Program UNESCO i kompanije L’Oréal Balkan

Konkurs za nacionalne stipendije namenjen mladim ženama koje se bave naučno-istraživačkim radom, produžen je do 15. novembra ove godine, saopšteno je danas iz kompanije L’Oréal Balkan.

Konkurs je raspisan u okviru programa pod nazivom „Za žene u nauci“ koji UNESCO finansira zajedno s ovom kompanijom.

U Srbiji će ove godine biti dodeljene tri stipendije od po pet hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti.

Konkurs koji je raspisan pre dva meseca, otvoren je za mlade naučnice do 35 godina starosti, na doktorskim ili postdoktorskim studijama u oblasti prirodnih nauka, a uslov je da svoj naučno istraživački rad sprovode u Srbiji.

Cilj je da se stipendijama podstakne dalje naučno i profesionalno usavršavanje, navedeno je u saopštenju uz napomenu da su stipendije deo globalnog programa koji postoji u više od 50 zemalja širom sveta

U našoj zemlji se program sprovodi u saradnji s Ministarstvom prosvete i nauke i Nacionalne komisije za saradnju sa UNESCO i kompanijom L’Oréal Balkan.

Partneri na projektu pozvali su sve zainteresovane mlade naučnice, koje nisu stigle da se uključe na vreme ili prikupe potrebnu dokumentaciju, da se o uslovima konkursa informišu na internet adresi www.zeneunauci.co.rs i dostave prijave na e-mail adresu unescoserbia@mfa.rs ili direktno Nacionalnoj komisiji za saradnju sa UNESCO-m na adresu ulica Kneza Miloša 24-26 u Beogradu

Program ovih nacionalnih stipendija u Srbiji je pokrenut 2010., a prve dobitnice bile su mlade srpske naučnice, Ljubica Harhaji Trajković (molekularna biologija) i Dragana Cvetković Ilić (matematika).

Odluku o stipendistkinjama za 2011. će doneti stručni žiri sastavljen od eminentnih profesora fakulteta prirodnih nauka i partnera na projektu, na čelu sa članom SANU prof. dr Vladisavom Stefanovićem.

BLIC

Ove godine na fakultete u Srbiji upisano je 185 Roma, kojima su danas u Skupštini Srbije uručene jednokratne stipendije u iznosu od 15.000 dinara.

Ministar Milan Marković, koji je prisustvovao uručenju stipendija, rekao je da je cilj mera afirmativne akcije Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, podsticaj obrazovanja Roma i veće uključivanje te nacionalne manjine u društveni, ekonomski i politički život Srbije.

„Merama ministarstva predvidjeno je da Romi koji nisu upisali fakultet, iako su položili prijemni ispit, ali su ostali ispod crte, rešenjima ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministarstva prosvete ipak dobiju indekse“, rekao je Marković novinarima u parlamentu.

On je istakao da 34 romska studenta još nisu upisali fakultete, ali će taj problem biti rešen u toku sledeće nedelje.

On je dodao da je cilj ministarstva da što veći broj Roma radi u državnoj upravi i na taj način bude sposobno da pomogne pripadnicima svoje nacionalne manjine.

Prema njegovim rečima ministarstvo će nastaviti sa merama afirmativne akcije koje će proširiti i na zapošljavanje romske zajednice.

Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Vitomir Mihajlović je ukazao da je romska zajednica jedna od najsiromašnijih i najneobrazovanijih, navodeći da samo od 0,1 do 0,3 odsto pripadnika te manjine završi fakultete.

On je istakao da je neophodno da se Romi nalaze na važnim mestima u državnoj upravi gde se odlučuje o njihovoj sudbini, kao i da su mere ministarstva odličan način da se to ostvari.

BLIC

Grupa od desetak učesnika blokade Filozofskog fakulteta u Beogradu fizički napala profesora i studente koji su došli na predavanje. Uprava Filozofskog najavila disciplinske sankcije za počinioca

Uprava Filozofskog fakulteta u Beogradu saopštila je da su u zgradi ove ustanove koja je u blokadi, danas fizički napadnuti profesor i studenti koji su hteli da prisustvuju predavanju.

Fizički obračun se desio nešto posle 13 časova, ispred sale 510 na petom spratu Filozofskog

– Pri pokušаju dа održe čаs, nаpаdnuti su prof. dr Miloš Antonović, profesor Opšte istorije rаnog srednjeg vekа i studenti koji su došli nа predаvаnje, saopštila je Uprava na svom sajtu.

Grupа od desetаk licа, učesnikа blokаde Fаkultetа, sprečilа je fizičkim nаsiljem početаk predаvаnjа zа preko sto brucošа.

Čаs je ipak održan, ali u podrumskim prostorijаmа, kаko bi se izbegli novi nаpаdi.

Filozofski fаkultet će, kako je najavio, preduzeti sve mere i аktivnosti zа sprečаvаnje nаsiljа ali i disciplinski sаnkcionisаti počinioce.

Uprava ovog fakulteta je ponovo pozvala sve učesnike protestа dа prekinu blokаdu i dа svojа prаvа ostvаruju bez ugrožаvаnjа prаvа zаposlenih i studenаtа. Predstavnici studenata za subotu, 5. novembar najavljuju zajednički protest sa sindikalnim organizacijama.

(S media)

Priznanje – Slučaj male Jasne Živković

Zdravka Marjanović, direktorka OŠ „Bora Stanković“, gde su Jasnu Živković (10) maltretirali vršnjaci, napokon je juče priznala da je devojčica bila zlostavljana, o čemu Press već danima piše.

Ona sada, međutim, svu odgovornost prebacuje na učiteljicu i odbija da podnese ostavku, koju je javno obećala kad joj bude pokazan original zahteva roditelja iz 2009. godine, gde oni upozoravaju da je dete zlostavljano i zbog toga traže premeštaj.

Taj dokument juče smo joj u prisustvu roditelja i pokazali i ona je, prvi put otkako je Press otkrio celu aferu, priznala da je bilo zlostavljanja i za to je optužila učiteljicu Aleksandru Marković, koja joj to, navodno, nije prijavljivala. Ipak, ostavku je odbila da podnese, kako je rekla, dok se ne dokaže da dokument nije dopisivan.

– Ovo je falsifikat! Neko će morati u policiju zbog ovoga. Bez mog odobrenja, u kom piše da li dete može u drugo odeljenje ili ne, ovo ne važi – rekla je ona.

Direktorka i dalje tvrdi da se ne seća spornog dokumenta, mada ju je Jasnim otac podsetio da su joj ga predali u ruke, kao i da nije htela da dozvoli premeštaj deteta.

– Znate, dnevno primim najmanje 30 zahteva. Imam 24 učitelja i zamislite da mi svi oni svakodnevno obrazlažu probleme. Ja se kao direktor uključujem samo kad dođe do većih povreda. Za zlostavljanje sam saznala onda kada ste me vi, novinari, pozvali, pretprošlog petka, pa sam pitala pedagoga. On je, takođe, za to saznao od učiteljice koja je slučaj prijavila pošto je saznala da je prijavljen policiji. Onda je učiteljica kriva, jer je sama pokušala to da reši, nije uspela, a nas nije ni obaveštavala – rekla je Marjanovićeva.

Jasnin otac Miomir poručuje da je spreman da grafolozi utvrde validnost spornog dokumenta.

Lj. Račić

РТВ

Управа Филозофског факултета у Новом Саду одлучила је данас, након једночасовне забране уласка и изласка из зграде, да око 100 студената – представника Пленума, пусти да уђу у зграду факултета. Студенти организовани у Пленум на Филозофском факултету у Новом Саду напустили су поподне факултетску зграду и најавили ново окупљање на истом месту за сутра у 20 часова.

Они су на данашњем Пленуму истакли захтеве за боље образовање у Србији. Пленум је одржан у амфитеатру Филозофског факултета и присуствовало му је око 300 студената.

Управа факултета саопштила је да ће се настава одвијати редовно.

Између студената на Пленуму долазило је повремено до вербалних конфликата, а мањи број студената оптуживао је Пленум да жели да заустави наставу на факултету и говорио да Пленум организују „нерадници“.

Присталице Пленума, који су били у већини, казали су да је Пленум заправо непосредна демократија и да њему могу да присуствују не само студенти са било ког факултета већ и заинтересовани грађани.

Присталице Пленума су истакле да они нису десничарска екстремистичка организација и да немају намеру да уништавају имовину факултета, да је забрањена употреба алкохола и наркотика, као и пушење. Они су навели и да нису чланови политичких партија.

Покушај упада на Филозофски факултет

Око сто студената покушало је данас око подне да уђе у зграду Филозофског факултета, али су их у томе спречавали студентски парламент и обезбеђење.

Након једночасовне забране Управа тог факултета, ипак, омогућила им је одржавање Пленума.

Организатори су истакли да је њихово деловање усмерено против Министарства просвете, а не факултета и истакли су своје захтеве: прелазак свих студената који су остварили 48 бодова на буџет, ограничење висине школарине, враћење апсолвентског статуса и укидање наплате пренетих испита.

planum studenti filozofski fakultet

Нејасно остаје због чега су студенти одабрали Филозофски факултет у Новом Саду, јер како управа наводи, сви захтеви су на том факултету испуњени, сем бесплатног образовања, што није у надлежности факултета.

Студенти су узвикивали: „Слободни филозофски“, а у самој згради је било њих више стотина.

Обезбеђење и представници Студентског парламента нису дозвољавали никоме да уђе или изађе из зграде.

Испред зграде је било и неколико униформисаних полицајаца, а у једном тренутку дошле су и две полицијске „марице“.

studenti plenum filozofski fakultet novi sad

Управа Филозофског факултета у Новом Саду од јутрос је дозвољавала улазак у зграду само оним студентима који су могли да покажу индекс или неки други студентски документ.

Студентски парламент: Дошли да унесу немир и неред

Представници Студентског парламента Универзитета у Новом Саду осудили су данас улазак студената, окупљених око идеје Пленума, на Филозофски факултет у главном граду Војводине.

Представници Студентског парламента оценили су да је реч о „упаду двадесетак особа“, које су тиме „пореметиле јавни ред и мир као и редовну наставу“.

„Та група се није легитимисала и није проверено да ли су то студенти Филозофског факултета у Новом Саду, као и да ли су уопште студенти“, наводи се у саопштењу за јавност.

Оцењује се да је реч о „политизацији“ простора универзитета и о злоупотреби стварних проблема које имају студенти. Представници Студентског парламента оценили су и да ниједан захтев студената окупљених око Пленума „није реалан проблем студената“.

„Они су након краха протеста у Београду дошли да унесу немир и неред на наш универзитет, а са фотографија и снимака се јасно може видети да су међу њима и активни чланови неких партија, које у тешком времену желе да створе ситне политичке поене, преко студената и проблема младих људи у овој земљи“, пише у саопштењу.

Представници Студентског парламента затражили су „хитну реакцију“ надлежних институција, као и да се не дозволи манипулација студентима и да се поштује закон који стриктно забрањује политизацију унутар универзитета.

Саопштење су потписали члан Студентског парламента, студент-продекан Доријан Габрић, са Пољопривредног факултета и чланица Студентског парламента Сања Кљајић, са Филозофског факултета.

РТВ

Педагошки факултет у Сомбору је прва високошколска установа у Србији која је подржала захтеве студената и на предлог декана Александра Петојевића умањила школарину за самофинансирајуће студенте са 50.000 на свега 12.500 динара.

„Професори универзитета морају да деле судбину својих студената и не можемо се понашати као да живимо у другој земљи. Материјална ситуација наших студената и њихових родитеља је изузетно тешка и надам се да ће и остали факултети кренути нашим примером“, рекао је декан Петојевић за РТВ

Право на мању школарину има 134 од 800 студената колико похађа Педагошки факултет и они су са одобравањем поздравили одлуку декана коју у среду треба да потврди Савет факултета

Каса факултета ће због умањене школарине бити лакша за пет милиона динара, али то, према речима декана Петојевића, неће утицати на квалитет наставног процеса.

Na tribini o štetnom dejstvu upotrebe psihoaktivnih sredstava organizovanoj za roditelje učenika drugog razreda Srednje ekonomske škole u Loznici od 250 pozvanih roditelja došla su samo dva!

Bez podrške roditelja: Đaci prepušteni sami sebi

Predavanje je deo projekta „Loznica bezbedan grad“, koji je u junu započeo gradski Savet za bezbednost, ali Lozničanima očigledno nije mnogo interesantan iako se tiče njihove dece.

– Cilj je da se ukaže na štetan uticaj psihoaktivnih supstanci i faktore rizika za nastanak bolesti zavisnosti, od alkohola preko marihuane do najtežih droga. Održali smo predavanja za oko hiljadu srednjoškolaca i mladi su bili veoma zainteresovani. Nedavno smo organizovali prvu takvu tribinu za roditelje i poslali 250 poziva. Imali smo neverovatno slab odziv jer su došla samo dva roditelja. Nismo očekivali da svi dođu, ali ni ovako neshvatljivu nezainteresovanost – kaže Radosav Jošić, predsednik gradskog Saveta za bezbednost.

Direktor Srednje ekonomske škole Zvonko Kostić sve ovo objašnjava načinom razmišljanja roditelja.

– Roditelji vaspitavaju decu kao što su i njih vaspitavali, a ne u skladu sa trenutkom u kome živimo. Ovoga puta Grad je organizovao predavanje, škola obezbedila prostor, ali su roditelji zakazali detetu“ – kaže on.

S. M. T.

Ludilo bez granica Napad na profesorku VII beogradske gimnazije

Profesorku fizike u Sedmoj beogradskoj gimnaziji Gordanu Fržović (39) nožem je napao maskirani mladić dok je čekala lift u svojoj zgradi i isekao je po ruci.

Profesorka je gotovo sigurna da je napadač učenik nezadovoljan ocenom ili prijatelj nekog od takvih đaka.

Napad se dogodio pre dva dana u ulazu zgrade u beogradskom naselju Mirijevo. Gordanu je od težih posledica spasao slučajni prolaznik jer je napadač pobegao kada se ovaj pojavio.

Pomogao prolaznik

Kako za Press priča profesorka, ona je pokušala da se suprotstavi maskiranom nasilniku koji je, posle kraćeg rvanja u hodniku, uspeo da je izvuče ispred zgrade preteći joj: „Kurvo, platićeš mi za sve!“ Posle poziva u pomoć, pritrčao joj je jedan prolaznik, dok je napadač pobegao prema soliterima u Ulici 16. oktobra. Gordana je kolima Hitne pomoći prebačena u Urgentni centar, gde joj je konstatovana posekotina na levoj šaci naneta nožem. Rana je previjena i ona je otpuštena na kućno lečenje.

Profesorka Fržović kaže da je u proteklih nedelju dana dobijala pozive sa skrivenog broja telefona, ali da je sagovornik sa druge strane samo ćutao. Sigurna je da se iza napada krije učenik nezadovoljan ocenom ili prijatelj nekog problematičnog đaka, koji je pokušao da je zaplaši, s obzirom na to da ne postoji baš nijedan drugi razlog zbog kojeg bi je neko napao.

Napadač uhapšen

Policija je, kako Press saznaje, juče posle podne uhapsila napadača na profesorku. Ipak, njegov identitet ostaće tajna do ponedeljka, za kada je Fržovićeva pozvana u policiju na takozvano prepoznavanje.

– Napadnuta sam u četvrtak u 19.50 časova, po povratku iz škole. Mladić obučen u crnu trenerku sa kapuljačom i crvenim šalom preko lica stajao je u hodniku pored poštanskih sandučića. Kroz glavu mi je proletelo: „Ko li je ovaj, šta radi u našoj zgradi?“, i odmah posle toga je usledio napad. Kada sam prišla vratima lifta, odjednom mi se stvorio iza leđa i desnom rukom me stegao preko grudi, dok mi je drugom stavio kuhinjski nož pod grlo. Rekao je: „Kurvo, platićeš mi za sve!“ Uspela sam da mu se suprotstavim jer je izuzetno mršav, ali ipak nisam mogla da se oslobodim – prepričava Gordana dramu koju je preživela.

Fržović kaže da se branila na sve načine.

– Počela sam da vrištim, prvo jedva čujno, pa sve jače i jače. Međutim, mladić me je i dalje čvrsto stezao rukama i izvukao ispred zgrade na izlaz za parking. Nastavila sam da vičem: „Ima li koga? Da li me neko čuje?“, jer sam u momentu pomislila da hoće da me baci sa stepenica na parking, sa visine od oko dva-tri metra. Usled rvanja sam pala na kolena, ali je u tom trenutku iz obližnjeg „Maksija“ izašao mladić i potrčao mi u pomoć. Vikao je: „Pusti je, pusti je!“, i neprekidno ga psovao, posle čega me je nasilnik pustio. Potom je potrčao nekoliko metara, a onda odjednom usporio, stavio ruke u džepove i hladnokrvno otišao – priča povređena profesorka.

Neviđena drskost

Ona navodi da je bila šokirana drskošću napadača.

– Otvoreno pričam o napadu jer ovako nešto može da se desi svakom! Nemam avione i kamione, niti ikome nešto dugujem, stvarno je neverovatno da je neko bio spreman da potegne nož na mene zbog loše ocene ili nečeg sličnog. Živim sa sinom koji ide u sedmi razred i bratom, i glavni sam im oslonac. Slovim za strogu, ali pravičnu profesorku. Razredna sam odeljenju trećeg razreda i zalažem se za svakog učenika. Neposredno pre napada imala sam „otvorena vrata“, međutim, roditelji kod mene mogu da dođu i mimo toga i uvek sam spremna na saradnju. U Sedmoj gimnaziji radim od njenog osnivanja, 2001. godine. Posle napada su me zvale i kolege i đaci, i svi su mi pružili podršku. Direktorki sam javila da neću ići na bolovanje jer se upravo završava prvo tromesečje i mnoga deca tek treba da odgovaraju i poprave ocene. U ponedeljak se vraćam – kaže Fržovićeva.

Snežana Stojanović

izvestan Odlazak direktorke koja je zataŠkala zlostavljanje devojčice

Veliki pomak – Hrabrost devojčice iz OŠ „Bora Stanković“ koju su vršnjaci godinama maltretirali i odluka roditelja da javno progovore, uz podršku Pressa, razbili najveću tabu temu srpskog školstva

Slučaj zlostavljanja desetogodišnje Jasne Živković u OŠ „Bora Stanković“ u Beogradu mora da bude rasvetljen do kraja da bi se videlo ko je i zbog čega prikrivao informacije, poručuje za Press ministar prosvete Žarko Obradović.

Tako se, konačno, posle četiri dana, u slučaj uključio i ministar prosvete. Mala Jasna za to vreme i dalje ne ide u školu, a roditelji koji su rešili da prekinu višegodišnju agoniju i javno progovore o najmračnijoj strani srpskog školstva i potraže pomoć od medija i javnosti, u trenutku kada su im svi drugi okrenuli leđa, s pravom strepe da će ovaj slučaj, kao i mnogi pre njega, biti zataškan.

Jasnu Živković vršnjaci su verbalno i fizički maltretirali samo zato što je mršava. Obarali su je na klupu, vezivali joj kosu za nogare, davili pertlom, udarali u glavu i stomak, šutirali je, pretili joj mafijom… Na sve to, kako kažu roditelji, učiteljici i direktorki škole jedino je bilo važno da se ne sazna šta se dešava unutar ustanove koja, bar na papiru, ima naziv obrazovna.

Kako je istina izašla na videlo

Da je vrag odneo šalu i da će na kraju, posle upornog višednevnog insistiranja Pressa, sve izaći na videlo, shvatila je izgleda i direktorka škole Zdravka Marjanović, koja nam je juče rekla da njena ostavka nije sporna i da će je podneti onog trenutka kad joj bude dostavljen originalni zahtev roditelja iz 2009. godine u kom traže premeštaj devojčice u drugo odeljenje zbog zlostavljanja. Ona je, da podsetimo, danima negirala da takav zahtev postoji, iako ga roditelji poseduju, u šta se novinarka Pressa i lično uverila. Za to vreme mala Jasna i dalje ne ide u školu.

Vrag je odneo šalu

Prosvetna inspekcija ustanovila je da je u delovodnim knjigama škole zavedeno da su roditelji tražili premeštaj devojčice još u septembru 2009, doslovce navodeći da su Jasnu maltretirali i vezivali za klupu. S obzirom na to da u dokumentaciji škole inspektori nisu našli primerak tog zahteva (pošto jedan ostaje roditeljima, a drugi školi), tražili su ga od direktorke, ali uzalud.

Direktorka škole Zdravka Marjanović potvrdila je juče za Press da je pretražila svu školsku dokumentaciju, ali da zahtev nije našla.

– Delovodni broj postoji, delovodna knjiga takođe, ali zahteva nema. Svi dokumenti, pre i posle njega, koji su zavedeni su tu, samo on nije. To znači da ga je iznela bivša sekretarka škole. Moraju da postoje dva primerka. Jedan kod roditelja, a drugi kod nas – kaže Marjanovićeva.

Na pitanje da li će podneti ostavku, s obzirom na to da je uhvaćena u laži jer je tvrdila da roditelji zahtev nisu ni podneli, ona kaže da to nije sporno.

– Ako mi donesete taj dokument, podneću ostavku. Neka dođu roditelji i neka ga donesu. Ne moraju ni meni. Neka ga odnesu u Policijsku stanicu Voždovac, a ja ću da odnesem delovodnu knjigu. Moja ostavka nije sporna, ionako sam namoljena da ostanem u drugom mandatu.

Sprega direktora i školskih odbora

Predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola Radmila Dodić kaže da se direktor škole može smeniti na dva načina.

– Jedan je da školski odbor pokrene proceduru za smenu direktora, a drugi, da na osnovu nalaza inspekcije ministar donese odluku o smeni ili suspenziji – objasnila je Dodićeva, i dodala da maltene svi direktori imaju u školskom odboru svoje ljude:

– Pošto su to neplaćene funkcije, retko ko želi da ih prihvati. Obično direktor predloži koji su to nastavnici, koji kasnije uvek glasaju za njega. Onda ti nastavnici ubace u odbor roditelje iz saveta, a direktor na taj način obezbedi većinu.

Imam i pritisak porodice da se više ne izlažem ovakvim neprijatnostima – tvrdi Marjanovićeva.

Ministar prosvete Žarko Obradović za Press je rekao da mu je veoma stalo da sazna ko je i zašto prikrivao podatke o tome da je desetogodišnja devojčicama četiri godine zlostavljana u školi i da će insistirati da se slučaj rasvetli do kraja.

On, ipak, kaže da ministar ne postavlja i ne smenjuje direktore, već da to radi školski odbor.

– Sada je na inspekciji da reaguje, a mi ćemo, što se ovog slučaja tiče, do kraja istražiti šta je i kako bilo. Stvarno nam je stalo da rasvetlimo ceo slučaj i vidimo ko je i zbog čega prikrivao informacije – naveo je Obradović.

Posao za policiju

Press je juče i prosvetnoj inspekciji poslao kopiju zahteva roditelja male Jasne, iz kog se jasno vidi da su odavno prijavili maltretiranje svog deteta, ali da niko na to nije reagovao.

– Roditelji su taj dokument pokazali na televiziji, ali se inspekcija prvi put susreće sa njim. Sve to unosi jedan nov momenat u celu priču. Utvrdićemo da li je neko, i ko, to skrivao. Inspekcija je ponovo u školi, utvrđuju se svi navodi, a dobićemo i izveštaj od MUP-a. Protiv dečaka koji je nedavno udario devojčicu pokrenut je disciplinski postupak – objašnjava republički prosvetni inspektor Velimir Tmušić.

Pomoćnica gradskog sekretara za obrazovanje, zadužena za inspekcijski nadzor, Verica Kovačević tvrdi da će direktorka škole morati da objasni šta se dogodilo sa primerkom zahteva koji je trebalo da bude u školskoj dokumentaciji.

– To je sad stvar za policiju. Mi smo uvidom u delovodnu knjigu konstatovali da je školi podnet zahtev, ali taj dokument u školi ne postoji – kaže Kovačevićeva.

U rasvetljavanju slučaja uključila se i Kancelarija zaštitnika građana, koja je pokrenula postupak kontrole u školi „Bora Stanković“ na Banjici.

Ljubinka Račić