Правна питања и одговори

Momci i devojke sa Biološkog fakulteta iz Novog Sada, članovi Naučnoistraživačkog društva studenata biologije „Josif Pančić”, sakupljaju uzorke biljnih i životinjskih vrsta, proučavaju ptice, zmije, žabe, guštere..

Mladi istrazivači posle napornog dana na Zasavici (Foto J. Slatinac)

Sremska Mitrovica – Mladi istraživači, budući profesori biologije i ekologije, naučni radnici, njih 20, spojili su ugodno sa korisnim i došli u desetodnevnu istraživačku misiju u Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice. Njihova traganja za novim primercima biljnog i životinjskog sveta u ovom rezervatu prostiru se na 1.850 hektara ovog zaštićenog prirodnog dobra, koje ima 670 hektara pod strogim režimom zaštite. To su trstici, bare i vodene površine sa kao biser čistom plovnom rekom Zasavicom, koja kroz rezervat protiče u dužini od 33 kilometra.

 

Momci i devojke sa Biološkog fakulteta iz Novog Sada, članovi Naučnoistraživačkog društva studenata biologije „Josif Pančić“, sakupljaće na terenima Zasavice uzorke biljnih i životinjskih vrsta, a onda će uslediti analize u laboratorijama fakulteta, da bi do kraja godine Mihajlo Stanković, istraživač iz rezervata, dobio njihove analize, koje će biti publikovane.

– Rade sistematski svaki dan od devet ujutro do 16 časova, ostalo vreme je predviđeno za sortiranje uzoraka, pakovanje i odmor. Proučavamo ptice, zmije, žabe, guštere, leptire, puževe, pauke i sve biljne vrste. Uostalom, od 2003. godine organizujući naučne kampove ove vrste otkrivene su 23 nove biljne vrste koje su bile nepoznate u Srbiji, a šest novih vrsta do sada nije pronađeno nigde na Balkanu. Reč je o pet vrsta planktonskih račića i algi – pršljenici. U tome je veliki doprinos mladih istraživača koji su ovde boravili u kampovima – ističe Stanković.

Istraživači na Zasavici znaju da ovde ima registrovano osam stotina vrsta biljaka, 23 vrste riba, 190 vrsta ptica, 62 sisara, 27 sorti gmizavaca, zmija i guštera.

– Valjda ćemo za ovih deset dana otkriti još neke vrste, jer, očigledno, ovaj teren je nepresušan izvor za biologe-istraživače – kaže Stefan Novaković, student druge godine na fakultetu „Futura“ u Beogradu, koji se samoinicijativno priključio istraživačkoj grupi iz Novog Sada.

Posle napornog rada na terenu istraživačima je obezbeđen ručak, uvek specijalitet, od raznih vrsta mesa, od mangulice, magarca, podolca, srnetine, odmor i zabava posle 16 časova kada se vrate sa terena, vožnja čamcem po Zasavici, pecanje…

– Postdiplomac sam, specijalnost su mi pauci. Ovde stvarno za istraživače ima dosta posla. Zasavica je, opet, i pravo mesto za odmor – kaže Igor Gajić iz Šida.

Zrenjaninka Olivera Uglješin, student četvrte godine ekologije, u prolazu nam kaže:

– Kako je ovde sve čisto, uredno, lepo. Prosto čovek da ne poveruje da imamo ovako lep rezervat, sređen i očuvan biljni i životinjski svet. Ovo je pravo mesto za miran odmor, ali i za istraživačke radove.

Mladi istraživači ne daju mira Mihajlu Stankoviću, žele sve da saznaju, da obiđu ekonomiju, na kojoj se čuva genetski materijal, stado podolskog govečeta, mangulice – sremske lase, stotinu grla domaćeg magarca, brdski konjić, krava buša, domaći bivo, karakačanska, domaća cigaja i vlaška – vitoroga ovca i balkanska koza. Žele da krenu u potragu za najboljim graditeljima – dabrovima, a ovde ih je 15 familija sa oko stotinu jedinki. Grade brane i skloništa na reci i u barama, na kojima im mogu pozavideti i pravi majstori.

– Dabrovi su se odavde proširili od Jadra do Obrenovca i uzvodno uz Savu do Brčkog. Zasavica je za njih idealno stanište, odlično se razmnožavaju – priča Stanković.

Napuštamo kamp mladih istraživača koji su svoje drugo slobodno popodne pretvorili u radno, da se, kako reče Šapčanin Đorđe Petrović, student druge godine biologije, upoznaju sa ovdašnjim obiljem koje je priroda darovala, a čovek uspeo da to sve sačuva.

————————————————————-

Stižu volonteri

Za sedam dana ovde stiže i grupa od deset mladih volontera iz evropskih i azijskih zemalja, koji će, kako reče upravnik Zasavice Slobodan Simić, deset dana uređivati Vizitorski centar, čistiti od otpada pašnjak Valjevac i uređivati priobalje reke Zasavice. To je deseti međunarodni volonterski kamp, gde se mladi ljudi upoznaju sa prirodnim bogatstvima, običajima i načinom života u Srbiji.

J. Slatinac

 

SMEDEREVO – Do početka nove školske godine Smederevo će uložiti 14 miliona dinara u neophodne rekonstrukcije i adaptacije školskih prostorija, kako bi obrazovne ustanove u ovom gradu i okolnim selima bile spremne i bezbedne za početak nove školske godine.

 

– Radimo na pripremi svih škola, osnovnih i srednjih, za početak školske godine, kako bi u što boljem stanju dočekali učenike – rekao je član Gradskog veća zadužen za obrazovanje Miša Ivković.

 

Predstavnici gradskih vlasti, prema Ivkovićevim rečima, razmišljali su, pre svega, o bezbednosti učenika, pa su shodno tome odredili prioritete.

 

– Vodili smo računa o sanitarnim uslovima, da budu prilagođeni đacima, kao i elektro instalacijama. Sredili smo krovove koji prokišnjavaju i sisteme za grejanje gde je to bilo neophodno, kao i produžene boravke – naveo je Ivković.

 

U Smederevu i okolnim selima postoji 19 osnovnih škola, tri srednje stručne škole, gimnazija i muzička (osnovna i srednja) škola. Sa više od 10.000 učenika u ovim školama radi oko 2.000 zaposlenih.

Autor:

Agencija Tanjug

 

 

Otkrivamo – U Srbiji je sve na prodaju

Nema oblasti u društvu u kojoj neki službenik nije uzeo mito. Lakomi na pare su svi – od državnih institucija do javnih preduzeća, zdravstva, MUP, prosvete…

 

1. Katastar

 

500-1.000 €

Konverzija iz korisničkog u vlasnički status

1.500-5.000 €

Uknjižba u katastar

50-300 €

Ispravka lista nepokretnosti

50-300 €

Ubrzano izdavanje izvoda i kopija u katastru

 

2. Dozvole

 

500 €

Informacija iz Sekretarijata za urbanizam o lokaciji, ubrzanje

1.000-2.000 €

Ubrzanje dobijanja uslova od javnih preduzeća

5.000-10.000 €

Lokacijske i građevinske dozvole po ubrzanoj proceduri

1.000 €

Dobijanje upotrebne dozvole

100-3.000 €

Referentima za obradu dokumenata za izdavanje građevinske dozvole

 

3. Javne nabavke

 

3.000 – 300.000 €

Nameštanje tendera

10-20 %

Dobijanje male javne nabavke do 27.000 evra

 

4. Zdravstvo

 

20 % vrednosti

Nabavka medicinske opreme od određenog proizvođača

20 % vrednosti

Nabavka lekova i citostatika od određenog proizvođača

5.000-10.000 €

Zapošljavanje lekara u zdravstvenim centrima

20.000-35.000 €

Zapošljavanje hirurga u zdravstvenim centrima

1.000 €

Carski rez

500 €

Porođaj sa epiduralom

500 €

Fiktivni prijem u dnevnu bolnicu

300-3.000 €

Operacije

3.000 €

Postoperativno lečenje

100 €

Zračenje preko reda

 

5. Inspekcije

 

100-500 € mesečno

Poreskim inspektorima

1.000-4.000 € godišnje

Zaobilaženje nelegalnih lokala za igre na sreću

40-300 €

Kontrolorima SOKOJ i OFPS

200-1.500 € mesečno

Zaobilaženje uličnih tezgi

100-300 €

Zatvaranje očiju pred nelegalnom gradnjom

 

 

6. Ostalo

 

1.000-1.500 €

Jedan prenos robe bez carinjenja

1.000-20.000 €

Pravo na iznajmljivanje lokala

100-200 €

Upis deteta u vrtić preko veze

100-300 €

Asfaltiranje sporednih ulica (mimo plana)

300-500 €

Puštanje ribokradica da love pomoću struje i plina

1.000 €

Bolji tretman u zatvoru

300-500 €

Dobijanje vozačke dozvole

80-100 €

Popravljanje ocena u školi

500-750 €

Ispit na fakultetu

1.500-16.000 €

Kupovina diploma

10-20 % vrednosti imovine (firme)

Lažiranje veštačenja u privredi

 

7. Penzije

 

4.000 €

Upisivanje do pet godina staža

2.000 €

Štelovanje visine penzije

1.000-5.000 €

Invalidska penzija

KURIR

Traže poskupljenje – Dok novosadska predškolska ustanova svake godine traži poskupljenje uz argument da tamošnji roditelji najmanje plaćaju vrtić, istraživanje Pressa je pokazalo da su ove cene po gradovima u pokrajini prilično ujednačene

 

Novosadska Predškolska ustanova „Radosno detinjstvo“ već godinu dana traži poskupljenje usluga jer, kako kažu, sa cenom boravka od 2.000 do 3.000 dinara, koliko plaćaju roditelji, „samo prave dugove“. Međutim, istraživanje Pressa pokazalo je da većina roditelja u vojvođanskim mestima plaća vrtić po sličnim cenama, a najveće liste čekanja su u Novom Sadu i Bačkoj Palanci.

U Kikindi ima mesta

Kako smo saznali u Predškolskoj ustanovi „Dragoljub Udicki“ u Kikindi, na području te opštine u narednoj školskoj godini roditelji neće imati problema da upišu svoju decu u vrtiće. Direktor Miloš Pejakov kaže da nema liste čekanja i da će se grupe formirati prvih dana septembra

– Mesta ima za svu decu. Za one iz socijalno ugroženih porodica cene će biti prepolovljene ili uopšte neće plaćati vrtić – kaže Pejakov.

Osim toga, glavni grad Vojvodine svake godine za predškolsku ustanovu izdvaja oko 15 odsto ukupnog budžeta, jer Novi Sad plaća 80 odsto cene boravka za svako dete, tako da ova ustanova za svako dete dobija od grada još oko 12.000 dinara.

Čekaju upis dve godine

Uprkos tome, u toj ustanovi navode da sadašnja cena nije dovoljna da se podmire osnovni troškovi.

Rukovodilac Ekonomsko-finansijske službe Petar Pajčin kaže da novosadski vrtići imaju dugovanja prema dobavljačima.

– Takođe, često se dešava da moramo da angažujemo dodatnu radnu snagu na zameni, koju plaćamo iz našeg džepa. Sadašnja cena boravka dece je iz 2009. godine, a od tada su i energenti i hrana višestruko poskupeli. Zbog toga je neophodno da cena boravka bude korigovana – pravda Pajčin konstantne težnje za poskupljenjem vrtića.

 

Roditelji u Bačkoj Palanci imaju slične probleme kao i u Novom Sadu – duge liste čekanja, a često se na upis deteta u vrtić čeka i po dve godine.

 

 

Predškolska ustanova „Mladost“ u tom mestu ima osam vrtića u kojima svake godine boravi oko 750 dece, od jaslica do pripremnog predškolskog uzrasta. Ustanovu dotira država, tako da, osim plata i ostalih troškova, po zakonu boravak u vrtiću ne plaćaju treće i četvrto dete u porodici, deca sa smetnjama u razvoju i druge kategorije koje propisuje zakon, dok lokalna samouprava oslobađa plaćanje boravka i decu samohranih roditelja.

U Zrenjaninu dobri uslovi

 

Problema sa brojem mesta ima i u Zrenjaninu, ali su uslovi, kako saznajemo, prilično dobri.

 

– Lokalna samouprava plaća 60 odsto boravka dece, a postoje i liste čekanja. Roditelji plaćaju priredbe i ekskurzije, a zaposleni u vrtiću su vredni i za svaku pohvalu – kaže za Press Bojan Stanisavljev, čije dete pohađa vrtić „Poletarac“ u Zrenjaninu.

 

Larisa Onodi

 

Osnovnu ne završi 72 odsto romske, 23 odsto siromašne i 12 odsto seoske dece. Roditeljima čija deca ne idu u školu sledi prekršajna prijava i kazna

NI osnovna škola nije svima dostupna. Do osmog razreda ne dogura čak 72 odsto romske, 23 odsto siromašne i 12 odsto seoske dece u Srbiji – pokazali su rezultati preliminarnog istraživanja, koje je sproveo Republički zavod za statistiku i Dečiji fond Ujedinjenih nacija.

– Ovi su podaci i ranije bili poznati kao problematični, a posebno kada je reč o romskoj deci. U ovoj je populaciji karakteristično i to što devojčice napuste školu znatno ranije od dečaka svog uzrasta – objašnjava Ljubomir Pejaković, savetnik za socijalna pitanja ministra rada i socijalne politike. – Nije bolje ni među decom sa smetnjama u razvoju. Istraživanja su pokazala da čak 80 odsto ovakve dece nije uključeno ni u kakvo obrazovanje!

Pejaković podseća da je osnovna škola obavezna, ali da će opismenjavanje biti efikasnije ukoliko mere budu stuimulativne, a ne kaznene. Iz tog razloga se dečji dodatak već godinama dodeljuje samo deci koja su redovna na školskim časovima.

– Roditelji čija deca ne idu u školu jesu odgovorni i po zakonu im sledi prekršajna, odnosno novčana prijava – dodaje Pejaković. – Ali, kako da kažnjavate siromašne, ugrožene porodice, koje je upravo nemaština dovela u ovakvu situaciju?

POLA POHAĐA

Različite mere pomoći, koje se sprovede nad osetljivim grupama stanovništva, u poslednjih pet godina dovele su do nekih pomeranja. Unicefovo istraživanje je pokazalo da je prepolovljena smrtnost dece u romskim naseljima. Povećan je i obuhvat dece predškolskim obrazovanjem, ali njega i dalje pohađa samo 44 odsto.

I u Unicefu kažu da situacija nije za hvalu, ali ističu da se u poslednje vreme primećuju promene nabolje.

– Rezultati našeg istraživanja, čija se finalizacija očekuje tek u oktobru, ukazuju na napredak u oblasti obrazovanja, a poboljšanje je primetno i na nacionalnom nivou i među Romima – objašnjava Jadranka Milanović iz Unicefa. – Procenat romske dece školskog uzrasta koji trenutno pohađaju prvi razred porastao je za 25 procenata u poslednjih pet godina. Ipak, i dalje postoje dispariteti koji zahtevaju ulaganja i mere usmerene na najugroženiju decu.

VEČERNJE NOVOSTI

I dok se ne nađe efikasnija strategija za opismenjivanje „osetljivih grupa“, država je pokrenula projekat „Druga šansa“. Tako će od septembra, u 80 osnovnih škola širom Srbije, biti organizovana vanredna nastava za starije od 15 godina koji nemaju diplomu osmoletke. Samim tim će i oni dobiti priliku da za četiri, umesto osam godina, proslave svoju „malu maturu“.