Na državnim fakultetima i visokim školama u Srbiji za septembarski upisni rok ima 9.405 slobodnih mesta, od čega je više od 2.200 budžetskih.

Upisne aktivnosti u drugom roku počeće 1. septembra, prijavljivanjem kandidata, dok će polaganje prijemnih ispita biti organizovano 5, 6. i 7. septembra, prema rasporedu koji će objaviti fakulteti i visoke škole.

Upis će trajati do 20. septembra, a sve informacije o terminima prijemnih ispita, dokumentaciji, mogu se dobiti u upravama i na oglasnim tablama visokoškolskih ustanova.

Najviše mesta ima na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu (1976), zatim na niškom Univerzitetu (898), Univerzitetu u Beogradu (864), fakultetima Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (617).

Drugu šansu mladi mogu potražiti i na kragujevačkim fakultetima, gde su ostala nepodeljena 344 indeksa, zatim na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (220 mesta) ili na četiri fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu (33 mesta).

Prema rečima rektora Univerziteta u Beogradu (UB) Branka Kovačevića, najviše mesta za septembarski upis ostalo je na fakultetima prirodnih nauka i na pojedinim tehničko-tehnološkim fakultetima

Mesta ima na Tehnološko-metalurškom, Rudarsko-geološkom fakultetu, zatim na Poljoprivrednom i Šumarskom fakultetu, na kojima je u julu zabeleženo nešto veće interesovanje nego prethodnih godina, rekao je ranije rektor Kovačević Tanjugu.

Takođe, kvote nisu popunjene ni na Fizičkom, Hemijskom, Fakultetu fizičke hemije.

Na fakultetima UB u julskom roku mesta su popunjena na grupaciji društveno-humanističkih nauka, sa izuzetkom Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, kao i na fakultetima medicinskih nauka, a indeksa više nema ni na Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehničkom, Građevinskom, Arhitektonskom, Saobraćajnom, Pravnom, Ekonomskom fakultetu, rekao je Kovačević.

ТАNJUG

SMEDEREVO – U smederevskim školama na, još uvek nezvaničnim spiskovima prekobrojnih, ima osamdesetak nastavnika i profesora, a tek polovina njih može da se nada da će držati časove od naredne nedelje. Za viškove se traži mesto među deficitarnim kadrom. Najmanje strahuju profesori jezika i matematičari, jer njih najviše traže.

Petak je dan D za bar polovinu prosvetnih radnika koji su se obreli na spisku tehnoloških viškova u osnovnim i srednjim školama.

Svoja imena među viškovima ovih dana zateklo 82-je nastavnika i profesora. Iako su liste prekobrojnih već trebalo da budu konačne, nadležni iz Školske uprave Požarevac dali su dodatnih nekoliko dana direktorima da usaglase liste nedostajućeg i viška nastavnog kadra.

Do petka direktori škola moraju da okončaju kadrovsko prekomponovanje. Nakon što pregledaju spiskove mogu da preuzmu radnike s odgovarajućom školskom spremom koji su ostali bez cele norme ili njenog dela, ukoliko im, naravno, fale.

POD BUNIM OKOM SINDIKATI budno prate racionalizaciju u školama. Jasminka Marić, predsednica sindikata „Nezavisnost“ za područje školske uprave Požarevac, kaže da su spiskovi još uvek samo cifre, a da stvarnost može biti i drugačija. Sindikalci u petak imaju sastanak posle kojeg će izneti svoj stav o ovome.

– Direktori trenutno međusobno nalaze rešenje za prekobrojne nastavnike i profesore. Očekujemo da nakon toga ne bude mnogo onih koji će ostati bez norme. Neki će, sigurno je, morati da rade u dve ili čak tri škole da bi imali maksimalnu normu. Neki će, nažalost, imati umanjen fond časova i manju zaradu, kaže Miša Ivković član Gradskog veća. On kaže da će pet učitelja koji su na listama viškova biće raspoređeni na rad u produžene boravke u školama.

Škole trenutno potražuju 44 nastavnika i profesora. Kada se uporede liste potreba i viškova, i kada škole međusobno razmene kadar, polovina prekobrojnih može biti na tankom ledu. Neki će platiti danak nagomilavanju kadrova. Prethodnih godina učionice su se neracionalno nastavnim kadrom, a bilo je sve manje đaka. Tako jedna srednja škola ima dva profesora istog predmeta koja dele 40 odsto norme, što znači da je jedan nepotrebno zaposlen.

Najmanje bi za posao trebalo da strahuju matematičari i profesori stranih jezika. Škole su navele da traže sedam profesora matematike, trinaest stranog jezika, i pet srpskog jezika i književnosti.

„Večernje novosti“

U većini građevinskih škola za zanate se nije niko prijavio. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, građevinci brzo dolaze do posla

UČIONICE spremne za tesare, zidare i armirače ostaće i u septembru prazne. Srednjoškolci su nezainteresovani za građevinske zanate, a većini stručnih škola u Srbiji koje školuju ove kadrove nije se prijavio nijedan đak. S druge strane, tržište vapi za građevincima, dobro su plaćeni i za njih posla uvek ima.

Čak i Građevinska škola u Beogradu, koja uspeva da popuni oko 80 odsto školskih klupa, ove godine nije imala nijednog prijavljenog učenika za smerove – staklorezac, kamenorezac i polagač podnih obloga!

– U Beogradu je situaciju još najbolja – kaže za ”Novosti” Momir Andesilić, predsednik Zajednice geodetskih i građevinskih škola Srbije. – Samo je nekoliko ostalih škola uspelo da prikupi oko 20 odsto od predviđenog broja đaka na trogodišnjim profilima.

Kako tržište već godinama kuburi s majstorima, ovim đacima ponuđene su i dodatne pogodnosti. Građevinske firme ih stipendiraju tokom celog školovanja, a za njih su obezbeđena i mesta u đačkim domovima. A kada završe školu, vrsni majstori zarađuju dobro. Dnevnica im je najmanje 50 evra i do posla dolaze lako.

Građevinci su među profilima koji se najkraće zadržavaju na tržištu rada. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalaze se 1.832 armirača, betonirca, tesara i zidara, s trećim stepenom stručne spreme, a sa drugim stepenom stručnosti još 799 građevinaca – pomoćnika ovih majstora.

– Ova zanimanja spadaju u grupu onih sa kojima se ljudi brže zapošljavaju – kažu u NSZ. – Od početka godine poslodavci su tražili 1.617 radnika ovih struka, a s naše evidencije se u tom periodu zaposlilo 335 osoba. Poslodavci povremeno imaju poteškoća u obezbeđivanju ovih kadrova, jer su mnogi od njih angažovani na crno.

Zato rad na crno daje krivu sliku da ima nezaposlenih građevinaca. Jer su mnogi od njih neprijavljeni, a na evidenciji su Zavoda kako bi obezbedili zdravstveno osiguranje.

– Teško je objasniti zašto svi toliko beže od građevinskih radova. Većina poslova je sada mehanizovana i malo se radi ručno – napominje Andesilić.

Odeljenja su, ipak, prazna, a đaci bi u administraciju, a ne na gradilište.

„Večernje novosti“

Strepnja – Najteže je prvacima, koji su prestravljeni od nepoznatog, ne znaju šta im donose nove obaveze

Povratak u školske klupe, posle tromesečnog raspusta, veliki je stres za sve učenike, a posebno je teško prvacima koji dolaze u potpuno novu sredinu. Stručnjaci upozoravaju da je najveća odgovornost na roditeljima i nastavnicima, koji deci treba da olakšaju prve školske dane.

Psiholog Branka Tišma objašnjava za Press da dobar radni plan na početku nove školske godine može umanjiti stres učenika.

Plan je najvažniji

– Početak školske godine je težak i za đake i za roditelje, ali to može da se prevaziđe dobrim planom. Stariji učenici se ne raduju obavezama posle raspusta, mlađi bi se još igrali… Sigurno da je najteže prvacima, koji su prestravljeni od nepoznatog, ne znaju šta im donose nove obaveze niti kako će se u njima snalaziti. Zato je jako važno da roditelji prvačićima pričaju o tome šta ih sve lepo čeka u školi – novi drugovi, nove igre… Takođe, biće mnogo lakše ako deca i roditelji zajednički naprave dugoročan plan rada, u kom će precizirati šta očekuju do kraja školske godine – ističe Tišma.

Naša sagovornica kaže da roditelji prave veliku grešku što decu plaše školom, učiteljicom i novim obavezama.

Godina počinje bez problema

Zavod za udžbenike: Spremni za početak!

BEOGRAD – Zavod za udžbenike, po tradiciji, spremno dočekuje novu školsku godinu. Svi potrebni udžbenici su na vreme pripremljeni, odobreni i odštampani.

Besplatni udžbenici za učenike prva tri razreda širom Srbije, kao i osnovce u Beogradu, ovih dana se dostavljaju školama, dok su radne sveske i školski pribor, kao i udžbenici za srednjoškolce uveliko u prodaji. Udžbenici Zavoda imaju najpovoljnije cene u odnosu na sve druge izdavače.

Gužvi ispred knjižara Zavoda nema. Najveći broj učenika je obezbedio udžbenike u okviru kampanje pretplate. U Beogradu, osim dobro poznatih knjižara na Obilićevom vencu i u Kosovskoj, roditeljima i učenicima je na raspolaganju više od 20 privremenih maloprodajnih objekata u kojima se mogu kupiti udžbenici Zavoda, i to: određen broj knjižara „Službenog glasnika“ i „Stubova kulture“, opština Novi Beograd, knjižara „Belvil“ na Novom Beogradu, hala „Pinki“ u Zemunu, knjižare u opštinama Stari grad, Vračar, Zvezdara, Rakovica, Voždovac, Borča, kao i više od 100 knjižara u 60 gradova širom Srbije.

Tačne adrese i telefone knjižara građani mogu naći na sajtu www.zavod.co.rs

– Decu nikako ne bismo smeli da plašimo. Naravno, roditelji moraju biti svesni da se polaskom deteta u školu otvara nova faza u razvoju cele porodice. Time svaki član dobija novu, odgovorniju ulogu. Roditelji prvačića treba da vode računa da se dete pre polaska u školu osamostali, da se samo oblači, obavlja fiziološke potrebe, pere ruke, slaže knjige i pribor, da stekne naviku da na vreme ide na spavanje i da nauči koliko je važno da nešto pojede pre odlaska u školu – kaže naša sagovornica.

Ona navodi i da sa „treningom“ ustajanja na vreme treba početi nekoliko dana pre polaska u školu.

– Nenaspavano dete i dete koje nije jelo na vreme nervozno je i na času i van nastave. Jako je važna i razmena iskustva sa decom. Kada dete dođe kući i počne da priča utiske iz škole, roditelji moraju naći vremena da ga saslušaju – upozorava Tišma.

Zaborave sva slova

Pomoćnik ministra prosvete i nauke Želimir Popov kaže za Press da je na početku školske godine najveća odgovornost na nastavnicima.

Prof. dr Marko Bumbaširević apeluje na roditelje školaraca

Loša torba šteti kičmi i srcu

BEOGRAD – Više od trećine školaraca u Srbiji ima krivu kičmu, a glavni krivac za to su teške i nekvalitetne torbe – upozorava direktor klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju KCS prof. dr Marko Bumbaširević, i apeluje na roditelje da posebnu pažnju obrate pri kupovini đačkog ranca.

Bumbaširević za Press objašnjava kakva treba da bude đačka torba:

– Težina torbe ne sme da prelazi 15 odsto telesne težine deteta, a prazna torba ne bi trebalo da bude teža od kilograma. Teška torba ne opterećuje samo kičmu, već i srčani mišić. Zato je važno da torba bude kvalitetna, anatomski oblikovana i sa mekanim i širokim kaiševima, da bi je đaci nosili na oba ramena.

Naš sagovornik ističe da je jako važno da đačke torbe i rančevi na leđnoj strani imaju anatomsko ojačanje.

– Takođe, torba bi trebalo da ima više pregrada kako bi težina stvari mogla bolje da se rasporedi – upozorava Bumbaširević.

Neodgovarajuća torba stvara kod dece fizičke, fiziološke, ali i psihičke promene.

– Ankete sprovedene među osnovcima pokazale su da veliki broj učenika ne voli školu upravo zbog preteške torbe! Deca u strahu da nešto ne zaborave trpaju u torbu sve i svašta, a roditelji i učitelji, čiji je to posao, o tome ne vode dovoljno računa. Njihove torbe često su teške i po pet, šest kilograma, što je nedopustivo – objašnjava dr Bumbaširević, i ističe da nadležni moraju da se potrude da svaka škola dobije ormariće u koje bi deca odlagala svoje stvari.

– Ukoliko nastavnici odmah krenu da propituju, normalno je da će učenici imati stres od polaska u školu. Decu treba postepeno vraćati školskim obavezama. Posebno treba voditi računa kada su u pitanju prvačići i deca koja kreću u drugi razred. Nekada se dešava da učenici drugog razreda zaborave sva slova, ali to je potpuno normalno i nije razlog za brigu – navodi Popov, i dodaje da će ove godine u školske klupe sesti 72.000 prvaka, što je za oko 1.000 manje nego lane.

Savet psihologa – Svakom školarcu može se dogoditi da kiksne

I jedinica je ocena za đaka

Psiholog Branka Tišma kaže da se svakom školarcu može desiti da ga u školi uhvate nespremnog i da dobije jedinicu. Ona ističe da roditelji ne bi trebalo da odmah paniče zbog slabe ocene, već da prvo moraju da utvrde u čemu je problem.

– Ako vam dete kaže da je dobilo jedinicu, ne shvatajte to tragično. Ni slučajno nemojte da zbog toga odmah pretite i kažnjavate dete. Prvo treba naći uzrok slabe ocene i videti da li je problem u ritmu učenja, spavanja ili je u pitanju nešto drugo. Takođe, potrebno je obaviti razgovor sa predmetnim nastavnikom. Škole imaju otvorena vrata i jako je važno da roditelji dolaze u školu. Tako će imati uvid šta se dešava i moći će da na vreme reaguju – navodi Tišma.

Ekipa Pressa

Škole spremne za početak nastave, đake ne čeka mnogo iznenađenja. U prvi razred krenuće hiljadu đaka prvaka manje nego prošlog septembra

ŠKOLSKE klupe napuniće prvog septembra oko 920.000 đaka osnovnih i srednjih škola. U školu će krenuti i oko 70.800 prvaka. Većina roditelja već je upisala decu, ali broj nije konačan, jer rok za upis učenika ističe sa prvim danom škole.

– Prošle godine imali smo oko 72.000 đaka prvaka – podseća Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete. – Nažalost, tendencija je takva da svake godine imamo hiljadu đaka manja, što znači da se gasi jedna velika škola u Srbiji.

Osim trećaka, koji će ove godine prvi put dobiti besplatne udžbenike, za ostale đake nema mnogo novina. Ranije najavljena reforma srednjih škola kasni, pa i nastavni planovi ostaju isti.

Ove godine iz osnovnih škola izašla je prva generacija osmaka koja je učila po reformisanim programima i trebalo je da ih dočeka reformisana nastava u srednjoj školi. Njih 60.000 stiže u srednje stručne škole, 14.000 u ogledna odeljenja, a oko 18.000 u gimnazije. Međutim, lančano se kasnilo na liniji Ministarstvo prosvete – Zavod za unapređivanje obrazovanja – Nacionalni prosvetni savet, tako da novi planovi nisu usvojeni.

Nove programe dobila su prošle godine samo ogledna odeljenja prvih razreda srednjih škola, ali sada ni za njih još nije usvojen program po kome će da uče u drugom razredu. Nacionalni prosvetni savet zaseda 30. septembra i moguće je da će tada, u ”minut do 12”, da usvoji planove za ogledna odeljenja. Gimnazije nisu na dnevnom redu.

– Prava reforma je odložena, pa se ušlo u posao delimične izmene udžbenika i nastavnih programa, ali je i ovaj predlog odložen početkom juna – kaže, za ”Novosti”, Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija. – Ako se sada usvoje nastavni planovi, nastaće potpuna pometnja.

U osnovim školama reforma je završena prošle godine, starijim razredima su uvedeni standardi znanja učenika, a sada će oni biti primenjivani i za mlađe razrede.

– Gradivo ostaje isto, ali rad i pristup učenicima biće drugačiji – objašnjava Nataša Nikolić-Galić, učiteljica u OŠ ”Kralj Aleksandar Prvi” u Požarevcu.

BESPLATNI UDŽBENICI

U MINISTARSTVU prosvete i nauke kažu da će do kraja ove nedelje većina škola u Srbiji dobiti besplatne udžbenike za đake prva tri razreda. Oko 230.000 učeničkih kompleta biće isporučeno najkasnije do prvog septembra. Spremne su, kažu, i knjige za učenje na jezicima manjina.

„VEČERNJE NOVOSTI“

BEOGRAD – Plati pa podvlači!

Učenici od prvog do trećeg razreda i ove godine će dobiti besplatne udžbenike zahvaljujući akciji Ministarstva prosvete. Ipak, đaci su dužni da po završetku školske godine knjige vrate u „strogo očuvanom stanju“. One koji malo više vole da se druže s knjigom, to jest da uče tako što podvlače pasuse – čeka sankcija!

– Komisija sastavljena od nastavnika razredne nastave u svakoj školi imaće zadatak da proceni da li su udžbenici koji su vraćeni i dalje upotrebljivi. Roditelji su u obavezi da nadoknade vrednost udžbenika koji nisu radnog karaktera a koji su uništeni, sa čime su upoznati prilikom njihovog preuzimanja – kaže za Kurir pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić.

Kako nam je objasnio, slične akcije postoje i u mnogo bogatijim društvima, poput Finske, Italije, Francuske.

– Roditeljima, naravno, niko ne brani da svojoj deci kupe udžbenike ukoliko to žele i imaju mogućnosti – dodao je Kostić.

(S. S. – S. B.)

Spisak slobodnih mesta na sajtu Ministarstva prosvete i nauke, kao i u Politikinom „Vodiču za brucoše“

Za dru­gi kon­kurs­ni rok osta­lo do­sta bes­plat­nih in­dek­sa, ima mesta i na vr­lo in­te­re­sant­nim sme­ro­vi­ma

Na fakultetima i visokim školama na kojima je posle prvog upisnog roka ostalo slobodnih mesta, iduće nedelje počinje septembarski upisni rok. Dr Mirjana Vesović, načelnik u sektoru za visoko obrazovanje i koordinator upisa za visokoškolske ustanove u Srbiji, kaže da je na univerzitetima ostalo 1.246 mesta na budžetu i 3.706 indeksa za samofinansirajuće studente, dok će se mladi na visokim školama boriti za 981 budžetski i 3.472 samofinansirajuća indeksa.

U junskom upisnom roku su bile najtraženije medicinske studije, kao i fakulteti u društveno-humanističkoj grupaciji, a za drugi rok najviše mesta je ostalo u tehničko-tehnološkoj i prirodno-matematičkoj grupaciji. Sagovornica međutim, ukazuje na činjenicu da je ove godine poraslo interesovanje studenata za pojedine tehničke i matematičke fakultete.

Ona kaže da je za drugi konkursni rok ostalo dosta besplatnih indeksa, kao i da ima praznih klupa i na nekim vrlo interesantnim smerovima, pa savetuje da kandidati dobro izlistaju spisak slobodnih mesta koji se nalazi na sajtu Ministarstva prosvete i nauke www.mpn.gov.rs.

„Politika” pripremanovi „Vodič zabrucoše”koji ćese u našem listu naći 30. avgusta, neposrednouočidrugogupisnogroka, takoda ćeneupisanikandidatiikodnasmoćidapogledajugdejesveostalonepopunjenihklupa, uz ostale neophodne informacije u vezi sa prijemnim ispitima i studiranjem.

Primeraradi, samofinansirajućihindeksajoš imanaVisokojposlovnoj školiuNovomSadu, zatimnaFilološkomfakultetuuBeogradu (srpskijezikiknjiževnost), potomnavojnoindustrijskominženjerstvunaMašinskomfakultetuuKragujevcu, stomatologijinaMedicinskomfakultetuuPrištini, aslobodnihindeksaimainanekolikoumetničkihfakulteta.

Dr Vesović kaže i da je pristiglo dosta zahteva za dodatne indekse i da će Ministarstvo o njima odlučivati takođe u septembru.

– Dobili smo zahteve Fakulteta bezbednosti, Ekonomskog iz Beograda, Fakulteta organizacionih nauka, Medicinskog fakulteta iz Prištine, Pedagoškog iz Jagodine, zatim Beogradske poslovne škole, Visoke medicinske škole iz Ćuprije i Visoke zdravstvene iz Zemuna, Visoke železničke, Visoke hotelijerske škole… Ima i nekoliko peticija studenata, na primer sa FON i Medicinskog fakulteta u Beogradu – kaže dr Vesović.

Ona napominje i da kandidati za indeks Fakulteta likovnih umetnosti sada prvi put izlaze na „megdan” i da upis ovde traje od 22. avgusta do 14. septembra. Za sve ostale upis počinje prijavljivanjem kandidata 1. i 2. septembra, prijemni ispiti su od 5. do 7. istog meseca, a nakon toga sledi objavljivanje rezultata. Podela indeksa mora biti završena do 20. septembra.

S. Gucijan

Zahtev za otvaranje državne ustanove

VALJEVO – Poučeni primerom Užica, koje je dobilo dozvolu za otvaranje fakulteta i formiranje univerziteta, i Valjevci će zatražiti otvaranje državne visokoškolske ustanove u svom gradu. Inicijativu za otvaranje pokrenuli su valjevski socijalisti, koji i lobiraju u Ministarstvu prosvete na čijem je čelu njihov funkcioner Žarko Obradović. Koalicioni partneri iz vlasti su uzdržani, uz argument da bi prvo trebalo odrediti sudbinu Doma vojske, koji je potencijalno sedište fakulteta, dok ovu inicijativu podržavaju i u delu opozicije. Argument Valjevaca za otvaranje fakulteta prirodnih nauka je i blizina Istraživačke stanice u Petnici, s kojom bi visokoškolska ustanova mogla da bude povezana.

Fakultet bi trebalo da bude smešten u Domu Vojske

Valjevo je postalo vlasnik zgrade Doma vojske u centru grada tako što je Ministarstvu odbrane odmah ustupilo četiri stana vredna oko 144.000 evra, dok će ostatak novca, 517.000 evra, na račun tog Ministarstva biti uplaćivan u naredne četiri godine. Gradske vlasti još nisu odlučile kakva će biti namena tog objekta, ali u SPS kažu da je taj prostor idealan za državni fakultet.

– Ideju o formiranju državnog fakulteta prirodnih nauka u Valjevu već smo izložili ministru prosvete Žarku Obradoviću, a ministar je poručio da je potrebno da se ideja pretoči u kvalitetan elaborat, kako bi se Valjevo kandidovalo za otvaranje državnog fakulteta. Smatram da elaborat može da se uradi za najkasnije dva meseca, kako bi se za otvaranje državnog fakulteta konkurisalo već sledeće školske godine – kaže predsednik Okružnog odbora socijalista Dragan Jeremić.

Zuljfiu: Bujanovac dobija Ekonomski fakultet

Odeljenje Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu primiće prve studente ove školske godine kao istureno odeljenje Subotičkog univerziteta, izjavio je predsednik Demokratske unije Albanaca Rahmi Zuljfiu. Zuljfiu je naveo da će profesori u Bujanovac dolaziti sa Tetovskog univerziteta u Makedoniji i sa Subotičkog univerziteta. On je rekao je da je u “poslednji čas postignut dogovor sa Subotičkim univerzitetom, nakon što su propali razgovori sa univerzitetima u Nišu i Kragujevcu”. Odeljenje bi trebalo da počne da radi do polovine septembra i da ima 70 budžetskih i 30 samofinansirajućih studenta. Nastavu na albanskom jeziku slušalo bi 60 studenata, a na srpskom 40.

Po njegovim rečima, zakon o visokom obrazovanju dozvoljava da u Valjevu bude otvoren i centar nekog od državnih fakulteta, ukoliko se ispuni uslov da 30 odsto nastavno-naučnog kadra bude u stalnom radnom odnosu. Nastavni kadar, kako kaže, „nije problem“, s obzirom na to da veliki broj Valjevaca predaje na brojnim univerzitetima u Srbiji.

– Inicijativa će biti upućena vladajućoj koaliciji i gradskoj vlasti, da je podrže u interesu Valjeva. U planu decentralizacije Srbije Valjevo treba da bude centar regije omeđene rekama Kolubarom, Drinom i Savom i potrebno je da ima državni fakultet, a njegova prednost, ukoliko bi dobilo fakultet prirodnih nauka, jeste Istraživačka stanica Petnica, kao “baza” za naučni centar. Budući fakultet u Valjevu pohađali bi prevashodno studenti iz zapadne Srbije, od Lazarevca, Aranđelovca, Koceljeve i Ljubovije do Kosjerića – kaže Jeremić

Nakon preuzimanja Doma vojske, valjevske vlasti se nisu izjašnjavale kakva će biti namena zdanja proglašenog kulturnim dobrom. Gradonačelnik Zoran Jakovljević (DS) kaže da postoje mnogobrojne ideje šta će Dom vojske postati, nova biblioteka, kulturni centar ili novo sedište gradske administracije.

– Sa konačnom odlukom, međutim, neće se žuriti, već će se prvo uraditi sanacija objekta, kako bi se nakon 11 godina zapuštenosti zaustavilo njegovo propadanje, a prostor će zadržati postojeći raspored dok ne odlučimo koja će biti namena ovog objekta – kaže Jakovljević.

U Valjevu, inače, postoje tri visokoobrazovne institucije, sve tri ekonomske struke, državna Visoka poslovna škola strukovnih studija, privatni „Megatrendov“ fakultet za poslovnu ekonomiju i privatni poslovni fakultet beogradskog „Singidunuma“. Na ovim visokoobrazovnim institucijama trenutno studira oko 3.000 studenata.

U opozicionom Pokretu za Valjevo, koji je još 1999. godine pokretao inicijativu za otvaranje državnog fakulteta u gradu na Kolubari, podržavaju ovu ideju.

– To je nastavak naše ideje, nakon bombardovanja i povlačenja državnih institucija sa KiM, da u Valjevo bude izmešten prištinski Univerzitet. U predlogu SPS, međutim, sporna je lokacija za fakultet, s obzirom na to da je Dom vojske nemoguće proširiti i adekvatno urediti za visokoškolsku ustanovu. Mnogo bolja, a u ovom trenutku neiskorišćena lokacija jeste prostor napuštene kasarne “Kadinjača”, gde bi mogao da bude izgrađen i internat – kaže Aleksandar Vujić, šef odbornika Pokreta za Valjevo.

BLIC

РТВ

БЕОЧИН -Иако је било најављено затварање Школе са петоро и мање ђака, што је случај са неколико села у Срему и Банату, оне ће и ове школске године отворити врата ученицима.

Идеја да децу у веће школе превозе минибусеви је проблематична јер за то нема довољно новца