– Đaci u srednjim školama učiće još najmanje godinu dana iz starih udžbenika u kojima postoji samo četvoročlana porodica, isključivo sa muškim i ženskim detetom, i u kojima se homoseksualnost izučava u istom odeljku s nekrofilijom i zoofilijom.

Svi se slažu da su udžbenici zastareli, ali niko ne urgira da se promene

Nastavni programi se neće menjati jer je početak reforme srednjoškolskog obrazovanja odložen za školsku 2012/2013. Nadležni kažu da za zastarele udžbenike krivicu podjednako snose sve institucije.

Prašina koju je podigla poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić ukazujući da u nekim udžbenicima ima zastarelih termina ne stišava se. Reč je o starim udžbenicima, pisanim pre gotovo tri decenije, a u Nacionalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja složni su u oceni da ove udžbenike treba menjati.

Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta, kaže za „Blic“ da su za trenutnu situaciju krivi i Savet, ali i Ministarstvo prosvete i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

BLIC

– Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu odlučio je da za studente prve godine integrisanih studija vrati školarinu na prošlogodišnji nivo, pa će brucoši koji se ovih dana upisuju na taj fakultet platiti 180.000 dinara. Kako je saopšteno iz fakulteta, odluka o vraćnaju cene doneta je nakon dogovora dekana Stomatološkog fakulteta Dragoslava Stamenkovića i državnog sekretara u Ministarstvu prosvete i nauke Radivoja Mitrovića.

Ranije je fakultet doneo odluku da školarina u novoj akademskoj godini bude 220.000 dinara, ali je u međuvremenu, kako je saopšteno, „nađeno rešenje za postojeće probleme“, pa je cena smanjena za 40.000 dinara. Školarina za studente druge, treće, četvrte i pete godine je takođe 180.000 dinara i može se uplatiti u dve rate, polovina iznosa daje se prilikom upisa, a druga polovina do kraja januara naredne godine.

Upis brucoša traje i sutra.

Ranije danas i Matematički fakultet saopštio je da je zadržao proslogodišnju školarinu od 100.000 dinara. Iz uprave tog fakulteta demantovali su informacije u pojedinim medijima, prema kojima je cena školovanja ove godine povećana.

Uprava ovog fakulteta navodi da studenti matematike nalaze posao odmah po završetku studija.

Na evidenciji nezaposlenih nema kadrova sa diplomom Matematičkog fakulteta, jer su profesori matematike i računarstva na listi deficitarnih kadrova, rečeno je u dekanatu.

Upis za jedan od tri studijska programa Matematičkog fakulteta trajaće i sutra, a za 395 mesta prijavilo se oko 610 kandidata.

Agencija TANJUG

Sračunato prema broju djaka u Nišu koji su ove godine položili malu maturu, svaki peti je dobio Vukovu diplomu. U tom gradu je osnovnu školu uspešno završilo 2.787 učenika.

Od 2.787 svršenih učenika niških osnovnih škola završni ispit, odnosno malu maturu ove godine polagalo je njih 2.762.

Podaci Okružne upisne konisije pokazuju i to da je sa Vukovom diplomom osnovnu školu u Nišu završilo 535 učenika ili svaki pet osmak, a odličan uspeh od petog do osmog razreda imalo je čak 1. 592 učenika.
O hiperprodukciji vukovaca i odličnih đaka slikovito govore podaci iz dve niške osnovne škole – u školi “Duško Radović“ je od 166 osmaka njih 125 imalo odličan uspeh, a 50 ima sa sve peticama od petog do osmog razreda.

U osnovnoj školi “Car Konstantin“ od 109 učenika njih 40 ponelo je i Vukovu diplomu.

(Tanjug)

Bajina Bašta – Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović posetio je juče na Tari decu okupljenu na šestom multietničkom seminaru u Školi prijateljstva, koju organizuje NVO Naša Srbija. On je đacima podelio knjige o Nikoli Tesli i Milutinu Milankoviću, ali i zapevao „Deca su ukras sveta…“ na nagovor voditelja Minje Subote.

– Nisam prvi put na ovom seminaru, ali se svake godine obradujem broju dece i energijom koju ona pokažu – istakao je Obradović, dodajući da je ovogodišnji skup posebno značajan, jer su na njemu deca iz Srbije, pripadnici različitih multietničkih zajednica.

– Kroz igru i druženje, deca se uče toleranciji, uvažavanju različitosti i poštovanju drugoga – naglasio je ministar.

Ovogodišnja Škola prijateljstva traje od 2. jula do 6. avgusta i u njoj će se družiti oko 600 dece. U prvom multietničkom delu učestvuju deca različitih nacionalnosti, koja žive na teritoriji Srbije: Mađari, Rumuni, Slovaci, Rusini, Bugari, Albanci i Bošnjaci. Tokom boravka u Školi prijateljstva deci su na raspolaganju škole etnologije, pevanja, slikanja, vajanja, ekologije, različitih sportova, kao i škola za izviđače. Drugi deo okuplja srpsku decu iz zemalja u regionu, dok će u okviru trećeg dela na Tari boraviti deca obuhvaćena programima pomoći i iz srpskih enklava na Kosovu i Metohiji.

DANAS

Naš student među najboljima u SAD

NIŠ – Nišlija Đorđe Radičević (22) diplomirao je fiziku sa najvišom ocenom na prestižnom američkom univerzitetu Prinston, drugom po rangu u SAD. Ovaj mladić, koji je završio nišku gimnaziju „Svetozar Marković“ sada se sprema za doktorske studije na Stenfordu, jednom od pet najboljih američkih univerziteta.

Voleo bi da se vrati u Srbiju kad završi studije: Đorđe Radičević

Radičeviću je stigla stipendija američke Nacionalne fondacije za nauku koja će pokriti tri godine doktorskih studija na Stenfordu. – Za fiziku sam se interesovao još u osnovnoj školi i još tada sam znao čime ću se baviti. U gimnaziji sam išao na razna takičenja, ali najveći uspeh iz tog perioda je srebrna medalja na Olimpijadi fizičara u Singapuru. Tada sam shvatio da bi bilo lepo da odem na studije van zemlje, što sam kasnije i učinio. Prinston pruža onome ko želi da uči ono najbolje, ukoliko si dobar student i vredan, onda dobijaš stipendiju i rasteretiš i sebe i porodicu – objašnjava Đorđe.

Za četiri godine studiranja u Americi ima samo reči hvale i kaže da je morao da se navikne na potpuno drugačiji način života.

– Prinston je malo mesto blizu Njujorka. Svi koji dođu da studiraju sve što im je potrebno imaju u okviru univerziteta. Studenti sami biraju predmete koji ih interesuju i svako uzima po pet predmeta za semestar. Ocenjivanje je krajnje jednostavno, dobijamo ocene na osnovu seminarskih radova, domaćih zadataka i pismenog ispita. Iz većine predmeta imamo nedeljni domaći za koji je potrebno po 15 sati učenja – kaže mladi Nišlija i navodi da je spreman za doktorske studije na Stenfordu i da se nada da će trajati četiri ili pet godina.

– Voleo bih da se posle doktorskih studija u Americi vratim u svoju zemlju i da radim posao u struci, ali ko zna šta će biti. Ukoliko za pet godina odlučim da se vratim u Srbiju, mogao bih da radim kao istraživač u Institutu za fiziku u Beogradu ili kao profesor na Fizičkom fakultetu – kaže Đorđe Radičević

Nagrade

Đorđe je na takmičenjima u Srbiji osvojio mnogo nagrada, a na međunarodnim srebro 2006. u Singapuru i zlato 2007. u Iranu, i 2007. prvo mesto na međunarodnom takmičenju naučnih radova srednjoškolaca “First Step to Nobel Prize in Physics” koje organizuje Poljska akademija nauka.

BLIC

ČAČAK – Ni temperatura od minus 30 stepeni Celzijusa, ni olujni vetar koji je duvao u francuskim Alpima, ni teški deformitet podlaktica i šaka, ni sitna građa, ni nepunih 17 godina, nisu predstavljali nikakvu prepreku učeniku iz Ovčar Banje Mladenu Makojeviću da osvoji Monblan. Tim podvigom postao je najmlađi Evropljanin s invaliditetom koji se popeo na najvišu tačku zapadnog dela Starog kontinenta. Mladen kaže da se na ovome neće zaustaviti i najavljuje da će u narednih nekoliko godina osvojiti sedam najviših vrhova na svih sedam kontinenata.

BLIC

Osvojiće sedam najviših vrhova na sedam kontinenata: Mladen s instruktorom Petrom Šunderićem

Posle samo godinu dana bavljenja alpinizmom, i to u kraju gde najveća planina ne dostiže ni visinu od 1.000 metara, sedamnaestogodišnji učenik Mašinsko-saobraćajne škole u Čačku Mladen Makojević krenuo je na alpinističku ekspediciju na Monblan. Najveća podrška bio mu je instruktor iz kluba ekstremnih sportova „Armadilo” Petar Šunderić, uz još petnaestak planinara iz čitave bivše Jugoslavije.

Ograničena pokretljivost ruku nije mu smetala da na početku alpinističkog pohoda bez ikakvih poteškoća osvoji vrh Brajthorn (4.184) na granici Italije i Austrije. Nakon toga, na redu je bila kota 4.808, odnosno Monblan

– Na Monblan smo krenuli sa visine od oko 2.000 metara i planirali smo da ga osvojimo iz tri faze. U početku je bilo teško, osećao sam mali strah, ali znao sam da sam dobro fizički pripremljen i iz sata u sat sam bio sve sigurniji u sebe. Najviše su nam smetali snažan vetar koji je ledio krv u žilama i velika hladnoća. Na logorovanju pred uspon na sam vrh nije nam bilo dozvoljeno da prespavamo u planinarskom domu, pa smo morali da iskopamo rupu u snegu, takozvanu vučju jamu. Tu smo proveli noć na temperaturi petnaestak stepeni višoj od spoljašnje. Kuvali smo čaj i supe i to nas je održalo – priča Mladen Makojević.

Pomoć za ekspediciju

Ekspediciju na Monblan organizovali su i sproveli Sportski savez invalida Srbije, klubovi ekstremnih sportova „Pozitiv” i „Armadilo”, u saradnji sa Paraolimpijskim komitetom Srbije i uz finansijsku podršku Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva rada i socijalne politike, kao i grada Čačka.

Oko dva ujutro usledio je pokret. Valjalo je stići na najvišu tačku Alpa, dok su vremenski uslovi bilo koliko toliko podnošljivi. Mladen je 21. juna, oko 6.30 već bio iznad oblaka, na krovu Evrope.

– Pogled koji se pružao sa najviše tačke u zapadnoj Evropi bio je fantastičan, a osećaj koji sam u tom trenutku imao teško je opisati rečima – kaže on.

Najteži deo pohoda na Monblan dogodio se prilikom spuštanja sa tog vrha. Trebalo je savladati ogroman glečer visine 600 metara, uz upotrebu alpinističkog pijuka. Imajući u vidu deformitet Mladenovih šaka, to nije bilo nimalo lako, ali je uz pomoć svog instruktora i ostalih alpinista prebrodio i najteže iskušenje.

Ni nakon spuštanja sa Monblana nije bilo odmora. Nepuna tri dana kasnije, mladi Čačanin razvio je zastavu Srbije na najvišem vrhu Italije Gran paradizu, na visini od 4.061 metar. Njegov instruktor i mentor Petar Šunderić ističe da bi podvig koji je ostvario Mladen bio preveliki zalogaj i za mnogo iskusnije i snažnije planinare.

Razvili su zastavu i na najvišem vrhu Italije

– Očito je da Mladen ima ograničenu pokretljivost leve ruke, ali je vežbom i radom posle određenog perioda uspeo da prevaziđe grupu sa posebnim potrebama. Može se slobodno reći da je on već sada profesionalac, jer je na višem nivou i spremniji je od većine alpinista koji nemaju nikakav deformitet. Mislim da je ključna je Mladenova mentalna snaga, koja je kod njega veoma izražena – kaže Petar Šunderić.

Mladen Makojević neće se, međutim, zadovoljiti epitetom najmlađeg Evropljanina koji je osvojio Monblan. Njegovi planovi i ambicije su mnogo veći.

– Već naredne godine napašću najviši vrh na evropskom kontinentu Elbrus na Kavkazu (5.642), a zatim i najviši vrh Južne Amerike Akonkagvu u Argentini (6.960). Posle toga, naravno, dolazi i kralj planina Mont Everest (8.848). Pored toga, želja mi je da ostanem zabeležen u istoriji alpinističkog sporta kao jedina osoba s invaliditetom koja će osvojiti sedam najviših vrhova na svih sedam kontinenata – najavljuje Mladen Makojević.

Zakon o obrazovanju predviđa oštrije sankcije za đake

BEOGRAD – Tokom prošle školske godine srednjoškolci u Srbiji napravili su oko 48 miliona izostanaka, što je u proseku oko 160 izostanaka po učeniku, a da za to nisu snosili nikakve sankcije, jer ih aktuelni Zakon ne predviđa.Najgora situacija u srednjim stručnim školama, sa 180 do 200 izostanaka po đaku

Zbog toga se juče po hitnom postupku pred poslanicima u Skupštini našao predlog izmene Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja kako bi se ogromnom broju izostanaka konačno stalo na put. Izmenama će se preciznije regulisati i rad nastavnika preko norme, kao i zaštite podataka u jedinstvenoj bazi podataka.

– Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja koji je stupio na snagu pre dve godine legalizovao je bežanje iz škole, jer nijednom učeniku zbog izostanaka nije mogla da se smanji ocena iz vladanja. Vi možete da bežite iz škole, a da budete nagrađeni na kraju primerenom ocenom iz vladanja. Zbog toga se broj izostanaka u poslednje dve godine drastično povećao – kaže za “Blic” Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.