На основу члана 246. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05 и 54/09),

репрезентативни синдикати: Унија синдиката просветних радника Србије, Синдикат радника у просвети Србије, Грански синдикат просветних радника Србије „Независност” и Синдикат образовања Србије и Влада закључују

ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР

О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА

ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА И ДОМОВИМА УЧЕНИКА

Члан 1.

У Посебном колективном уговору за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Службени гласник РС”, број 12/09), у члану 4. реч: „правилником” замењује се речју: „актом”.

 

Члан 2.

Члан 5. мења се и гласи:

„Пре почетка школске године, а најкасније до 15 августа, директори школа достављају листе радника за чијим је радом у потпуности или делимично престала потреба у текућој школској години, која треба да буде потписана од стране овлашћених представника репрезентативних синдиката школе. Уколико листа није потписана од стране овлашћених представника синдиката, директор је дужан да на листи наведе разлоге због којих то није учињено.

Пре почетка школске године начелници школских управа, представници   директора и представници репрезентативних синдиката заједнички разматрају листу запослених за чијим радом је у потпуности или делимично престала потреба у текућој школској години.

Избор и пријем лица у радни однос, на основу конкурса, врши директор, под условом да се претходно преузимањем није могао засновати радни однос са лицем које је евидентирано у смислу става 1. и 2. овог члана, а испуњава услове утврђене актом о организацији и систематизацији послова.

Уколико се упразни радно место, директор може распоредити запосленог који ради са непуним радним временом у установи, до пуног радног времена, без расписивања конкурса, у случају да на листи радника за чијим је радом у потпуности или делимично престала потреба нема запослених који испуњавају услове за рад на том радном месту.

Пре расписивања конкурса за пријем у радни однос, послодавац је у обавези да прибави мишљење репрезентативних синдиката установе о испуњености услова из става 1. и 2. овог члана. У случају да постоји несагласност, препоруку доноси министар надлежан за послове образовања (у даљем тексту: министар).

Рок за давање мишљења и препоруке је петнаест дана од дана пријема захтева.

Одредбе овог члана не примењују на запослене у домовима ученика.”

 

Члан 3.

Члан 6. мења се и гласи:

„Директор је дужан да обавести репрезентативни синдикат у установи о извршеном пријему у радни однос у року од 5 дана.”

 

Члан 4.

У члану 7. став 1. после речи: „усавршава”  додају се речи: „и да на основу стручног усавршавања унапређује свој рад.”

Став 2. мења се и гласи:

„Послодавац је обавезан да утврди начин стручног оспособљавања и усавршавања запослених, у складу са приоритетима и програмима надлежног министарства и средствима обезбеђеним у буџету јединице локалне самоуправе.”

Члан 5.

У члану 8. став 1. после речи: „часова” додаје се реч: „недељно”.

 

Члан 6.

У члану 9. став 2. реч: „Правилником” замењује се речју: „Актом”.

 

Члан 7.

У члану 11. став 1. тачка 3) реч: „квалификационог” замењује се речју: „завршног”.

После тачке 3) додаје се нова тачка 4) која гласи:

„4) замене привремено одсутног запосленог до пет радних дана у месецу;”.

Досадашња тачка 4) постаје тачка 5).

 

Члан 8.

У члану 12. реч: „програмом” замењује се речју: „планом”.

Члан 9.

У члану 14. став 2. тачка 2. после подтачке 3) додаје се подтачка 4) која гласи:

„4) отежани услови рада, у складу са општим актом установе – 2 радна дана;”

У тачки 4. подтачка 1) мења се и гласи:

„1) за високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије) у складу са Законом о високом образовању, почев од 10. септембра 2005. године и на основним студијама у трајању од најмање четири године,  по пропису који је уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године –  4 радна дана,”

После подтачке 1) додаје се нова подтачка 2) која гласи:

„ 2) за високо образовање на студијама првог степена (основне академске, односно струковне студије), студијама у трајању од три године, више образовање и специјалистичко образовање након средњег образовања – 3 радна дана,”

Досадашња подтачка 2) која постаје подтачка 3), мења се и гласи:

„3) за средње образовање у трајању од четири године – 2 радна дана,”

Досадашња подтачка 3) постаје подтачка 4).

Члан 10.

Члан 15. мења се и гласи:

„Распоред коришћења годишњег одмора наставника, васпитача и стручних сарадника утврђује се годишњим планом рада установе, а за остале запослене, у зависности од потребе посла, планом коришћења годишњих одмора.”

Члан 11.

У члану 16. став 1. после тачке 11) тачка се замењује запетом и додају се тач. 12) и 13) које гласе:

„12)  полагања испита за лиценцу до 7 дана,

13)  одбране магистарске или докторске дисертације до 7 дана.”

 

Члан 12.

У члану 17. став 1. речи: „На предлог наставничког, односно педагошког већа,” бришу се.

У ставу 2. речи: „ван места боравка или у иностранству” бришу се.

Члан 13.

У члану 20. додаје се став 2. који гласи:

„Уколико је плата запосленог, која је утврђена на основу основице за обрачун плата и коефицијента из прописа о коефицијентима за обрачун и исплату плата, за пуно радно време и остварени стандардни радни учинак, мања од минималне зараде, плата запосленог утврђена на напред описан начин исплаћује се у висини минималне зараде.”

Члан 14.

У члану 22. став 1. реч: „увећану”  замењује се речима: „додатак на”.

Став 2. мења се и гласи:

„У случајевима повећања педагошке норме, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, плата се увећава по часу, а вредност часа се израчунава тако што се укупна плата запосленог подели са месечним бројем часова редовне наставе.”

 

После става 2. додаје се нови став 3. који гласи:

„Основица за обрачун додатака на плату из става 1. овог члана је производ основице за обрачун плате и коефицијента из прописа којим се утврђују коефицијенти за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама.”

Члан 15.

После члана 24. додаје се нови члан 24а који гласи:

„Послодавац може осигурати запосленог од последица несрећног случаја за време обављања рада, из сопствених средстава.”

Члан 16.

У члану 25. став 2.  брише се.

Досадашњи ст.  3,  4. и 5. који постају ст. 2, 3. и 4. мењају се и  гласе:

„Када је запослени упућен на службено путовање у земљи, за време проведено на путу у трајању:

1) од 8 до 12 сати – исплаћује се 50% накнаде трошкова;

2) дуже од 12 сати – исплаћује се пун износ накнаде трошкова.

Накнада трошкова превоза и накнада трошкова смештаја и исхране исплаћује се према приложеним рачунима.

Накнада трошкова из става 2. овог члана износи 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике. ”

У досадашњем ставу 6. који постаје став 5. речи: „посебним прописима” замењују се речима: „прописима којим се уређују накнаде трошкова државних службеника.”

Члан 17.

У члану 26. додаје се став 2. који гласи:

„Исплата отпремнине врши се у року од 30 дана од дана престанка радног односа.”

Члан 18.

У члану 27. став 1. брише се реч: „основне.”

 

Члан 19.

У члану 28. став 1. у тач. 2), 3) и 4) брише се реч: „месечне”.

Став 3. мења се и гласи:

„Просечна плата из става 1. овог члана је просечна плата по запосленом у установи у претходном месецу, односно просечна зарада исплаћена у Републици Србији у претходном месецу у односу на месец исплате солидарне помоћи, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то повољније по запосленог.”

Члан 20.

У члану 30. став 4. мења се и гласи:

„Просечна плата из става 3. овог члана јесте плата из члана 28. став 3. овог уговора.”

 

Члан 21.

У члану 31. став 3. број: „11” замењује се бројем: „15”.

Став 6. мења се и гласи:

„Мерила и критеријуми за остваривање права на награду из става 5. овог члана утврђују се општим актом.”

Члан 22.

Члан 33. мења се и гласи:

„Критеријуми за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба, са пуним или непуним радним временом, вреднују се у бодовима, и то:

 

1. рад остварен у радном односу:

1) за сваку годину рада оствареног у радном односу – 1 бод,

2) за сваку годину рада оствареног у радном односу у установама образовања – 1 бод;

 

2. образовање:

1) за високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије) у складу са Законом о високом образовању, почев од 10. септембра 2005. године и на основним студијама у трајању од најмање четири године, по пропису који је уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године –  20 бодова,

2) за високо образовање на студијама првог степена (основне академске, односно основне струковне студије), студијама у трајању од три године или вишим образовањем – 15 бодова,

3) за специјалистичко образовање након средњег образовања  – 13 бодова,

4) за средње образовање у трајању од 4 године – 12 бодова,

5) за средње образовање у трајању од 3 године – 10 бодова,

6)  за основно образовање и оспособљеност за рад у трајању од једне или две године – 5 бодова;

 

3. такмичења:

1) број бодова за општинско такмичење и смотру:

1. за освојено прво место  – 2 бода,
2. за освојено друго место  – 1,5 бод,
3. за освојено треће место – 1 бод;

2) број бодова за окружно, односно градско такмичење и смотру:

1. за освојено прво место – 4 бода,
2. за освојено друго место  – 3 бода,
3. за освојено треће место  – 2 бода;

3) број бодова за републичко такмичење и смотру:

1. за освојено прво место – 8 бодова,
2. за освојено друго место – 6 бодова,
3. за освојено треће место  – 4 бода;

4) број бодова за међународно такмичење:

1. за освојено прво место  – 15 бодова,
2. за освојено друго место – 12 бодова,
3. за освојено треће место – 10 бодова.

Вреднује се резултат остварен у највишем рангу такмичења и смотри. Бодовање по оствареним резултатима на такмичењу и смотри врши се уколико у тој категорији запослени имају могућност учешћа у такмичењу. Приликом бодовања вреднују се резултати остварени у току рада оствареног у образовању;

 

4. педагошки допринос у раду:

1) рад на изради уџбеника који су одобрени решењем министра:

–         аутор  – 7 бодова,

–         сарадник на изради уџбеника – илустратор  – 5 бодова,

–         рецензент – 4 бода;

2) објављен рад из струке у стручној домаћој или страној литератури – 1 бод;

 

5.  имовно стање:

1) ако су укупна примања домаћинства по члану на нивоу републичког просека према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – 0,5 бодова,

2) ако су укупна примања домаћинства по члану испод републичког просека према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – 1 бод.

Код бодовања имовног стања, под породичним домаћинством сматрају се:  брачни друг, деца и  родитељи које запослени издржава;

 

6. здравствено стање на основу налаза надлежне здравствене установе, односно надлежног фонда пензијског и инвалидског осигурања:

1) инвалид друге категорије – 3 бода,

2) тешка болест запосленог на основу конзилијарног налаза лекара надлежне здравствене установе – 3 бода,

3) запослени који болује од професионалне болести – 2 бода.

Бодовање по овом основу врши се само по једној од тачака која је најповољнија за запосленог;

 

7. број деце предшколског узраста, односно деце на редовном школовању до 26 година старости:

1) ако запослени има једно дете – 1 бод,

2) ако запослени има двоје деце – 3 бода,

3) ако запослени има троје и више деце – 5 бодова.”

Члан 23.

У члану 34. став 3. мења се и гласи:

„Уколико више запослених има исти број бодова, предност има запослени који је остварио већи број бодова по основу рада оствареног у радном односу, образовања, такмичења, педагошког доприноса у раду, имовног стања, здравственог стања, броја деце, и то наведеним редоследом.”

Члан 24.

У члан 37. додају се ст. 2, 3. и 4. који гласе:

„Самохраним родитељем, у смислу овог уговора, сматра се родитељ који сам врши родитељско право, када је други родитељ непознат, или је умро, или сам врши родитељско право на основу одлуке суда или када само он живи са дететом, а суд још није донео одлуку о вршењу родитељског права.

Родитељ ће се сматрати самохраним и у случају када је други родитељ потпуно или трајно неспособан за привређивање, а није стекао право на пензију или када се други родитељ налази на издржавању казне дуже од шест месеци.

Не сматра се, у смислу овог уговора, самохраним родитељ који по престанку раније брачне, односно ванбрачне заједнице, заснује нову брачну, односно ванбрачну заједницу.”

 

Члан 25.

У члану 38. став 2. мења се и гласи:

„Исплата отпремнине врши се најкасније до дана престанка радног односа, а исплата свих неисплаћених зарада, накнада зарада и других примања које је запослени остварио до дана престанка радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду, најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа.”

 

Члан 26.

У члану 48. додаје се став 2. који гласи:

„Послодавац се обавезује да се уздржи од деловања којим би поједини синдикат био доведен у повлашћени или подређени положај.”

Члан 27.

У члану 61. додаје се ст. 2,  3. и  4. које гласе:

„Тумачење овог уговора врши комисија.

Комисију чине по један представник репрезентативног синдиката, потписника овог уговора и по један представник министарства надлежног за послове образовања, министарства надлежног за послове рада и министарства надлежног за послове финансија.

Комисија свој рад уређује пословником.”

 

Члан 28.

У члану 62. став 3. тачка се замењује запетом и додају се речи: „као и да приступе преговорима о предложеним изменама и допунама у року од 30 дана од дана пријема предлога.”

 

 

 

Члан 29.

Поступци утврђивања запослених за чијим радом је престала потреба, са пуним или непуним радним временом, започети до дана ступања на снагу овог уговора окончаће се по одредбама Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Службени гласник РС”, број 12/09).

 

Члан 30.

Овај уговор ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије.”

 

 

За Владу

министар просвете и науке,

проф. др  Жарко Обрадовић, с.р.

 

 

За Унију синдиката просветних радника Србије,

 

За Синдикат радника у просвети Србије,

За ГС ПРС „Независност”,

За Синдикат образовања Србије,

 

 

 

 

Na državnim fakultetima i visokim školama u Srbiji za septembarski upisni rok ima 9.405 slobodnih mesta, od čega je više od 2.200 budžetskih.

Upisne aktivnosti u drugom roku počeće 1. septembra, prijavljivanjem kandidata, dok će polaganje prijemnih ispita biti organizovano 5, 6. i 7. septembra, prema rasporedu koji će objaviti fakulteti i visoke škole.

Upis će trajati do 20. septembra, a sve informacije o terminima prijemnih ispita, dokumentaciji, mogu se dobiti u upravama i na oglasnim tablama visokoškolskih ustanova.

Najviše mesta ima na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu (1976), zatim na niškom Univerzitetu (898), Univerzitetu u Beogradu (864), fakultetima Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (617).

Drugu šansu mladi mogu potražiti i na kragujevačkim fakultetima, gde su ostala nepodeljena 344 indeksa, zatim na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (220 mesta) ili na četiri fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu (33 mesta).

Prema rečima rektora Univerziteta u Beogradu (UB) Branka Kovačevića, najviše mesta za septembarski upis ostalo je na fakultetima prirodnih nauka i na pojedinim tehničko-tehnološkim fakultetima

Mesta ima na Tehnološko-metalurškom, Rudarsko-geološkom fakultetu, zatim na Poljoprivrednom i Šumarskom fakultetu, na kojima je u julu zabeleženo nešto veće interesovanje nego prethodnih godina, rekao je ranije rektor Kovačević Tanjugu.

Takođe, kvote nisu popunjene ni na Fizičkom, Hemijskom, Fakultetu fizičke hemije.

Na fakultetima UB u julskom roku mesta su popunjena na grupaciji društveno-humanističkih nauka, sa izuzetkom Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, kao i na fakultetima medicinskih nauka, a indeksa više nema ni na Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehničkom, Građevinskom, Arhitektonskom, Saobraćajnom, Pravnom, Ekonomskom fakultetu, rekao je Kovačević.

 

ТАNJUG

SMEDEREVO – U smederevskim školama na, još uvek nezvaničnim spiskovima prekobrojnih, ima osamdesetak nastavnika i profesora, a tek polovina njih može da se nada da će držati časove od naredne nedelje. Za viškove se traži mesto među deficitarnim kadrom. Najmanje strahuju profesori jezika i matematičari, jer njih najviše traže.

Petak je dan D za bar polovinu prosvetnih radnika koji su se obreli na spisku tehnoloških viškova u osnovnim i srednjim školama.

Svoja imena među viškovima ovih dana zateklo 82-je nastavnika i profesora. Iako su liste prekobrojnih već trebalo da budu konačne, nadležni iz Školske uprave Požarevac dali su dodatnih nekoliko dana direktorima da usaglase liste nedostajućeg i viška nastavnog kadra.

Do petka direktori škola moraju da okončaju kadrovsko prekomponovanje. Nakon što pregledaju spiskove mogu da preuzmu radnike s odgovarajućom školskom spremom koji su ostali bez cele norme ili njenog dela, ukoliko im, naravno, fale.

POD BUNIM OKOM SINDIKATI budno prate racionalizaciju u školama. Jasminka Marić, predsednica sindikata „Nezavisnost“ za područje školske uprave Požarevac, kaže da su spiskovi još uvek samo cifre, a da stvarnost može biti i drugačija. Sindikalci u petak imaju sastanak posle kojeg će izneti svoj stav o ovome.

– Direktori trenutno međusobno nalaze rešenje za prekobrojne nastavnike i profesore. Očekujemo da nakon toga ne bude mnogo onih koji će ostati bez norme. Neki će, sigurno je, morati da rade u dve ili čak tri škole da bi imali maksimalnu normu. Neki će, nažalost, imati umanjen fond časova i manju zaradu, kaže Miša Ivković član Gradskog veća. On kaže da će pet učitelja koji su na listama viškova biće raspoređeni na rad u produžene boravke u školama.

Škole trenutno potražuju 44 nastavnika i profesora. Kada se uporede liste potreba i viškova, i kada škole međusobno razmene kadar, polovina prekobrojnih može biti na tankom ledu. Neki će platiti danak nagomilavanju kadrova. Prethodnih godina učionice su se neracionalno nastavnim kadrom, a bilo je sve manje đaka. Tako jedna srednja škola ima dva profesora istog predmeta koja dele 40 odsto norme, što znači da je jedan nepotrebno zaposlen.

Najmanje bi za posao trebalo da strahuju matematičari i profesori stranih jezika. Škole su navele da traže sedam profesora matematike, trinaest stranog jezika, i pet srpskog jezika i književnosti.

 

„Večernje novosti“

U većini građevinskih škola za zanate se nije niko prijavio. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, građevinci brzo dolaze do posla

UČIONICE spremne za tesare, zidare i armirače ostaće i u septembru prazne. Srednjoškolci su nezainteresovani za građevinske zanate, a većini stručnih škola u Srbiji koje školuju ove kadrove nije se prijavio nijedan đak. S druge strane, tržište vapi za građevincima, dobro su plaćeni i za njih posla uvek ima.

Čak i Građevinska škola u Beogradu, koja uspeva da popuni oko 80 odsto školskih klupa, ove godine nije imala nijednog prijavljenog učenika za smerove – staklorezac, kamenorezac i polagač podnih obloga!

– U Beogradu je situaciju još najbolja – kaže za ”Novosti” Momir Andesilić, predsednik Zajednice geodetskih i građevinskih škola Srbije. – Samo je nekoliko ostalih škola uspelo da prikupi oko 20 odsto od predviđenog broja đaka na trogodišnjim profilima.

Kako tržište već godinama kuburi s majstorima, ovim đacima ponuđene su i dodatne pogodnosti. Građevinske firme ih stipendiraju tokom celog školovanja, a za njih su obezbeđena i mesta u đačkim domovima. A kada završe školu, vrsni majstori zarađuju dobro. Dnevnica im je najmanje 50 evra i do posla dolaze lako.

Građevinci su među profilima koji se najkraće zadržavaju na tržištu rada. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalaze se 1.832 armirača, betonirca, tesara i zidara, s trećim stepenom stručne spreme, a sa drugim stepenom stručnosti još 799 građevinaca – pomoćnika ovih majstora.

– Ova zanimanja spadaju u grupu onih sa kojima se ljudi brže zapošljavaju – kažu u NSZ. – Od početka godine poslodavci su tražili 1.617 radnika ovih struka, a s naše evidencije se u tom periodu zaposlilo 335 osoba. Poslodavci povremeno imaju poteškoća u obezbeđivanju ovih kadrova, jer su mnogi od njih angažovani na crno.

Zato rad na crno daje krivu sliku da ima nezaposlenih građevinaca. Jer su mnogi od njih neprijavljeni, a na evidenciji su Zavoda kako bi obezbedili zdravstveno osiguranje.

– Teško je objasniti zašto svi toliko beže od građevinskih radova. Većina poslova je sada mehanizovana i malo se radi ručno – napominje Andesilić.

Odeljenja su, ipak, prazna, a đaci bi u administraciju, a ne na gradilište.

„Večernje novosti“

Strepnja – Najteže je prvacima, koji su prestravljeni od nepoznatog, ne znaju šta im donose nove obaveze

Povratak u školske klupe, posle tromesečnog raspusta, veliki je stres za sve učenike, a posebno je teško prvacima koji dolaze u potpuno novu sredinu. Stručnjaci upozoravaju da je najveća odgovornost na roditeljima i nastavnicima, koji deci treba da olakšaju prve školske dane.

Psiholog Branka Tišma objašnjava za Press da dobar radni plan na početku nove školske godine može umanjiti stres učenika.

Plan je najvažniji

– Početak školske godine je težak i za đake i za roditelje, ali to može da se prevaziđe dobrim planom. Stariji učenici se ne raduju obavezama posle raspusta, mlađi bi se još igrali… Sigurno da je najteže prvacima, koji su prestravljeni od nepoznatog, ne znaju šta im donose nove obaveze niti kako će se u njima snalaziti. Zato je jako važno da roditelji prvačićima pričaju o tome šta ih sve lepo čeka u školi – novi drugovi, nove igre… Takođe, biće mnogo lakše ako deca i roditelji zajednički naprave dugoročan plan rada, u kom će precizirati šta očekuju do kraja školske godine – ističe Tišma.

 

Naša sagovornica kaže da roditelji prave veliku grešku što decu plaše školom, učiteljicom i novim obavezama.

Godina počinje bez problema

Zavod za udžbenike: Spremni za početak!

 

BEOGRAD – Zavod za udžbenike, po tradiciji, spremno dočekuje novu školsku godinu. Svi potrebni udžbenici su na vreme pripremljeni, odobreni i odštampani.

 

Besplatni udžbenici za učenike prva tri razreda širom Srbije, kao i osnovce u Beogradu, ovih dana se dostavljaju školama, dok su radne sveske i školski pribor, kao i udžbenici za srednjoškolce uveliko u prodaji. Udžbenici Zavoda imaju najpovoljnije cene u odnosu na sve druge izdavače.

 

Gužvi ispred knjižara Zavoda nema. Najveći broj učenika je obezbedio udžbenike u okviru kampanje pretplate. U Beogradu, osim dobro poznatih knjižara na Obilićevom vencu i u Kosovskoj, roditeljima i učenicima je na raspolaganju više od 20 privremenih maloprodajnih objekata u kojima se mogu kupiti udžbenici Zavoda, i to: određen broj knjižara „Službenog glasnika“ i „Stubova kulture“, opština Novi Beograd, knjižara „Belvil“ na Novom Beogradu, hala „Pinki“ u Zemunu, knjižare u opštinama Stari grad, Vračar, Zvezdara, Rakovica, Voždovac, Borča, kao i više od 100 knjižara u 60 gradova širom Srbije.

 

Tačne adrese i telefone knjižara građani mogu naći na sajtu www.zavod.co.rs

– Decu nikako ne bismo smeli da plašimo. Naravno, roditelji moraju biti svesni da se polaskom deteta u školu otvara nova faza u razvoju cele porodice. Time svaki član dobija novu, odgovorniju ulogu. Roditelji prvačića treba da vode računa da se dete pre polaska u školu osamostali, da se samo oblači, obavlja fiziološke potrebe, pere ruke, slaže knjige i pribor, da stekne naviku da na vreme ide na spavanje i da nauči koliko je važno da nešto pojede pre odlaska u školu – kaže naša sagovornica.

 

Ona navodi i da sa „treningom“ ustajanja na vreme treba početi nekoliko dana pre polaska u školu.

 

– Nenaspavano dete i dete koje nije jelo na vreme nervozno je i na času i van nastave. Jako je važna i razmena iskustva sa decom. Kada dete dođe kući i počne da priča utiske iz škole, roditelji moraju naći vremena da ga saslušaju – upozorava Tišma.

Zaborave sva slova

 

Pomoćnik ministra prosvete i nauke Želimir Popov kaže za Press da je na početku školske godine najveća odgovornost na nastavnicima.

Prof. dr Marko Bumbaširević apeluje na roditelje školaraca

Loša torba šteti kičmi i srcu

 

BEOGRAD – Više od trećine školaraca u Srbiji ima krivu kičmu, a glavni krivac za to su teške i nekvalitetne torbe – upozorava direktor klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju KCS prof. dr Marko Bumbaširević, i apeluje na roditelje da posebnu pažnju obrate pri kupovini đačkog ranca.

 

Bumbaširević za Press objašnjava kakva treba da bude đačka torba:

 

– Težina torbe ne sme da prelazi 15 odsto telesne težine deteta, a prazna torba ne bi trebalo da bude teža od kilograma. Teška torba ne opterećuje samo kičmu, već i srčani mišić. Zato je važno da torba bude kvalitetna, anatomski oblikovana i sa mekanim i širokim kaiševima, da bi je đaci nosili na oba ramena.

 

Naš sagovornik ističe da je jako važno da đačke torbe i rančevi na leđnoj strani imaju anatomsko ojačanje.

 

– Takođe, torba bi trebalo da ima više pregrada kako bi težina stvari mogla bolje da se rasporedi – upozorava Bumbaširević.

 

Neodgovarajuća torba stvara kod dece fizičke, fiziološke, ali i psihičke promene.

 

– Ankete sprovedene među osnovcima pokazale su da veliki broj učenika ne voli školu upravo zbog preteške torbe! Deca u strahu da nešto ne zaborave trpaju u torbu sve i svašta, a roditelji i učitelji, čiji je to posao, o tome ne vode dovoljno računa. Njihove torbe često su teške i po pet, šest kilograma, što je nedopustivo – objašnjava dr Bumbaširević, i ističe da nadležni moraju da se potrude da svaka škola dobije ormariće u koje bi deca odlagala svoje stvari.

– Ukoliko nastavnici odmah krenu da propituju, normalno je da će učenici imati stres od polaska u školu. Decu treba postepeno vraćati školskim obavezama. Posebno treba voditi računa kada su u pitanju prvačići i deca koja kreću u drugi razred. Nekada se dešava da učenici drugog razreda zaborave sva slova, ali to je potpuno normalno i nije razlog za brigu – navodi Popov, i dodaje da će ove godine u školske klupe sesti 72.000 prvaka, što je za oko 1.000 manje nego lane.

 

Savet psihologa – Svakom školarcu može se dogoditi da kiksne

I jedinica je ocena za đaka

 

Psiholog Branka Tišma kaže da se svakom školarcu može desiti da ga u školi uhvate nespremnog i da dobije jedinicu. Ona ističe da roditelji ne bi trebalo da odmah paniče zbog slabe ocene, već da prvo moraju da utvrde u čemu je problem.

 

– Ako vam dete kaže da je dobilo jedinicu, ne shvatajte to tragično. Ni slučajno nemojte da zbog toga odmah pretite i kažnjavate dete. Prvo treba naći uzrok slabe ocene i videti da li je problem u ritmu učenja, spavanja ili je u pitanju nešto drugo. Takođe, potrebno je obaviti razgovor sa predmetnim nastavnikom. Škole imaju otvorena vrata i jako je važno da roditelji dolaze u školu. Tako će imati uvid šta se dešava i moći će da na vreme reaguju – navodi Tišma.

 

Ekipa Pressa

 

Škole spremne za početak nastave, đake ne čeka mnogo iznenađenja. U prvi razred krenuće hiljadu đaka prvaka manje nego prošlog septembra

ŠKOLSKE klupe napuniće prvog septembra oko 920.000 đaka osnovnih i srednjih škola. U školu će krenuti i oko 70.800 prvaka. Većina roditelja već je upisala decu, ali broj nije konačan, jer rok za upis učenika ističe sa prvim danom škole.

– Prošle godine imali smo oko 72.000 đaka prvaka – podseća Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete. – Nažalost, tendencija je takva da svake godine imamo hiljadu đaka manja, što znači da se gasi jedna velika škola u Srbiji.

Osim trećaka, koji će ove godine prvi put dobiti besplatne udžbenike, za ostale đake nema mnogo novina. Ranije najavljena reforma srednjih škola kasni, pa i nastavni planovi ostaju isti.

Ove godine iz osnovnih škola izašla je prva generacija osmaka koja je učila po reformisanim programima i trebalo je da ih dočeka reformisana nastava u srednjoj školi. Njih 60.000 stiže u srednje stručne škole, 14.000 u ogledna odeljenja, a oko 18.000 u gimnazije. Međutim, lančano se kasnilo na liniji Ministarstvo prosvete – Zavod za unapređivanje obrazovanja – Nacionalni prosvetni savet, tako da novi planovi nisu usvojeni.

Nove programe dobila su prošle godine samo ogledna odeljenja prvih razreda srednjih škola, ali sada ni za njih još nije usvojen program po kome će da uče u drugom razredu. Nacionalni prosvetni savet zaseda 30. septembra i moguće je da će tada, u ”minut do 12”, da usvoji planove za ogledna odeljenja. Gimnazije nisu na dnevnom redu.

– Prava reforma je odložena, pa se ušlo u posao delimične izmene udžbenika i nastavnih programa, ali je i ovaj predlog odložen početkom juna – kaže, za ”Novosti”, Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija. – Ako se sada usvoje nastavni planovi, nastaće potpuna pometnja.

U osnovim školama reforma je završena prošle godine, starijim razredima su uvedeni standardi znanja učenika, a sada će oni biti primenjivani i za mlađe razrede.

– Gradivo ostaje isto, ali rad i pristup učenicima biće drugačiji – objašnjava Nataša Nikolić-Galić, učiteljica u OŠ ”Kralj Aleksandar Prvi” u Požarevcu.

 

BESPLATNI UDŽBENICI

 

U MINISTARSTVU prosvete i nauke kažu da će do kraja ove nedelje većina škola u Srbiji dobiti besplatne udžbenike za đake prva tri razreda. Oko 230.000 učeničkih kompleta biće isporučeno najkasnije do prvog septembra. Spremne su, kažu, i knjige za učenje na jezicima manjina.

„VEČERNJE NOVOSTI“

BEOGRAD – Plati pa podvlači!

Učenici od prvog do trećeg razreda i ove godine će dobiti besplatne udžbenike zahvaljujući akciji Ministarstva prosvete. Ipak, đaci su dužni da po završetku školske godine knjige vrate u „strogo očuvanom stanju“. One koji malo više vole da se druže s knjigom, to jest da uče tako što podvlače pasuse – čeka sankcija!

– Komisija sastavljena od nastavnika razredne nastave u svakoj školi imaće zadatak da proceni da li su udžbenici koji su vraćeni i dalje upotrebljivi. Roditelji su u obavezi da nadoknade vrednost udžbenika koji nisu radnog karaktera a koji su uništeni, sa čime su upoznati prilikom njihovog preuzimanja – kaže za Kurir pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić.

Kako nam je objasnio, slične akcije postoje i u mnogo bogatijim društvima, poput Finske, Italije, Francuske.

– Roditeljima, naravno, niko ne brani da svojoj deci kupe udžbenike ukoliko to žele i imaju mogućnosti – dodao je Kostić.

 

(S. S. – S. B.)