„АРХИМЕДЕС“ КАО МАТЕМАТИЧКИ ДРАГСТОР

Ово јединствено друштво, кроз које је прошло 26.000 чланова, скоро четири деценије окупља љубитеље ове наукеЛетња школа математике на Сребрном језеру – учење, рекреација и забава
Успешни млади математичари који нас сваке године обрадују са неколико медаља и похвала са светских такмичења, углавном су дугогодишњи чланови математичког друштва „Архимедес” које већ 37 година окупља љубитеље ове науке разних узраста. Теодор фон Бург, један од данас најуспешнијих српских младих математичара данашњице, шести на светској ранг-листи, још од трећег разреда основне школе баш у „Архимедесу” решава логичке и математичке проблеме.
До сада су сарадници овог друштва радили готово са 40.000 деце, а многи од њих су побрали најсјајније медаље или зарадили титуле магистара и доктора наука на угледним светским универзитетима.
Не може се рећи када би талентовано дете требало да почне да се додатно бави математиком. „Архимедесови” стручњаци раде са старијим предшколцима и основцима, али и са успешним средњошколцима.
– Веома је важна умешност наставника и њихова способност да мотивишу и заинтересују дете за рад. Сваки задатак који ученик решава мора да има неку сврху. Математика није баук, већ занимљива игра која се игра по одређеним правилима – каже професор Богољуб Маринковић, директор друштва „Архимедес”.
Према његовим речима, наставници су у великој мери заслужни за успех својих ђака.
– Деца морају да науче да користе књигу и да схвате да се математика не учи гледањем. Интернет и разни компјутерски програми имају своје предности, али нема ништа без свеске и оловке – наглашава професор Маринковић.
Друштво „Архимедес”, кроз које је прошло 26.000 чланова, многи називају „математичким драгстором”, јер је отворено готово нон-стоп и његови сарадници су увек спремни да свима помогну.
Већ 37 година сваког 1. септембра „Архимедес“ расписује конкурс за пријем ђака у математичку школу, која траје целе школске године и завршава се у мају. Постоји више програма рада, а издваја се такозвани повишени, у којем уче „олимпијци”, махом кандидати за државне екипе на међународним такмичењима.
У оквиру дописне школе, Архимедес” шаље писане лекције које ђаци обрађују појединачно или као група, уз ангажовање својих наставника.
Око 120 младих љубитеља математике управо су се вратили са традиционалне летње школе одржане на Сребрном језеру и на Тари..
– У оквиру ове школе деца мало уче, мало се забављају и рекреирају. Свих 10 дана деца пре подне имају по два часа, а по подне је резервисано за математичке радионице. Последњег дана одржавамо тест да видимо колико су напредовали. Примамо само основце и млађе средњошколце – каже наш саговорник и додаје да су предавачи у ове школе долазили чак и са универзитета из иностранства.
Математички турнир, „Мислиша“, Интернет и дописна олимпијада, такмичења су која представљају круну годишњег рада овог друштва. Тада, хиљаде заинтересованих талената, а не само „архимедовци“, седају за клупе и одмеравају снаге. Само у „Мислиши” ове године је учествовало 35.660 ученика.
Следеће недеље три најуспешнија математичара који су се доказали у првој фази међународног математичког турнира градова отпутоваће на Урал, на Летњу конференцију турнира градова.
– Конференција је нешто између такмичења и истраживања, које траје десетак дана. На почетку ђаци бирају одређену тему и из те области решавају задатке. Многима је ово такмичење занимљивије од Олимпијаде и Балканијаде – објашњава професор Маринковић.
Све што их занима о математици, ђаци, студенти и професори могу да нађу у библиотеци овог друштва која има више од 26.000 књига и 5.500 часописа, а многи од њих се не могу наћи нигде у Србији. Такође, ово друштво је издало више од 300 разних публикација, билтена, брошура, збирки задатака…
———————————————-
У Русију без подршке Министарства просвете
Колико држава води рачуна о талентима говори чињеница да ове године само троје ученика путује на међународну Летњу конференцију турнира градова у Русији, престижно такмичење на коме је Србију до сада представљало по пет-шест учесника. За одлазак на овај далеки пут Министарство просвете и науке није издвојило ни динар, а сносило је само пет одсто трошкова математичког турнира на којем се надметало око 600 ученика из 120 основних школа Републике Србије.
Ј. Попадић
НЕМА ПРЕНОШЕЊА СПИТА

Од октобра ће академци морати да положе све предмете да би остали на буџету. О трошку државе школоваће се само студенти са „очишћеном“ годином.Студенти од октобра неће више моћи да „преносе“ испите и уписују наредну годину са мање од максималних 60 бодова, ако хоће да остану на буџету. Бруцоши коју су овог лета уписали факултете прва су генерација која ће морати да положи све испите да би уписала другу годину о трошку државе. Исто ће да важи и за њихове старије колеге.
Међу студентима се може чути да ће вероватно тражити да се ово правило још једном одложи, јер, како коментаришу, многи предмети још нису довољно реформисани и нереално је да све испите положе у кратком року. Кажу, градиво појединих предмета није смањено, већ су само предавања са два скраћена на један семестар. А то за академске значи исто обавеза у дупло краћем року.
Према речима Мише Живића, председника Студентске конференције универзитета Србије, студенти, бар како сада ствари стоје, не припремају за јесен штрајк налик прошлогодишњем, јер имају обећање факултета да ће се у наредну годину уписивати по истим правилима игре као и претходне.
ОПАСНОСТ
Како би одржали број буџетских студената, за које факултети од државе добијају више него од самофинансирајућих студената, постоји опасност снижавања критеријума на испитима да би што више студената остало на буџету.
– Нови услови очекују нас тек школске 2011-2012. године – објашњава Живић. – Прошле године је договорено да и академци са више од 48 бодова могу да се школују о трошку државе и надамо се да ће тако и остати.
Његов колега Милан Поповић, студент проректор, објашњава да ће се са Министарством просвете и науке још разговарати. Треба да се утврде услови под којима ће студенти који су на основу положених испита освојили између 48 и 52 поена, настављати студије о трошку државе.
А према речима проректорке за наставу Универзитета у Београду проф. др Неде Бокан, БУ ће се за бољу пролазност на испитима и већи број студената борити управо реформом наставе.
– Неки факултети су раније почели са реформама и већ имају боље резултате. Електротехнички, Архитектонски, Математички и Факултет за физичку хемију, рецимо, имају више од 30 одсто студената који дипломирају у року, што је веома добар резултат – каже проф. Бокан.
Са друге стран постоје факултети на којима поједине испите током године успе да положи мање од трећине студената.
И. М.
ЗАРАДИТИ КУВАЊЕМ КАФЕ И ЧЕКАЊЕМ У РЕДУ ЗА ДРУГЕ

Док се већина младих Новосађана спрема за излазак у град, студент Мирослав К. (23) свако вече око поноћи долази до СУП-а на Булевару краља Петра I. Овај младић за новац чека у реду испред ове зграде, где људи проводе по целу ноћ како би ујутру што пре дошли на ред да предају папире за израду нових докумената.
Уз Мирослава, на редовима у Полицијском управи зарађује још неколико Новосађана. Ту је суграђанин који 20 динара наплаћује кувану кафу из термоса, као и момак који је спреман да отрчи по цигарете или донесе храну.
У зависности од типа документа за који чека и да ли је за једну особу или породицу, варира и ценовник. Мирослав К. за личну карту чекање наплаћује око 1.500 динара.
На идеју да за друге људе, за новац чека у реду, овај младић дошао је приликом израде његових докумената, јер га је једна госпођа замолила да узме број и чека и за њу. Убрзо је схватио да су људи вољни да ту услугу плате, па је дао оглас у којем је написао да услужно чека у реду, оставио свој број телефона и посао је кренуо.
– Сада баш има много посла, јер људи путују на летовања и требају им пасоши, па радим шест дана, односно ноћи у недељи – кроз смех прича овај студент Факултета техничких наука.
Он наглашава да не ради ништа незаконито и да пола сата пре него што његов клијент треба да се појави у СУП-у, позове га телефоном да дође и преда документа. Долазећи на радни задатак, Мирослав каже да иако не иде у луди провод, свако вече испред СУП-а неко се потруди да буде као на журци.
– Људи су напети, па се потуку. Ноћи су хладне, смрзнемо се, огладнимо, а да не говорим колико је тешко изгурати цело вече без одласка у тоалет. Ово је право мучење – прича Мирослав док се психички спрема да још једну ноћ проведе чучећи испред зграде СУП-а или ако му се посрећи, седећи на клупи.
– Дођем између 22 сата и поноћи, упишем се у списак и чекам. Често се запитам шта ми све ово треба, а онда се сетим да су ми родитељи пензионери, да ја студирам и да морам све трошкове сам да платим – објашњава он.
Мирослав каже да овако може да заради солидну суму која му покрива основне месечне трошкове. Такође, каже да се не плаши да ће му покретање електронског заказивања термина умањити број клијената, јер како верује, у Србији и даље много људи не користи интернет
Време брже пролази кад се спремају испити
– Мирослав К. каже да су људи који га зову у помоћ генерално неповерљиви. „Хтели би да им помогнем, а неће на пример да ми повере документа. Да би се уверили да их нећу покрасти или побећи са њиховим изводима и држављанствима, као гаранцију им дам моју личну карту или индекс”, каже Мирослав који се и за испите током летњег рока спремао испред СУП-а, па се дешавало да са „посла” трчи ујутру директно на факултет.
В. Ђурић
МАЊЕ ДЕЦЕ У ВРТИЋИМА

| Zrenjanin | Inkluzivna nastava za mališane: Zrenjanin
Zrenjanin – U 19 zrenjaninskih vrtića, koliko pripada gradskoj Predškolskoj ustanovi, ove jeseni krenuće manje dece nego prethodnih godina. Do sada je, prema dostupnim podacima, prijavljeno 2.250 mališana koji treba od 1. septembra da počnu školsku godinu. Novina je inkluzivna nastava, koja je zaživela tokom završene školske godine, tako da će određeni broj mesta u zrenjaninskim vrtićima pohađati i mališani sa smetnjama u razvoju.
– Do sada je upisano dvadeset mališana sa težim smetnjama u razvoju i rad sa njima, pokazuje naše iskustvo, iziskuje posebnog vaspitača za šta nema para ni u budžetu grada ni u državi. Oslanjamo se na bogato iskustvo naših pedagoga kako bismo mogli da izvodimo nastavni program ali je neophodno da dobijemo bar asistenta za inkluzivnu nastavu – objašnjava direktor Duško Lazić.
U zrenjaninske vrtiće upisuju se i deca koja su zbog nasilja u porodici morala da potraže zaštitu u Sigurnoj kući, a oni najčešće dolaze iz susednih opština, objašnjavaju u Predškolskoj ustanovi. I ove godine grad Zrenjanin dotiraće cene u zabavištima, tako da će se učešće roditelja u stvarnim troškovima kretati od 10 do 45 odsto, što znači da će od ekonomske cene koja iznosi 15.000 dinara roditelji koji učestvuju sa 10 odsto plaćati 1.500 dinara a oni koji učestvuju sa maksimalanim iznosom plaćaće 6.790 dinara.
Period raspusta u Predškolskoj ustanovi koristi se za obnovu vrtića gde je to potebno, pa se tako uveliko radi u vrtiću „Neven“, gde se obnavljaju učionice, zatim u vrtiću „Dečja radost“ gde se rekonstruiše objekat, u „Crvenkapi“ je završena fasada, a radovi predstoje i u vrtiću „Biberče“ gde je smeštena centralna kuhinja Predškolske ustanove.
Autor: M. Pudar
РЕКТОР: ДРЖАВА НАМ ДУГУЈЕ 100 МИЛИОНА ЕВРА

Mesečno na Mašinskom fakultetu za grejanje plaćaju 3,6 miliona dinara
Država nam danas duguje više od 100 miliona evra. Skoro sav novac koji je predviđen budžetom, troši se na profesorske plate, tako da za investicije i obnavljanje laboratorija ne ostane ništa. Nije realno da očekujemo da će nam taj novac biti vraćen, ali smatram da nije dovoljno da nam država plaća svega oko 30 odsto za materijalne troškove – kaže za „Blic“ profesor Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.
Dok rektor i dekani fakulteta tvrde da im država duguje novac za materijalne troškove, tačnije komunalije, u Ministarstvu prosvete i nauke kažu da sve obaveze prema državnim visokoobrazovnim ustanovama redovno ispunjavaju. Budući da ne postoji nikakav zvanični ugovor između fakulteta i resornog ministarstva, rektor Kovačević je podsetio nadležne da između ovih strana mora što pre da se potpiše jedan. Na taj način biće jasno definisano koliko novca se izdvaja za ove ustanove.
– Dug je naglo počeo da se povećava posle 2003. godine. Problem je što nam država za materijalne troškove plaća samo 25-30 odsto, a za sve ostalo fakulteti moraju sami da se snalaze. O nekim investicijama, ulaganjima u eventualno obnavljanje laboratorija nema ni govora. Iz godišnjeg budžeta 97 odsto ide za plate, a samo tri odsto za sve drugo, što ni u kom slučaju nije dovoljno – kaže prof. Kovačević.
BLIC



