Директори школа још без лиценци. Спорни стандарди о знању и вештини будућих школских менаџера. Почетак обуке очекује се до краја године. Представници синдиката тврде да би руководство школа могло да буде боље.

Иако је прича о лиценцама коју сваки директор школе треба да има, како би могао да стоји на челу једне образовне установе годинама актуелна, ниједан директор је још није добио јер обука није ни почела.

Спорни су стандарди који прецизирају вештине и знања које директор треба да поседује, а који су неопходни за почетак обуке. Они су враћени Заводу за вредновање квалитета образовања на дораду, а почетак обуке очекује се до краја године.

И врло добар професор може понекад да буде не тако успешан директор, јер му недостају менаџерске вештине. Представници синдиката тврде да би руководство школа могло да буде боље.

Милорад Антић из Форума стручних средњих школа каже да су преко 50 одсто професори физичког васпитања и 20 одсто учитељи. Форум сматра да нису довољно стручни и способни за обављање таквих послова.

„У школама се све плаћа, од израде распореда часова до израда годишњег програма рада школа“, каже Антић.

Већина директора прихвата најаваљену обуку, али очекује прецизна правила.

Дејан Недић из Душтва директора Србије каже да има оних који праве отпор, али генерално су за додатно школовање, али уз дефинисане принципе и правила и без неког силног предавања.

„Мада, у неким земљама, на пример у Немачкој, директори су доживотни, лиценце су доживотне, али ми нисмо Немачка, ми се морамо прилагођавати нашој земљи“, каже Недић.

Садашња позиција директора није лака, већ веома оптерећујућа и трпи притиске, што се одражава на квалитет наставе, тврде представници Национално-просветног савета.

Десанка Радуновић из просветног савета каже да имају премало права, превише одговорности која се захтева од њих, а не дају им се услови да они раде онако како сматрају да треба.

„Имате колеге које су изнеле податак да имате скоро једну трећину школа са в.д. директорима, јер нико не жели то да ради“, каже Радуновићева.

У Министарству очекију да ће постојеће проблеме решити стандарди и увођење лиценце за директора.

Зоран Костић из Министарства просвете и науке истиче да је то једна врста улазнице јер ће се доста тога показати да ли знају или не знају, поготову када је у питању организација рада, закони.

„Онај ко не буде положио он ће онда сам схватити да не треба да буде директор, па ће се вратити на своје радно место где ће дати већи допринос“, рекао је Костић.

Превасходна дужност директора је, подсећају надлежни, да обезбеди добар амбијент у школи, наставнички кадар и квалитетну наставу. Мерило његовог успеха биће, пре свега, знање и постигнути резултати деце и задовољство родитеља.

РТС

Na sudu nastavnica OŠ “Kralj Petar Prvi” priznala je da je na heroinu od 1996. godine i da ga je uzimala ušmrkavanjem, a da niko u školi u kojoj je radila nije znao.

Aleksandra Milivojević, priznala je danas pred Višim sudom u Nišu da se drogira petnaest godina. Milivojevićeva je uhapšena 27-og oktobra prošle godine u blizini škole u kojoj je predavala, prilikom kupovine heroina. Pred sudom se branila navodnim neznanjem da je posedovanje droge za sopstvenu upotrebu krivično delo.

“Priznajem da sam 27. oktobra 2011. godine kupila 0,15 grama heroina od Tamare Nikolić. Heroin koristim od 1996. godine, uzimala sam ga ušmrkavanjem. Smatrala sam da nisam zavisna i nikada se nisam lečila. Posle ovog događaja javila sam se Zavodu za mentalno zdravlje, oni su utvrdili da ne postoji zavisnost nego zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Drogu više ne uzimam”, iznela je u svojoj odbrani Milivojevićeva.

Tamara Nikolić, kojoj se sudi zbog dilovanja droge, priznala je da je nastavnici prodala heroin.

“Ona me je tog dana pozvala telefonom i pitala me da li sam preuzela heroin od čoveka od koga sam ga nabavljala i da li može da dobije jednu dozu, jer je i ranije od mene kupovala drogu. Dogovorile smo se da se nađemo i ja sam joj predala paketić herioina, a ona meni 10 evra i 500 dinara, koliko je imala kod sebe. Ta količina droge košta 20 evra, pa smo se dogovorile da mi ostatak doplati kad bude imala novca”, kazala je na glavnom pretresu Nikolićeva.

Istina o narkomanskoj zavisnosti nastavnice biologije otkrivena je slučajno. Policija je pratila Tamaru Nikolić, zbog sumnje da diluje drogu i zatekla je dok je heroin prodavala Aleksandri. Ona je odmah uhapšena, dok je nastavnica odvedena u policiju nakon završetka časa, jer se po kupovini heroina vratila u školu.

“Ona je dugo bila na bolovanju, a čim se vratila na posao na osnovu sprovedenog disciplinskog postupka izrečen joj je otkaz”, rekao je Džunić

Ukoliko bude osuđena, Milivojevićevoj preti kazna zatvora do tri godine.

Izvor: telegraf.rs

Држава за високо образовање издваја све мање новца, упозоравају на универзиту. Из буџета се исплаћују плате, али, како истичу, остали трошкови, који нису мали, готово да се не финансирају.

Посланици Скупштине Србије сутра ће гласати за измене закона о високом образовању којима ће се високошколским установама омогућити да сопствене приходе не уплаћују у буџет.

Исти услови за буџетске студенте

Услов за упис наредне године студија на факултетима у Србији требало би да, као и претходне године, буде освојених најмање 48 бодова. То предвиђа предлог измена закона о високом образовању, који би сутра требало да буде пред посланицима.

Уколико измене не буду усвојене, право да упишу наредну годину студија о трошку буџета имаће само академци са максималних 60 поена, каквих је око 20 одсто.

На факултетима кажу да држава обезбеђује плате, али оно што се готово и не финансира су остали трошкови рада факултета и универзитета који нису мали.

Пре три године дуг државе према Универзитету у Београду био је око 600 милиона евра, од те суме Електротехничком факултету дугује око 10 одсто.

Декан ЕТФ-а професор Миодраг Поповић каже да тај факултет добија око милион динара месечно за функционисање целог факултета. „Само трошкови грејања, воде, струје су већи од тога. Да не говоримо о опреми лабораторија, неопходном материјалу“, истиче Поповић.

Декан Машинског факултета у Београду професор Милорад Милованчевић наводи да држава том факултету даје 18 одсто месечних потреба. „То довољно говори. Гледате човека који плаћа кирију за своје радно место“, каже Милованчевић.

Многи факултети сопственим средствима обезбеђују свој рад.

За високо образовање одваја се 0,9 одсто бруто домаћег производа, а за науку 0,3 одсто, и та издвајања стално падају, опомињу професори. Професор Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду, наводи да се и даље образовање третира као потрошња.

„И даље се рачуна да је ту најлакше уштинути паре и мислити да то неће да кошта. Не – то ће много да кошта. Ако имате лош квалитет образовања, нећете то видети у мандату ове владе, или можда хоћете за две – три године. Али то ћете видети за десет година“, истиче Ковачевић.

Законом о високом обрзовању усвојеним 2005. године, Влада и универзитети сваке године морали би да потписују уговор о финансирању. Међутим, та одредба се још не примењује.

„Кад у уговору нешто пише, ви планирате. Имате та средства, и можете нешто мало дугорочније да гледате. Ми живимо од данас до сутра“, наводи Бранко Ковачевић.

„Мислим да се то намерно ради, јер Влада није сигурна да ће та средства која напише у уговору моћи и да гарантује“, истиче ректор Београдског универзитета.

Министар Жарко Обрадовић каже да ће начин финансирања бити бољи 2014. године, када услов за упис студентата буде 60 бодова, када се буду тачно знале квоте и када очекује побољшање економске ситуације у земљи. Осим тога, подсећа, многа питања, биће регулисана стратегијом образовања.

РТС

Упркос томе што званично академска година почиње првог октобра, на појединим факултетима у Београду, настава је почела данас. Разлог – поштовање календара наставе и наставног програма.

Бруцоши су прво предавање имали током викенда, а од ове седмице тече редовна настава за све студенте, како би у сваком семестру био одржан потребан број часова

Бруцош ЕТФ-а Ивана Исаиловић каже да је тај факултет уписала зато што воли математику.

Још један бруцош ЕТФ-а Дејан Голубовић истиче да је Електротехнички факултет уписао због тога што је то у Србији најквалитетнији факултет.

„Имаћу највише могућности за одлазак негде, а можда и за неки бољи посао“, каже Голубовић.

Студент продекан ЕТФ-а Татјана Николић наводи да бруцоши могу да му се обрате за све оно што их мучи и што им је критично у почетним тренуцима док се не уходају на факултету.

„Факултет је отворен од осам ујутру до десет увече, колоквијуми се одржавају викендом“, додаје Николић.

Студенти од првог дана могу да користе рачунарску мрежу њима неопходну током студија.

Ипак, студенти и професори опомињу да недостаје простор, који је већ шест деценија исти.

Декан ЕТФ-а Универзитета у Београду Миодраг Поповић каже да је прво на реду завршавање читаонице, јер факултет има врло мало простора за боравак студената ван часова.

„Тако ћемо створити услове у бар једном малом делу да време између два часа наставе проведу у читаоници“, објашњава Поповић.

Професори кажу да је наша реалност да академци наредну годину студија уписују са 48 бодова.

„Материјална ситуација је тешка и за факултет и за студенте и мислим да је нереално у овом тренутку тражити од студената нешто што не могу да задовоље. У противном могло би да се деси да квалитет наставе и ниво који се тражи од студената толико падне да дипломе постану безвредне“, истиче Поповић.

Најтраженије струке у свету и код нас су најтраженије тако да дипломци не чекају дуго на посао. По завршетку основних студија око 25 одсто њих мастер наставља у иностранству или се запосли.

РТС

Veliki problem što svi realizuj putovanja u isto vreme, krajem septembra, u oktobru i maju

– Višednevne đačke ekskurzije mogle bi ubuduće da budu realizovane dva ili više puta tokom godine, najavio je načelnik Republičke prosvetne inspekcije Velimir Tmušić.

Time bi program ekskurzije bio doslednije realizovan, rekao je Tmušić i naveo da je veliki problem što svi realizuju ekskurzije u isto vreme, krajem septembra, u oktobru i maju.

Dešava se, kako kaže, da je velika gužva na primer ispred nekog muzeja, čija je poseta u planu ekskurzije, pa iako je ceo program dobro osmišljen đaci ne mogu da priđu i da vide postavku.

„Sve se pretvori u vašarište“, rekao je Tmušić i najavio da bi izmenama Pravilnika, prošlogodišnje uputstvo o maturskim ekskurzijama moglo da bude obavezno. Uputstvo Ministarstva prosvete predviđa da se srednjoškolske ekskurzije realizuju u granicama Srbije, a da se maturske ekskurzije mogu izvoditi u inostranstvu.

Međutim, pošto je preporuka data kada su ekskurzije uveliko „krenule“ i već je sve bio organizovano, mnogi se prošle godine nisu pridržavali tog uputstva. Govoreći o pripremama za odlazak na ekskurziju, Tmušić je naveo da je mnogo manje pritužbi na turističke agencije, od kada je izbor na roditeljima.

Pravilo je da se ne može potpisati ugovor sa agencijom dok ne istekne rok za prigovor, naveo je on i istakao da međutim sve veći broj škola ne može da realizuje ekskurzije zbog skupoće. Iako su škole obavezne da ih planiraju u svojim programima ovaj vid obrazovno-vaspitnog rada sve manje se realizuju zbog ekonomske situacije i nemogućnosti roditelja da ih plate, rekao je Tmušić.

КURIR

Tvoj portal Novosti istražuju – Iako se vodi kao neobavezna uplata, škole na ime đačkog dinara godišnje naplate oko 900 miliona. Kupuju se lopte, krede, kompjuteri, kreče se učionice, plaća se obezbeđenje

AKO je prosečna visina đačkog dinara hiljadu dinara, škole u Srbiji od roditelja godišnje uzmu oko 900 miliona dinara. U nekim školama on iznosi 200 dinara, a ima i onih koje đački dinar naplaćuju 8.000 dinara na godišnjem nivou. Ove pare troše se za krečenje, nabavku opreme, popravku kompjutera, ponegde i za sapun i toalet-papir, ali i za obezbeđenje.

Od ministarstva školama stižu pare za plate nastavnika i za veće investicije.

– Ostale materijalne troškove trebalo bi da pokrivaju lokalne samouprave. One su zadužene za nabavku kreda, sunđera, lopti, hemikalija i sličnih stvari – kaže za “Novosti” Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Sredstva koja uplaćuju opštine i gradovi, očigledno, nisu dovoljna, pa se od roditelja traži da pripomognu.

– Roditelji dobrovoljno uplaćuju po 2.000 dinara, a od toga plaćamo osiguranje za đake, odlične šaljemo na Kopaonik, nabavljamo materijal i ako nešto ostane kupujemo i opremu. Sami pregrađujemo učionice, pravimo stolove, jer kad bismo čekali da nam nadležni kupe, nikad ne bismo dobili – kaže Nenad Mladenović, direktor škole “Tehnoart”. – Neke delove škole nismo krečili čak 15 godina. Za to je teško dobiti pare, pa onda školama ostaje jedino da to finansiraju iz školskog dinara.

Roditelji potvrđuju da je đački dinar dobrovoljan, ali ga, po pravilu, većina uplaćuje.

– Kada vidimo da škola nema para da okreči učionice, da deca nemaju lopte i vijače, da nema sapuna i toalet papira naravno da ćemo da pomognemo zbog naše dece – kaže otac jednog osmaka. – Ali ipak, nije u redu da ti troškovi padnu na pleća roditelja, ako je već osnovno obrazovanje besplatno.

A uz đački dinar, u gotovo svim školama, plaća se i osiguranje, koje iznosi 200 do 500 dinara godišnje, pa obezbeđenje, koje je uglavnom 200 dinara mesečno, uplata za “Crveni krst” još 50 dinara…

Uobičajena je praksa da roditelji donose papir za fotokopiranje, kako bi nastavnici mogli da štampaju materijal za kontrolne zadatke. Kupuju i štampače, često i krede. U jednoj novobeogradskoj školi pre nekoliko dana tražili su od mama i tata da skupe novac za nabavku projektora, a u drugoj po 50 dinara za veliki šestar i lenjir.

Još su veća izdvajanja u srednjim stručnim i školama za talente. Tako u dizajnerskoj đački dinar košta od 2.000 do 5.000 dinara.

– Da nije roditelja deca ne bi imala ni materijal, ni opremu za rad – tvrdi jedan od članova saveta roditelja u dizajnerskoj školi. – Prošle godine 80 odsto sredstava od đačkog dinara potrošeno je na nabavku i održavanje kompjutera, a 20 odsto na krečenje.

Za trošak đačkog dinara ne podnose se finansijski izveštaji, a kako se pare daju “u kešu”, škola ne izdaje nikakvu priznanicu.

Izvor:novosti.rs

Предложеним изменама Правилника о полагању испита и оцењивању утврђују се узроци лоше пролазности на испитима. Професор, као и студенти, треба да одговара за незнање, кажу представници Студентског парламента.

Предлогом измена Закона о буџетском систему, али и допунама Закона о високом образовању, државне високошколске установе изузете су од обавезе да сопствене приходе уплаћују у буџет.

Приходи факултета углавном долазе од домаћих и међународних пројеката, рекао је ректор Ковачевић на седници Сената Београдског унверзитета. Тај новац наменски се троши – за опрему, и не иде за плате професора.

Усвајање предлога за измену Правилника о полагању испита и оцењивању одложено је за наредну седницу Сената. По њему, факултети су обавезни да воде статистику о полагању испита, и то по роковима и предметима и да податке достављају Универзитету.

„Професор, колико и студенти, одговара за своје незнање, па када покажу незнање они падају на испиту, па се надам да ће професори који нису добро урадили свој посао, одговарати“, истиче потпредседник Студентског парламента Универзитета у Београду, Милош Зељковић.

Факултет је дужан да утврди узроке лоше пролазности ако је мања од 30 одсто и да пропише механизме за отклањање „уског грла“.

„Постоје уска грла на свим факултетима, имате десет одсто предмета где је пролазност јако лоша, а не тридесет одсто. Управо ти проблеми лоше пролазности морају да се решавају, јер никада нећамо моћи да идемо годину за годином“, објашњава ректор Универзитета у Београду проф. Бранко Ковачевић.

„Скоро на сваком факултету, постоји бар по један проблематичан испит, а неки од факултета су заиста те проблеме успели да реше. Колико знам, озбиљно се разговарало о тим проблемима на Медицинском факултету, ФОН-у и ЕТФ-у“, тврди проректорка Универзитета у Београду проф. Неда Бокан.

Проректорка Бокан, није крила незадовољство што измене Правилника нису усвојене већ на овој седници и каже да ће и следећи проректор морати да се бави тим питањем.

РТС

Изменама Закона предвиђено је и да продужена година уместо шест месеци траје годину дана за студенте завршне године.

БЕОГРАД – Државни секретар Министарства просвете и науке Радивоје Митровић рекао је Танјугу да окосницу измена Закона о високом образовању чини смањење испитних рокова са шест на четири, услов за упис на буџет остаје 48 ЕСП бодова и продужена апсолвентска година са шест месеци на годину дана.

„Све је још подложно корекцијама. Измене закона највероватније ће бити усвојене на седници Владе у четвртак 20. септембра, да би у понедељак 24. септембра ушле у скупштинску процедуру. Посао мора бити завршен до 1. октобра када почиње школска година за студенте, пре свега јер се предвиђа да услов за упис на буџет буде 48 ЕСП бодова, уместо садашњих 60”, казао је Митровић.

Ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић објаснио је да је идеја да се сваке године полако подиже број бодова као услов за упис на буџет за наредну годину.

„Изменама Закона још ове школске године предвиђено је да услов за упис на буџет буде 48 бодова, да би се наредних година лествица полако дизала, најпре на 54, а у школској 2014/15 години услов био 60 ЕСП бодова”, прича Ковачевић.

Говорећи о смањењу броја испитних рокова, ректор Ковачевић је нагласио да је предвиђено да ова одредба почне да се примењује од следеће школске године и то тако што би од наредне школске године студенти имали пет, а годину дана касније четири испитна рока.

„Велики број испитних рокова не повећава пролазност студената на испитима, јер студенти обично онда чекају задњи рок”, рекао је Ковачевић и подсетио да на европским и америчким универзитетима постоје само два испитна рока и то јунски и септембарски као поправни.

Председник Студентске конференције универзитета Србије (СКОНУС) Миша Живић истакао је да укидање испитних рокова мора да прати полагање испита кроз колоквијуме.

„ На европским универзитетима има мало испитних рокова, али се испити полажу кроз колоквијуме, што код нас није пракса. Уколико неко положи све обавезне колоквијуме то треба да му се рачуна као положен испит и да на испит излази једино ако жели већу оцену. Пошто код нас на већини факултета није заживело полагање испита кроз колоквијуме дат је прелазни период, да се факултети прилагоде, нагласио је Живић.

Он је истакао да је за студенте веома важно што је изменама Закона предвиђено да продужена година уместо шест месеци траје годину дана за студенте завршне године.

„Продужена година ће трајати шест месеци дуже што је такође веома важно за студенте са социјалног аспекта. На тај начин им се продужава право на студентски дом, кредит, повластице за превоз, закључује Живић.

У Министарству просвете , науке и технолошког развоја наводе да ће изменама Закона о високом образовању бити створен и правни основ да се утврди Национални оквир квалификација за високо образовање.

Танјуг

TANJUG

BEOGRAD – Jedna trećina škola u Srbiji je u takozvanom v.d. stanju, jer privremeno imenovani direktori, zbog velike odgovornosti, ne žele da budu na ovim funkcijama.

ТАNJUG

Prosvetna inspekcija započeće od 1. oktobra kontrolu rada isturenih odeljenja domaćih, državnih i privatnih, ali i stranih fakulteta.

Svi oni koji rade suprotno zakonu biće zatvoreni.

Studenti odeljenja na koje bude stavljen katanac, medjutim, moći će da nastave školovanje na matičnom fakultetu, rekao je Tanjugu načelnik Republičke prosvetne inspekcije Velimir Tmušić.

Studenti odeljenja na koje bude stavljen katanac, međutim, moći će da nastave školovanje na matičnom fakultetu, rekao je Tanjugu načelnik Republičke prosvetne inspekcije Velimir Tmušić.

“Fakulteti na razne načine dolaze do studenata, imaju svoje menadžere koji prikupljaju studente i formalno upisuju studente na matični fakultet, ali nastavu realizuju tamo gde nemaju dozvolu”, rekao je Tmušić i naveo da se za sada ne zna koliko “sumnjivih” odeljenja radi po Srbiji.

Kako je rekao kontrolisaće se rad i stranih ustanova, ali i onih iz Republike Srpske (RS).

“Za diplome odeljenja iz RS nije potrebna nostrifikacija jer sa Srbijom postoje specijalni odnosi, tako da se te diplome automatski priznaju”, rekao je načelnik Republičke prosvetne inspekcije.

Mediji navode da je u Srbiji oko 100 divljih fakulteta i njihovih isturenih odeljenja, visokih škola i akademija koje nemaju akreditaciju.

Ove ustanove na svojim sajtovima navode da su u procesu akreditacije, iako nemaju ni elementarne uslove za rad, a prema pisanju štampanih medija, neke ustanove bave se trgovinom diplomama koje dostižu cenu od 3.000 do 6.000 evra.

Izvor: B92