Predstavnici Grada i Građanske inicijative potpisali Memorandum o saradnji na opismenjavanju

| Časove će držati studenti: Miljenko Dereta i Milan Krkobabić

Kako je podizanje opšteg obrazovnog nivoa Roma preduslov za njihovo bolje zapošljavanje i podizanje životnog standarda u cilju integracije u društvene tokove Beograd će, u saradnji sa Udruženjem „Građanske inicijative“, organizovati opismenjavanje starijih Roma i Romkinja u društvenim centrima u okviru novoformiranih naselja, nastalih nakon raseljavanja Roma iz nehigijenskog naselja „Gazela“.

Časove čitanja i pisanja držaće studenti beogradskih fakulteta i to u samim naseljima, a zauzvrat grad će studentima obezbediti stipendije za plaćanje školarine.Prema popisu iz godine 32.5 odsto Roma je bez škole ili sa manje od četiri razreda osnovne škole. Zamenik gradonačelnika, Milan Krkobabić, istakao je prilikom potpisivanja memoranduma da je ovo jako važan korak za Rome, ali i za grad:

– Naši mali prijatelji krenuli su u škole, ali imaju mame, tate, bake koji ne znaju da se potpišu, ne znaju da pročitaju svoje ime, da se odazovu na poziv. Želimo da u što kraćem roku nauče bar da se potpišu. A to što oni ne znaju da se potpišu nije njihova sramota već sramota celog društva – rekao je Krkobabić.

Miljenko Dereta iz „Građanskih inicijativa istakao je posebno zadovoljstvo što će sa Romima raditi studenti Beogradskog univerziteta koji nisu na budžetu i kojima će se ovim putem pomoći da plate školarinu.

Podsetimo, iz nehigijenskog naselja „Gazela“ grad Beograd raselio je 109 porodica u pet novoformiranih naselja na teritoriji opština Čukarica, Rakovica, Barajevo, Surčin i Mladenovac. Porodice su dobile mobilne stambene jedinice opremljene novim nameštajem, šporetima, uljanim radijatorima, a sve troškove održavanja naselja, kao i struje i vode, snosi grad Beograd. Takođe, 361 osoba dobila je lična dokumenta, a oko 30 osoba zaposleno je u gradskim javno-komunalnim preduzećima, dok je 11 porodica dobilo socijalne stanove u Kamendinu.

Upis za decu iz nehigijenskog naseljа

U školskoj 2010/2011 godini 97 učenika iz nehigijenskog naselja ispod mosta „Gazela“ upisano je u redovne osnovne škole, specijalnu školu i Školu za osnovno obrazovanje odraslih na opštinama Barajevo, Rakovica, Čukarica, Surčin i Mladenovac. U prvi razred školske 2011/2012. godine biće upisano 17 učenika.

DANAS

Ученици нишке гимназије „Светозар Марковић“ Никола Стоиљковић и Душан Здравковић из Ниша освајањем бронзане медаље на Балканијади у информатици стекли су право учешћа на Олимпијади, која ће бити одржана од 22. до29. јула у Тајланду.Но, да није Андреје Илића, члана друштва математичара Србије, који спрема ученике за такмичење, и директорке Гимназије Олге Драгојловић, тешко да би таленовани ученици отишли на ову светску смотру информатичара јер су од министарства добили само део новца, што је недовољно да покрије трошкове путовања.

– Министарство просвете и науке од ове године донело је одлуку да не финансира балканијаде, док је за одлазак на Олмпијаду издвојило 100.000 динара, које смо ми морали да искористимо за одлазак на такмичење у Румунији. Контактирао сам с приватним фирмама и обезбедио спонзоре како би ови млади људи могли да оду на такмичење. Са Балканијаде донели смо три бронзане медаље и заслужили смо да нам неко помогне. Из Фонда за младе таленте града Ниша издвојено је 100.000 динара, а „Microsoft“ развојни центар Београд нам је дао 200.000 динара, а остатак новца ћемо додати од сопствених стипендија које добијамо од министарства, али које можемо искористити за било које такмичење. Одлазак нас кошта око 4.000 евра, и то је минимална цифра, да нисмо нашли спонзоре од такмичења, не би било ништа – наглашава Илић.

Помоћ добротвора

За одлазак на такмичење средстава су издвојили: Фонд за младе таленте Ниша 1.000 евра, „Microsoft“ развојни центар Београд – 2.000 евра, Средства из стипендија ученика – остатак новца 1.000 евра

На такмичење иде четворо ученика из Србије, Ниша, Београда и Новог Сада. Нишлијама је помоћ понудио и Рачунарски факултет из Београда, који ће обезбедити мајице за такмичаре како би свој град и своју земљу представили што боље.

– За ово такмичење смо се спремали четири године и плашили смо се да нећемо отићи јер до самог поласка било је неизвесно, али смо ипак успели да некако сакупимо новац за одлазак на такмичење. Спремни смо и једва чекамо да покажемо шта знамо, па се надам да ћемо и наш и град и земљу представити у најбољем светлу – каже ученик Никола Стоиљковић.

Из Министарства просвете добили смо одговор да се Балканијада у Румунској Бистрици није налазила у календару такмичења и смотри ученика за 2010/2011. За Међународну информатичку олимпијаду предвиђено је 370.837 динара, која су искоришћена за одлазак на Балканијаду.

Директорка Гимназије „Светозар Марковић“ Олга Драгојловић каже да је то први пут да нису добили адекватну помоћ од министарства.- Школа нема толико средстава да покрива такмичења ове врсте, па смо се одлучили да шаљемо дописе разним иниституцијама како бисмо сакупили неопходан новац. Имамо много талентоване деце у нашој школи, а порука министарству је да се боље организују и на време испланирају финансије јер талентима морамо помагати, а не препуштати их самима себи – истакла је Драгојловићева.

ИВАНА АНЂЕЛКОВИЋ

Regionalni obrazovni program

U prostorijama Franjevačkog studentskog centra na Grbavici, 18. jula, 2011. u 9:30 svečano je otvorena 4. post-jugoslavenska Mirovna Akademija koju organizira Fondacija Mirovna akademija. Medijima i učesnicima/ama Akademije, pored ogranizatora/ica, obratiće se voditeljice ovogodišnjih kurseva – prof.dr. Snježana Kordić (Jezik i ideologija); prof.dr. Snježana Milivojević (Mediji i sjećanje); i prof.dr. Dubravka Žarkov (Gender, Sexuality and Violent Conflict: Beyond Oppositional Imagination)

Post-jugoslavenska Mirovna Akademija je jedinstveni regionalni obrazovni program koji kombinira akademski i aktivistički pristup na polju izgradnje mira, i otvoren je za sve one koji su aktivni na polju mirovnog rada. Od 2008. godine do danas, organizovano je devet kurseva na kojima je učestvovalo više od 160 učesnika/ca iz bivše Jugoslavije, zemalja Europske Unije, Turske i SAD-a.

Ove godine Akademiju će pohađati 64 učesnika/ca iz Slovenije, Makedonije, Srbije, Hrvatske, BiH i zemalja EU, te SAD-a. Ovogodišnji kursevi baviće se odnosom medija, jezika, roda i seksualnosti sa procesom izgradnje mira.

Kurs “Jezik i ideologija“ priređuje i vodi prof.dr. Snježana Kordić, lingvistica čija su interesovanja vezana za pitanja jezične politike, sociolingvistike, ideologiju jezične čistoće, nacionalizam, povijest nastanka nacija. U fokusu kursa je potencijal jezika za raspirivanje i održavanje konflikta, koji “kao malo koja druga tema diže ljude na noge, uzrujava i čini spremnima za sukobe.“ Koristeći interdisciplinaran pristup, kurs će ponuditi uvid u temeljne sociolingvističke pojmove i osnovne historijske događaje vezane uz jezik, posmatrane van konteksta nacionalne mitologije.

Prof.dr. Snježana Milivojević predstavlja kurs “Mediji i sjećanje“ koji se bavi pitanjem načina na koje mediji oblikuju naša sjećanja o prošlosti i konfliktima koji su se odigrali na ovim prostorima – od strategija ignorisanja, preko osporavanja, do romantizovanja očitog posebno u popularnoj medijskoj kulturi. Snježana Milivojević je profesorica Javnog mnijenja i medijskih studija na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu. Rukovodi Centrom za medijska istraživanja i članica je Akademskog Vijeća Centra za ženske studije.

Ovogodišnji kurs na engleskom jeziku, “Gender, Sexuality and Violent Conflict: Beyond Oppositional Imagination“ priređuje i vodi prof.dr Dubravka Žarkov, profesorica na Institutu za društvene nauke (Institute for Social Sciences) u Haagu, Holandija. Kurs preispituje uvrežene rodne pretpostavke o “ženskim“ i “muškim“ ulogama u konfliktu, iz perspektive širih geopolitičkih i ekonomskih odnosa moći u savremenom društvu.

Pored navedena tri kursa, tokom Akademije će se organizovati predavanje i diskusija na temu Kreiranje slike neprijatelja, koju će voditi prof.dr Ugo Vlaisavljević. Predavanje će se biti organizovano u prostorijama FSC-a, u četvrtak, 21.jula od 9.30 – 12.30.

Ovogodišnja Post jugoslavenska Mirovna Akademija organizuje se uz podršku organizacija Mennonite Central Committee, Balkan Trust for Democracy i Geneva Quaker Fund, te medijskih sponzora RadioSarajevo, Peščanik, ZaMirZINE, E-balkan, E-novine, H-alter i Prve Crnogorske e-novine.

e-novine

Foto Beta

Posao traži oko 1.500 mladih bez kvalifikacija ili sa diplomama trogodišnjih škola

Sedamnaestogodišnji N. I. iz Sombora već godinu dana za život zarađuje radeći na građevini. Školu je napustio, na biro Nacionalne službe za zapošljavanje nije ni pokušao da se prijavi. Ovako mu je, kaže, dobro. Iako nije prijavljen, dnevnice, po njegovom mišljenju, nisu loše, pa je suma koju zaradi za mesec dana veća od majčine penzije. Kada nije angažovan na građevinskim poslovima, deli flajere na ulici, kreči… Jednostavno – radi ono što se nudi i snalazi se kako ume i kako može.

– Posle osnovne škole sam upisao automehaničarski zanat, ali sam napustio posle godinu dana, jer sam shvatio da, zbog teške porodične situacije, moram da počnem da zarađujem. Mada, iskreno, nikad i nisam bio bogzna kakav đak – kaže N. I. koji za sada ne planira da ostavi mistriju i četke za krečenje i ponovo uzme knjigu u ruke.

Tragom njegove priče, pokušali smo da saznamo koliko u Srbiji zapravo ima tinejdžera koji su prekinuli školovanje i čija je profesionalna budućnost, pa i egzistencija, u najmanju ruku neizvesna. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) trenutno se nalazi oko 1.500 maloletnika, od kojih je 200 petnaestogodišnjaka. Nezaposleni stari između 17 i 19 godina završili su trogodišnje ili četvorogodišnje srednje škole i ne planiraju da nastave školovanje.

Pretežno su u pitanju deca iz siromašnih porodica, a glavni razlog za napuštanje škole je potreba da se što pre dođe do bilo kakve zarade, kažu u NSZ-u ističući da je uz posredovanje ove ustanove posao do sada dobilo oko 5.000 nezaposlenih maloletnika.

U zavisnosti od kvalifikacija, mladi su angažovani na jednostavnim komunalnim poslovima kao što je održavanje zelenila, na poslovima pomoćnih radnika na građevini, zatim kao trgovci, kuvari, kasiri, elektromonteri, autoelektričari, elektroinstalateri, medicinske sestre ili administrativni radnici.

– Savetnici NSZ sa svakim nezaposlenim licem sklapaju individualni plan zapošljavanja pomoću koga se svi nezaposleni, uključujući i maloletnike, usmeravaju na određene programe u skladu sa svojim kvalifikacijama. Ukoliko nezaposleni od starosti između 15 i 29 godina nemaju završenu osnovnu školu, imaju mogućnost da se uključe u program Funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih koje podrazumeva sticanje bazičnog obrazovanja i veština za rad na poslovima prvog nivoa složenosti.

Iako u očigledno teškom položaju, mladi bez stručne diplome ipak nisu u sasvim bezizlaznoj situaciji. Naime, NSZ organizuje šestomesečne obuke za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju kojima se povećava šansa za njihovo zapošljavanje. Postoji i šestomesečna obuka za potrebe poslodavaca. Ovaj program ima za cilj sticanje dodatnih znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova kod određenog poslodavca, a uz obavezu zasnivanja radnog odnosa.

– U okviru ovih programa nezaposleni su do sada obučavani za poslove iz oblasti mašinstva, grafičarstva, obrade metala, montaže delova za automobilsku industriju, zavarivača. Takođe, organizovane su i obuke za poslove prerade i manipulacije eksplozivnim materijama, obuka za proizvodnju premaza, potom za pletače mreža, livce keramike, za proizvodnju i preradu hrane, kao i za poslove mlekara i sortiranje prirodnih creva – navode u NSZ.

Branka Mališ

– Brucoši koji su pre nekoliko dana upisali fakultet u statusu budžetskih trebalo bi da budu prva generacija koja će morati da položi sve ispite i osvoji 60 ESP bodova da bi imali pravo da se i u narednoj godini školuju o trošku države. Prema odredbama Zakona o visokom obrazovanju, ova obaveza važiće i za sve druge akademce koji žele da nastave studiranje kao budžetski.

Studenti, međutim, najavljuju da će tokom ove godine tražiti novu izmenu Zakona i olakšice, jer, kako tvrde, reforma visokog obrazovanja nije urađena do kraja.

Milan Popović, student prorektor Univerziteta u Beogradu, kaže za Danas da je u ovom trenutku to „želja studenata“, ali da sa Ministarstvom prosvete imaju odličnu saradnju i da se nada da će oni „realno sagledati činjenice“. Popović dodaje da će sa Ministarstvom tek dogovarati da uslov za budžetski status bude između 48 i 52 boda. Podsetimo, još ove godine važi olakšica da se naredna godina o trošku budžeta može upisati sa osvojenih najmanje 48 bodova.

Akademci tvrde da je u ovom trenutku nerealno očekivati da studenti daju godinu za godinom, jer nastavni programi na mnogim fakultetima nisu reformisani.

Miša Živić, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije, kaže za Danas da je i dalje najveći problem to što opterećenje nije prilagođeno mogućnostima većine studenata, pa je „nominalno 60 ESPB, koliko student treba da ostvari u toku jedne školske godine, realno mnogo više“. Kako kaže, nekadašnji dvosemestralni predmeti su samo „prepakovani“ u jednosemestralne, a gradivo nije rasterećeno jer profesori smatraju da je sve bitno.

Kao najveće krivce za nedovršenu reformu Živić smatra profesore, napominjući da bi studenti bili aktivniji kada bi se u nastavi primenjivale savremene metode rada. On od septembra najavljuje seminar za studentske predstavnike o tome kako da sprovedu proces reevalucije bodova na svojim fakultetima.

– Upravo fakulteti treba da motivišu svoje studente da rade više. Na fakultetima, na kojima su profesori počeli da primenjuju savremene metode rada, primetni su rezultati. Nije suština visokog obrazovanja stalno smanjivati kriterijum i praviti mediokritete već raditi na kvalitetu i prilagoditi opterećenje da bi student mogao da završi fakultet za četiri godine. Ali studenti moraju unapred da znaju šta ih čeka, a ne da se uslovi stalno menjaju – kaže Živić.

Na pitanje da li su i akademci odgovorni za loše rezultate prolaznosti na ispitima, on odgovara da je bolonja doprinela da studenti prestanu da uče kampanjski. Živić ističe da su najveći teret reforme dosad podneli studenti i da je sada red na profesore.

Prorektorka za nastavu Beogradskog univerziteta Neda Bokan kaže za Danas da je teško proceniti da li će studenti ponovo tražiti olakšice prilikom upisa naredne godine. Ona navodi da je interes Univerziteta u Beogradu da ima studente, a ne samo studijske programe, ali takođe kvalitet i efikasnost. Bokan ukazuje da su rezultati prolaznosti na beogradskim fakultetima nezadovoljavajući i najavljuje da će se, nakon detaljne analize studijskih programa i ostvarenih rezultata na ispitima, pred Senatom na jesen naći predlog mera za povećanje prolaznosti. Prorektorka dodaje da je bilo slučajeva da se upravi Univerziteta javljaju studenti i njihovi roditelji, koji su „iskazali nezadovoljstvo niskom prolaznošću na nekim predmetima“, ali nije želela da kaže o kojim predmetima i fakultetima je reč. Ona ističe da je nakon toga razgovarala sa dekanima i određenim profesorima, ali da ne može još da oceni da li je to dalo efekte.

Svaki deseti diplomira u roku

Analiza prolaznosti prve generacije bolonjaca pokazuje da je tek svaki deseti student Beogradskog univerziteta uspeo je da završi fakultet u roku. Na fakultetima koji traju tri godine, studije je u predviđenom roku završilo 30 odsto, od ukupnog broja upisanih studenata. Rezultati prolaznosti studenata po predmetima za školsku 2009-2010. godinu pokazuju da je od 2.928 predmeta, na 334 predmeta prolaznost ispod 30 odsto.

DANAS

SKLOPILI BRAK: Melisa i Armin

Osim što je po mnogo čemu specifična, posebno zbog „sibirske klime“ i velikog broja stogodišnjaka, Pešterska visoravan neobična je i po tome što ovdašnji mladići, mahom srpske nacionalnosti, ne mogu da se ožene, neki drugi, uglavnom mladi Bošnjaci, brak sklapaju čim izađu iz osnovne škole.

Nisu retke ni veridbe u sedmom ili osmom razredu.

I dok srećnici koji uspevaju da „na vreme“ nađu nevestu, slave i organizuju velike svedbe, „srpske neženje“, od kojih većina ima više od 40 godina, zadovoljavaju se devojkama sa severa Albanije kojima ne smetaju njihove godine, peštersko bespuće, i teški seoski poslovi…

Brakovi se sklapaju obično „tiho“, bez svadbi i matičara, jer većina snajki iz Albanije čeka srpsko državljanstvo i nema sve papire potrebne za venčanje.

Među „osnovcima“ koji su upravo sklopili brak, su i Armin Ragipović iz Žabrena i Melisa Višković iz Fiulja koji su se verili još dok su bili đaci, a sudbonosno „da“ izgovorili su sa nepunih 16 godina.

– Nismo išli u istu školu, ali smo se poznavali, sviđala mi se puno, viđao sam je i na vašarima, nisam hteo da čekam da Melisa ode za nekog drugog, ona je pristala, a ni njeni nisu bili protiv, mislim da ćemo imati lep brak i dosta dece – kaže mladoženja Armin koji je ostao na Pešteru da sa ocem Senadom, majkom Ismetom, sestrom Albinom i suprugom Melisom obrađuje porodično imanje i nastavi porodičnu tradiciju.

– Dobre devojke su svuda na ceni, posebno ovde na Pešteru, pogotovu ako su, kao moja snajka, lepe, a još iz dobre porodice. Čim sam shvatio da je Melisa zapala za oko mom Arminu, odmah smo otišli kod njenih roditelja i zaprosili je. Kad su deca završila školu pravili smo veliku svadbu, sad smo svi srećni, jer su Armin i Melisa „na vreme“ rešili najvažnije životno pitanje. Možda su po godinama mladi, ali po shvatanjima i pogledima na život nisu, siguran sam da će biti odgovorni i dobri roditelji – kaže Arminov otac Senad.

Miraz u zlatu

Roditelji budućih supružnika najčešće se prvi put sreću na čuvenim pešterskim vašarima gde, dok su njihova deca u kolu, pod šatrama, dogovaraju sklapanje braka, svadbu, finansijske obaveze i budući život svojih sinova i ćerki. Mladi najčešće poštuju dogovor starijih, a i kasnije u životu čine sve da se ne razvedu i da ne razočaraju svoje roditelje. Mlade devojke kao miraz obično donose niske dukata i drugi zlatni nakit, često vredan i po 50.000 do 100.000 evra, koji se čuva i ostavlja za buduće generacije.

Ovo dvoje mladih nisu jedini Pešterci koji su u brak ušli, a da su još maloletni, još mnogo Pešteraca u bračne vode stupilo je sa 16. godina. Svi su imali podršku roditelja, većini „ranooženjenih“ išlo je na ruku to što se u ovom kraju roditelji „još pitaju“ sa kime će se prijateljiti, pa mladi teško mogu da pogreše.

VESTI

На састанку представника Министарства просвете и науке и Факултета примењених уметности договорено је да се студенти са остварених 60 ЕСП бодова упишу без плаћања школарине, односно да им се новац врати уколико су школарину већ платили.

Студенти друге и треће године основних академских студија у школској 2010/2011. години, који имају 60 ЕСП бодова биће уписани, а осталим студентима друге и треће године са остварених 60 бодова, који су уписани и платили школарину, новац ће бити враћен у последњем кварталу у 2011. години, саопштило је Министарство просвете Србије.

У саопштењу се наводи да је ово договорено на састанку представника Министарства просвете и науке и управе Факултета примењених уметности.

Састанку су присуствовали министар Жарко Обрадовић, државни секретар Радивоје Митровић, представници Факултета примењених уметности, декан Владимир Костић Дивац, секретар Славица Трифуновић и студент продекан Илија Лазаревић.

РТС

Istraživački kamp u Temskoj okupio mlade iz sveta

PIROT – Selo Temska kraj Pirota po četvrti put je domaćin učesnicima Istraživačko-edukativnog kampa “Stara planina 2011”. Kamp na Staroj planini okuplja studente biologije, ekologije, turizma i geografije sa Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Učesnici kampa radili su na prikupljanju podataka za seosku monografiju, istraživali floru i faunu i običaje ovog kraja i okoline, istoriju Temske, učestvovali u ekološkim akcijama.

Kamp na Staroj planini okuplja studente biologije, ekologije, turizma i geografije

Smešteni su u prostorijama Osnovne škole i minulih dana kroz kamp je prošlo više od 200 studenata koji su naišli na lep prijem meštana. Među njima je desetak studenata volontera iz Poljske, Španije, Češke, Hrvatske, Rusije, Slovačke, Belgije… Oni su uradili mural na zgradi stare školske zgrade sa porukom da se sačuva Stara planina. Organizovan je i drugi festival staroplaninskih jela, kao sastavni deo kampa.

Jedan od koordinatora kampa Marko Šćiban kaže da je ovo četvrti kamp zaredom u Temskoj i jedan je od najvećih istraživačkih kampova u Srbiji.

– Najviše je studenata biologije. Kroz kamp je u proteklih petnaestak dana prošlo preko 200 studenata. Sa nama su kolege volonteri iz inostranstva. Meštani Temske su nas dobro prihvatili još od prve godine. Glavni ciljevi kampa su prikupljanje podataka za monografiju sela. Naišli smo na mnogo toga novog i interesantnog. Zadovoljni smo uslovima boravka, smeštajem i ishranom – kaže Šćiban.

Mirjana Neorčić i Debora Santo su studenti druge godine biologije u Novom Sadu. Drugi put su u kampu. Kažu da je dobro društvo i atmosfera i da su imali dosta vremena za istraživanja koja će im koristiti na fakultetu.

– Bili smo na Zavojskom jezeru. Istražujemo mrave, a usput smo skupljali i insekte za našu zbirku – kaže Debora, dok Mirjana dodaje da je ona istraživala guštere i zelembaće.

– Stara planina je idealna za istraživanje. Dosta smo radili na terenu. Lepo je u kampu, a hrana je odlična – kaže Mirjana.

Apsolvent biologije sa ekologijom iz Niša Aca Đurđević kaže da je drugi put u kampu koji je dobro organizovan i da su ih meštani lepo prihvatili.

– Istraživao sam bube i insekte i nailazio na neke zaista retke vrste – kaže Đurđević.

Marija Slović je apsolvent biologije iz Kragujevca. I prošle godine je bila u ovom kampu. Njena oblast je botanika.

– Nosim pozitivna iskustva odavde. Imali smo dragocenu pomoć mnogih meštana. Posebno mi se dopao ovaj festival staroplaninskih jela – kaže Marija.

Sa studentima Univerziteta iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša su i volonteri iz inostranstva – Poljske, Španije, Češke, Hrvatske, Rusije, Slovačke, Belgije…

Tokom boravka uradili su mural na školskoj zgradi. Student iz Poljske Natali Niževska završava Američke studije i psihologiju u Gdanjsku. Prvi put je ovde zajedno sa ostalim volonterima iz inostranstva.

– Već nekoliko leta putujem Balkanom i bila sam na bugarskoj strani Stare planine. Ovde je veoma interesantno s obzirom na to da je dosta studenata sa strane – kaže Natali.

Studenti su uživali u staroplaninskim jelima

Elena Gajego je iz jednog malog mesta kraj Barselone u Španiji. Studira telekomunikacije.

– Htela sam da upoznam nove ljude, kulturu i običaje i da sklopim nova prijateljstva – kaže Elena.

Student istorije umetnosti iz Češke Romana Bohankova je sa prijateljima iz drugih zemalja radila mural na jednom od zidova škole.

– Upoznala sam studente iz mnogih gradova u Srbiji, ali i mnoge meštane sela koji su prema nama bili jako ljubazni. Probali smo brojne specijalitete ovog kraja poput sira i rakije, jeli proju. Festival jela je bio pravi praznik. Uživali smo – kaže ona.

Naučni radnik iz Beograda dr Miroslav Demajo je od samog početka sa studentima u kampu u Temskoj

– Dobro je da volonteri iz inostranstva dođu ovde i da dobiju potpuno drugačiju sliku o našoj zemlji. Veoma je važna ta saradnja i razmena iskustva. Važni su kampovi kao produžetak školovanja, a studenti sami dolaze do nekih saznanja – kaže Demajo.

Dobri domaćini

I ovoga puta domaćini su se potrudili da studentima bude što prijatniji boravak.

– Stalno su bili na terenu i pored istraživanja učestvovali u ekološkim akcijama. Organizovali smo i festival staroplaninskih jela, želeći da im pokažemo jela koja su pomalo zaboravljena. Na trpezi su bile proje, pite, pogače, jagnjeće pečenje, janija, punjena paprika, sarma, razne vrste hleba, proizvodi od mleka i meda, razne vrste kolača, specijalitet ovog kraja “bel muž”. Najbolje domaćice su nagrađene – kaže predsednik Saveta MZ Tomislav Pančić.

BLIC