Правна питања и одговори

Štampanje knjiga stalo zbog birokratije

– Besplatni udžbenici za učenike od prvog do trećeg razreda najverovatnije neće biti odštampani do 1. septembra, jer Ministarstvo prosvete i nauke još nije potpisalo ugovore sa izdavačima, zbog čega ima nisu ni dostavljeni spiskovi o potrebama po školama. U izdavačkoj kući „Klet“ kažu da je prošle godine ugovor potpisan krajem juna, dok se ove godine kasni više od mesec dana.

Nema spiskova kolike su potrebe po školama

– Nema šanse da isporučimo svim školama udžbenike na vreme, jer s ministarsvom još nismo potpisali ugovore i nismo dobili tačne spiskove kolike su potrebe po školama. Prošle godine ugovore smo potpisali krajem juna, a ove godine se kasni više od mesec dana. Kako bi deca dobila knjige na vreme, sa isporukom treba da krenemo već 10. avgusta. Naša izdavačka kuća je preuzela rizik na sebe i štampala knjige, ali u problemu su mali izdavači koji čekaju tačne brojke od ministarstva da počnu sa štampom – kaže za „Blic“ Gordana Knežević iz izdavačke kuće „Klet“.

– Izdavačka kuća „Korak po korak“ osporila je „Edukin“ udžbenik iz matematike i sve je došlo do Ustavnog suda. I Komisiji za zaštitu prava uložili su žalbu, tako da je postupak nabavke obustavljen. Mi se nadamo da će se ovih dana komisija izjasniti po tom pitanju. Čim dobijemo njihov odgovor, nastavljamo nabavku i potpisaćemo ugovore sa izdavačima – kaže za „Blic“ Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete za učenički i studentski standard, javne nabavke i investicije.

BLIC

Приватни медицински факултет у Београду, иако већ годинама ради без акредитације, и даље уписује нове генерације студената. Шестогодишње студије, како нам је речено на овој Америчкој школи медицине у Београду, коштају око 73.000 евра. А академци се на њих уписују на сопствени ризик, јер је неизвесно да ли ће ова установа да добије акредитацију

Они нису јединствен случај, јер још факултета и универзитета нуди своје студијске програме, иако од Комисије за акредитацију нису добили зелено светло. Под актом упозорења је још шест приватних универзитета – Европски, Унион, Унион „Никола Тесла“, Алфа, Универзитет у Новом Пазару и Академија лепих уметности, којима су одобрени студијски програми, али немају и акредитацију на нивоу универзитета.

– Студенти се на ове факултете уписују на сопствени ризик – упозорава Вера Вујчић, председница Комисије. – Конкретно, приватном медицинском и још неким факултетима изречен је акт упозорења и дужни су да до октобра доставе комисији доказе да су испунили услове потребне за акредитацију. У супротном ће им акредитација бити одбијена, а добиће и последњу шансу од још годину дана да још једном поднесу захтев и да испуне услове. После тога следи одузимање дозволе за рад.

ВЕЋЕ ШАНСЕ

Проблем са акредитацијом има и Унион, који се поцепао на два универзитета – Унион универзитет и Унион „Никола Тесла“! Они, као и Европски универзитет, испунили су главни услов – да имају по три различита програма и сва три нивоа студирања – основне, мастер и докторске студије. Новопазарски, Алфа и Академија лепих уметности још нису испунили овај захтев.

На Америчкој школи медицине речено нам је да ће пријављивање за други уписни рок почети крајем августа, када се власник врати из Америке. А од марта ова високошколска установа у власништву је Мохамада Јала Кхамиса, док је претходно била у поседу „Острог медикал система“, а као власник се помињао бивши министар здравља Милован Бојић.

Проблем ове установе је што нема „наставну базу“, тј. праксу у државним болницама или бар о томе нису обавестили Комисију за акредитацију, констатује Вера Вујчић.

– Студенти имају праксу на приватним клиникама, зато што је бивши министар здравља Томица Милосављевић незаконито поништио наше уговоре са државним установама – тврди проф. др Вишеслав Хаџи Тановић, један од предавача.

– И поступак акредитације се одуговлачи, јер нам стално постављају нове услове.

И. МИЋЕВИЋ

Август је традиционално резервисан за полагање поправних испита у основним и средњим школама, а ако је веровати дугогодишњој статистици, математика, физика, хемија, али и енглески језик, права су ноћна мора за српске школарце.

Према подацима Министарства просвете, прошле године је више од десет одсто београдских средњошколаца који похађају завршне разреде полагало поправни испит. Од 30.330 ученика на поправни испит изашло је 3.590 ђака, а 683 је понављало разред, што представља смањење у односу на претходне године, када се просек оних који су „пали на август“ кретао око 14 процената. Највећи број негативних оцена имају ђаци машинских, текстилних и пољопривредних школа, а међу понављачима је најмање матураната.

Слично је и на нивоу Србије. Десет одсто средњошколаца добија прилику да се два месеца по окончању школске године бори за прелазну оцену и упис у наредни разред. Највише понављача има међу ученицима првих разреда средњих школа.

Основне и средње школе по захтевима и тежини задатака које се стављају пред ученике су као небо и земља, сматра гимназијски професор Борислав Путник.

– Многи ђаци, када из осмог основне дођу у први средње, не могу да се снађу, суочавају се са додатним захтевима, озбиљнијим учењем, а када се томе додају ново окружење и професори, тада није чудно да деца од 15 година не издрже притисак и на крају школске године добију слабе оцене. Математика и физика јесу у врху предмета због којих се најчешће пада на поправни, а то је зато што ученици у највећем броју случајева нису довољно мотивисани за те предмете или што професори имају престроге критеријуме – сматра проф. Путник.

Наш саговорник је уверен да ће се број ученика који падају на поправне смањивати из године у годину.

– Некада су се професори међусобно хвалили ко је оборио више ученика на август, али у последње време незванична је препорука Министарства и просветних власти да се број ученика којима се у јуну закључује негативна оцена све више смањује. Свакако, то не значи да ће се ђаци пуштати да пролазе разред без учења, али се више неће дозвољавати појединим професорима да лествицу критеријума за двојку подижу превисоко – сматра Путник.

Клинички психолог Ана Зорнић мишљења је да су поправни испити додатно оптерећење за нејака плећа тинејџера.

– Никада ми нису били јасни професори који се труде да пронађу оно што ђак не зна и дају му слабу оцену, уместо да се потруде да из ученика извуку минимум знања, јер то је и њихов неуспех – сматра Зорнићева.

С. Миловановић

Макета будуће савремене школе

Влада велико интересовање за упис деце у основну школу „Драган Лукић“ која се гради на Бежанијској коси, па су већ формирани разреди. Ова школа обара све рекорде јер ће бити, по свему судећи, изграђена за сто дана, примиће око 850 ђака, а прво звоно, очекује се, уредно, 1. септембра.

Деца са Бежанијске косе, друге и треће месне заједнице, али и из других делова Новог Београда имаће привилегију да похађају најмодернију школу у Београду, а вероватно и у Србији.

– Школа има капацитет 847 ученика и 15. августа ћемо знати приближан број ђака – каже Љиљана Шипетић, педагог ОШ „Драган Лукић“. – Интересовање је велико, али није било колективног преласка комплетних одељења из осталих школа, како су неки очекивали. Имамо случајеве да су уписали децу родитељи који су се у Нови Београд доселили из других градова Србије.

Нови објекат увелико ће растеретити рад суседних школа „Јован Стерија Поповић“ (која је радила у три смене), „Милан Ракић“ и „Борислав Пекић“. На површини од 7.224 квадрата школа ће имати 32 учионице, библиотеку, салу, фискултурну халу (величине 15 пута 26 метара), гардеробу са тушевима, кухињу, трпезарију и тоалете са мозаик плочицама. Ђаци ће учити наставу у најсавременијим рачунарским, природњачким и језичким кабинетима.

Ипак, највећа предност ове школе биће спортски терени. Поред грандиозне фискултурне сале, ђаци ће имати на располагању и игралиште (величине 30 пута 60 метара), атлетску стазу (дужине 80 метара) са трибинама, терен за кошарку, одбојку, рукомет и скок удаљ. Млађа деца уживаће на травнатом терену.

Комплетни грађевински радови (конструкција, зидање и малтерисање) комплетно су завршени, као и прикључци објекта на градску инфраструктуру (водовод, канализацију и јаку струју). Готови су и спортски терени, а у наредних месец дана остало је да се ураде фини, унутрашњи радови.

НАСТАВА

Школа ће имати целодневну наставу и продужени боравак.

Заинтересовани родитељи могу се обратити Александри Брајовић Зоранић, директору нове школе, која ће до коначног завршетка радова радити у школи „Борислав Пекић“. Више информација на телефон 3181-484

А. К. – Б. Б.

Šumarice… Jednodušna podrška da 21. oktobar postane državni praznik

Ne pamti se kada je neka inicijativa dobila zdušniju podršku u Srbiji, od one kojom su čitaoci Pressa predložili da se 21. oktobar, datum masakra u Šumaricama, obeležava kao Dan sećanja na sve srpske žrtve u Drugom svetskom ratu

predsednik SANU Nikola Hajdin i ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Potpis… Nikola Hajdin / Antifašizam… Žarko Obradović

Dugačkom spisku javnih ličnosti koje su potpisale ovu inicijativu pridružili su se i predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin i ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Hajdin je za Press istakao da 21. oktobar treba da bude dan pomirenja.

– Datum kada se dogodio zločin u Kragujevcu možemo da shvatimo kao dan pomirenja među Srbima. To je ružno sećanje, ali moramo da živimo s njim, jer život ide dalje – rekao je Hajdin.

S njim se složio i ministar prosvete Žarko Obradović, koji je podsetio zbog čega je veoma važno da se ovaj dan obeležava:

– Datum masakra u Šumaricama treba da se obeležava kao Dan sećanja na sve žrtve u Drugom svetskom ratu. To je dan kada je ubijeno mnogo nedužnih ljudi, među kojima je bilo i dece, a sve to radi ostvarivanja nekakvih ideja koje su suprotne osnovnim principima čovečanstva kao što su mir, razumevanje solidarnost, ravnopravnost. Za mene taj datum ima dvostruku dimenziju… S jedne strane, on je značajan jer pokazuje sav apsurd takozvanih velikih ideja do kojih se dolazi preko ubistava. S druge, to je datum kada treba da se setimo da su srpski narod i svi građani Srbije bili deo antifašističkog pokreta. To je činjenica na koju svi treba da budemo ponosni i da je dostojanstveno obeležimo – ističe Obradović.

Da podsetimo, svi zainteresovani za ovu inicijativu mogu da se potpišu svakog radnog dana u našoj redakciji od 10 do 17 sati, u Kragujevcu na Đačkom trgu, kao i kod dopisnika našeg lista širom Srbije.

Violeta Nedeljković