Beograđanka Milica Kostić (23) dobila je stipendiju za Master studije međunarodnog prava Univerziteta u Mičigenu koje su po kvalitetu rangirane kao osme u svetu. Iako za ovo profesionalno usavršavanje nije dobila pomoć države, Milica je odlučna u nameri da postane jedna od najboljih svetskih pravnica.

U Mičigenu prepoznali talenat, pre nas: Milica Kostć

Američka stipendija Milici pokriva školarinu i obavezne takse u iznosu od 47.650 dolara, dok ostale troškove mora da snosi sama, a pokušala je putem Konkursa Fonda za mlade talente da dobije stipendiju za master studije u inostranstvu.

– Nisam ispunjavala uslov da imam jednu završenu godinu državnog fakulteta, ali sam ipak konkurisala uz molbu da se moja prijava uzme u razmatranje. Poslala sam pisma mnogim gradskim i državnim institucijama, ali nisam dobila odgovor. Nije u redu da se diskriminišu studenti akreditovanih privatnih fakulteta. Važan je princip da od starta takav uslov nije smeo da bude postavljen zbog narednih generacija – kaže Kostićeva za list „24 sata“.

BLIC

Za polazak u školu roditeljima za opremanje jednog osnovca treba od 2.000 do 8.000 dinara samo za radne sveske, priručnike i školski pribor. Za komplete udžbenika za đake od četvrtog do osmog razreda treba izdvojiti dodatnih 4.000 do 11.000 dinara, što je sve zajedno polovina prosečne plate u Srbiji.

Udžbenici za osnovnu školu od 4.000 do 11.000 dinara

Osnovci u prva tri razreda u celoj Srbiji od 1. septembra dobiće besplatne udžbenike. Jedino će u Beogradu i za učenike od četvrtog do osmog razreda kompleti takođe biti besplatni. Novac za besplatne komplete u prestonici obezbedili su grad i Ministarstvo prosvete i nauke.

 

Ove godine biće distribuirano više od 230.000 besplatnih udžbeničkih kompleta za đake prva tri razreda. Roditelji osnovaca ove godine će malo predahnuti od troškova jer je teret kupovine udžbenika spao sa njihovih pleća, ali moraju da dokupe radne sveske i priručnike.

Prema rečima Jelene Ivanović, pomoćnice direktora Zavoda za udžbenike, roditelji osnovaca za kupovinu radnih svesaka u proseku treba da izdvoje oko 2.000 do 3.000 dinara jer je njihova prosečna cena 450 dinara.

– Kako se ne bi stvarale gužve u knjižarama, ove godine roditeljima je na raspolaganju 20 knjižara Zavoda za udžbenike – kaže Ivanović.

Klikni za uvećanje (+)

Majka petnaestogodišnje Jovane Snežana Dimitrijević, koja sprema ćerku za prvi razred gimnazije, kaže da je ove godine izdvojila pola plate. U taj trošak su ušli samo garderoba, obuća i školski pribor, dok su polovne knjige obezbedili pre mesec dana. Komplet knjiga kod preprodavaca su platili 4.000, a za novu knjigu iz engleskog i veronauku moraće da izdvoje 2.000 dinara.

Kompleti udžbenika za osnovnu školu u Zavodu kreću se od 4.000 do 11.000 dinara, a za gimnazije i srednje stručne škole od 9.000 za niže i oko 5.000 dinara za više razrede. Po sličnoj ceni mogu da se kupe i udžbenici kod privatnih izdavača jer je prosečna cena knjige oko 500 dinara.

BLIC

Oko 300 učitelja i nastavnika u Šumadijskom okrugu proglašeno je tehnološkim viškom za sledeću školsku godinu i ostaće bez posla ili će raditi sa manjim fondom časova, izjavio je načelnik Školske uprave okruga Radojko Damjanović.

On je rekao da je na osnovu zakonske obaveze i kriterijuma sprovedeno bodovanje prosvetnih radnika i sačinjem spisak od 278 ljudi koji su tehnološki višak, od kojih je 170 iz škola na području Kragujevca. Na spisku su prosvetni radnici za čijim radom je delimično ili potpuno prestala potreba i prihvatili su ga Školska uprava, direktori škola i sindikati.

”Od ukupnog broja, 32 radnika su potpuni tehnološki višak, dok će ostali imati manji fond časova i u skladu s tim primaće manje plate”, kaže Damjanović.

Prema njegovim rečima, prosvetni radnici sa spiska „prekobrojnih“ imaće prednost u raspoređivanju kada se ukaže potreba na nekom radnom mestu u školi, a imaju i pravo na otpremnine, pa se očekuje da će jedan broj zaposlenih otići dobrovoljno.

U Šumadijskom okrugu ima 36 osnovnih i 19 srednjih škola.

„Radio centar 98.7“

 

На основу члана 246. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05 и 54/09),

репрезентативни синдикати: Унија синдиката просветних радника Србије, Синдикат радника у просвети Србије, Грански синдикат просветних радника Србије „Независност” и Синдикат образовања Србије и Влада закључују

ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР

О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА

ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА И ДОМОВИМА УЧЕНИКА

Члан 1.

У Посебном колективном уговору за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Службени гласник РС”, број 12/09), у члану 4. реч: „правилником” замењује се речју: „актом”.

 

Члан 2.

Члан 5. мења се и гласи:

„Пре почетка школске године, а најкасније до 15 августа, директори школа достављају листе радника за чијим је радом у потпуности или делимично престала потреба у текућој школској години, која треба да буде потписана од стране овлашћених представника репрезентативних синдиката школе. Уколико листа није потписана од стране овлашћених представника синдиката, директор је дужан да на листи наведе разлоге због којих то није учињено.

Пре почетка школске године начелници школских управа, представници   директора и представници репрезентативних синдиката заједнички разматрају листу запослених за чијим радом је у потпуности или делимично престала потреба у текућој школској години.

Избор и пријем лица у радни однос, на основу конкурса, врши директор, под условом да се претходно преузимањем није могао засновати радни однос са лицем које је евидентирано у смислу става 1. и 2. овог члана, а испуњава услове утврђене актом о организацији и систематизацији послова.

Уколико се упразни радно место, директор може распоредити запосленог који ради са непуним радним временом у установи, до пуног радног времена, без расписивања конкурса, у случају да на листи радника за чијим је радом у потпуности или делимично престала потреба нема запослених који испуњавају услове за рад на том радном месту.

Пре расписивања конкурса за пријем у радни однос, послодавац је у обавези да прибави мишљење репрезентативних синдиката установе о испуњености услова из става 1. и 2. овог члана. У случају да постоји несагласност, препоруку доноси министар надлежан за послове образовања (у даљем тексту: министар).

Рок за давање мишљења и препоруке је петнаест дана од дана пријема захтева.

Одредбе овог члана не примењују на запослене у домовима ученика.”

 

Члан 3.

Члан 6. мења се и гласи:

„Директор је дужан да обавести репрезентативни синдикат у установи о извршеном пријему у радни однос у року од 5 дана.”

 

Члан 4.

У члану 7. став 1. после речи: „усавршава”  додају се речи: „и да на основу стручног усавршавања унапређује свој рад.”

Став 2. мења се и гласи:

„Послодавац је обавезан да утврди начин стручног оспособљавања и усавршавања запослених, у складу са приоритетима и програмима надлежног министарства и средствима обезбеђеним у буџету јединице локалне самоуправе.”

Члан 5.

У члану 8. став 1. после речи: „часова” додаје се реч: „недељно”.

 

Члан 6.

У члану 9. став 2. реч: „Правилником” замењује се речју: „Актом”.

 

Члан 7.

У члану 11. став 1. тачка 3) реч: „квалификационог” замењује се речју: „завршног”.

После тачке 3) додаје се нова тачка 4) која гласи:

„4) замене привремено одсутног запосленог до пет радних дана у месецу;”.

Досадашња тачка 4) постаје тачка 5).

 

Члан 8.

У члану 12. реч: „програмом” замењује се речју: „планом”.

Члан 9.

У члану 14. став 2. тачка 2. после подтачке 3) додаје се подтачка 4) која гласи:

„4) отежани услови рада, у складу са општим актом установе – 2 радна дана;”

У тачки 4. подтачка 1) мења се и гласи:

„1) за високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије) у складу са Законом о високом образовању, почев од 10. септембра 2005. године и на основним студијама у трајању од најмање четири године,  по пропису који је уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године –  4 радна дана,”

После подтачке 1) додаје се нова подтачка 2) која гласи:

„ 2) за високо образовање на студијама првог степена (основне академске, односно струковне студије), студијама у трајању од три године, више образовање и специјалистичко образовање након средњег образовања – 3 радна дана,”

Досадашња подтачка 2) која постаје подтачка 3), мења се и гласи:

„3) за средње образовање у трајању од четири године – 2 радна дана,”

Досадашња подтачка 3) постаје подтачка 4).

Члан 10.

Члан 15. мења се и гласи:

„Распоред коришћења годишњег одмора наставника, васпитача и стручних сарадника утврђује се годишњим планом рада установе, а за остале запослене, у зависности од потребе посла, планом коришћења годишњих одмора.”

Члан 11.

У члану 16. став 1. после тачке 11) тачка се замењује запетом и додају се тач. 12) и 13) које гласе:

„12)  полагања испита за лиценцу до 7 дана,

13)  одбране магистарске или докторске дисертације до 7 дана.”

 

Члан 12.

У члану 17. став 1. речи: „На предлог наставничког, односно педагошког већа,” бришу се.

У ставу 2. речи: „ван места боравка или у иностранству” бришу се.

Члан 13.

У члану 20. додаје се став 2. који гласи:

„Уколико је плата запосленог, која је утврђена на основу основице за обрачун плата и коефицијента из прописа о коефицијентима за обрачун и исплату плата, за пуно радно време и остварени стандардни радни учинак, мања од минималне зараде, плата запосленог утврђена на напред описан начин исплаћује се у висини минималне зараде.”

Члан 14.

У члану 22. став 1. реч: „увећану”  замењује се речима: „додатак на”.

Став 2. мења се и гласи:

„У случајевима повећања педагошке норме, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, плата се увећава по часу, а вредност часа се израчунава тако што се укупна плата запосленог подели са месечним бројем часова редовне наставе.”

 

После става 2. додаје се нови став 3. који гласи:

„Основица за обрачун додатака на плату из става 1. овог члана је производ основице за обрачун плате и коефицијента из прописа којим се утврђују коефицијенти за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама.”

Члан 15.

После члана 24. додаје се нови члан 24а који гласи:

„Послодавац може осигурати запосленог од последица несрећног случаја за време обављања рада, из сопствених средстава.”

Члан 16.

У члану 25. став 2.  брише се.

Досадашњи ст.  3,  4. и 5. који постају ст. 2, 3. и 4. мењају се и  гласе:

„Када је запослени упућен на службено путовање у земљи, за време проведено на путу у трајању:

1) од 8 до 12 сати – исплаћује се 50% накнаде трошкова;

2) дуже од 12 сати – исплаћује се пун износ накнаде трошкова.

Накнада трошкова превоза и накнада трошкова смештаја и исхране исплаћује се према приложеним рачунима.

Накнада трошкова из става 2. овог члана износи 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике. ”

У досадашњем ставу 6. који постаје став 5. речи: „посебним прописима” замењују се речима: „прописима којим се уређују накнаде трошкова државних службеника.”

Члан 17.

У члану 26. додаје се став 2. који гласи:

„Исплата отпремнине врши се у року од 30 дана од дана престанка радног односа.”

Члан 18.

У члану 27. став 1. брише се реч: „основне.”

 

Члан 19.

У члану 28. став 1. у тач. 2), 3) и 4) брише се реч: „месечне”.

Став 3. мења се и гласи:

„Просечна плата из става 1. овог члана је просечна плата по запосленом у установи у претходном месецу, односно просечна зарада исплаћена у Републици Србији у претходном месецу у односу на месец исплате солидарне помоћи, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то повољније по запосленог.”

Члан 20.

У члану 30. став 4. мења се и гласи:

„Просечна плата из става 3. овог члана јесте плата из члана 28. став 3. овог уговора.”

 

Члан 21.

У члану 31. став 3. број: „11” замењује се бројем: „15”.

Став 6. мења се и гласи:

„Мерила и критеријуми за остваривање права на награду из става 5. овог члана утврђују се општим актом.”

Члан 22.

Члан 33. мења се и гласи:

„Критеријуми за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба, са пуним или непуним радним временом, вреднују се у бодовима, и то:

 

1. рад остварен у радном односу:

1) за сваку годину рада оствареног у радном односу – 1 бод,

2) за сваку годину рада оствареног у радном односу у установама образовања – 1 бод;

 

2. образовање:

1) за високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије) у складу са Законом о високом образовању, почев од 10. септембра 2005. године и на основним студијама у трајању од најмање четири године, по пропису који је уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године –  20 бодова,

2) за високо образовање на студијама првог степена (основне академске, односно основне струковне студије), студијама у трајању од три године или вишим образовањем – 15 бодова,

3) за специјалистичко образовање након средњег образовања  – 13 бодова,

4) за средње образовање у трајању од 4 године – 12 бодова,

5) за средње образовање у трајању од 3 године – 10 бодова,

6)  за основно образовање и оспособљеност за рад у трајању од једне или две године – 5 бодова;

 

3. такмичења:

1) број бодова за општинско такмичење и смотру:

1. за освојено прво место  – 2 бода,
2. за освојено друго место  – 1,5 бод,
3. за освојено треће место – 1 бод;

2) број бодова за окружно, односно градско такмичење и смотру:

1. за освојено прво место – 4 бода,
2. за освојено друго место  – 3 бода,
3. за освојено треће место  – 2 бода;

3) број бодова за републичко такмичење и смотру:

1. за освојено прво место – 8 бодова,
2. за освојено друго место – 6 бодова,
3. за освојено треће место  – 4 бода;

4) број бодова за међународно такмичење:

1. за освојено прво место  – 15 бодова,
2. за освојено друго место – 12 бодова,
3. за освојено треће место – 10 бодова.

Вреднује се резултат остварен у највишем рангу такмичења и смотри. Бодовање по оствареним резултатима на такмичењу и смотри врши се уколико у тој категорији запослени имају могућност учешћа у такмичењу. Приликом бодовања вреднују се резултати остварени у току рада оствареног у образовању;

 

4. педагошки допринос у раду:

1) рад на изради уџбеника који су одобрени решењем министра:

–         аутор  – 7 бодова,

–         сарадник на изради уџбеника – илустратор  – 5 бодова,

–         рецензент – 4 бода;

2) објављен рад из струке у стручној домаћој или страној литератури – 1 бод;

 

5.  имовно стање:

1) ако су укупна примања домаћинства по члану на нивоу републичког просека према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – 0,5 бодова,

2) ако су укупна примања домаћинства по члану испод републичког просека према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – 1 бод.

Код бодовања имовног стања, под породичним домаћинством сматрају се:  брачни друг, деца и  родитељи које запослени издржава;

 

6. здравствено стање на основу налаза надлежне здравствене установе, односно надлежног фонда пензијског и инвалидског осигурања:

1) инвалид друге категорије – 3 бода,

2) тешка болест запосленог на основу конзилијарног налаза лекара надлежне здравствене установе – 3 бода,

3) запослени који болује од професионалне болести – 2 бода.

Бодовање по овом основу врши се само по једној од тачака која је најповољнија за запосленог;

 

7. број деце предшколског узраста, односно деце на редовном школовању до 26 година старости:

1) ако запослени има једно дете – 1 бод,

2) ако запослени има двоје деце – 3 бода,

3) ако запослени има троје и више деце – 5 бодова.”

Члан 23.

У члану 34. став 3. мења се и гласи:

„Уколико више запослених има исти број бодова, предност има запослени који је остварио већи број бодова по основу рада оствареног у радном односу, образовања, такмичења, педагошког доприноса у раду, имовног стања, здравственог стања, броја деце, и то наведеним редоследом.”

Члан 24.

У члан 37. додају се ст. 2, 3. и 4. који гласе:

„Самохраним родитељем, у смислу овог уговора, сматра се родитељ који сам врши родитељско право, када је други родитељ непознат, или је умро, или сам врши родитељско право на основу одлуке суда или када само он живи са дететом, а суд још није донео одлуку о вршењу родитељског права.

Родитељ ће се сматрати самохраним и у случају када је други родитељ потпуно или трајно неспособан за привређивање, а није стекао право на пензију или када се други родитељ налази на издржавању казне дуже од шест месеци.

Не сматра се, у смислу овог уговора, самохраним родитељ који по престанку раније брачне, односно ванбрачне заједнице, заснује нову брачну, односно ванбрачну заједницу.”

 

Члан 25.

У члану 38. став 2. мења се и гласи:

„Исплата отпремнине врши се најкасније до дана престанка радног односа, а исплата свих неисплаћених зарада, накнада зарада и других примања које је запослени остварио до дана престанка радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду, најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа.”

 

Члан 26.

У члану 48. додаје се став 2. који гласи:

„Послодавац се обавезује да се уздржи од деловања којим би поједини синдикат био доведен у повлашћени или подређени положај.”

Члан 27.

У члану 61. додаје се ст. 2,  3. и  4. које гласе:

„Тумачење овог уговора врши комисија.

Комисију чине по један представник репрезентативног синдиката, потписника овог уговора и по један представник министарства надлежног за послове образовања, министарства надлежног за послове рада и министарства надлежног за послове финансија.

Комисија свој рад уређује пословником.”

 

Члан 28.

У члану 62. став 3. тачка се замењује запетом и додају се речи: „као и да приступе преговорима о предложеним изменама и допунама у року од 30 дана од дана пријема предлога.”

 

 

 

Члан 29.

Поступци утврђивања запослених за чијим радом је престала потреба, са пуним или непуним радним временом, започети до дана ступања на снагу овог уговора окончаће се по одредбама Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Службени гласник РС”, број 12/09).

 

Члан 30.

Овај уговор ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије.”

 

 

За Владу

министар просвете и науке,

проф. др  Жарко Обрадовић, с.р.

 

 

За Унију синдиката просветних радника Србије,

 

За Синдикат радника у просвети Србије,

За ГС ПРС „Независност”,

За Синдикат образовања Србије,

 

 

 

 

Na državnim fakultetima i visokim školama u Srbiji za septembarski upisni rok ima 9.405 slobodnih mesta, od čega je više od 2.200 budžetskih.

Upisne aktivnosti u drugom roku počeće 1. septembra, prijavljivanjem kandidata, dok će polaganje prijemnih ispita biti organizovano 5, 6. i 7. septembra, prema rasporedu koji će objaviti fakulteti i visoke škole.

Upis će trajati do 20. septembra, a sve informacije o terminima prijemnih ispita, dokumentaciji, mogu se dobiti u upravama i na oglasnim tablama visokoškolskih ustanova.

Najviše mesta ima na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu (1976), zatim na niškom Univerzitetu (898), Univerzitetu u Beogradu (864), fakultetima Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (617).

Drugu šansu mladi mogu potražiti i na kragujevačkim fakultetima, gde su ostala nepodeljena 344 indeksa, zatim na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (220 mesta) ili na četiri fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu (33 mesta).

Prema rečima rektora Univerziteta u Beogradu (UB) Branka Kovačevića, najviše mesta za septembarski upis ostalo je na fakultetima prirodnih nauka i na pojedinim tehničko-tehnološkim fakultetima

Mesta ima na Tehnološko-metalurškom, Rudarsko-geološkom fakultetu, zatim na Poljoprivrednom i Šumarskom fakultetu, na kojima je u julu zabeleženo nešto veće interesovanje nego prethodnih godina, rekao je ranije rektor Kovačević Tanjugu.

Takođe, kvote nisu popunjene ni na Fizičkom, Hemijskom, Fakultetu fizičke hemije.

Na fakultetima UB u julskom roku mesta su popunjena na grupaciji društveno-humanističkih nauka, sa izuzetkom Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, kao i na fakultetima medicinskih nauka, a indeksa više nema ni na Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehničkom, Građevinskom, Arhitektonskom, Saobraćajnom, Pravnom, Ekonomskom fakultetu, rekao je Kovačević.

 

ТАNJUG

SMEDEREVO – U smederevskim školama na, još uvek nezvaničnim spiskovima prekobrojnih, ima osamdesetak nastavnika i profesora, a tek polovina njih može da se nada da će držati časove od naredne nedelje. Za viškove se traži mesto među deficitarnim kadrom. Najmanje strahuju profesori jezika i matematičari, jer njih najviše traže.

Petak je dan D za bar polovinu prosvetnih radnika koji su se obreli na spisku tehnoloških viškova u osnovnim i srednjim školama.

Svoja imena među viškovima ovih dana zateklo 82-je nastavnika i profesora. Iako su liste prekobrojnih već trebalo da budu konačne, nadležni iz Školske uprave Požarevac dali su dodatnih nekoliko dana direktorima da usaglase liste nedostajućeg i viška nastavnog kadra.

Do petka direktori škola moraju da okončaju kadrovsko prekomponovanje. Nakon što pregledaju spiskove mogu da preuzmu radnike s odgovarajućom školskom spremom koji su ostali bez cele norme ili njenog dela, ukoliko im, naravno, fale.

POD BUNIM OKOM SINDIKATI budno prate racionalizaciju u školama. Jasminka Marić, predsednica sindikata „Nezavisnost“ za područje školske uprave Požarevac, kaže da su spiskovi još uvek samo cifre, a da stvarnost može biti i drugačija. Sindikalci u petak imaju sastanak posle kojeg će izneti svoj stav o ovome.

– Direktori trenutno međusobno nalaze rešenje za prekobrojne nastavnike i profesore. Očekujemo da nakon toga ne bude mnogo onih koji će ostati bez norme. Neki će, sigurno je, morati da rade u dve ili čak tri škole da bi imali maksimalnu normu. Neki će, nažalost, imati umanjen fond časova i manju zaradu, kaže Miša Ivković član Gradskog veća. On kaže da će pet učitelja koji su na listama viškova biće raspoređeni na rad u produžene boravke u školama.

Škole trenutno potražuju 44 nastavnika i profesora. Kada se uporede liste potreba i viškova, i kada škole međusobno razmene kadar, polovina prekobrojnih može biti na tankom ledu. Neki će platiti danak nagomilavanju kadrova. Prethodnih godina učionice su se neracionalno nastavnim kadrom, a bilo je sve manje đaka. Tako jedna srednja škola ima dva profesora istog predmeta koja dele 40 odsto norme, što znači da je jedan nepotrebno zaposlen.

Najmanje bi za posao trebalo da strahuju matematičari i profesori stranih jezika. Škole su navele da traže sedam profesora matematike, trinaest stranog jezika, i pet srpskog jezika i književnosti.

 

„Večernje novosti“