez posla i živimo samo od očeve plate. I dosad su jedva uspevali da skupe novac za moju školarinu, i ne smem ni da pomislim šta će biti ako ona poskupi – kaže jedan od studenata Geografskog fakulteta.

Profesor Lazar Saranovac, prodekan za nastavu na ETF, rekao je da će školarina od 1. oktobra poskupeti za 11 odsto.

I na Šumarskom fakultetu ne nameravaju da se odreknu povećanja od 5.000 dinara, za koliko su se, kako tvrde, povećali troškovi.

– Odluku je doneo Savet i jedino on može da je promeni – kaže prof. Mirjana Ocokoljić, prodekan za nastavu na Šumarskom fakultetu.

Na FPN tvrde da će posle praznika odlučiti da li će izjednačiti cenu školarina za sve smerove.

Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević smatra da su zahtevi fakulteta opravdani, ali da je ipak apelovano da iz socijalnih razloga ne menjaju cene.

– Ima mnogo studenata kojima jedan ili oba roditelja ne rade i zato smo tražili da se visina školarina ne menja. Fakulteti traže povećanje školarina u okviru priznate inflacije jer zbog rasta troškova ne mogu da prežive – kaže Kovačević i dodaje da će konačna odluka o školarinama pasti 18. aprila

КURIR

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ