Наше зараде су далеко од штедње, а нарочито штедње у образовању. Наша јавна потрошња није највиша у Европи и не треба је смањивати јер ће као последицу имати смањење тражње, а самим тим и комплетне привредне активности. Насупрот томе минимална цена радасада треба да буде најмање 300 евра месечно, а да се у наредним годинама повећава по стопи од 100 евра годишње до нивоа зараде која би омогућила задовољење реалних потреба.

 Господо послодавци, престаните да ме гађате јајима и парадајзом, пожељно је да их донирате народним кухињама или поклоните запосленима, јер ваши запослени нису у могућности да их купе. Већа минимална цена рада је у вашем интересу, једноставно више ћете зарађивати. У тим већим приходима је простор за повећање зараде. Шта мислите, где ће радникда однесе своју увећану минималну зараду. Па потрошиће као и до сада у овој држави, у истим продавницама, на сличне производе и услуге.

Наше зараде, зараде у просвети су су далеко од штедње. Произвођачи ће да производе више, пашће фиксни трошкови по јединици производа, а самим тим и трошак радне снаге по јединици производа. Радна снага је варијабилног карактера, али у нашим условима она је одавно постала фиксни трошак, јер се мало производи, а плаћају се радници. Влада би требало да размишља о стимулисању произвођача који својом производњом супституишу увоз, да изврши реформу царинских заштита и уведе квоте за производе од интереса. Све би то допринело да се смањи трошење део увећаних зарада на увозне производе.

Када се досегне тај ниво, даљу сатурацију домаћег тржишта треба тражити у повећању броја запослених. На тај начин би настала ефективна тражња. Обим тражње био би близак реалној тражњи тржишта, тј. дошло би до реалне сатурације. Све се може контролисати мерењем потрошње роба и услуга по глави становника и њеним поређењем са потрошњом у развијеним европским земљама. Да би се избегло виртуелно стимуслисање тражње неопходно је утицати на нивое потрошње преко инвестиција што ће допринети да се избегну аномалије које су узроковале и светску економску кризу. Држава треба да дестимулише инвестиције само у области које имају задовољење реалне и ефективне тражње.

Уколико би се применила и остала предложена решења, утврђивање најниже цене рада од 300 евра би оквирно имало за последицу: мали раст буџетских прихода (5-10%), раст трошкова послодаваца око 10%, раст цене производа за око 10%, раст потрошње за око 30%. Поставља се незаобилазно питање. Колико наша Влада планира да уштеди кроз смањење плата? Сличан тренд би се наставио и са повећањем минималне цене рада на 400 односно 500 евра.

Неопходно је поновити да просветни радници нису добили повећање плате пре наступања кризе, да тренутно од свих јавних служби имају најнижу просечну плату, да по структури образовања имају највећи (77%) проценат високообразованих, да смо у Европи познати по најнижем проценту издвајања за образовање од Бруто националног дохотка, да смо познати по томе да најмање инвестирамо у образовање, као и да је цена коштања образовања 10-20 пута мања него у развијеним земљама Европе… Владе и министри су тако добро водили овај ресор те су нас довде довели, а нови нам не обећавају светлију будућност, морамо је сами градити. Молимо вас дозволите нам то и склоните нам се с пута, немојте нам сметати и немојте нас ометати, јер прошла су времена птице умиру певајући, а просветни радници ћутећи.

Господо ко је крив?!

У Београду, 22.04.2014. За ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ

Томислав Живановић, председник

                                                                                                              ЧЛАНОВИМА ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ

Имајући у виду катастрофално тешку ситуацију која се огледа у предлогу Закона о раду и као «кључног реформског закона» и најаву смањења плата у јавном сектору за 10-15%, УГС НЕЗАВИСНОСТ и СССС су донели одлуку да организују обележавање 1. Маја – празника рада.

Детаљније информације ћемо вам проследити након Ускршњих празника.

Сведоци сте да се у последње време јавно прича и прави медијска кампања у циљу лакшег прихватања смањења плата у јавном сектору. Влада када нема решење или не зна како да реши неки или неке проблеме прибегава познатим демагошким причама да нам је јавна потрошња превисока и да је треба смањити. Запослени у образовању нису добили повећање, те не треба ни да имају смањење плата. Подсећања ради, Влада пре замрзавања плата 2008. године једино није повећала плате просветним радницима, тако да смо остали кратки за то једно повећање у односу на друге буџетске кориснике. Такође однос 3 : 1 (високо образовање према минималној цени рада је смањен на 2 : 1) једино није задржан у образовању у односу на друге буџетске кориснике. Просечна плата у образовању је за око 7 – 8 хиљада нижа од просека у Републици Србији.

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ,НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА

Н/р -МИНИСТРУ ТОМИСЛАВУ ЈОВАНОВИЋУ

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА

Н/р – МИНИСТРУ ЛАЗАРУ КРСТИЋУ

ПРЕДМЕТ:Захтев за решавање проблема у предшколским установама на територији Републике Србије

Поштовани,

на основу информација које добијамо од наших чланова запослених у предшколским установама и најава штрајкова упозорења и штрајкова, захтевамо да у што краћем року и на најбољи начин отпочнемо разрешење проблема везаних за функционисање предшколских установа.

Проблеми запослених у предшколским установама на које желимо да укажемо су:

Обрачун и исплата плата се врши са закашњењем и по неколико месеци Обрачун и исплата плата и материјалних трошкова установе се не врши у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, Законом о предшколском васпитању и образовању, Уредбом о допуни уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама:Не врше се редовно исплате трошкова за долазак и одлазак са радаНе врше се исплате јубиларних наградаНе врши се, запосленима чија је плата испод минималне зараде, исплата надокнаде до висине минималне зарадеНе поштује се законска процедура приликом пријема у радни односНе поштује се Закон о предшколском васпитању и образовању по питању броја уписане деце по групама и Правилник о приоритетима уписа деце у предшколску установу као и норма васпитача који остварују припремни предшколски програм у полудневном трајању,

На основу свега наведеног захтевамо да надлежни предузму све мере у циљу разрешења насталих проблема и непоштовања закона од стране директора и јединица локалне самоуправе.

Уколико, у што краћем року, не будете реаговали на овакве појаве, а у циљу заштите права запослених, бићемо принуђени да, организујемо, подржимо и водимо штрајкове запослених у предшколским установама на територији већег броја јединица локалне самоуправе.

У Београду, 21.02.2014.године За ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ

Томислав Живановић,преседник

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Још 2005. године, у својој књизи КО ТО ПРИЧА О ЕВРОПИ, писала сам о томе да је Србија већ од 2000. године, уз наменску и фалсификовану причу о Европи, кренула не европским, него вулгарно-америчким путем с краја деветнаестог века (где је главна слика света била како другога преварити и украсти му имовину), дајући за то, у својој књизи, конкретне доказе и примере. Морално право да овако нешто пишем прибавио ми је сам живот од скоро три деценије у тој истој Европи коју често критикујем, али никада не заборавим да поменем оно што је у њој добро. Укратко наша отаџбина Србија, узела је из овог дела света углавном све оно што не ваља, систематски избегавајући оно што је било прихватљиво и што је једино и чинило разлику сређених држава наспрам суровог транзиционог колонијалног неолибералног хаоса.

Зато ћу овде, без теорије и великог увода, само скраћено навести неке најкарикатуралније и најконкретније од тих примера.

Будући да се власти у Србији већ двадесет година позивају на „Јевропу“, хајде да , укратко, видимо на чему се ово заснива и како изгледа живот у аутентичној Европи, која не зависи од бриселских директива. Затим, да видимо како све то изгледа у тзв. „европској Србији“ која недопустиво жртвује део своје територије, али притом не усваја ништа европско.

Идемо редом:

1. Упркос ретким банкарима идеалистима, банке су свуда, биле и остале, највећи индиректни пљачкаши и лопови по дефиницији, готово од 18.века. У Србији оне у тој дрскости, чак ни руке не крију у рукавицама, него држе рекорд у џепарењу Игоових Јадника. Али, за то је крив сам домаћин, који је уместо пружања храброг отпора, угостио монетарног бескрупулозног окупатора. Најочигледнији пример за ово јесте чињеница да у Србији годишња банкарска камата износи од 17 до 20 посто, док је она у Европи 2 посто.

2. У Србији радни спор између радника и послодавца траје, у просеку, од 4 до 10 година, или се, најчешће, никада не заврши, за разлику од живота оштећеног радника који има свој тужан крај. У Француској овакав радни спор траје од недељу до две дана и увек се пресуђује у корист радника, чак и онда када он није у праву (под условом да је радио), просто зато јер он увек претставља слабију страну.
Ако просветни радник добије отказ у току , а не крајем школске године, њега европски просветни закон штити и послодавац, мора да га врати на посао до краја године, или да му исплати рад за све те месеце. У Србији и поред донетог закона у том правцу, велики део, од тајкуна зависних судија, пресуђује у корист богатог и корумираног послодавца (насупрот самом закону) и притом, не сноси никакве последице. Аутор овог текста зна много таквих примера, односно доказа.

3. У Србији човек који није власник ни стана, а ни земљишта, плаћа држави „порез на грађевинско земљиште“ које није његово, у згради у којој се налази стан који није његов. За људе који ничега нису власници, ни некретнине, нити земљишта, овако нешто у Европи, потпуно је незамисливо.

4. У Србији је , због монопола који држе партијски миљеници, храна најмање три пута скупља него у европским земљама (ово важи за готово све намирнице, а поготово за оне најосновније), уз плате које су до десет пута мање.

5. У Србији приватни лекар не може да наплати лечење за сиромашног пацијента из социјалног осигурања, а у Европи он то може. На тај начин сиромашни пацијент може да оде и код приватника ако сматра да га овај боље лечи од неког наметнутог лекара из државне службе. Зато сиромашни људи у Србији немају никакав избор.

6. У Србији на намирницама које се продају не пише колико вештачких материја, емулгатора и конзерванса исте садрже (Е …и сл.), а у Француској је то обавезно навести на сваком производу који ове супстанце поседује и поред тога залепити црвену путачу као знак упозорења. У противном се иде у затвор.

7. У Србији су антене мобилне телефоније постављене директно над главама људи (пример главне поште поред Скупштине), док у Француској ове антене уопште не смеју да буду близу људског насеља.

8. У Србији су амерички производи на бази ГМО увезени и посађени одмах после 2000. године (бивша министарка је то недавно јавно признала). У Француској су ГМО производи и семе најстроже забрањени, а одговорни за овако нешто, добијају више година робије.

9. У Србији се људима нуде вакцине против грипа (неколико америчких политичара су власници акција у овом капиталу ). У Француској су већина самих лекара одбили да вакцинишу људе против птичјег грипа овим вакцинама, док је држава за то време бесплатно делила хомеопатске лекове, типа „осциллококсинум“.

10. Лекови из групе бензодијазепина (бенседин и сл.) у Србији се купују без ограничења и без рецепта, док су у Француској већ више од 15 година забрањени због јаких секундарних негативних ефеката пражњења, или дозвољени искључиво уз строгу пратњу и надзор лекара, највише до недељу дана употребе.

11. Србија је једина земља у Европи у којој возачи аутобуса у току ноћне вожње пуше не отварајући прозор, упркос законској забрани, и нико их због тога не санкционише. Нико се, такође, није сетио да им набави слушалице за слушање музике, како уморне путнике ноћу не би тиранисали својим избором гласног турбо ритма. Ретки су они који су у том смислу пажљивији.

12. Србија је једина земља где саобраћајна полиција или паркинг сервис не кажњавају татине синове у добрим и скупим џиповима, али свима другима, сиромашнијима, наплаћују казне.

13. Србија је једина земља где телевизија, као што је тзв. „РТС“ мора да се плаћа два пута, тј. дупло (преко кабловске наплате и преко тзв. претплате) и поред тога што је у питању канал којим народ углавном није задовољан и не сматра га уопште јавним сервисом, нити од општег значаја.

14. Србија је једина земља у Европи где извесни приватни факултети (као, рецимо, „Мегатренд“ деле „почасне докторате“ политичарима и људима који нису универзитетска лица , или универзитетски заслужна лица. У Европи се то кажњава са неколико година затвора, јер кодекс Академије- овакве радње не дозвољава. Могуће је да нека изузетна личност добије „почасни докторат“ на неком другом факултету ,или у некој другој земљи, али само под условом да је ово већ била универзитетска личност и да је већ поседовала научни докторат.

15. Србија је једина земља у Европи у којој министар просвете може да бира где ће да прима плату, да ли у државном апарату, или на неком приватном факултету. Министар је свуда у Европи, државни службеник и он нема никакав избор, јер мора да дели судбину државе за коју ради и којој служи. То значи да, ако је неки министар нестимулисан малом државном платом, он може да буде плаћен код приватника, али онда мора да напусти министарско државно место.

16. Србија , као некадашња социјалистичка перјаница, данас је једина земља у Европи у којој пензиони фонд човеку без обе ноге укида пензиону помоћ (случај који се недавно догодио, вести од 25. фебруара).

17. У Србији је народ натеран да плаћа бесмислени и скупи БУС ПЛУС за потребе приватне зараде неколицине политичких афериста. Када би ово барем било повезано са бољим радом саобраћаја, још би се то и могло правдати. Али, уместо да иду на свака три минута како је то случај у европским земљама, или барем на сваких десет, у Србији се на аутобусе и трамваје, чека некада и по сат времена. Србија је једина земља у Европи у којој возач трамваја, када га мрзи да вози, стави таблицу „у квару“, а затим поред вас протутњи као змај. У Европи се за овако нешто одмах губи посао и на то место се прима особа без посла, која хоће да ради.

18. Србија је једина земља у Европи у којој јавно предузеће као што је „ИНФОСТАН“ може грађанима да наплаћује камату на камату, као да је у питању банка. Таква бесрамна пљачка од стране јавних служби у Европи је недозвољена. Напоменимо да је ово до недавно практиковала и српска електродистрибуција.

19. Србија је једина земља у Европи у којој, од увођења постоктобарске демократије ниједан значајнији политичар, нити партијски човек никада ни за шта није одговарао, чак ни када би сишао са власти.Однос према таквим људима који су свесно бивали параван за лопове јесте: „о покојнику све најбоље“, „нађимо јединство без освете“ и сл., тако да се стално намеће вештачко „јединство“ политичких јавних лопова и њихових жртава. У Француској је бивши председник Саркози у бекству (због крађа и расипања пара) пред полицијским органима који су му закуцали на врата чим је престао да га покрива предесднички имунитет.

Проф. Др Мила Алечковић Николић

УГС НЕЗАВИСНОСТ

У понедељак је објављена вест да Влада повлачи из процедуре доношења Закон о изменама и допунама Закона о раду, а да законе о приватизацији и стечају, који су већ у скупштинској процедури, враћа на расправу Социјално-економском савету Републике. Након првог одушевљења и задовољства чланова синдиката, већине запослених и најшире јавности, већ јуче се над ову информацију надвио облак сумње, а данас је сасвим јасно, да се не ради о искреној, усаглашеној промени става Владе, већ о покушају да се КУПИ ВРЕМЕ И ОТУПИ ОШТРИЦА СПРЕМНОСТИ СИНДИКАТА ДА НАСТАВЕ ДОБРО ОРГАНИЗОВАНУ, СИНХРОНИЗОВАНУ И У ЈАВНОСТИ ОДЛИЧНО ПРИХВАЋЕНУ АКТИВНОСТ НА СПРЕЧАВАЊУ ДОНОШЕЊА ОВИХ, ЗА ЗАПОСЛЕНЕ, ИЗУЗЕТНО ШТЕТНИХ ЗАКОНА.

Различите интерпретације закључка Колегијума СЕС-а и довођење у сумњу легитимности такве одлуке; деманти тога да се наведена законска решења повлаче из процедуре, већ само ’’шаљу на дораду’’ од стране најодговорнијих људи у земљи; игра речима која треба да завара и синдикате и јавност; дијаметрално супротни ставови и изјаве појединих чланова Владе о овом питању; лекција министра Радуловића о томе да се одлуке не могу доносити (цитат) ’’… ван институција и на неформалним састанцима’’, уз истовремено наручивање испитивања јавног мнења по коме он и негове ’’реформе’’ имају подршку велике већине грађана; наставак прљаве кампање против репрезентативних синдикалних централа, у коју су, осим господина Радуловића, увучени и неки новинари, удружења послодаваца, укључујући и Унију послодаваца Србије, а, на жалост, и неке организације које себе називају синдикатима и претендују да буду репрезентативни заступници интереса запослених, терају нас да сумњамо у добре намере главних протагониста ове приче, али, на жалост и оних које смо до јуче сматрали нашим партнерима и сарадницима.

Због тога је Извршни одбор УГС НЕЗАВИСНОСТ на својој ванредној седници одржаној 22. јануара 2014. године, одлучио:

1. Настављају се све договорене активности које имају за циљ спречавање доношења ових закона, а пре свега ШТРАЈК УПОЗОРЕЊА, заказан за 23. јануар, као и ПРОТЕСТ, заказан за 24. јануар ове године. Ове ће се активности водити под мотом: ’’ НИКАДА ВИШЕ О НАМА БЕЗ НАС!!!’’;
2. Од Владе се захтева ЗВАНИЧАН, НА ВЛАДИ УСВОЈЕН И СИНДИКАТИМА ЗВАНИЧНО ДОСТАВЉЕН СТАВ о овим питањима, а посебно о томе да се овако важна законска решења не могу, И НЕЋЕ УБУДУЋЕ, доносити без пуног и равноправног учешћа репрезентативних социјалних партнера;
3. Тражимо ПОВЛАЧЕЊЕ предлога Нацрта Закона о изменама и допунама Закона о раду из процедуре И СТАВЉАЊЕ ВАН СНАГЕ, уз обавезу да се са социјалним партнерима ДОГОВОРИ, а не да им се намеће, начин и време даљих активности, као и релевантан НОСИОЦ ПОСЛА, односно ПРЕДЛАГАЧ, у складу са законом;
4. Одбијамо учешће у ’’доради’’ Закона који је изашао из тзв. ’’јавне расправе’’, јер се у том, за нас неприхватљивом, тексту нема шта дорадити и поправити. Инсистирамо да се КРЕНЕ ОД ПРАЗНОГ ПАПИРА, а да сваки предлог, буде поткрепљен аргументима, које ћемо суочити и јавно валоризовати кроз квантитативну проверу делотворности и реалности предложених решења;
5. Тражимо да се ОДМАХ сазове седница СЕС-а, на којој ће се расправљати о законима: о приватизацији, стечају и штрајку и уважити реални, аргументима поткрепљени, предлози синдиката, а да се у процедуру усвајања, упуте тек након усаглашавања ставова о Закону о раду;
6. Тражимо од министра Радуловића да буде доследан себи и, из професионалних и моралних разлога, испуни дато обећање и ПОДНЕСЕ ОСТАВКУ, или ће Синдикат тражити његову смену.

Београд, 22.01.2014.

На седници заједничког Одбора СССС и УГС НЕЗАВИСНОСТ за организацију и координацију активности везаних за доношење Закона о раду и других законских решења из домена радног и социјалног законодавства, једногласно је донета ОДЛУКА ДА СЕ НАСТАВИ СА СВИМ ЗАПОЧЕТИМ АКТИВНОСТИМА.

У складу са тим, 23.јанура ОДРЖАЋЕ СЕ ШТРАЈК УПОЗОРЕЊА, у времену од 11 до 12 часова, а у 13 часова биће организована конференција за новинаре.