Правна питања и одговори

Док се већина младих Новосађана спрема за излазак у град, студент Мирослав К. (23) свако вече око поноћи долази до СУП-а на Булевару краља Петра I. Овај младић за новац чека у реду испред ове зграде, где људи проводе по целу ноћ како би ујутру што пре дошли на ред да предају папире за израду нових докумената.

Уз Мирослава, на редовима у Полицијском управи зарађује још неколико Новосађана. Ту је суграђанин који 20 динара наплаћује кувану кафу из термоса, као и момак који је спреман да отрчи по цигарете или донесе храну.

У зависности од типа документа за који чека и да ли је за једну особу или породицу, варира и ценовник. Мирослав К. за личну карту чекање наплаћује око 1.500 динара.

На идеју да за друге људе, за новац чека у реду, овај младић дошао је приликом израде његових докумената, јер га је једна госпођа замолила да узме број и чека и за њу. Убрзо је схватио да су људи вољни да ту услугу плате, па је дао оглас у којем је написао да услужно чека у реду, оставио свој број телефона и посао је кренуо.

– Сада баш има много посла, јер људи путују на летовања и требају им пасоши, па радим шест дана, односно ноћи у недељи – кроз смех прича овај студент Факултета техничких наука.

Он наглашава да не ради ништа незаконито и да пола сата пре него што његов клијент треба да се појави у СУП-у, позове га телефоном да дође и преда документа. Долазећи на радни задатак, Мирослав каже да иако не иде у луди провод, свако вече испред СУП-а неко се потруди да буде као на журци.

– Људи су напети, па се потуку. Ноћи су хладне, смрзнемо се, огладнимо, а да не говорим колико је тешко изгурати цело вече без одласка у тоалет. Ово је право мучење – прича Мирослав док се психички спрема да још једну ноћ проведе чучећи испред зграде СУП-а или ако му се посрећи, седећи на клупи.

– Дођем између 22 сата и поноћи, упишем се у списак и чекам. Често се запитам шта ми све ово треба, а онда се сетим да су ми родитељи пензионери, да ја студирам и да морам све трошкове сам да платим – објашњава он.

Мирослав каже да овако може да заради солидну суму која му покрива основне месечне трошкове. Такође, каже да се не плаши да ће му покретање електронског заказивања термина умањити број клијената, јер како верује, у Србији и даље много људи не користи интернет

Време брже пролази кад се спремају испити

– Мирослав К. каже да су људи који га зову у помоћ генерално неповерљиви. „Хтели би да им помогнем, а неће на пример да ми повере документа. Да би се уверили да их нећу покрасти или побећи са њиховим изводима и држављанствима, као гаранцију им дам моју личну карту или индекс”, каже Мирослав који се и за испите током летњег рока спремао испред СУП-а, па се дешавало да са „посла” трчи ујутру директно на факултет.

В. Ђурић

| Zrenjanin | Inkluzivna nastava za mališane: Zrenjanin

Zrenjanin – U 19 zrenjaninskih vrtića, koliko pripada gradskoj Predškolskoj ustanovi, ove jeseni krenuće manje dece nego prethodnih godina. Do sada je, prema dostupnim podacima, prijavljeno 2.250 mališana koji treba od 1. septembra da počnu školsku godinu. Novina je inkluzivna nastava, koja je zaživela tokom završene školske godine, tako da će određeni broj mesta u zrenjaninskim vrtićima pohađati i mališani sa smetnjama u razvoju.

– Do sada je upisano dvadeset mališana sa težim smetnjama u razvoju i rad sa njima, pokazuje naše iskustvo, iziskuje posebnog vaspitača za šta nema para ni u budžetu grada ni u državi. Oslanjamo se na bogato iskustvo naših pedagoga kako bismo mogli da izvodimo nastavni program ali je neophodno da dobijemo bar asistenta za inkluzivnu nastavu – objašnjava direktor Duško Lazić.

U zrenjaninske vrtiće upisuju se i deca koja su zbog nasilja u porodici morala da potraže zaštitu u Sigurnoj kući, a oni najčešće dolaze iz susednih opština, objašnjavaju u Predškolskoj ustanovi. I ove godine grad Zrenjanin dotiraće cene u zabavištima, tako da će se učešće roditelja u stvarnim troškovima kretati od 10 do 45 odsto, što znači da će od ekonomske cene koja iznosi 15.000 dinara roditelji koji učestvuju sa 10 odsto plaćati 1.500 dinara a oni koji učestvuju sa maksimalanim iznosom plaćaće 6.790 dinara.

Period raspusta u Predškolskoj ustanovi koristi se za obnovu vrtića gde je to potebno, pa se tako uveliko radi u vrtiću „Neven“, gde se obnavljaju učionice, zatim u vrtiću „Dečja radost“ gde se rekonstruiše objekat, u „Crvenkapi“ je završena fasada, a radovi predstoje i u vrtiću „Biberče“ gde je smeštena centralna kuhinja Predškolske ustanove.

Autor: M. Pudar

Mesečno na Mašinskom fakultetu za grejanje plaćaju 3,6 miliona dinara

Država nam danas duguje više od 100 miliona evra. Skoro sav novac koji je predviđen budžetom, troši se na profesorske plate, tako da za investicije i obnavljanje laboratorija ne ostane ništa. Nije realno da očekujemo da će nam taj novac biti vraćen, ali smatram da nije dovoljno da nam država plaća svega oko 30 odsto za materijalne troškove – kaže za „Blic“ profesor Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.

Dok rektor i dekani fakulteta tvrde da im država duguje novac za materijalne troškove, tačnije komunalije, u Ministarstvu prosvete i nauke kažu da sve obaveze prema državnim visokoobrazovnim ustanovama redovno ispunjavaju. Budući da ne postoji nikakav zvanični ugovor između fakulteta i resornog ministarstva, rektor Kovačević je podsetio nadležne da između ovih strana mora što pre da se potpiše jedan. Na taj način biće jasno definisano koliko novca se izdvaja za ove ustanove.

– Dug je naglo počeo da se povećava posle 2003. godine. Problem je što nam država za materijalne troškove plaća samo 25-30 odsto, a za sve ostalo fakulteti moraju sami da se snalaze. O nekim investicijama, ulaganjima u eventualno obnavljanje laboratorija nema ni govora. Iz godišnjeg budžeta 97 odsto ide za plate, a samo tri odsto za sve drugo, što ni u kom slučaju nije dovoljno – kaže prof. Kovačević.

BLIC

Гимназија у Врању у септембру ће обележити 130 година рада, али ће прослава јубилеја изостати, јер знатно касни реконструкција оронуле гимназијске зграде

Гимназија „Бора Станковић“ у Врању, најстарија образовна институција на југу Србије, у септембру ће обележити 130 година рада, али ће прослава великог јубилеја на почетку школске године изостати, јер знатно касни реконструкција оронуле гимназијске зграде.

Од првих дана нове школске године, баш у време јубилеја, ученици и наставници ове школе наставу ће организовати као подстанари у другим средњим школама у Врању.

– У складу са постигнутим договорима градских и републичких институција, средства за реконструкцију Гимназије „Бора Станковић“ Национални инвестициони план обезбедио је у марту – каже Драган Јањић, локални координатор за НИП.

Директор Гимназије Драган Илић, који је пре пола године најавио почетак радова на реконструкцији оронуле зграде Гимназије, недавно је изјавио да су „искрсли неки проблеми“ који се сада решавају и да ће „реконструкција почети када се за њу обезбеде сви потребни услови“.

Пре неколико дана Драган Јањић је локалним медијима објаснио да се касни са расписивањем тендера и избором најповољнијег извођача радова.

– Према садашњем календару, радови на реконструкцији треба да почну средином септембра – најавио је Јањић.

В. Н.

Даровити ученици у Петници

Летњи кампови у истраживачкој станици Петница, и ове године, окупили велики број даровитих средњошколаца. Како ради тродимезионални скенер, ко је био Лајош Вермеш и када су млади више волели Тита?Да ли се исплати трчати кад пада киша? Шта је то тродимензионални скенер? Како људско друштво преживљава у непознатој средини? Какав је био култ Јосипа Броза Тита у писменим задацима средњошколаца, у доба његове владавине?

На ова, али и многа друга питања и непознанице, настоје да одговоре полазници летњих кампова у Истраживачкој станици Петница код Ваљева, јединственој научној установи у југоисточној Европи. На семинарима и камповима из бројних области науке, на којима врви од знања, учествују даровити средњошколци из Србије, али и држава у окружењу.

Стеван Миличић из Јагодине, полазник летњег кампа рачунарства, осмислио је и труди се да направи тродимензионални скенер који садржи одговарајући софтвер, ласер, камеру, позадинско платно са предефинисаним маркерима и угломер. Све то, вели, омогућава прецизно скенирање из више различитих углова, чиме се добија на прецизности…

СМОТРА-КОНФЕРЕНЦИЈА

Траддиционално , научно-истраживачки радови који настану током летњих кампова у Истраживачкој станици Петница биће представљени на великој смотри-конференцији у новембру, под називом „Корак у науку“. Презентација се најпре одржава у Истраживачкој станици, а потом ће изложба радова бити пресељена у београдску Галерију науке и технике САНУ.

– Као и Стеван, учесник сам кампа рачунарства и припремам пројекат „Симулација преживљавања људског друштва у непознатој средини“ – каже Владимир Макарић из Новог Сада. – Циљ је да се компјутерски симулира понашање појединца унутар групе, са што мање једноставних правила, како би се добило карактеристично понашање групе људи на непознатом терену.

Брига за заштиту животне средине, преокупација је Миљана Ћоровића, средњошколца из Врбаса, који је развијао „методу за фотокаталитичку деградацију отпада из отпадних вода“, како се отрови не би изливали у реке, већ претварали у нетоксичне супстанце.

Београђанка Марија Гојковић, учесник летњег кампа из историје, истраживала је култ и идеологију Јосипа Броза, те проучавала на стотине писмених задатака ученика – од 1969. до 1980, када је Тито умро – упоређујући их са саставима садашњих средњошколаца. Уочила је, каже, огромне разлике у системима вредности, схватању друштвених и животних појава, али и емоцијама, односно уочила задојеност идеологијом некадашњих ђака.

Синиша Самарџић из Суботице у Петници истражује биографију суграђанина Лајоша Вермеша, који је живео од 1860. до 1945, и одушевљен је човеком напредних идеја, 1880. организатором првих летњих, а четири године касније и зимских спортских игара! Вермеш је учествовао и у пројекту повезивања Палића и Суботице електричним трамвајем…

– Бавимо се недоумицом која прати свакодневног човека: исплати ли се, ако усред пљуска на улици останете без кишобрана, трчати по киши – кажу Марио Цекић и Александар Буква, средњошколци из Новог Сада, полазници кампа физике. – Решавању ове дилеме доприноси и променљиво време у Петници, па можда, после нашег експеримента, људи више неће морати да носе кишобране!

Б. ПУЗОВИЋ