Država će pokušati da uskladi obrazovni sistem sa realnim potrebama tržišta rada, dok će svaki fakultet dobijati novac samo za onaj broj budžetskih studenata za koji postoji potreba na tržištu.

Broj mesta za upis brucoša biće prepolovljen do 2020.godine na svim državnim i privatnim fakultetima i visokim školama u Srbiji, izjavio je jedan od autora strategije obrazovanja profesor dr. Ivan Ivić.

Država će na ovaj način pokušati da uskladi obrazovni sistem sa realnim potrebama tržišta rada, dok će svaki fakultet dobijati novac samo za onaj broj budžetskih studenata za koji postoji potreba na tržištu.

Činjenica da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 55.241 osoba sa diplomom fakulteta samo svedoči o neusklađenosti obrazovnog sistema i tržišta rada.

Prošle godine rodilo se 65.000 dece, a za upis u prvu godinu studija akreditovano je isto toliko mesta, što znači da svako ko se radi treba da upiše fakultet.

”Nije tajna da se broj stanovnika za kratko vreme smanjio, a ta tendencija će se nažalost i nastaviti. Prema istraživanjima koje sam radio u 2020. godini biće 35.000 kandidata za upis na fakultete. Ako se u obzir uzme da imamo 65. 000 akreditovanih mesta za prvu godinu fakulteta, jasno je da ćemo upisnu kvotu prepoloviti”, objasnio je Ilić koji je učestvovao na javnoj raspravi o strategiji na kojoj je rečeno da se čeka akcioni plan za njenu primenu.

Smanjenje upisnih kvota vršiće se postepeno i neće početi pre 2014/15. godine, istakao je profesor Ivić.

”Strategija predviđa da se osnuje Nacionalna osmatračnica, odnosno institucija koja će pratiti potrebe na tržištu i obrazovnim institucijama davati signalizaciju koliko studenata treba da upišu određeni smer. Onda na red dolazi država, koja više neće svima davati ista budžetska sredstva, već će finansirati one profile za koje se pokaže da su joj potrebni. Svesni smo da će to biti veliki lomovi, jer će fakulteti koji su neracionalno otvarani morati da se zatvore, a isto će se desiti i sa nepotrebnim studijskim programima. Očekujemo i da će fakulteti pružati otpor, jer se radi o njihovoj egzistenciji”, izjavio je Ivić.

Država gubi milione evra na suvišnim obrazovnim profilima koje školuje. Međutim koji će profili biti nepotrebni u narednih osam godina niko ne može da predvidi. Za sada možemo govoriti o oblastima koje imaju perspektivu.

”Poljoprivreda i proizvodnja hrane jedna je od oblasti za koju možemo da garantujemo da će nam biti potreban školovan kadar. Potencijala imaju infrastruktura i energetika. U planu je reindustrijalizacija”, zaključio je Ivić.

Izvor: telegraf.rs

Стратегија образовања до 2020. године треба да покаже какав образовни систем Србија жели и да промовише образовање, рекао је министар просвете и науке Жарко Обрадовић у Скупштини Србије на представљању стратегије. Међу највећим проблемима школовање кадрова који нису потребни и срозавање квалитета образовања.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић рекао је да стратегија образовања до 2020. треба да покаже не само какав образовни систем Србија жели, него и да промовише образовање које је у последњих 20 година изгубило значај

„То је процес у који треба храбро ући“, рекао је Обрадовић у Скупштини Србије на представљању стратегије коју је Влада усвојила 25. октобра.

На скупу који је организовао скупштински Одбор за образовање, професори који су радили на стратегији истакли су да је проблем све мањи број младих због демографске катастрофе, школовање кадрова који нису потребни, срозавање квалитета образовања када је реч о компетенцији ђака и студената после завршене школе и факултета и велики број диплома које немају покриће у знању.

Указано је и на занемаривање васпитне функције којом се школе уопште нису бавиле, с озбиром на проблеме дроге и насиља у школама.

Као мере за побољшање стања у образовању они су предложили већи обухват становништва у систем образовања, усмеравање у одређене школе за које Србија има или ће имати потребе и улагање јавних средстава само за школовање таквих кадрова. Међу предложеним мерама су и подизање квалитета наставника пооштравањем критеријума за њихов избор, као и пооштравање критеријума за акредитовање образовних установа.

Министар Обрадовић је рекао да има много слабих карика у образовном систему Србије и да је проблем мали број високообразованих у Србији и велики број функционално неписмених. Он је навео да су кључни циљеви стратегије повећање квалитета образовања, обухвата становништва у образовни систем, као и повећање ефикасности употребе ресурса у тој области.

„Имамо вишак лекара у односу на потребе Србије, али парадокс је да немамо лекаре у појединим деловима струке“, рекао је Обрадовић и додао да ће држава финансирати образовање оних кадрова који су јој потребни.

Према његовим речима, један од циљева те стратегије је и постепено повећање јавног финансирања образовања са садашњих 4,5 одсто на 6,5 процената бруто друштвеног производа, као и унапређење социјалне димензије, односно доступности образовања сиромашнима.

Професор Властимир Матејић, који је учествовао у изради стратегије, рекао је да Србија има природно талентовану популацију, али да су без образовања таленти „протраћено национално богатство“.

Образовни систем требало би да буде квалитетно вођен, а да би био такав потребно је да буде ослобођен политике, рекао је Матејић. Директори школа требало би да буду постављени по стручности, а не по партијској линији.

Матејић, као и професор Иван Ивић, који је такође радио на стратегији, истакли су да у свом раду нису били изложени политичком притиску.

Посланик опозиционе Демократске странке Божидар Ђелић у расправи је замерио што у тим од више од 100 научника, професора и академика који су радили на стратегији нису били укључени и привредници.

Говорећи о државним и приватним факултетима, Ђелић је рекао да је Србија једина земља у којој је циљ приватних факултета профит. „То не сме бити циљ. Питање квалитета мора бити нешто што ће јасно бити артикулисано“, рекао је Ђелић.

РТС

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Данас је у 15 сати постписан Протокол, између представника Владе РС и репрезентативних синдиката, за запослене у предшколским установама, којим се предвиђа доношење јединствене Уредбе о допунама Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама, чија примена ће почети 01.01.2013. године и којом ће бити усаглашени коефицијенти запослених у предшколским установама са коефицијентима запослених у образовању на целој територији РС.

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Влада Републике Србије

н/р министру М. Динкићу

н/р министру Ж. Обрадовићу

ГСПРС „Независност“ сматра да предложени Протокол између Владе Републике Србије и репрезентативних синдиката, који има за циљ побољшање материјалног положаја запослених у просвети, не треба потписати јер не представља побољшање материјалног положаја запослених у образовању, већ доприноси погоршавању обзиром да је инфлација неколико пута већа него што је предвиђено повећање или у најбољем случају конзервирању постојећег стања у односу на друге буџетске кориснике. На тај начин се индиректно избегава стриктно поштовање ЗОСОВ-а и ПКУ (укључење нових запослених у систем образовања) и доприноси оптерећењу Буџета Републике Србије. Такође, непримерено је да се у Протокол стављају детаљи који су у Закону о буџету и важи за све буџетске кориснике.

ГСПРС „Независност“ сматра да је Уредба о изменама и допунама коефицијената била саставни део Споразуму између Владе РС и репрезентативних синдиката који је потписан после штрајка 2011. године, (да Вас подсетимо да је потписник био и Министар Ж. Обрадивић), а који је предвиђао да се преговори заврше до краја 2011. године. Влада је то одложила за годину дана. Сада тражи и даље одлагање кориговања коефицијената, чији је почетак неизвестан, а крај се и не назире. Новогодишња награда или светосавска награда је изузетно ниска, јер смо 2007. године имали нето 5000 динара.

Према томе, ово није начин за решавање проблема и побољшање материјалног положаја запослених у образовању већ сматрамо да је то још један покушај у низу Владе Републике Србије да на најбезболинији начин за себе одложи решење.

Београд, 21.11.2012. за ГСПРС „Независност“

Томислав Живановић, председни

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Данас су настављени преговори са представницима Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства финансија РС.

Новина у Протоколу је да ће се у току 2013. године преговарати о динамици повећања коефицијената за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, тако да се реализација односа плата 3:1 оствари у наредне 3 године.

Све заостале отпремнине биће исплаћене до краја децембра 2012. године.

Биће предложена измена Закона о буџету РС за 2013. годину којом ће јединицама локалне самоуправе које не исплаћују јубиларне награде запосленима у образовању бити обустављен трансфер средстава.

До 15.12.2012. године биће донета (усвојена) Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у предшкослим установама. Иста ће почети са применом од 01.01.2013. године.

Предлог Протокола за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика биће достављен репрезентативним синдикатима до краја недеље.

У школама у Србији од данас треба да почне иницијално тестирање за ђаке осмог разреда које у јуну чека завршни испит, мала матура, рекао је Танјугу помоћник министра просвете Зоран Костић.

На провери ће бити један од неискоришћених прошлогодишњих тестова, с тим што градиво које осмаци још нису прошли неће бити бодовано.

Ђаци ће имати питања из српског језика и математике, а тест неће бити оцењиван него ће резултати бити коришћени за интерну анализу.

На тај начин биће проверено знање осмака, како би на време почели да се припемају за завршни испит. Такође, резултати ће указати наставницима на чему више да раде са ученицима током редовне и припремне наставе, рекао је Костић.

Тестирање не мора да буде организовано истовремено,односно школе имају рок да до краја првог полугодишта заврше иницијално тестирање.

Тестови су још у јуну допремљени у школе, пред полагање мале матуре за тадашње осмаке, и чувају се на сигурном месту.

Осим овог, осмаци ће и у мају наредне године имати пробни испит, симулацију завршног испита.

На недавној седници Националног просветног савета представљени су резултати завршног испита прошлогодишњих осмака.

Анализу је урадио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања и резултати говоре да су школе биле озбиљније, наставници су имали мање пропуста, а ђаци нису били лошији од претходне генерације, иако су задаци били тежи.

Тестови из српског скоро 76.000 осмака показали су да им најбоље иду читање и разумевање текста, а најслабије граматика.

У математици на завршном испиту осмацима су били тешки природни бројеви и геометрија, а само три одсто ученика успело је да реши три од четири напредна задатка, показала је анализа.

Како је речено на седници, школе имају приступ само својим подацима. Могу да виде достигнућа својих ученика, која генерација је боља, које области су проблематичне…

РТВ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ