Макета будуће савремене школе

Влада велико интересовање за упис деце у основну школу „Драган Лукић“ која се гради на Бежанијској коси, па су већ формирани разреди. Ова школа обара све рекорде јер ће бити, по свему судећи, изграђена за сто дана, примиће око 850 ђака, а прво звоно, очекује се, уредно, 1. септембра.

Деца са Бежанијске косе, друге и треће месне заједнице, али и из других делова Новог Београда имаће привилегију да похађају најмодернију школу у Београду, а вероватно и у Србији.

– Школа има капацитет 847 ученика и 15. августа ћемо знати приближан број ђака – каже Љиљана Шипетић, педагог ОШ „Драган Лукић“. – Интересовање је велико, али није било колективног преласка комплетних одељења из осталих школа, како су неки очекивали. Имамо случајеве да су уписали децу родитељи који су се у Нови Београд доселили из других градова Србије.

Нови објекат увелико ће растеретити рад суседних школа „Јован Стерија Поповић“ (која је радила у три смене), „Милан Ракић“ и „Борислав Пекић“. На површини од 7.224 квадрата школа ће имати 32 учионице, библиотеку, салу, фискултурну халу (величине 15 пута 26 метара), гардеробу са тушевима, кухињу, трпезарију и тоалете са мозаик плочицама. Ђаци ће учити наставу у најсавременијим рачунарским, природњачким и језичким кабинетима.

Ипак, највећа предност ове школе биће спортски терени. Поред грандиозне фискултурне сале, ђаци ће имати на располагању и игралиште (величине 30 пута 60 метара), атлетску стазу (дужине 80 метара) са трибинама, терен за кошарку, одбојку, рукомет и скок удаљ. Млађа деца уживаће на травнатом терену.

Комплетни грађевински радови (конструкција, зидање и малтерисање) комплетно су завршени, као и прикључци објекта на градску инфраструктуру (водовод, канализацију и јаку струју). Готови су и спортски терени, а у наредних месец дана остало је да се ураде фини, унутрашњи радови.

НАСТАВА

Школа ће имати целодневну наставу и продужени боравак.

Заинтересовани родитељи могу се обратити Александри Брајовић Зоранић, директору нове школе, која ће до коначног завршетка радова радити у школи „Борислав Пекић“. Више информација на телефон 3181-484

А. К. – Б. Б.

Šumarice… Jednodušna podrška da 21. oktobar postane državni praznik

Ne pamti se kada je neka inicijativa dobila zdušniju podršku u Srbiji, od one kojom su čitaoci Pressa predložili da se 21. oktobar, datum masakra u Šumaricama, obeležava kao Dan sećanja na sve srpske žrtve u Drugom svetskom ratu

predsednik SANU Nikola Hajdin i ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Potpis… Nikola Hajdin / Antifašizam… Žarko Obradović

Dugačkom spisku javnih ličnosti koje su potpisale ovu inicijativu pridružili su se i predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin i ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Hajdin je za Press istakao da 21. oktobar treba da bude dan pomirenja.

– Datum kada se dogodio zločin u Kragujevcu možemo da shvatimo kao dan pomirenja među Srbima. To je ružno sećanje, ali moramo da živimo s njim, jer život ide dalje – rekao je Hajdin.

S njim se složio i ministar prosvete Žarko Obradović, koji je podsetio zbog čega je veoma važno da se ovaj dan obeležava:

– Datum masakra u Šumaricama treba da se obeležava kao Dan sećanja na sve žrtve u Drugom svetskom ratu. To je dan kada je ubijeno mnogo nedužnih ljudi, među kojima je bilo i dece, a sve to radi ostvarivanja nekakvih ideja koje su suprotne osnovnim principima čovečanstva kao što su mir, razumevanje solidarnost, ravnopravnost. Za mene taj datum ima dvostruku dimenziju… S jedne strane, on je značajan jer pokazuje sav apsurd takozvanih velikih ideja do kojih se dolazi preko ubistava. S druge, to je datum kada treba da se setimo da su srpski narod i svi građani Srbije bili deo antifašističkog pokreta. To je činjenica na koju svi treba da budemo ponosni i da je dostojanstveno obeležimo – ističe Obradović.

Da podsetimo, svi zainteresovani za ovu inicijativu mogu da se potpišu svakog radnog dana u našoj redakciji od 10 do 17 sati, u Kragujevcu na Đačkom trgu, kao i kod dopisnika našeg lista širom Srbije.

Violeta Nedeljković

Ово јединствено друштво, кроз које је прошло 26.000 чланова, скоро четири деценије окупља љубитеље ове наукеЛетња школа математике на Сребрном језеру – учење, рекреација и забава

Успешни млади математичари који нас сваке године обрадују са неколико медаља и похвала са светских такмичења, углавном су дугогодишњи чланови математичког друштва „Архимедес” које већ 37 година окупља љубитеље ове науке разних узраста. Теодор фон Бург, један од данас најуспешнијих српских младих математичара данашњице, шести на светској ранг-листи, још од трећег разреда основне школе баш у „Архимедесу” решава логичке и математичке проблеме.

До сада су сарадници овог друштва радили готово са 40.000 деце, а многи од њих су побрали најсјајније медаље или зарадили титуле магистара и доктора наука на угледним светским универзитетима.

Не може се рећи када би талентовано дете требало да почне да се додатно бави математиком. „Архимедесови” стручњаци раде са старијим предшколцима и основцима, али и са успешним средњошколцима.

– Веома је важна умешност наставника и њихова способност да мотивишу и заинтересују дете за рад. Сваки задатак који ученик решава мора да има неку сврху. Математика није баук, већ занимљива игра која се игра по одређеним правилима – каже професор Богољуб Маринковић, директор друштва „Архимедес”.

Према његовим речима, наставници су у великој мери заслужни за успех својих ђака.

– Деца морају да науче да користе књигу и да схвате да се математика не учи гледањем. Интернет и разни компјутерски програми имају своје предности, али нема ништа без свеске и оловке – наглашава професор Маринковић.

Друштво „Архимедес”, кроз које је прошло 26.000 чланова, многи називају „математичким драгстором”, јер је отворено готово нон-стоп и његови сарадници су увек спремни да свима помогну.

Већ 37 година сваког 1. септембра „Архимедес“ расписује конкурс за пријем ђака у математичку школу, која траје целе школске године и завршава се у мају. Постоји више програма рада, а издваја се такозвани повишени, у којем уче „олимпијци”, махом кандидати за државне екипе на међународним такмичењима.

У оквиру дописне школе, Архимедес” шаље писане лекције које ђаци обрађују појединачно или као група, уз ангажовање својих наставника.

Око 120 младих љубитеља математике управо су се вратили са традиционалне летње школе одржане на Сребрном језеру и на Тари..

– У оквиру ове школе деца мало уче, мало се забављају и рекреирају. Свих 10 дана деца пре подне имају по два часа, а по подне је резервисано за математичке радионице. Последњег дана одржавамо тест да видимо колико су напредовали. Примамо само основце и млађе средњошколце – каже наш саговорник и додаје да су предавачи у ове школе долазили чак и са универзитета из иностранства.

Математички турнир, „Мислиша“, Интернет и дописна олимпијада, такмичења су која представљају круну годишњег рада овог друштва. Тада, хиљаде заинтересованих талената, а не само „архимедовци“, седају за клупе и одмеравају снаге. Само у „Мислиши” ове године је учествовало 35.660 ученика.

Следеће недеље три најуспешнија математичара који су се доказали у првој фази међународног математичког турнира градова отпутоваће на Урал, на Летњу конференцију турнира градова.

– Конференција је нешто између такмичења и истраживања, које траје десетак дана. На почетку ђаци бирају одређену тему и из те области решавају задатке. Многима је ово такмичење занимљивије од Олимпијаде и Балканијаде – објашњава професор Маринковић.

Све што их занима о математици, ђаци, студенти и професори могу да нађу у библиотеци овог друштва која има више од 26.000 књига и 5.500 часописа, а многи од њих се не могу наћи нигде у Србији. Такође, ово друштво је издало више од 300 разних публикација, билтена, брошура, збирки задатака…

———————————————-

У Русију без подршке Министарства просвете

Колико држава води рачуна о талентима говори чињеница да ове године само троје ученика путује на међународну Летњу конференцију турнира градова у Русији, престижно такмичење на коме је Србију до сада представљало по пет-шест учесника. За одлазак на овај далеки пут Министарство просвете и науке није издвојило ни динар, а сносило је само пет одсто трошкова математичког турнира на којем се надметало око 600 ученика из 120 основних школа Републике Србије.

Ј. Попадић

Од октобра ће академци морати да положе све предмете да би остали на буџету. О трошку државе школоваће се само студенти са „очишћеном“ годином.Студенти од октобра неће више моћи да „преносе“ испите и уписују наредну годину са мање од максималних 60 бодова, ако хоће да остану на буџету. Бруцоши коју су овог лета уписали факултете прва су генерација која ће морати да положи све испите да би уписала другу годину о трошку државе. Исто ће да важи и за њихове старије колеге.

Међу студентима се може чути да ће вероватно тражити да се ово правило још једном одложи, јер, како коментаришу, многи предмети још нису довољно реформисани и нереално је да све испите положе у кратком року. Кажу, градиво појединих предмета није смањено, већ су само предавања са два скраћена на један семестар. А то за академске значи исто обавеза у дупло краћем року.

Према речима Мише Живића, председника Студентске конференције универзитета Србије, студенти, бар како сада ствари стоје, не припремају за јесен штрајк налик прошлогодишњем, јер имају обећање факултета да ће се у наредну годину уписивати по истим правилима игре као и претходне.

ОПАСНОСТ

Како би одржали број буџетских студената, за које факултети од државе добијају више него од самофинансирајућих студената, постоји опасност снижавања критеријума на испитима да би што више студената остало на буџету.

– Нови услови очекују нас тек школске 2011-2012. године – објашњава Живић. – Прошле године је договорено да и академци са више од 48 бодова могу да се школују о трошку државе и надамо се да ће тако и остати.

Његов колега Милан Поповић, студент проректор, објашњава да ће се са Министарством просвете и науке још разговарати. Треба да се утврде услови под којима ће студенти који су на основу положених испита освојили између 48 и 52 поена, настављати студије о трошку државе.

А према речима проректорке за наставу Универзитета у Београду проф. др Неде Бокан, БУ ће се за бољу пролазност на испитима и већи број студената борити управо реформом наставе.

– Неки факултети су раније почели са реформама и већ имају боље резултате. Електротехнички, Архитектонски, Математички и Факултет за физичку хемију, рецимо, имају више од 30 одсто студената који дипломирају у року, што је веома добар резултат – каже проф. Бокан.

Са друге стран постоје факултети на којима поједине испите током године успе да положи мање од трећине студената.

И. М.

Док се већина младих Новосађана спрема за излазак у град, студент Мирослав К. (23) свако вече око поноћи долази до СУП-а на Булевару краља Петра I. Овај младић за новац чека у реду испред ове зграде, где људи проводе по целу ноћ како би ујутру што пре дошли на ред да предају папире за израду нових докумената.

Уз Мирослава, на редовима у Полицијском управи зарађује још неколико Новосађана. Ту је суграђанин који 20 динара наплаћује кувану кафу из термоса, као и момак који је спреман да отрчи по цигарете или донесе храну.

У зависности од типа документа за који чека и да ли је за једну особу или породицу, варира и ценовник. Мирослав К. за личну карту чекање наплаћује око 1.500 динара.

На идеју да за друге људе, за новац чека у реду, овај младић дошао је приликом израде његових докумената, јер га је једна госпођа замолила да узме број и чека и за њу. Убрзо је схватио да су људи вољни да ту услугу плате, па је дао оглас у којем је написао да услужно чека у реду, оставио свој број телефона и посао је кренуо.

– Сада баш има много посла, јер људи путују на летовања и требају им пасоши, па радим шест дана, односно ноћи у недељи – кроз смех прича овај студент Факултета техничких наука.

Он наглашава да не ради ништа незаконито и да пола сата пре него што његов клијент треба да се појави у СУП-у, позове га телефоном да дође и преда документа. Долазећи на радни задатак, Мирослав каже да иако не иде у луди провод, свако вече испред СУП-а неко се потруди да буде као на журци.

– Људи су напети, па се потуку. Ноћи су хладне, смрзнемо се, огладнимо, а да не говорим колико је тешко изгурати цело вече без одласка у тоалет. Ово је право мучење – прича Мирослав док се психички спрема да још једну ноћ проведе чучећи испред зграде СУП-а или ако му се посрећи, седећи на клупи.

– Дођем између 22 сата и поноћи, упишем се у списак и чекам. Често се запитам шта ми све ово треба, а онда се сетим да су ми родитељи пензионери, да ја студирам и да морам све трошкове сам да платим – објашњава он.

Мирослав каже да овако може да заради солидну суму која му покрива основне месечне трошкове. Такође, каже да се не плаши да ће му покретање електронског заказивања термина умањити број клијената, јер како верује, у Србији и даље много људи не користи интернет

Време брже пролази кад се спремају испити

– Мирослав К. каже да су људи који га зову у помоћ генерално неповерљиви. „Хтели би да им помогнем, а неће на пример да ми повере документа. Да би се уверили да их нећу покрасти или побећи са њиховим изводима и држављанствима, као гаранцију им дам моју личну карту или индекс”, каже Мирослав који се и за испите током летњег рока спремао испред СУП-а, па се дешавало да са „посла” трчи ујутру директно на факултет.

В. Ђурић

| Zrenjanin | Inkluzivna nastava za mališane: Zrenjanin

Zrenjanin – U 19 zrenjaninskih vrtića, koliko pripada gradskoj Predškolskoj ustanovi, ove jeseni krenuće manje dece nego prethodnih godina. Do sada je, prema dostupnim podacima, prijavljeno 2.250 mališana koji treba od 1. septembra da počnu školsku godinu. Novina je inkluzivna nastava, koja je zaživela tokom završene školske godine, tako da će određeni broj mesta u zrenjaninskim vrtićima pohađati i mališani sa smetnjama u razvoju.

– Do sada je upisano dvadeset mališana sa težim smetnjama u razvoju i rad sa njima, pokazuje naše iskustvo, iziskuje posebnog vaspitača za šta nema para ni u budžetu grada ni u državi. Oslanjamo se na bogato iskustvo naših pedagoga kako bismo mogli da izvodimo nastavni program ali je neophodno da dobijemo bar asistenta za inkluzivnu nastavu – objašnjava direktor Duško Lazić.

U zrenjaninske vrtiće upisuju se i deca koja su zbog nasilja u porodici morala da potraže zaštitu u Sigurnoj kući, a oni najčešće dolaze iz susednih opština, objašnjavaju u Predškolskoj ustanovi. I ove godine grad Zrenjanin dotiraće cene u zabavištima, tako da će se učešće roditelja u stvarnim troškovima kretati od 10 do 45 odsto, što znači da će od ekonomske cene koja iznosi 15.000 dinara roditelji koji učestvuju sa 10 odsto plaćati 1.500 dinara a oni koji učestvuju sa maksimalanim iznosom plaćaće 6.790 dinara.

Period raspusta u Predškolskoj ustanovi koristi se za obnovu vrtića gde je to potebno, pa se tako uveliko radi u vrtiću „Neven“, gde se obnavljaju učionice, zatim u vrtiću „Dečja radost“ gde se rekonstruiše objekat, u „Crvenkapi“ je završena fasada, a radovi predstoje i u vrtiću „Biberče“ gde je smeštena centralna kuhinja Predškolske ustanove.

Autor: M. Pudar

Mesečno na Mašinskom fakultetu za grejanje plaćaju 3,6 miliona dinara

Država nam danas duguje više od 100 miliona evra. Skoro sav novac koji je predviđen budžetom, troši se na profesorske plate, tako da za investicije i obnavljanje laboratorija ne ostane ništa. Nije realno da očekujemo da će nam taj novac biti vraćen, ali smatram da nije dovoljno da nam država plaća svega oko 30 odsto za materijalne troškove – kaže za „Blic“ profesor Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.

Dok rektor i dekani fakulteta tvrde da im država duguje novac za materijalne troškove, tačnije komunalije, u Ministarstvu prosvete i nauke kažu da sve obaveze prema državnim visokoobrazovnim ustanovama redovno ispunjavaju. Budući da ne postoji nikakav zvanični ugovor između fakulteta i resornog ministarstva, rektor Kovačević je podsetio nadležne da između ovih strana mora što pre da se potpiše jedan. Na taj način biće jasno definisano koliko novca se izdvaja za ove ustanove.

– Dug je naglo počeo da se povećava posle 2003. godine. Problem je što nam država za materijalne troškove plaća samo 25-30 odsto, a za sve ostalo fakulteti moraju sami da se snalaze. O nekim investicijama, ulaganjima u eventualno obnavljanje laboratorija nema ni govora. Iz godišnjeg budžeta 97 odsto ide za plate, a samo tri odsto za sve drugo, što ni u kom slučaju nije dovoljno – kaže prof. Kovačević.

BLIC

Гимназија у Врању у септембру ће обележити 130 година рада, али ће прослава јубилеја изостати, јер знатно касни реконструкција оронуле гимназијске зграде

Гимназија „Бора Станковић“ у Врању, најстарија образовна институција на југу Србије, у септембру ће обележити 130 година рада, али ће прослава великог јубилеја на почетку школске године изостати, јер знатно касни реконструкција оронуле гимназијске зграде.

Од првих дана нове школске године, баш у време јубилеја, ученици и наставници ове школе наставу ће организовати као подстанари у другим средњим школама у Врању.

– У складу са постигнутим договорима градских и републичких институција, средства за реконструкцију Гимназије „Бора Станковић“ Национални инвестициони план обезбедио је у марту – каже Драган Јањић, локални координатор за НИП.

Директор Гимназије Драган Илић, који је пре пола године најавио почетак радова на реконструкцији оронуле зграде Гимназије, недавно је изјавио да су „искрсли неки проблеми“ који се сада решавају и да ће „реконструкција почети када се за њу обезбеде сви потребни услови“.

Пре неколико дана Драган Јањић је локалним медијима објаснио да се касни са расписивањем тендера и избором најповољнијег извођача радова.

– Према садашњем календару, радови на реконструкцији треба да почну средином септембра – најавио је Јањић.

В. Н.

Даровити ученици у Петници

Летњи кампови у истраживачкој станици Петница, и ове године, окупили велики број даровитих средњошколаца. Како ради тродимезионални скенер, ко је био Лајош Вермеш и када су млади више волели Тита?Да ли се исплати трчати кад пада киша? Шта је то тродимензионални скенер? Како људско друштво преживљава у непознатој средини? Какав је био култ Јосипа Броза Тита у писменим задацима средњошколаца, у доба његове владавине?

На ова, али и многа друга питања и непознанице, настоје да одговоре полазници летњих кампова у Истраживачкој станици Петница код Ваљева, јединственој научној установи у југоисточној Европи. На семинарима и камповима из бројних области науке, на којима врви од знања, учествују даровити средњошколци из Србије, али и држава у окружењу.

Стеван Миличић из Јагодине, полазник летњег кампа рачунарства, осмислио је и труди се да направи тродимензионални скенер који садржи одговарајући софтвер, ласер, камеру, позадинско платно са предефинисаним маркерима и угломер. Све то, вели, омогућава прецизно скенирање из више различитих углова, чиме се добија на прецизности…

СМОТРА-КОНФЕРЕНЦИЈА

Траддиционално , научно-истраживачки радови који настану током летњих кампова у Истраживачкој станици Петница биће представљени на великој смотри-конференцији у новембру, под називом „Корак у науку“. Презентација се најпре одржава у Истраживачкој станици, а потом ће изложба радова бити пресељена у београдску Галерију науке и технике САНУ.

– Као и Стеван, учесник сам кампа рачунарства и припремам пројекат „Симулација преживљавања људског друштва у непознатој средини“ – каже Владимир Макарић из Новог Сада. – Циљ је да се компјутерски симулира понашање појединца унутар групе, са што мање једноставних правила, како би се добило карактеристично понашање групе људи на непознатом терену.

Брига за заштиту животне средине, преокупација је Миљана Ћоровића, средњошколца из Врбаса, који је развијао „методу за фотокаталитичку деградацију отпада из отпадних вода“, како се отрови не би изливали у реке, већ претварали у нетоксичне супстанце.

Београђанка Марија Гојковић, учесник летњег кампа из историје, истраживала је култ и идеологију Јосипа Броза, те проучавала на стотине писмених задатака ученика – од 1969. до 1980, када је Тито умро – упоређујући их са саставима садашњих средњошколаца. Уочила је, каже, огромне разлике у системима вредности, схватању друштвених и животних појава, али и емоцијама, односно уочила задојеност идеологијом некадашњих ђака.

Синиша Самарџић из Суботице у Петници истражује биографију суграђанина Лајоша Вермеша, који је живео од 1860. до 1945, и одушевљен је човеком напредних идеја, 1880. организатором првих летњих, а четири године касније и зимских спортских игара! Вермеш је учествовао и у пројекту повезивања Палића и Суботице електричним трамвајем…

– Бавимо се недоумицом која прати свакодневног човека: исплати ли се, ако усред пљуска на улици останете без кишобрана, трчати по киши – кажу Марио Цекић и Александар Буква, средњошколци из Новог Сада, полазници кампа физике. – Решавању ове дилеме доприноси и променљиво време у Петници, па можда, после нашег експеримента, људи више неће морати да носе кишобране!

Б. ПУЗОВИЋ

Dok su mladi napuštali jedno od najbogatijih mesta boljevačke opštine, ostavljajući puste domove i školu, u njemu su ptice selice svile gnezda za svoje ptiće

Nema dece, ali ima roda: Krivi Vir Foto Z. Gligorijević

Krivi Vir – Nekada najveće i jedno od najbogatijih sela boljevačke opštine, koje je 1948. godine imalo 2.242 stanovnika, sada ima oko 300 meštana. Kako su mladi, uglavnom, otišli u okolne gradove, prosečna starost Krivoviraca je 60,2 godine. Najzanimljivije od svega je to što su se u selo doselile rode, ali dece nema, pa je četvorogodišnja škola ove godine zatvorena.

– Tijana Miletić i Aleksandra Blagojević poslednje su učenice ove škole. Inače, to je bila osmogodišnja škola do 1977. godine, kada ju je pohađalo 300 đaka. Pošto se njihov broj iz godine u godinu smanjivao, 2004. godine, na primer, bilo je samo 14 učenika i predškolaca. Nastavu su svi slušali u jednoj učionici od 15 kvadrata. Sada će i ona biti prazna, jer nema prvaka – kaže učiteljica Jadranka Topić.

Borivoje Tanić, koji je s 91 godinom najstariji muškarac u selu, dodaje da je u vreme kada je on bio đak u njegovom odeljenju bilo 40 učenika.

– A tek kako je to selo bilo bogato! Imali smo od 15.000 do 18.000 krivovirskih ovaca, poznatih žuja, a svako domaćinstvo odgajalo je od 60 do 70 brava. Živeli smo od prodaje jagnjadi, vune, mleka i čuvenog krivovirskog sira. Danas retko ko da ima i po jednu kravu, a kamoli ovce – priča Borivoje.

Njegova ćerka Gordana dodaje da je u selu iz njene generacije ostalo samo troje njih, jer su svi otišli na školovanje, a potom se i zaposlili u nekom od susednih gradova.Najstarije meštanke su Danica Milojković (97), o kojoj je „Politika” već pisala, i Ruža Milutinović (92).

– Nekada je ovo selo vrvelo od ljudi i orilo se od dečijih glasova. Sećam se i čuvene kafane u kojoj su se pravile svadbe. To je sada polusrušena kuća. U selu sada nema ničega. Što je najvažnije, nema ljudi – kaže Daničina kćerka Dragica, koja živi u Beogradu a u rodnom selu je samo tokom leta.

Pored toga što su mladi odlazili u gradove, selo je opustelo i zbog toga što je mnogo Krivoviraca umrlo. Vojislav Simonović pokazao nam je svesku u kojoj je upisivao datume umrlih.

– Od 1990. godine do danas umrlo je čak 690 ljudi. Samo u 17 kuća ima više članova, a u ostalim po jedno, najviše dvoje. Evo, u kući preko puta sve četvoro su umrli i nalazili su ih tek nekoliko dana posle smrti – s nevericom priča deda Vojislav.

– Nema dece, ali ima roda. U jednom gnezdu ima četiri, a u drugom pet ptića – kaže njegova supruga Radmila i dodaje da se posle mnogo godina nedavno porodila žena, koja se udala u selu.

Z. Gligorijević

———————————————————–

Nevernička suza

Krivovirci sa kojima smo razgovarali čude se što prelepu prirodu njihovog sela, koje se nalazi na obroncima Kučajskih planina, niko ne koristi za seoski turizam. Kroz selo protiče Crni Timok, po predanju nazvan „nevernička suza”. Na steni iznad reke 1905. godine pesnik Vojislav Ilić ubio je svoju nevernu suprugu Darinku. Njegov primer sledili su još neki meštani, a ljubavnici, čija je ljubav bila zabranjena, skakali su u reku s litice, koja je prozvana ukleta. Prema predanju, s nje se slivala krv nakon što su radikali 1883. godine podigli Timočku bunu.

POLITIKA