Kako je direktor škole u Rogačici kod Bajine Bašte spasao kamiondžiju

Bio sam šokiran činjenicom da niko od sedamdesetak ljudi na putu nije pokušao da priđe kamionu i da pomogne vozaču. Ljudi su čudo – kaže Jezdić

Rizikujući sopstveni život, Rade Jezdić iz Užica, direktor seoske škole u Rogačici kod Bajine Bašte, spasao je Laza Sebastijanovića iz Nove Pazove, vozača kamiona koji je klizio niz liticu, u blizini Užica.

Kamion sa prikolicom sa oko 25 tona drvenog tereta, u subotu kasno noću, kretao se putem od Bajine Bašte do Užica. Međutim, vozač je, zbog leda i snega na kolovozu izgubio kontrolu nad kamionom koji se nakon proklizavanja našao na litici u mestu Volujac i niz nju počeo da klizi. Ipak, tragičan ishod te noći sprečio je Rade Jezdić svojim hrabrim gestom, iako su mnogi ljudi posmatrali jeziv prizor i zbog straha ništa nisu preduzimali.

– Prikolica kamiona pritiskala je kabinu. Uplašio sam se, jer je pretila opasnost da će se otkačiti i da će se prevrnuti na kabinu. Od snega nisam mogao da otvorim vrata na kabini, a druga su bila zaglavljena. Uplašio sam se… nisam znao šta da radim i pomislio sam da je sve gotovo, svedočio je Lazo Sebastijanović, koji je vozač skoro četrdeset godina. Odjednom se, kako kaže, pojavio čovek ispred kabine koji mu je vikao da otvori prozor, što je uz velike napore i uspeo. Bio je to Rade Jezdić, koji je uspeo da ga izvuče iz kabine.

Dan nakon spasavanja, pored kamiona, Rade i Lazo su se i zvanično upoznali i započeli prijateljstvo, a Lazo nije imao reči kojima bi iskazao zahvalnost svom hrabrom spasiocu

– Hvala Radu do neba, govorio je Lazo, kome je Rade ovih dana bio domaćin, dok policija nije obavila uviđaj.

Rade se tog dana, svojim „golfom“ vraćao u Užice iz škole u Rogačici. Jedan sat pre ponoći, kako kaže, na putu kod Volujca ugledao je kamion koji je sleteo s puta i zaustavio svoj automobil da pogleda šta se dogodilo.

– Mnogo ljudi bilo je na putu koji su gledali kamion, ali niko mu nije prilazio. Pitao sam ih šta se dogodilo i rekli su mi da je u kabini čovek i da se guši u dimu u kabini. Kroz sneg sam uspeo da priđem kabini i video – smrt. Vozač je bio u šoku, krvavog lica, polomljenih zuba, iscepane odeće… Rukom je odmahivao pokušavši da mi kaže da bežim, ali nisam mogao da ga ostavim u takvom stanju. Pokušao sam nogom da razbijem staklo na vratima, ali nisam uspeo, a onda je on nekako uspeo delimično da otvori prozor. Uhvatio sam ga za jednu, pa za drugu nogu i izvukao iz kabine, a samo par sekundi posle toga, kamion se još više nagnuo, ali uspeli smo, svedoči za Danas Rade, dodavši da su mu sveštenik Dragan iz Duba i još jedan mladić posle toga pomogli da vozača prenese do puta, a potom je pozvao policiju.

Danas

– Bio sam šokiran činjenicom da niko od sedamdesetak ljudi na putu nije pokušao da priđe kamionu i da pomogne vozaču. Ljudi su čudo – kaže Rade, koji je prilikom pokušaja da polomi staklo na kabini zadobio rasekotinu i lakšu povredu noge, ali, kako kaže, sada je dobro jer mu „diklofen“ pomaže.

– Ne smatram to nekim podvigom, ali svako od nas kada se nađe u takvoj ili sličnoj situaciji trebalo bi da reaguje. Valjda je to normalno. Naravno da sam bio svestan opasnosti, ali nisam mogao da čoveka ostavim u takvom stanju. Rekao sam mu ili ćemo obojica otići na onaj svet ili ćemo preživeti, ali bog nas je pogledao i vratio na ovaj svet i postali smo veliki prijatelji, svedoči Rade Jezdić.

Dobitnik Svetosavske nagrade

Pre tri godine Rade je proglašen za najboljeg učitelja u Srbiji, dok je radio u seoskoj školi u Alinom potoku, kod Čajetine, i tada mu je pripala Svetosavska nagrada. Svakodnevno je taj skromni i vredni čovek, uvek raspoložen i pun entuzijazma, putovao iz Užica do Alinog potoka, a onda je ostao bez posla, jer u tom selu nije bilo dovoljno đaka, pa je škola zatvorena. Devet meseci najbolji učitelj u Srbiji bio je bez posla, ali nije se predavao, već je svojoj porodici uspeo da obezbedi sve što je potrebno, radeći raznorazne pa i fizičke poslove. Ipak, država ga se setila i nakon toga je izabran za direktora seoske škole u Rogačici. Prošle godine, tokom letnjeg raspusta, Rade je svoj odmor iskoristio da sa školskim domarima obnovi krov školske zgrade, koji je godinama prokišnjavao, na čemu su mu meštani neizmerno zahvalni.

Beograd — Trećina učenika u Srbiji funkcionalno je nepismena, a oko 20 odsto njih ne završi ni osnovnu školu, kaže Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta za B92.

On je u emisiji “Između dve vatre” istakao da je stanje u našem sistemu obrazovanja zabrinjavajuće.

Prema njegovim rečima, oko 20 odsto đaka u Srbiji ne završi osnovnu školu niti upiše srednju, a čak 30 odsto njih funkcionalno je nepismeno. “To su ozbiljni razlozi koji nas navode na brigu o stanju u našem sistemu obrazovanja”, rekao je on.

Tinde Kovač Cerović, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, naglasila je da je Strategijom obrazovanja planirano da u Srbiji do 2020. godine bude 30 odsto visokoobrazovanih.

“Srbiji je potreban konherentan obrazovni okvir. Moramo da otvorimo prostor, koji je do sada bio dramatično zatvoren, i to putem razmene znanja, prakse… U tom kontekstu, to su dva oslonca koja mogu da nam pomognu. Treći oslonac je unapređenje nastavne prakse. Veliki broj nastavnika želi da unapredi svoja predavanja i kontakte sa učenicima”, kaže ona.

Kovač Cerović je navela i da u Srbiji postoji veoma dobre škole i nastavnici.

“Sada imamo 800 škola koji su u nekoj vrsti projekata. To je dobra baza da se sistem obrazovanja stavi u fokus”, ističe ona.

Strategija obrazovanja, u čijoj izradi je učestvovao i prof. Ivić, podrazumeva da će srednje obrazovanje biti obavezno za sve. To podrazumeva i promenu Ustava Srbije.

“Strategija je pokušaj da se na duži rok sagleda naš sistem obrazovanja. Stalno su do sada donošene neke mere, zakoni, pravilnici… ali bez ikakvog reda. Srednja škola je važna i svako treba da je završi. Predložili smo da i ona bude obavezna i da predstavlja kvalifikaciju za zapošljavanje, što do sada nije bio slučaj”, objasnio je on.

Kada je reč o finansiranju obrazovanja u našoj zemlji, Kovač Cerović je rekla da je Strategijom predviđeno da se ubuduće izdavaja više od 4,5 odsto BDP-a.

“Obrazovanje je investicija za budućnost. Ta diskusija je dovoljno umrežena i tu nema dileme. Međutim, ima dileme kako doći do toga. Tu nije u pitanju samo iznos, već i uštede i efikasnost nastave, koja treba da bude bolje usmerena ka primeni stečenog znanja”, rekla je ona.

B-92

Manja odeljenja neće biti ugrožena: Zoran Kostić

Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke, o efektima racionalizacije u obrazovanju

Beograd – U obrazovnom sistemu Srbije trenutno ima 2.682 zaposlena bez punog fonda časova. Početkom septembra prošle godine bilo ih je 4.887, uključujući i neraspoređene iz dve prethodne školske godine, ali je zahvaljujući procesu raspoređivanja, 2.205 zaposlenih dopunilo normu časova

– Početkom ove školske godine bilo je i 158 tehnoloških viškova bez ijednog časa, ali da je do sada raspoređeno 58 zaposlenih sa punim radnim vremenom, i to na upražnjena mesta onih koji su u međuvremenu otišli u penziju. Do sada je otpremninu dobilo 185 zaposlenih, koji su u potpunosti ostali bez norme i njihova radna mesta su ugašena – sumira za Danas rezultate racionalizacije u obrazovanju Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke.

On ističe da će Ministarstvo nastaviti racionalizaciju kroz smanjivanje broja odeljenja, broja zaposlenih i mrežu škola do 2014. godine, kada se prelazi na nov sistem finansiranja „po glavi“ učenika.

– U međuvremenu se rade kapitacione formule. Odabrano je 16 opština koje rade na razvijanju tih individualnih formula. Biće ih više, kako bismo obuhvatili sve slučajeve koji nam prave probleme, kao što su, recimo, odeljenja u kojima se školuju učenici pripadnici nacionalnih manjima ili odeljenja sa malim brojem đaka. Ne želimo da takve škole budu ugašene. Nadamo se da će formule biti gotove do kraja ove godine, kako bismo prešli na pilot program po njima – kaže Kostić i dodaje da će prelaskom na nov sistem finansiranja broj tehnoloških viškova možda biti veći, ali će Vlada obezbediti sredstva za socijalni program.

Objašnjavajući kakve novine donosi sistem finansiranja prema broju učenika, naš sagovornik ističe da će se i ubuduće deo sredstava za obrazovanje obezbeđivati iz republičkog budžeta, a da će deo rashoda škola pokrivati lokalne samouprave.

– Iznos sredstava koje će škola dobiti po učeniku iz budžeta ne može biti jedinstven i prevashodno će se razlikovati prema nivou obrazovanja i prema postojećim specifičnostima, imajući u vidu razlike između obrazovnih ciklusa (pripremni predškolski program, osnovno i srednje obrazovanje), ali i razlike koje postoje unutar samog obrazovnog ciklusa. To konkretno u osnovnom obrazovanju znači da će iznos sredstava, koje će škola dobiti po učeniku koji pohađa nastavu od petog do osmog razreda, biti veći od iznosa koji se dobija po osnovu učenika koji pohađaju nastavu od prvog do četvrtog razreda. U srednjem obrazovanju iznos sredstava koje će škola dobiti zavisiće od složenosti nastavnih planova i programa i od nastavnog procesa u pojedinim oblastima srednjeg stručnog i gimnazijskog obrazovanja – navodi Kostić.

On naglašava da novi sistem finansiranja neće ugroziti opstanak škola u opštinama u kojima je razuđena mreža obrazovnih ustanova i gde postoje brojna izdvojena odeljenja sa malim brojem učenika.

– Iako je broj upisanih učenika prvenstveni osnov za izračunavanje iznosa budžetskih sredstava koja će biti transferisana za finansiranje škola, neophodno je uključiti i stepen ekonomskog razvoja lokalne samouprave, gustinu naseljenosti, kvalitet puteva, nastavu na jezicima manjina, kao broj učenika za koje se donosi poseban individualni obrazovni program – kaže Kostić.

Dobit za škole

Na pitanje šta novi sistem finansiranja znači za određenu školu, Kostić kaže da to znači veću fleksibilnost u upravljanju sredstvima na nivou škole i mogućnost ulaganja dela dobijenih sredstava iz budžeta u razvojne programe, u skladu sa prioritetima i specifičnostima same škole. S druge strane, novi sistem finansiranja podrazumeva veću odgovornost predstavnika lokalne samouprave i direktora škole u cilju unapređenja obrazovnog procesa i dostizanja postavljenih standarda.

DANAS

РТВ

Како истичу у школи, неопходна је помоћ надлежних да би се овај објекат реновирао.

ministarstvo prosvete РЕКОВАЦ –

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио је данас у Рековцу да ће Министарство финансирати радове на поправци Пољопривредно-ветеринарске школе у овом граду, која је демолирана јуче приликом експлозије котла, а није било повређених ученика.

Зграда Пољопривредно-ветеринарска школа неће бити у догледно време способна за одржавање наставе, рекао је Обрадовић, али и најавио да ће настава у среду почети у основној школи, чија је зграда непосредно уз Пољопривредно-ветеринарску школу.

Направили смо план. У згради основне школе има простора за ђаке обе школе. Основци ће похађати наставу пре подне, а ученици пољопривредне школе после подне, казао је министар просвете.

Према његовим речима, у току сутрашњег дана општина направити пећи и очистити оџаке.

Обрадовић, који је у пратњи председника општине Драгана Продановића посетио демолирану школу, додао је да истражни органи још раде свој посао.

Министар је напоменуо да је котао који је експлодирао имао тростепени систем заштите, „и врло је важно да утврдимо да ли је грешка у инсталацијама или људски фактор“.

Према његовим речима, котао који је експлодирао направљен је пре само месец дана и још су важеће гаранције извођача.

Када истражни органи заврше свој посао, у средњој школи ћемо оспособити просторије које су сада под срчом и шутом и кренуће настава у њима. Онда ћемо направити план да до почетка нове школске године све буде спремно за нормалну настава у Пољопривредно-ветеринарској школи, са новим котлом, казао је он.

Најважније да у експлозији није било тешко повређених и да су лакше повређени добро, казао је Обрадовић.

Експлозија котла догодила се јуче око 10 сати. Четири лица су лакше повређена.

На згради је, према слободној процени начелника школске управе за поморавски округ Животе Старчевића, уништено 80 одсто столарије и око 50 одсто крова.

RTV

Žarko Obradović očekuje lošiju ocenu za reformu visokog obrazovanja: Tražiću od fakulteta da daju svoju ocenu da li je proces reforme urađen ili ne

Žarko Obradović

SRBIJA će na predstojećoj konferenciji ministara obrazovanja zemalja koje primenjuju Bolonjsku deklaraciju dobiti lošiju ocenu za ostvarene rezultate u reformi visokoškolskog obrazovanja u odnosu na 2009. godinu, izjavio je ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Prema njegovim rečima, Srbija će na predstojećoj konferenciji dobiti ocenu 3,11, na prethodnoj konferenciji u Luvenu 2009. godine dobili smo ocenu 3,8 (od 46 zemalja zauzeli smo 24. mesto), a 2007. u Londonu smo sa ocenom 4 bili među prvih deset zemalja.

Ocena će biti zvanično saopštena na ministarskoj konferenciji u Bukureštu za oko mesec dana, a kako je rekao ministar Obradović, nekoliko je razloga za lošiji plasman. Ministar je objasnio da su razlozi lošije ocene nedovoljno učešće studenata u procesima reforme u visokom obrazovanju, to što Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta nije postala punopravni član ENKVA evropske asocijacije, a nismo uradili dovoljno ni u oblasti celoživotnog učenja. Međutim, prema njegovim rečima, u nekim oblastima smo napredovali i dobili bolju ocenu nego pre, ali neke, kako je rekao, očigledno nismo dovoljno savladali.

Obradović je naveo da je, povodom akcije potpisivanja peticije studenata za izmenu Zakona o visokom obrazovanju, razgovarao sa predstavnicima Studentske konferencije univerziteta Srbije, koja je inicijator izmena tog propisa.

– Tražiću od fakulteta da daju svoju ocenu da li je proces reforme urađen ili ne, kakav je stepen opterećenosti studenata, odnosno tražiću da se veća fakulteta izjasne o onome što studenti postavljaju kao problem – rekao je Obradović.

PROLAZNOST

Žarko Obradović je najavio da će u dogovoru sa rektorima univerziteta biti sačinjena analiza prolaznosti studenata od donošenja Zakona o visokom obrazovanju i naveo da je transparentnost rada fakulteta loša strana sistema, jer, kako kaže, studenti nemaju mogućnost na fakultetu da vide na šta se troši novac koji država daje fakultetima.

VEČERNJE NOVOSTI

Novi model finansiranja škola po broju učenika, koje priprema Ministarstvo, doneće viškove u prosveti. Očekuje se smanjenje broja odeljenja, škola, a samim tim i predavača

Školski sistem mora da bude racionalizovan

BROJ nastavnika od školske 2014/2015. godine biće značajno manji, a oni koji zadrže dnevnike biće plaćeni u zavisnosti od usavršavanja, kvaliteta rada i uspeha njihovih đaka. Tada će početi plaćanje ”po glavi učenika”, biće smanjen broj odeljenja, škola, a samim tim i predavača. Prema broju đaka određivaće se sredstva koje neka škola, a onda i nastavnik dobijaju svakog meseca.

Za pilot projekat odabrano je 16 opština i gradova i oni su krajem 2011. godine već počeli da se pripremaju i da traže najbolju formulu plaćanja nastavnika.

– Pripremaju se da bi započeli pilot projekat ”per kapita” finansiranja (po glavi učenika) – objašnjava Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke. – Imamo problem sa krajevima u kojima su odeljenja sa malim brojem učenika, iz demografskih razloga, ili je reč o đacima koji uče na jezicima nacionalnih manjina. Ne želimo da ona budu ugašena, pa se sada traži najbolji model plaćanja.

RAZREDI PRAZNIJI, KASA PUNIJA IAKO se svake godine rađa manje dece, pa se smanjuje i broj đaka, a racionalizacijom se umanjuje i broj nastavnika – prosvetni budžet trebalo bi narednih godina da bude puniji. Strategijom obrazovanja do 2020. godine predviđeno je da se umesto sadašnjih 4,5 odsto, za školstvo izdvaja šest odsto BDP.

A do 2014. godine školski sistem mora da bude racionalizovan.

– Do sada je ovim procesom ugašeno 1.585 odeljenja. Ali, i dalje imamo 4.000 razreda sa desetak ili manje učenika – objašnjava Kostić. – Uspeli smo da broj delimičnih tehnoloških viškova sa 4.500 u septembru gotovo prepolovimo.

A kada počne plaćanje po glavi učenika broj tehnoloških viškova biće znatno veći. Za njih će, najavljuje Kostić, Vlada obezbediti sredstva za socijalne programe.

I ministar prosvete i nauke Žarko Obradović najavio je u petak na prosvetnoj konferenciji u Sava centru da će novi model plaćanja doneti nove viškove.

– Stanjem u pogledu efikasnosti, pogotovo sa aspekta broja zaposlenih ne možemo da budemo zadovoljni. Još imamo 2.682 nastavnika bez dela norme i oko 100 neraspoređenih – rekao je Obradović.

VEČERNJE NOVOSTI

Приводи се крају израда правилника о стандардима и условима које ће морати да испуне директори основних и средњих школа у Србији. Процедура лиценцирања почиње у јулу, а прве дозволе за рад биће додељене на јесен. Први човек школе мора да буде добар педагог, психолог, менаџер, поручују стручњаци.

Ускоро ће директори око 2.000 основних и средњих школа у Србији морати да имају лиценцу. Израда правилника о стандардима и условима које ће морати да испуне директори приводи се крају, а процедура лиценцирања почиње у јулу. Прве дозволе за рад биће додељене на јесен.

Осим тога што је добар наставник и познавалац струке први човек школе мора да буде добар педагог, психолог, менаџер. Неопходно је да прати развој сваког ђака и да се непрекидно усавршава.

Директорка основне школе Дринка Павловић из Београда Милена Бићанин каже да је важно то што ће сада организација рада школа, поштовање закона, моћи да се мери нечим што је стандард и на основу тога да се утврди да ли ви то радите успешно, мање успешно или неуспешно.

„Важно је знати да ли има наде да неко улаже и даље у вас и да вас сачека да још нешто доучите, научите или просто треба схватити да ви нисте за тај посао“, каже Бићанинова.

За синдикалце, лиценцирање директора требало је завршити много раније.

Председник Уније синдиката просветних радника Србије Драган Матијевић каже да директори школа у нашем образовном систему представљају један велики проблем.

„Најпре због тога сто макар 50 посто директора школа у Србији није на том месту нити вољом професије нити вољом својих колектива него вољом својих политичких партија“, каже Матијевић.

У ресорном министарству кажу да се на почетак лиценцирања чекало због израде правилника о стандардима. Директорима ће се свакако вредновати искуство, а свој рад ће и сами оцењивати. О могућностима стицања додатних знања консултоваће се са саветницима.

Желимир Попов из Министарства просвете и науке каже да директор школе мора да буде лидер установе, не просто руководилац који технички примењује закон, него да буде лидер установе и буде предагошки менаџер.

„Шта то значи – пре свега значи да мора водити рачуна о усавршавању својих наставника, наравно и о свом стручном усавршавању. Дакле, успех ђака најпре зависи од квалитета наставника“, каже Попов.

Обука Радне групе Министарства просвете у Лондону, обухватала је и начине испитивања постојећих квалификација директора и могућности њихове надоградње.

Гордана Чапрић из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања каже да ако се мењају захтеви који се испред образовања постављају у складу са динамичним светом и динамичном економијом самим тим и руковођење школе некако мора своју улогу да промени.

Успешност директора школе највише зависи од сарадње са наставницима, а нарочито са родитељима, показују истраживања.

РТС

Нема разлога за страх због најављене стратегије образовања и примене новог модела финансирања – по ученику, поручује министар Жарко Обрадовић. Нисам задовољан местом које образовање има у нашем друштву, посебно што лепе теме у образовању нису занимљиве широј јавности, рекао Обрадовић.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић поручио је просветним радницима да немају разлога да страхују од најављене стратегије образовања и примене новог модела финансирања – по ученику.

„Мирно спавајте, зато што неко мора да учи децу, а то сигурно неће бити они који преко новина шаљу поруке да треба учинити то и то, него ћемо то бити ми из образовног система, а ми једини друге разумемо“, рекао је Обрадовић на традиционалним Зимским сусретима учитеља Србије.

Према његовим речима, такозвана капитациона форма – финансирање по ученику, има пуно корективних фактора.

„Ти фактори односе се на демографску ситуацију, географске карактеристике, потребе образовања припадника мањинских заједница, инклузију, финансирање локалне самоуправе“, објаснио је Обрадовић.

Обрадовић је нагласио да стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ представља посебну шансу за образовање и науку, јер ћемо, како је рекао, бити у ситуацији да кроз различите пројекте много тога уведемо у наш образовни систем.

„Да научимо од других из света и, што нам одговара, да применимо“, рекао је министар и поновио да Стратегија образовања у Србији до 2020. године предвиђа да средње образовање постане обавезно.

Тај документ, према речима Обрадовића предвиђа и повећање обухвата деце која улазе у систем образовања, са садашњих 95 одсто на 98 процената.

Према његовим речима, наш систем образовања има недостатке, али никако није тачно да не ваља. „Нисам задовољан местом које образовање има у нашем друштву, посебно што лепе теме у образовању нису занимљиве широј јавности“, истакао је министар.

Обрадовић је навео и податке према којима 97 одсто првака са великом жељом и енергијом улази у систем образовања, али се ентузијазам током школовања смањује и упозорио да треба да дамо одговор зашто је то тако.

„Желим да вас охрабрим да наставите свој посао, јер ви исправљате мањкавости које су деца у породици стекла, ви их учите основама и правите систем вредности, постављате темеље“, напоменуо је Обрадовић.

Традиционалне сусрете учитеља организује Савез учитеља Србије у сарадњи са 10 локалних друштава учитеља. Сваке године, програмом су обухваћене најактуелније стручне теме и похађањем скупа учитељи добију актуелне информације и знања која их професионално оснажују.

РТС

Nasilje se skriva u početnoj fazi, a jednako se plaše i đaci i roditelji

Đačke legitimacije i privatno obezbeđenje poboljšavaju bezbednost u školama

Od 8. decembra, kako je Ministarstvo prosvete i nauke otvorilo prvi SOS telefon (0800-200-201) za prijavljivanje nasilja u školama, prosvetni inspektori zabeležili su 600 poziva i to uprkos činjenici da su đaci u tom periodu imali jedan uobičajen i jedan vanredni raspust. Po rečima načelnika prosvetne inspekcije Velimira Tmušića, nasilje je u porastu, a ono što do sada prikupljeni podaci pokazuju jeste da postoji pokušaj skrivanja nasilja u školama.

– Nasilje se skriva najčešće u početnoj fazi i to onda kada je moguće delovati preventivno. To važi i za roditelje, koji se plaše posledica ukoliko nasilje prijave nastavniku ili inspekciji. Iako je još rano da se daju precizni podaci na osnovu dosadašnjih poziva, ipak se može reći i da je uočena i neobaveštenost da se problemi reše kada je već uočeno da nasilje postoji – rekao Tmušić na dvodnevnoj konferenciji „Dobre prakse i partnerstva – ključ efikasnog, kvalitetnog i pravednog obrazovanja” koja se održava u Centru „Sava”.

On je pojasnio i da su obično problematični učenici oni koji potiču iz porodica u kojima već postoji nasilje i dodao da je u planu formiranje koalicija protiv nasilja, jer ovo nije problem samo škole ili ministarstva, već je to društveni problem.

U okviru radionice na temu školskog nasilja, upućena je kritika medijima koji „jure za nasiljem”, a istovremeno retko pišu o primerima dobre prakse, odnosno školama koje se već godinama uspešno bore protiv ovog problema. Zato su prikazani neki od pozitivnih primera, počevši od – Bujanovca.

Prevencija nasilja je poseban izazov u multikulturalnim sredinama, a Bujanovac je grad u kojem su škole podeljene i etnički i fizički, rekla je Tatjana Popović iz Nensen dijalog centra Srbija. Tijana Jocić i Leon Sejdini su đaci dve takve škole, ali kažu da su kroz medijaciju mnogo naučili o nenasilnoj metodi komunikacije, ali i da ima mnogo više tema koje ih vezuju nego onih koje ih razdvajaju.

– Ja sam učenik osmog razreda i kada sam dežurni pomažem u rešavanju svakodnevnih problema u školi, a za to vreme nosim majicu na kojoj piše da sam školski medijator, dakle svi to znaju – ispričao je Sejdini, uz buran aplauz nastavnika okupljenih u Centru „Sava” koji su pozdravili hrabar gest nošenja majice i učešća u projektima ovakve vrste.

– Osnovna škola „Miroslav Antić” ima 1.300 đaka i 90 zaposlenih, sa po 30 i 33 učenika u odeljenju. To je mala školska zgrada, ali veliki prostor da nasilje izbije na svakom koraku. Mi smo ipak primer dobre prakse, jer u prevenciji učestvuju svi – od tetkice i direktora, pa do roditelja i nekadašnjih đaka. Ključan osećaj, koji mora da se gradi, jeste osećaj pripadnosti školi – rekla je direktorka Biljana Radosavljević i navela primer kada su dva dana pred početak školske godine đaci, nastavnici, roditelji i nekadašnji đaci zajedno od snega očistili 3,5 hektara školskog dvorišta.

Dejan Zlatić iz Saveta roditelja OŠ „Velimir Markićević” iz Majdanpeka kaže da se za pet godina klima u školi veoma promenila, da sada dete potpuno mirno šalje na časove, znajući da će ono biti bezbedno u školi i da će biti zaštićeno u proceduri koja usledi ukoliko prijavi nasilje.

Zorica Panić, psiholog u Desetoj beogradskoj gimnaziji kaže da pre nego što se krenulo sa specifičnim programom prevencije nasilja u ovoj školi, među mladima je vladala strašna apatija. Na pitanje šta radiš u slobodno vreme, oni su odgovarali sa „blejim, visim, smaram se, bedačim se”. Na drugo pitanje – zašto na primer ne idu u bioskop, odgovor je bio „sa kojim parama”.

– Tada smo rešili da promenimo stvari i školskih magacin preuredimo u školski omladinski klub (ŠOK). Klinci su taj prostor prihvatili, sami sredili, svakoga radnog dana imamo radionice na razne teme, prilagođavamo ih aktuelnim problemima u školi. Učestvuju i nastavnici roditelji koji dolaze jednom nedeljno, sede dva i po sata i traže još, što je potpuno neverovatno – ispričala je Zorica Panić.

Sandra Gucijan

———————————————————–

Budi muško klub

Dragan Mikić, učenik Poljoprivredne škole iz Prokuplja je član jednog od desetak „Budi muško kluba”, koliko ih ima u Srbiji. On kaže da je cilj da se pokaže da pravi muškarac nije nasilan i da ume da poštuje drugi pol. „Ušao sam u klub iz radoznalosti, uprkos provokacijama i zadirkivanju ’da smo mi manje muškarci, pa da nam je zato potrebna ovakva potvrda’. Danas nas devojke gledaju drugim očima, a ostali poštuju, sada imamo više razumevanja i tolerancije, a zajedno sa nama u akcije idu i naši profesori”, ispričao je Mikić.

POLITIKA