РТС

Група студената Универзитета у Београду овог пролећа добила је награду у Бриселу за изум соларног пуњача мобилних телефона. До краја године нови соларни пуњачи појавиће се у Београду и Новом Саду, а наредне и у иностранству.Упоредо са обавезама на факултету, правили су соларни пуњач мобилних телефона и учили како да оснују своје предузеће. За свој изум, група студената Универзитета у Београду овог пролећа добила је награду у Бриселу, потом су отворили своје предузеће под називом „Стробери енерџи“.

„Стробери енерџи“ или „Енергија јагода“ најновија је звезда пословно-технолошког инкубатора техничких факултета у Београду и најмлађе студентско предузеће које овде послује. Деветочлани тим подељен је на производњу и маркетинг.

„Моја улога је да развијам електронику и потребне системе, за рад целог уређаја. У тиму сам годину дана и ја се надам колико год фирмa буде радила и буде успешна ја сам ту да наставим“ каже Страхиња Јанковић четврте године електротехнике.

По добијању награде у Бриселу, за соларни пуњач су се заинетресовале европске, али и неке афричке земље.

Милош Милисављевић директор предузећа „Стробери енерџи“ каже да им је Африка највећи изазов јер тамо има пуно руралног подручја где нема електричне мреже, а има телефона.

„У парадоксалној ситуацији сте, имате пуно сунца, имате сигнал на мобилном телефону али немате струју да можете да га допуните“, каже Милисављевић.

„Тренутно могу да произведу много више него што се поручује“, каже Милисављевић и додаје да уколико дође до момента превазилажења могућности производње, онда ће се бринути о томе.

Да би основали предузеће морали су студије да приведу крају и у протекле две године похађају у Инкубатору бројне тренинге и обуке, науче како да пишу пројекте. Како буду добијали дипломе тако ће добијати и посао. До тада, за разлику од Милоша, остали волонтирају, јер не могу буџетски студенти да буду запослени.

„У старту првих шест месеци су наше услуге апсолутно бесплатне док они не стану на ноге, док не почну да стижу приливи, то је био наш први финансијски део“, рекла је Гордана Даниловић Грковић, директор Пословно-технолошког инкубатора.

„Енергија јагода“ у Инкубатору остаје до 2014. године. До краја ове године нови соларни пуњачи за мобилне телефоне појавиће се у Београду и Новом Саду, а наредне и у иностранству.

 

 

 

Спискови које пишу директори основних и средњих школа плаше хиљаде наставника и учитеља широм Србије. Само у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу 1.614 наставника проглашено је за технолошки вишак, према подацима Уније синдиката просветник радника. А процене су да их у целој земљи има више хиљада.

– Наставник који не буде имао ниједан час добиће отпремнину и напустити просветни систем – каже за ”Новости” Зоран Костић, помоћник министра просвете и науке. – Сваког дана имамо састанке с представницима школских управа. Морамо да видимо њихове планове, како намеравају да организују наставнике, а коначну реч даће министар. Рационализацијом се бавимо већ три године, притискамо и стежемо да се у свим школама број запослених доведе на оптимум.

Синдикалци указују на то да се проблем с прекобројнима у школама година увећава, уместо да се смањи.

– Има ту много малверзација, јер се у многим школама крије да неко иде у пензију, да је упражњено неко радно место, да на њега не би конкурисао колега коме недостаје део фонда часова, већ да би се упослио неко – тврди Драган Матијевић, председник Уније.

Његов колега из Новог Сада, Миодраг Протић, каже да су прошле године у овом граду указали Министарству просвете на 17 конкретних случајева, где су могле да се упосле колеге с мањком фонда часова, а примљени су нови људи. Нико на њихове примедбе није реаговао. А Закон о основама образовања не дозвољава да се упосли ниједан нови наставник док у школама већ постоји неко ко би могао да ради тај посао.

Ове године прекобројно је, кажу у Унији, 800 просветара из Београда, 454 из Ниша, 278 из Крагујевца и 82 из Новог Сада.

– Један од приоритета је да прекобројне преместимо у друге школе, да им тако допунимо фонд часова. Тиме би се бар делимично ублажио проблем – каже Радојко Дамјановић, начелник Школске управе Крагујевца.

Према подацима Синдиката образовања, на списковима које су до 26. августа Школској управи Пожаревац доставили директори школа, за техолошки вишак предложено је 107 просветних радника, највише оних са непотпуним радним временом.

Ранко Хрњаз, председник Независног синдиката просветних радника Војводине (НСПРВ), међутим, не верује да ће ускоро доћи до отпуштања технолошких вишкова у школама:

– О рационализацији се говори већ годинама, а уместо смањења, повећава се број наставника. Од 2.500 који су примљени само у последњих неколико година, највише их је у Војводини.

У овом синдикату сматрају да држава у предизборној години неће уручивати отказе.

 

ГЕНЕРАЦИЈЕ УЧЕНИКА СВЕ МАЊЕ

За толико прекобројних наставника, осим нерационалних запошљавања, ”крив” је и све мањи број деце. Наставника је 14.000 више него пре 14 година, а број ђака се у истом периоду смањио за 200.000. Само у Ужицу биће уписано десет одељења првака мање. У Чачку је 230 првака мање него годину раније.

 

Е. В. Н.

 

„Вечерње новости“

 

Свако искључивање приватних факултета било би противно основним слободама и законима, каже Гашо Кнежевић

Правне послове у државним органима треба да обављају само свршени студенти државних правних факултета, закључак је Конференције заједница државних правних факултета у Србији. Они су, у саопштењу за јавност, затражили да држава настави са доношењем по хитном поступку Закона о резервисаним занимањима по којем се, како се истиче, обављање правних послова у државним органима поверава искључиво лицима која су завршила државне правне факултете. Уз опаску да такав закон има већина земаља Европске уније, у закључку Конференције се објашњава да „држава има посебну одговорност за образовање кадрова који ће радити у државним органима“.

Док једни истичу да се није приватни правни факултет нашао упетљан у аферу због „продавања диплома”, већ државни, други наводе да се на приватним факултетима масовно „купују дипломе”, односно да су захтеви који се стављају пред студенте мали или никакви.

Професор Правног факултета у Београду и некадашњи министар просвете, Гашо Кнежевић, коментаришући захтев државних правних факултета издваја „за” и „против” таквог предлога.

– Тај захтев се базира на појму квалитета, тврдиће се да они који су завршили државне факултете имају по дефиницији виши ниво знања него што имају они са приватних факултета. У овој фази је то највероватније истина, јер ја осим државних факултета знам само два озбиљнија правна факултета, док остали служе за издавање диплома. С друге стране, уколико је држава отворила могућности приватног студирања, није укинула ни један факултет кроз процес акредитације, онда не видим никакав основ да се тражи да само са државних факултета могу лица да се запошљавају у државном сектору – каже Кнежевић.

Он истиче да тржиште рада може донекле да регулише оно што се тражи оваквим захтевом: ако они који одлучују о запошљавању препознају квалитет на државним факултетима, даће предност младима који их завршавају у односу на оне који имају диплому приватног факултета.

– Свако вештачко искључивање приватних факултета, наредбом или било чиме од стране државе било би противно основним слободама, али било би противно и актима саме те државе, Закону о високом образовању. Подносиоци захтева, нарочито као правници, не смеју да ниподаштавају акта сопствене државе – истиче Кнежевић.

Будући да је и при запошљавању често важније ко је чији, а не са ког факултета има диплому, Кнежевић каже да ће време и чињеница да су Србији неопходни стручни кадрови, чији се мањак итекако осећа, највише утицати на подизање нивоа високог образовања.

Слични захтеви и алармантне тврдње које су изношене у јавности и ранијих година су се могле чути од представника државних факултета, нарочито пред упис нових студената, истиче Владимир Водинелић, декан Правног факултета приватног Универзитета „Унион”.

– Прошле године је ректор државног универзитета у Београду, Бранко Ковачевић, објавио како ће за поједина занимања, а ту је била између осталог и медицина, као и право, бити могуће да их обављају само они који су дипломирали на државним факултетима. Дакле, ово што смо сад имали прилике да чујемо је ново, али је подједнако тако неодрживо као и све оно што је томе ранијих година претходило. Најкраће, такво решење, које, сигуран сам, никада неће постати закон, било би противно Уставу који не познаје разлику у погледу приступа занимања која би се заснивала на томе да ли је неко диплому добио на приватном или државном факултету – рекао је Водинелић.

Он оцењује да је оваква иницијатива „ван савремености” и подсећа да се Министарство просвете и науке прошле године није сложило са сличним изјавама ректора Ковачевића.

Какав је њихов став ове године, јуче се није могло сазнати, док нам је у Министарству за државну управу и локалну самоуправу и Министарству рада и социјалне политике речено да они нису надлежни да коментаришу или разматрају овакав захтев. Председник Националног савета за високо образовање, проф. др Срђан Станковић изјавио је да се на њиховим седницама није разматрао закључак Конференције, као и да је држава та која може категорички да одреди своје потребе и у зависности од њих, евентуално, затражи одређену врсту кадрова.

Јелена Чалија

 

„Политика“

 

Beograđanka Milica Kostić (23) dobila je stipendiju za Master studije međunarodnog prava Univerziteta u Mičigenu koje su po kvalitetu rangirane kao osme u svetu. Iako za ovo profesionalno usavršavanje nije dobila pomoć države, Milica je odlučna u nameri da postane jedna od najboljih svetskih pravnica.

U Mičigenu prepoznali talenat, pre nas: Milica Kostć

Američka stipendija Milici pokriva školarinu i obavezne takse u iznosu od 47.650 dolara, dok ostale troškove mora da snosi sama, a pokušala je putem Konkursa Fonda za mlade talente da dobije stipendiju za master studije u inostranstvu.

– Nisam ispunjavala uslov da imam jednu završenu godinu državnog fakulteta, ali sam ipak konkurisala uz molbu da se moja prijava uzme u razmatranje. Poslala sam pisma mnogim gradskim i državnim institucijama, ali nisam dobila odgovor. Nije u redu da se diskriminišu studenti akreditovanih privatnih fakulteta. Važan je princip da od starta takav uslov nije smeo da bude postavljen zbog narednih generacija – kaže Kostićeva za list „24 sata“.

BLIC

Za polazak u školu roditeljima za opremanje jednog osnovca treba od 2.000 do 8.000 dinara samo za radne sveske, priručnike i školski pribor. Za komplete udžbenika za đake od četvrtog do osmog razreda treba izdvojiti dodatnih 4.000 do 11.000 dinara, što je sve zajedno polovina prosečne plate u Srbiji.

Udžbenici za osnovnu školu od 4.000 do 11.000 dinara

Osnovci u prva tri razreda u celoj Srbiji od 1. septembra dobiće besplatne udžbenike. Jedino će u Beogradu i za učenike od četvrtog do osmog razreda kompleti takođe biti besplatni. Novac za besplatne komplete u prestonici obezbedili su grad i Ministarstvo prosvete i nauke.

 

Ove godine biće distribuirano više od 230.000 besplatnih udžbeničkih kompleta za đake prva tri razreda. Roditelji osnovaca ove godine će malo predahnuti od troškova jer je teret kupovine udžbenika spao sa njihovih pleća, ali moraju da dokupe radne sveske i priručnike.

Prema rečima Jelene Ivanović, pomoćnice direktora Zavoda za udžbenike, roditelji osnovaca za kupovinu radnih svesaka u proseku treba da izdvoje oko 2.000 do 3.000 dinara jer je njihova prosečna cena 450 dinara.

– Kako se ne bi stvarale gužve u knjižarama, ove godine roditeljima je na raspolaganju 20 knjižara Zavoda za udžbenike – kaže Ivanović.

Klikni za uvećanje (+)

Majka petnaestogodišnje Jovane Snežana Dimitrijević, koja sprema ćerku za prvi razred gimnazije, kaže da je ove godine izdvojila pola plate. U taj trošak su ušli samo garderoba, obuća i školski pribor, dok su polovne knjige obezbedili pre mesec dana. Komplet knjiga kod preprodavaca su platili 4.000, a za novu knjigu iz engleskog i veronauku moraće da izdvoje 2.000 dinara.

Kompleti udžbenika za osnovnu školu u Zavodu kreću se od 4.000 do 11.000 dinara, a za gimnazije i srednje stručne škole od 9.000 za niže i oko 5.000 dinara za više razrede. Po sličnoj ceni mogu da se kupe i udžbenici kod privatnih izdavača jer je prosečna cena knjige oko 500 dinara.

BLIC

Oko 300 učitelja i nastavnika u Šumadijskom okrugu proglašeno je tehnološkim viškom za sledeću školsku godinu i ostaće bez posla ili će raditi sa manjim fondom časova, izjavio je načelnik Školske uprave okruga Radojko Damjanović.

On je rekao da je na osnovu zakonske obaveze i kriterijuma sprovedeno bodovanje prosvetnih radnika i sačinjem spisak od 278 ljudi koji su tehnološki višak, od kojih je 170 iz škola na području Kragujevca. Na spisku su prosvetni radnici za čijim radom je delimično ili potpuno prestala potreba i prihvatili su ga Školska uprava, direktori škola i sindikati.

”Od ukupnog broja, 32 radnika su potpuni tehnološki višak, dok će ostali imati manji fond časova i u skladu s tim primaće manje plate”, kaže Damjanović.

Prema njegovim rečima, prosvetni radnici sa spiska „prekobrojnih“ imaće prednost u raspoređivanju kada se ukaže potreba na nekom radnom mestu u školi, a imaju i pravo na otpremnine, pa se očekuje da će jedan broj zaposlenih otići dobrovoljno.

U Šumadijskom okrugu ima 36 osnovnih i 19 srednjih škola.

„Radio centar 98.7“

 

На основу члана 246. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05 и 54/09),

репрезентативни синдикати: Унија синдиката просветних радника Србије, Синдикат радника у просвети Србије, Грански синдикат просветних радника Србије „Независност” и Синдикат образовања Србије и Влада закључују

ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР

О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА

ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА И ДОМОВИМА УЧЕНИКА

Члан 1.

У Посебном колективном уговору за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Службени гласник РС”, број 12/09), у члану 4. реч: „правилником” замењује се речју: „актом”.

 

Члан 2.

Члан 5. мења се и гласи:

„Пре почетка школске године, а најкасније до 15 августа, директори школа достављају листе радника за чијим је радом у потпуности или делимично престала потреба у текућој школској години, која треба да буде потписана од стране овлашћених представника репрезентативних синдиката школе. Уколико листа није потписана од стране овлашћених представника синдиката, директор је дужан да на листи наведе разлоге због којих то није учињено.

Пре почетка школске године начелници школских управа, представници   директора и представници репрезентативних синдиката заједнички разматрају листу запослених за чијим радом је у потпуности или делимично престала потреба у текућој школској години.

Избор и пријем лица у радни однос, на основу конкурса, врши директор, под условом да се претходно преузимањем није могао засновати радни однос са лицем које је евидентирано у смислу става 1. и 2. овог члана, а испуњава услове утврђене актом о организацији и систематизацији послова.

Уколико се упразни радно место, директор може распоредити запосленог који ради са непуним радним временом у установи, до пуног радног времена, без расписивања конкурса, у случају да на листи радника за чијим је радом у потпуности или делимично престала потреба нема запослених који испуњавају услове за рад на том радном месту.

Пре расписивања конкурса за пријем у радни однос, послодавац је у обавези да прибави мишљење репрезентативних синдиката установе о испуњености услова из става 1. и 2. овог члана. У случају да постоји несагласност, препоруку доноси министар надлежан за послове образовања (у даљем тексту: министар).

Рок за давање мишљења и препоруке је петнаест дана од дана пријема захтева.

Одредбе овог члана не примењују на запослене у домовима ученика.”

 

Члан 3.

Члан 6. мења се и гласи:

„Директор је дужан да обавести репрезентативни синдикат у установи о извршеном пријему у радни однос у року од 5 дана.”

 

Члан 4.

У члану 7. став 1. после речи: „усавршава”  додају се речи: „и да на основу стручног усавршавања унапређује свој рад.”

Став 2. мења се и гласи:

„Послодавац је обавезан да утврди начин стручног оспособљавања и усавршавања запослених, у складу са приоритетима и програмима надлежног министарства и средствима обезбеђеним у буџету јединице локалне самоуправе.”

Члан 5.

У члану 8. став 1. после речи: „часова” додаје се реч: „недељно”.

 

Члан 6.

У члану 9. став 2. реч: „Правилником” замењује се речју: „Актом”.

 

Члан 7.

У члану 11. став 1. тачка 3) реч: „квалификационог” замењује се речју: „завршног”.

После тачке 3) додаје се нова тачка 4) која гласи:

„4) замене привремено одсутног запосленог до пет радних дана у месецу;”.

Досадашња тачка 4) постаје тачка 5).

 

Члан 8.

У члану 12. реч: „програмом” замењује се речју: „планом”.

Члан 9.

У члану 14. став 2. тачка 2. после подтачке 3) додаје се подтачка 4) која гласи:

„4) отежани услови рада, у складу са општим актом установе – 2 радна дана;”

У тачки 4. подтачка 1) мења се и гласи:

„1) за високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије) у складу са Законом о високом образовању, почев од 10. септембра 2005. године и на основним студијама у трајању од најмање четири године,  по пропису који је уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године –  4 радна дана,”

После подтачке 1) додаје се нова подтачка 2) која гласи:

„ 2) за високо образовање на студијама првог степена (основне академске, односно струковне студије), студијама у трајању од три године, више образовање и специјалистичко образовање након средњег образовања – 3 радна дана,”

Досадашња подтачка 2) која постаје подтачка 3), мења се и гласи:

„3) за средње образовање у трајању од четири године – 2 радна дана,”

Досадашња подтачка 3) постаје подтачка 4).

Члан 10.

Члан 15. мења се и гласи:

„Распоред коришћења годишњег одмора наставника, васпитача и стручних сарадника утврђује се годишњим планом рада установе, а за остале запослене, у зависности од потребе посла, планом коришћења годишњих одмора.”

Члан 11.

У члану 16. став 1. после тачке 11) тачка се замењује запетом и додају се тач. 12) и 13) које гласе:

„12)  полагања испита за лиценцу до 7 дана,

13)  одбране магистарске или докторске дисертације до 7 дана.”

 

Члан 12.

У члану 17. став 1. речи: „На предлог наставничког, односно педагошког већа,” бришу се.

У ставу 2. речи: „ван места боравка или у иностранству” бришу се.

Члан 13.

У члану 20. додаје се став 2. који гласи:

„Уколико је плата запосленог, која је утврђена на основу основице за обрачун плата и коефицијента из прописа о коефицијентима за обрачун и исплату плата, за пуно радно време и остварени стандардни радни учинак, мања од минималне зараде, плата запосленог утврђена на напред описан начин исплаћује се у висини минималне зараде.”

Члан 14.

У члану 22. став 1. реч: „увећану”  замењује се речима: „додатак на”.

Став 2. мења се и гласи:

„У случајевима повећања педагошке норме, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, плата се увећава по часу, а вредност часа се израчунава тако што се укупна плата запосленог подели са месечним бројем часова редовне наставе.”

 

После става 2. додаје се нови став 3. који гласи:

„Основица за обрачун додатака на плату из става 1. овог члана је производ основице за обрачун плате и коефицијента из прописа којим се утврђују коефицијенти за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама.”

Члан 15.

После члана 24. додаје се нови члан 24а који гласи:

„Послодавац може осигурати запосленог од последица несрећног случаја за време обављања рада, из сопствених средстава.”

Члан 16.

У члану 25. став 2.  брише се.

Досадашњи ст.  3,  4. и 5. који постају ст. 2, 3. и 4. мењају се и  гласе:

„Када је запослени упућен на службено путовање у земљи, за време проведено на путу у трајању:

1) од 8 до 12 сати – исплаћује се 50% накнаде трошкова;

2) дуже од 12 сати – исплаћује се пун износ накнаде трошкова.

Накнада трошкова превоза и накнада трошкова смештаја и исхране исплаћује се према приложеним рачунима.

Накнада трошкова из става 2. овог члана износи 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике. ”

У досадашњем ставу 6. који постаје став 5. речи: „посебним прописима” замењују се речима: „прописима којим се уређују накнаде трошкова државних службеника.”

Члан 17.

У члану 26. додаје се став 2. који гласи:

„Исплата отпремнине врши се у року од 30 дана од дана престанка радног односа.”

Члан 18.

У члану 27. став 1. брише се реч: „основне.”

 

Члан 19.

У члану 28. став 1. у тач. 2), 3) и 4) брише се реч: „месечне”.

Став 3. мења се и гласи:

„Просечна плата из става 1. овог члана је просечна плата по запосленом у установи у претходном месецу, односно просечна зарада исплаћена у Републици Србији у претходном месецу у односу на месец исплате солидарне помоћи, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то повољније по запосленог.”

Члан 20.

У члану 30. став 4. мења се и гласи:

„Просечна плата из става 3. овог члана јесте плата из члана 28. став 3. овог уговора.”

 

Члан 21.

У члану 31. став 3. број: „11” замењује се бројем: „15”.

Став 6. мења се и гласи:

„Мерила и критеријуми за остваривање права на награду из става 5. овог члана утврђују се општим актом.”

Члан 22.

Члан 33. мења се и гласи:

„Критеријуми за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба, са пуним или непуним радним временом, вреднују се у бодовима, и то:

 

1. рад остварен у радном односу:

1) за сваку годину рада оствареног у радном односу – 1 бод,

2) за сваку годину рада оствареног у радном односу у установама образовања – 1 бод;

 

2. образовање:

1) за високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије) у складу са Законом о високом образовању, почев од 10. септембра 2005. године и на основним студијама у трајању од најмање четири године, по пропису који је уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године –  20 бодова,

2) за високо образовање на студијама првог степена (основне академске, односно основне струковне студије), студијама у трајању од три године или вишим образовањем – 15 бодова,

3) за специјалистичко образовање након средњег образовања  – 13 бодова,

4) за средње образовање у трајању од 4 године – 12 бодова,

5) за средње образовање у трајању од 3 године – 10 бодова,

6)  за основно образовање и оспособљеност за рад у трајању од једне или две године – 5 бодова;

 

3. такмичења:

1) број бодова за општинско такмичење и смотру:

1. за освојено прво место  – 2 бода,
2. за освојено друго место  – 1,5 бод,
3. за освојено треће место – 1 бод;

2) број бодова за окружно, односно градско такмичење и смотру:

1. за освојено прво место – 4 бода,
2. за освојено друго место  – 3 бода,
3. за освојено треће место  – 2 бода;

3) број бодова за републичко такмичење и смотру:

1. за освојено прво место – 8 бодова,
2. за освојено друго место – 6 бодова,
3. за освојено треће место  – 4 бода;

4) број бодова за међународно такмичење:

1. за освојено прво место  – 15 бодова,
2. за освојено друго место – 12 бодова,
3. за освојено треће место – 10 бодова.

Вреднује се резултат остварен у највишем рангу такмичења и смотри. Бодовање по оствареним резултатима на такмичењу и смотри врши се уколико у тој категорији запослени имају могућност учешћа у такмичењу. Приликом бодовања вреднују се резултати остварени у току рада оствареног у образовању;

 

4. педагошки допринос у раду:

1) рад на изради уџбеника који су одобрени решењем министра:

–         аутор  – 7 бодова,

–         сарадник на изради уџбеника – илустратор  – 5 бодова,

–         рецензент – 4 бода;

2) објављен рад из струке у стручној домаћој или страној литератури – 1 бод;

 

5.  имовно стање:

1) ако су укупна примања домаћинства по члану на нивоу републичког просека према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – 0,5 бодова,

2) ако су укупна примања домаћинства по члану испод републичког просека према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – 1 бод.

Код бодовања имовног стања, под породичним домаћинством сматрају се:  брачни друг, деца и  родитељи које запослени издржава;

 

6. здравствено стање на основу налаза надлежне здравствене установе, односно надлежног фонда пензијског и инвалидског осигурања:

1) инвалид друге категорије – 3 бода,

2) тешка болест запосленог на основу конзилијарног налаза лекара надлежне здравствене установе – 3 бода,

3) запослени који болује од професионалне болести – 2 бода.

Бодовање по овом основу врши се само по једној од тачака која је најповољнија за запосленог;

 

7. број деце предшколског узраста, односно деце на редовном школовању до 26 година старости:

1) ако запослени има једно дете – 1 бод,

2) ако запослени има двоје деце – 3 бода,

3) ако запослени има троје и више деце – 5 бодова.”

Члан 23.

У члану 34. став 3. мења се и гласи:

„Уколико више запослених има исти број бодова, предност има запослени који је остварио већи број бодова по основу рада оствареног у радном односу, образовања, такмичења, педагошког доприноса у раду, имовног стања, здравственог стања, броја деце, и то наведеним редоследом.”

Члан 24.

У члан 37. додају се ст. 2, 3. и 4. који гласе:

„Самохраним родитељем, у смислу овог уговора, сматра се родитељ који сам врши родитељско право, када је други родитељ непознат, или је умро, или сам врши родитељско право на основу одлуке суда или када само он живи са дететом, а суд још није донео одлуку о вршењу родитељског права.

Родитељ ће се сматрати самохраним и у случају када је други родитељ потпуно или трајно неспособан за привређивање, а није стекао право на пензију или када се други родитељ налази на издржавању казне дуже од шест месеци.

Не сматра се, у смислу овог уговора, самохраним родитељ који по престанку раније брачне, односно ванбрачне заједнице, заснује нову брачну, односно ванбрачну заједницу.”

 

Члан 25.

У члану 38. став 2. мења се и гласи:

„Исплата отпремнине врши се најкасније до дана престанка радног односа, а исплата свих неисплаћених зарада, накнада зарада и других примања које је запослени остварио до дана престанка радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду, најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа.”

 

Члан 26.

У члану 48. додаје се став 2. који гласи:

„Послодавац се обавезује да се уздржи од деловања којим би поједини синдикат био доведен у повлашћени или подређени положај.”

Члан 27.

У члану 61. додаје се ст. 2,  3. и  4. које гласе:

„Тумачење овог уговора врши комисија.

Комисију чине по један представник репрезентативног синдиката, потписника овог уговора и по један представник министарства надлежног за послове образовања, министарства надлежног за послове рада и министарства надлежног за послове финансија.

Комисија свој рад уређује пословником.”

 

Члан 28.

У члану 62. став 3. тачка се замењује запетом и додају се речи: „као и да приступе преговорима о предложеним изменама и допунама у року од 30 дана од дана пријема предлога.”

 

 

 

Члан 29.

Поступци утврђивања запослених за чијим радом је престала потреба, са пуним или непуним радним временом, започети до дана ступања на снагу овог уговора окончаће се по одредбама Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Службени гласник РС”, број 12/09).

 

Члан 30.

Овај уговор ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије.”

 

 

За Владу

министар просвете и науке,

проф. др  Жарко Обрадовић, с.р.

 

 

За Унију синдиката просветних радника Србије,

 

За Синдикат радника у просвети Србије,

За ГС ПРС „Независност”,

За Синдикат образовања Србије,