Zbog duge procedure i slabih efekata, škole sve češće izbegavaju disciplinske komisije i tolerišu neopravdane izostanke

Prema najnovijim istraživanjima, 75 odsto osnovaca i srednjoškolaca odobrava bežanje sa časova. S uzrastom godinama đaka povećava se i broj izostanaka, naročito neopravdanih, a analize u srednjim stručnim školama pokazuju da se broj izostanaka kreće od 150 do više od 200 po đaku.

– Roditelj ima pravo da opravda izostanak deteta do tri dana, a nakon toga lekar. Najveći problem nastaje kada ni roditelji ne znaju da im deca izostaju, često se i oni hvataju za glavu kada saznaju za 30, 50 izostanaka. Međutim, često se roditelji ne pojavljuju, mi im onda šaljemo preporučeno pismo, telegram, obaveštavamo sektor za društvene delatnosti u opštini, a onda oni prosleđuju sudiji za prekršaje. Tek kad se dođe do novčane kazne, roditelji se pojavljuju, a uglavnom se to odnosi na romske porodice – kaže kaže Slobodan Malušić, direktor Osnovne škole „Đuro Daničić”.

On objašnjava da su kao vaspitne mere prosvetnim radnicima na raspolaganju opomene, ukor odeljenjskog starešine ili odeljenskog veća, a za teže prestupe ukor direktora ili nastavničkog veća. Osnovci se po zakonu mogu premestiti i u drugu školu, dok se srednjoškolci mogu isključiti iz škole.

Bitna mera je i smanjena ocena iz vladanja, a sagovornik kaže da je primetno da je smanjen broj izostanaka otako ocena iz vladanja utiče na opšti uspeh i za učenike šestog i sedmog razreda (do prošle godine to je važilo samo za sedmake, osmake i srednjoškolce).

Po rečima Malušića, uvek se prvo pokušava razgovorom sa detetom i roditeljima, čim se uoči problem pojača se vaspitni i stručan rad. Ukoliko to ne uspe,, a u slučaju težih prekršaja, direktor pokreće vaspitno-disciplinski postupak i formira komisiju u kojoj je odeljenski starešina, psiholog, pedagog… Po zakonu učenik mora da bude saslušan, u prisustvu roditelja ili staratelja.

– To vam je kao mali sud, procedura traje i komplikovana je. Nažalost, baš zbog toga što je tako dug postupak, škole i direktori radije izbegavaju da kreću u ovu proceduru i izriču se blaže kazne – kaže Malušić.

Ovaj specijalista pedagogije više decenija radi istraživanja među učeničkom populacijom i kaže da đaci najčešće beže zbog kontrolnog ili pismenog zadataka i kada treba da odgovaraju za ocenu, a ima i onih koji beže jer im je škola dosadna, jer im zanimljivije s društvom nego da sede na času 45 minuta.

Kad je reč o srednjim školama, direktori uglavnom sakrivaju podatke o broju izostanaka, jer ne žele da im škola bude na lošem glasu, što je posebno važno kada se osnovci opredeljuju za nastavak školovanja. Posebno je dramatično u srednjim stručnim školama, pokazuju istraživanja Foruma, dok je u gimnazijama nešto bolja situacija.

Primera radi, u Školi za negu lepote u odeljenju od 29 učenika bilo je 5.637 izostanaka (195 po đaku), maturanti Elektrotehničke škole „Rade Končar” imali su u proseku 193 opravdana i 30 neopravdanih izostanaka, u Medicinskoj školi „Beograd” učenici jednog odeljenja trećeg razreda u rubrici odsutni sa časa upisani su 4.569 puta…

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije takođe ima podatke za prošlu školsku godinu, recimo u Čačku: u Tehničkoj školi bilo je gotovo 16.000 neopravdanih, a oko 14.000 u Mašinsko-saobraćajnoj i Prehrambeno-ugostiteljskoj školi. Najmanje neopravdanih je u Gimnaziji, Medicinskoj i Ekonomskoj školi (od 3.500 do 6.000).

Kako objašnjavaju nastavnici, obično izostaju dve grupe učenika: oni koji ostaju kod kuće da bi dobili bolju ocenu iz „važnog predmeta” i to roditelji tolerišu i pravdaju, i oni koji beže jer ih povuče društvo.

U prošloj školskoj godini u beogradskoj Trgovačkoj školi bilo je u proseku 150 izostanaka po učeniku, a direktorka Vesna Živanović – Babić, kaže da njihova istraživanja pokazuju da se situacija malo popravila, iako se nema takav osećaj u ukupnom zbiru.

– Mi imamo skalu koja počinje od pet neopravdanih kada se ide na pojačan nadzor, slede ukori, a sa 35 neopravdanih – isključenje, ali u praksi se toleriše mnogo više izostanaka. Ja držim komisije, imamo nadzore, ali tu očigledno nešto ne funkcioniše, jer kada vam uprkos svom uloženom trudu na kraju preostane samo da isključite dete, roditelji se žale prosvetnim vlastima i oni ga vrate, tako da je tu začaran krug – kaže Živanović Babić.

Ona dodaje da sa časova beže uglavnom učenici koji uče kampanjski, kao i da su veliki problem roditelji koji se ne odazivaju na pozive škole. Po njenim rečima, direktor i škola se uvek trude da idu u susret učeniku, jer ima slučajeva kada ni đaci nisu krivi, kao na primer kada su roditelji odveli decu u Nemačku s namerom da tamo zauvek ostanu, ali su na kraju ipak odustali i vratili decu u školu.

Sandra Gucijan

Министар Жарко Обрадовић рекао да нема разлога за повећање школарина на факултетима. Државне високошколске установе морају схватити да је економска ситуација озбиљна и да се трошкови рада факултета не могу превалити на леђа студената, каже Обрадовић.

Нема разлога за повећање школарина на државним факултетима, рекао је министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић.

Министар је након промовисања Приручника о управљању медицинским отпадом у Медицинској школи на Звездари, рекао новинарима да државне високошколске установе морају схватити да је економска ситуација озбиљна и да се трошкови рада факултета не могу превалити на леђа студената.

„Знамо да су економске могућности факултета веома различите. Има оних који имају довољно новца, али има и оних који немају. Ми ћемо онима који немају довољно новца помоћи, јер не желимо да се трошкови рада факултета превале на леђа студената“, нагласио је Обрадовић.

Министар је истакао да ће бити предузете и конкретне мере како би се помогло факултетима, а једна од њих је да ће цене у новом циклусу акредитације бити минималне за оне студијске програме којима само треба да се уради реакредитација, а да ће само изузетак бити акредитација нових студијских програма.

„Потрудићемо се да повећамо и средства за материјалне трошкове факултета“, истакао је Обрадовић.

Државни факултети Универзитета у Београду упутили су захтев Министарству просвете, науке и технолошког развоја за повећање школарина од 12 посто, односно за износ прошлогодишње инфлације.

РТС

Министар просвете науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић изјавио је данас да нема довољно средстава да се пројекат бесплатних уџбеника ове године прошири и на пети разред.

„Бесплатне уџбенике добиће само ученици нижих разреда, јер нема довољно финансијских средстава да пројекат проширимо и на пети разред“, рекао је Обрадовић у Медицинској школи на Звездари после промовисања Приручника о управљању медицинским отпадом.

Министар је најавио да је намера да се побољшањем економске ситуације пројекат прошири и до осмог разреда.

Пројекат бесплатних уџбеника почео је да се реализује 2009. године, када су сви првачићи у Србији добили бесплатне уџбенике, а најаве су биле да ће сваке године померати за по један разред, како би за осам година бесплатне уџбенике добили сви основци.

Прошле године бесплатне уџбенике су добили ученици од првог до четвртог разреда.

РТВ

Двадесет пет ученика од првог до четвртог разреда основне школе из лесковачког села Свирце неколико дана не похађа наставу јер им родитељи не дозвољвају да путују до суседног села Власе.

„Не дамо више да нам се деца муче и устају ујутру у пет сати како би стигла на наставу у седам, а школа у нашем селу стоји недовршена“, казао је агнецији Бета један од родитеља Саша Трајковић

Школа у Свирцу, чија је обнова започета прошлог пролећа, је истурено одељење Основне школе „Ђура Јакшић“ у Турековцу.

Обнову школе је финасирао град Лесковац и остало је око 20 одсто недовршених радова.

Родитељи тврде да децу неће слати на наставу у Власе и да ће бојкот трајати док се не заврши школа у њиховом селу.

„Обећања су била да ће школа бити усељива до новембра ове године.

Наша деца се муче. Успут повраћају у комбију, а на часу у Власу спавају“, додао је Трајковић.

У Управи за друштвене делатности у Лесковцу је речено Бети да је проблем довршетка школског објекта у Свирцу велики јер нове власти нису затекле документацију, односно, пројекат и тендере на основу којих је обнављана школа.

РТВ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

U Leskovcu, Lebanu i Vlasotincu 150 osnovaca uči jezik najmnogoljudnije zemlje. – Kinezi iznenađeni i oduševljeni kada ih mališani pozdrave na njihovom jeziku

S uspehom savladali prvi stepen kineskog jezika: Marija, Andrijana, Nikola, Milica, Natalija, Anđela, Andrija i Aleksandra sa direktorom škole Nenadom Ivanovićem i Marinom Ilić, stoji desno

Leskovac – Na području osam gradova u Srbiji (Beograd, Niš, Kragujevac, Jagodina, Užice, Leskovac, Zaječar i Požarevac) u toku je realizacija pilot-projekta „Učenje kineskog jezika u osnovnim i srednjim školama u Srbiji“ koji se sprovodi na osnovu memoranduma dveju vlada. Cilj je da naši osnovci kroz učenje osnova kineskog jezika upoznaju kulturu i tradiciju ove daleke zemlje. Po rečima Marine Ilić, prosvetnog savetnika u Školskoj upravi u Leskovcu i koordinatorke za kineski jezik na području Jablaničkog okruga, kineski se za sada izučava kao fakultativni predmet, ali ukoliko rezultati budu pozitivni i postoji interesovanje, biće uveden kao izborni predmet.

U Jablaničkom okrugu prvi stepen ovog, po mnogima veoma teškog jezika, savladalo je 150 osnovaca – 50 u Leskovcu, 79 u Vlasotincu i 21 u Lebanu. U Leskovcu se nastava odvija u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“. Direktor škole Nenad Ivanović kaže za „Politiku“ da je cilj uvođenja kineskog jezika bio da se obogati sadržaj škole. – Deca u Srbiji malo znaju o kineskoj kulturi, jednoj od najstarijih civilizacija na svetu. Kad smo čuli za ovaj projekat, prijavili smo se i odziv je bio odličan, kaže Ivanović.

U sva tri grada nastavu kineskog držala je Čang Juang iz Pekinga, koja je, radi lakše komunikacije, sebi nadenula ime Šarlota. Ona se nedavno vratila u Kinu, jer joj je istekla viza, a i nastavila je postdiplomske studije, tako da se neće vraćati, pa će uskoro iz ove daleke zemlje u Leskovac stići nova nastavnica. Naime, zbog velikog interesovanja, projekat će biti nastavljen do kraja ove školske godine, pa će mališani završiti i drugi nivo učenja.

Nji hao (dobar dan), pozdravili su nas učenici koji su rešili da ovladaju osnovama kineskog jezika. – Htela sam da pokušam, kada sam krenula, dopalo mi se i nastavila sam. I dalje ću da učim, a jednog dana planiram da odem u Kinu. Ponekad razgovaram sa Kinezima u Leskovcu, oni se najpre iznenade, a onda se oduševe – kaže Marija Mihajlović, učenica sedmog razreda.

Andrijana Stamenković, osmi razred, kaže da ju je zanimala kultura Kine i da je dosta toga saznala pre interneta.

Njena vršnjakinja Milica Marković dodaje da voli jezike i da je kineski veoma interesantan. – Iskreno, nije bi bilo mnogo teško, možda malo kod izgovora. Pisanje izgleda komplikovano, a u stvari je vrlo jednostavno – smatra Milica.

– Od svoje četvrte godine perfektno govorim engleski, pa sam poželeo da naučim i kineski, jer planiram da studiram jezike – kao iz topa odgovara Nikola Stanković, učenik šestog razreda.

Kineski se dopao i Nataliji Zdravković, peti razred, kojoj su posebno zanimljivi znakovi. Interesuje je kineska kultura i planira da studira kineski. Nastavnica je, kaže, bila odlična.

– Dosta sam slušala o Kini, Kinezima i njihovoj kulturi – kaže Anđela Cakić, učenica petog razreda. Andrija Lazić, učenik sedmog razreda, kaže da dobro zna engleski i da je hteo da proba da nauči i kineski. Plašio se znakova, ali se ispostavilo da nisu tako teški Najteže mu je, kaže, bilo pisanje, a najlakši govor. Od dvesta znakova savladao je dvadeset, pa će nastaviti da uči.

– Kineski me privukao, jer sam htela da naučim nešto novo. Još veći izazov bilo mi je to što izgleda teško, pogotovu znaci, ali se pokazalo da nisu tako teški. Nastavnica ne zna srpski, pa smo komunicirali na engleskom, tako da smo istovremeno učili i kineski i engleski – kaže Aleksandra Stojanović, učenica sedmog razreda.

Učenici su dobili udžbenike, vežbanke, karte, a po završetku prvog stepena, na inicijativu Čang Juang, dodeljeni su im sertifikati, dok su najuspešniji dobili i „olovke koje govore“ koje predstavljaju kompjuter u malom i pomažu kod pravilnog izgovora i prevođenja kineskog jezika.

Kinezi posebno školuju kadrove koji će predavati kineski jezik u inostranstvu. Karijera Čang Juang vezana je za inostranstvo. Prve dve godine po završetku studija provela je Indoneziji, a zatim je došla u Leskovac. Iako je Indonezija po svemu bliža Kini, Juang je oduševljena Srbijom. Najpre, fascinirala ju je činjenica da sa našom vizom može da putuje po Evropi i ona je tokom raspusta obišla više evropskih metropola – Rim, Pariz, Berlin, Beč, Amsterdam. U Leskovcu je isprobala recepte naše nacionalne kuhinje, oduševila ju je „roštiljijada“, dopali su joj se ražnjići i teleći medaljoni.

Ipak, doživela je i jedno neprijatno iskustvo. Dok je bila u kabini u jednoj prodavnici u Beogradu ukrali su joj torbu sa novcem i pasošem. Kinezi su joj izdali novi pasoš, pa je u domovinu ponela samo lepe uspomene iz Srbije.

POLITIKA

„Učenik sprovodi agresiju nad drugom decom. Kada ne prima dovoljno pažnje, postaje izrazito agresivan i velikom snagom napada mušku decu. Teško nosim sa strahom da bi druga deca mogla da stradaju usled fizičkih povreda. Majka odbija da prihvati problem, koji najviše leži u njoj samoj“ kaže u pismu jedna učiteljica opisujući ponašanje učenika prvog razreda osnovne škole.

Na sajtu nastavnici.org objavljeno je pismo nastavnice iz Hrvatske, koja je opisala kakve sve probleme ima sa agresivnim osnovcem iz prvog razreda.

-Jedan učenik sprovodi agresiju nad drugom decom, kako u razredu tako i na hodnicima i u toaletu škole. Kada ne prima dovoljno pažnje, postaje izrazito agresivan i velikom snagom napada mušku decu. Kako smo mi nemoćni, što vam je dobro poznato, deca uzimaju stvar u svoje ruke i česti su fizički obračuni na samom času. Da bih sprečila povrede, često ga fizički držim za mojim radnim mestom na način da mu ne dozvoljavam da ustane ili sklizne sa stolice držeći ga za ruke. Pri tom trošim mnogo vlastite snage i često sam gruba, jer drugog načina da omogućim kakav-takav rad u razredu ne vidim“, navodi nastavnica u pismu.

Nstavnica je zatečena rečnikom kojim ih učenik vređa: „Ubiću te, smeće jedno, kurvo!“.

– Teško nosim sa strahom da bi druga deca mogla da stradaju usled fizičkih povreda. Često ona i bivaju povređena. Razvijam mržnju prema agresivnom detetu, iako, znam da ne bih smela i mislim, da je i meni potrebna pomoć psihijatra – kaže očajna nastavnica.

Na svoju muku ona se požalila i školskom pedagodu koji kako kaže odbija da joj pomogne pod izgovorom da majka deteta neće da prihvati problem.

– Pedagog škole je odbio da pomogne, pod izgovorom da je on već bio kod majke i odbijao je svaki razgovor i da sve nema smisla. Majka odbija da prihvati problem, koji najviše leži u njoj samoj, a pokušava krivicu da svali na učiteljice – piše nastavnica.

VESTI NA DLANU

Povodom školske slave Svetog Save, na beogradskom Pravnom fakultetu narednih dana biće održano nekoliko manifestacija, Sajam pravne knjige, „Otvorena vrata“ za buduće brucoše, takmičenje u besedništvu i svečana akademija

U četvrtak, 24. januara biće otvoren Sajam pravne knjige i predstavljen Centar za izdavaštvo Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Na sajmu, koji traje do nedelje, učestvuju najpoznatiji izdavači pravne knjige u Srbiji, a među ostalim delima biće predstavljena i knjiga „Globalno upravljanje svetom“.

Narednog dana biće predstavljena Pravna biblioteka „Službenog glasnika, a u subotu je planirano druženje sa budućim brucošima, pod sloganom „Ne kucajte na otvorena vrata“ a potom i tradicionalno takmičenje u besedništvu.

U nedelju, na Savindan, biće održana svečana akademija i dodela diploma studentima koji su završili studije.

AKTER

Žarko Obradović izjavio je u Kruševcu da postoje dve ideje za unapređenje obrazovanja u tom gradu – jedna je osnivanje nove srednje škole za prekvalifikaciju kadrova, a druga počecetak procesa stvaranja univerziteta

“Kada je reč o srednjoj školi, potrebno je napraviti elaborat opravdanosti osnivanja, polazeći od onoga što Kruševac ima u strukturi privrede i očekujem da će gradske vlasti dostaviti Ministarstvu prosvete taj projekat, kako bismo mi, nadam se, dali pozitivno mišljenje”, rekao je Obradović na konferenciji za novinare.

Govoreći o nameri lokalne samouprave da Kruševac postane univerzitetski grad, Obradović je kazao da osnivanje visokoškolske institucije, takođe, mora da ima svoj stepen opravdanosti, i da je najpre potrebno da se u tom gradu otvori fakultet.

“Razmišljali smo o fakultetima kojih nema na niškom Univerzitetu, a jedan od njih je i poljoprivredni fakultet”, rekao je ministar prosvete.

On je dodao da je u prethodne četiri godine u Srbiji otvoreno pet fakulteta, između ostalih, otvoreno je odeljenje Ekonomskog fakulteta iz Subotice u Bujanovcu, zatim odeljenja Pravnog i Ekonomskog fakulteta iz Niša u Medveđi, kao i odeljenje Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca u Vrnjačkoj banji.

Ministar prosvete je danas prisustvovao i otvaranju rekonstruisanog područnog odeljenja OŠ Vladislav Savić Jan u Bovnu, za koje je iz gradskog budžeta opredeljno više od pet miliona dinara.

Tom prilikom, Obradović je kazao da u Srbiji ima nekoliko stotina škola kojima je potrebna rekonstrukcija, te da će Ministarstvo prosvete u saradnji sa Svetskom bankom i kompanijom “Novosti” do 1. septembra opremiti oko 800 objekata.

Uslovi u tim objektima su takvi da ne zadovoljavaju osnovne standarde, kazao je Obradović i dodao da će nakon realizacije ovog projekta, svi učenici imati iste uslove što je i plan ministarstva prosvete.

AKTER

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ