Osnovci u Srbiji danas završavaju školsku godinu. Nedelju dana kasnije na raspust odlaze i srednjoškolci. U oko 100 osnovnih i srednjih škola, radiće se još najviše pet dana,zbog štrajka prosvetnih radnika.Učenici od prvog do sedmog razreda osnovnih škola danas završavaju drugo polugodište, ali će na raspust nešto duže čekati osnovci koji treba da nadoknade časove propuštene zbog štrajka prosvetnih radnika.

Za njih će školska godina biti produžena za dva do pet dana, rekao je Tanjugu pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić i naveo da u sto osnovnih i srednjih škola treba nadoknaditi gradivo propušteno zbog štrajka.

Osnovci u školama u Vojvodini raspuštaju se sutra.

Đaci srednjih stručnih škola, osim maturanata, koji su već na raspustu, drugo polugodište završavaju 17. juna.

Maturanti gimnazija i srednjih stručnih škola i učenici osmog razreda, pripremaju se za prijemne ispite na fakultetima, odnosno, za polaganje završnog ispita.

U srednjim školama je za 80.000 osmaka predviđeno oko 86.000 mesta.

Na državnim fakultetima u narednoj školskoj godini o trošku budžeta školovaće se 35.500 studenata prve godine osnovnih akademskih, strukovnih i master studija.

Interesovanje za specijalozovane i umetničke škole ove godine bilo je veće od broja koji može da bude primljen, naročito u beogradskoj Matematičkoj gimnaziji

BEOGRAD – U specijalizovanim i umetničkim školama završeni su prijemni ispiti i rezultati su poznati. U većini škola interesovanje je bilo veće od broja učenika koji mogu da se upišu, javlja RTS.Učenici koji su položili prijemni, biće rangirani prema broju bodova na prijemnom, uspehu iz osnovne škole, ali i broju poena sa završnog ispita i bodovima sa takmičenja.

Među tri hiljade đaka, koliko ima mesta u školama za talente u Srbiji, naći će se i Nina Konjikusić. Od prvog septembra učenik je prve godine prestižne Matematičke gimnazije u Beogradu.

„Položila sam prijemni u ovoj školi i jako sam zadovoljna. Svako ko voli matematiku i kome to ide dobro ide, ovo je pravo rešenje“ kaže Nina.

Za gimnaziju čiji učenici tradicionalno osvajaju prve nagrade na evropskim i svetskim takmičenjima ove godine interesovanje je ogromno.

„Ove godine u Matematičkoj gimnaziji je bilo više kandidata nego ranijih godina. To je dobar znak, jer pokazuje da matematika dobija na značaju, što je normalno za 21.vek. Ove godine imali smo rekordan broj učenika, preko 220, dok je ranijih godina bilo ispod 200 učenika“ rekao je Srđan Ognjanović iz matematičke gimnazije.

Ucenici kojima brojke nisu jača strana, već reči i jezici, polagali su prijemni u Filološkoj gimnaziji. Ove godine sa manjim brojem kandidata.

„Pored našeg prijemnog oni polažu i završni ispit, i oba ta ispita im se boduju“ rekao je Duško Babić iz filološke gimanzije i dodao da je učenicima je to izgledalo kao teško i zahtevno, tako da se ove godine prvi put broj učenika smanjio ispod 300″.

Upis u škole za talente obavice se od prvog do 3. jula, posle polaganja završnog ispita , 23. i 24 juna, koji je obavezan za sve osmake.

Autor:

Novinske agencije

Награђени матуранти:Маја, Обрад и Маријана

Центар за учење страних језика, “Сент Николас Скул” доделио је данас бесплатне курсеве страних језика малим матурантима Математичке гимназије. Маријана Вујадиновић, Маја Пантић и Обрад Касум су ученици осмог разреда, који су по оцени наставника заслужили да буду награђени.- Ово је шеста година како награђујемо најбоље ученике гимназије која има посебан углед у Србији. Пратимо успехе ових талентованих људи и сваке године некоме од њих поклонимо бесплатни једногодишњи курс страног језика по њиховом избору – прича Момчило Вујачић, власник школе која у Србији има деценијску традицију.

Маријана, Маја и Обрад кажу за “Блиц” да се још увек двоуме око избора језика, али да су срећни што имају прилику да уче потпуно бесплатно. Ови талентовани, млади људи су победници регионалног такмичења из астрономије, математичке олимпијаде и других такмичења на којим Математичка гимназија већ годинама остварује запажене резултате.

Ценатар страних језика „Сент Николас Скул“ је прва школа у Србији коју је Европска комисија сертификовла за издавање дипломе “Пикиолинго“, намењену првенствено родитељима, а која за циљ има промовисање учења страних језика међу најмлађима. Сви који заврше неки од курсева добијају обједињену диплому, центра “Сент Николас Скул“ и диплому Кембриџа.

С. Старчевић

Из Меморандума који је Влада Србије прошлог месеца потписала с Међународним монетарним фондом јасно је да ова финансијска организација „наставља” притисак на српске властида се пооштре услови за одлазак у пензију за радну снагу која стари.У овом документу, који је објављен на сајту Народне банке Србије, наводи се да је мисија ММФ-а указала на то да ће Србија, у складу с трендом реформи пензијског система у другим земљама, морати да додатно пооштри услове за одлазак у пензију и због чињенице да однос броја уплатилаца доприноса и броја корисника пензија спада међу најниже у Европи.

Прошле године он је износио свега 1,5. Тако низак однос одражава ниску формалну запосленост у приватном сектору али и релативно ниску старосну границу за одлазак у старосну или инвалидску пензију, тврди ММФ. У складу с пројекцијама које указују на убрзано демографско старење у наредних 20 година, готово све европске земље повећавају или разматрају повећање законом утврђене старосне границе за одлазак у пензију. Амбициозније земље у спровођењу реформи теже увођењу јединствене старосне доби за пензионисање – 67 година за оба пола, с тим што би се она повећавала постепено током више година.

Измене правила о старосној граници за одлазак у пензију покрећу низ тешких техничких питања, а ту је и потреба за учењем из искуства других земаља. Мисија је стога предложила да се до септембра ове године формира радна група која би до краја године израдила предлог измене правила о старосној граници за одлазак у пензију. Другим речима, већ на јесен би требало да се зна да ли ће, и када, почети пооштравање услова за пензионисање, и то тако што ће се старосна граница и за мушкарце и за жене повећати на 67 година. Мада је јасно стављено до знања да се то не мора учинити одједном већ да би ваљало да се граница, која сада износи 65 за мушкарце и 60 за година живота за жене, повећава постепено, нема сумње да та најава неће обрадовати старије раднике који већ одбројавају године до пензије. Но, пошто је ово изборна година, сасвим је извесно да ће ова прича – од које се, иначе, побећи не може и која ће кад-тад доћи на дневни ред јер ће се у супротном пензиони систем потпуно урушити – бити одложена за наредну годину. Јер, онај ко предложи ово што сада сугерише ММФ сасвим сигурно нема шансе да добро прође на предстојећим изборима.

Љ. М.

Експерти које ће ангажовати Национални просветни савет, односно комисија за уџбенике НПС-а, даће своје мишљење о рукопису уџбеника за осми разред основне школе, аутора Предрага Симића, потврдила је Десанка Радуновић, председница НПС-а. Она истиче да би тај посао требало да буде завршен до седнице НПС пре летње паузе. Тиме би требало да буде стављена тачка на спор настао поводом тврдњи Предрага Симића, професора Факултета политичких наука, да је његов уџбеник историје забранио директор Завода за унапређивање образовања и васпитања Шћепан Ушћумлић, посебно због, како тврди Симић, одељка о кризи и распаду СФРЈ и Слободану Милошевићу. У отвореном писму које је упутио министру просвете и науке Жарку Обрадовићу, Предраг Симић наводи да је Ушћумлић забранио његов уџбеник упркос неподељеним позитивним мишљењима две стручне комисије и шест рецензената.

„Директор Завода није нашао за сходно да ни аутора ни издавача упозна с разлозима своје одлуке и, како сам обавештен, са списка рецензената Завода су уклоњени сви историчари који су дали повољно мишљење о овом уџбенику. Већина Ушћумлићевих замерки се односи на поглавља о националној историји, а праву констернацију је изазвао текст о Слободану Милошевићу, што се могло очекивати због улоге коју је директор Завода имао у његовом успону“, наводи се, између осталог, у писму министру просвете.

Симић сматра да је уџбеник „забрањен на основу проблематичних личних оцена и кршењем законске процедуре од стране директора Завода и његових сарадника“.

Ушћумлић јуче није хтео да коментарише ове наводе. Ни Симић, међутим, није желео да наведе имена рецензената који су дали позитивну оцену рукописа уџбеника, јер се „сами нису огласили“. Он каже да је реч о „историчарима млађе генерације“ и да се „очигледно плаше да јавно иступе јер планирају да пишу уџбенике које ће одобравати исти директор и исти завод“.

Јуче нисмо успели да сазнамо ни ко ће бити чланови експертске комисије коју ће ангажовати Национални просвети савет, а то ће, по свој прилици, остати тајна, због медијске прашине која се подигла поводом овог случаја.

Иначе, према процедури одобравања уџбеника, захтев за одобрење са три примерка рукописа и комплетним елаборатом (мишљење рецензентске комисије издавача и мишљење програмског савета) издавач упућује Министарству просвете. Потом Министарство материјал прослеђује Заводу за унапређивање образовања и васпитања, ради стручне оцене квалитета рукописа уџбеника. Ту оцену са образложењем Завод доставља Националном просветном савету. На предлог Савета министар одобрава уџбеник. Уколико је оцена Завода негативна, издавач може да тражи другостепену експертизу НПС-а, који онда ангажује независне стручњаке.

Рекламирали уџбеник као одобрен

Издавачка кућа „Нови Логос“ рекламирала је на свом сајту уџбеник историје за осми разред, аутора Предрага Симића и Иване Петровић, као одобрен. Било је наведено и да кошта 790 динара. После више покушаја да у тој кући добијемо објашњење и одговора секретарице да су директорка и одговорни уредник „на састанку ван зграде“, ова страница на сајту је промењена. Поред слике уџбеника сада пише да је у фази одобравања и у процесу експертизе. Међутим, у каталогу уџбеника за наредну школску годину и даље стоји да је реч о одобреном уџбенику, па и то да имају „трајно одобрење Министарства просвете за коришћење у настави“. Иначе, овог уџбеника нема у каталогу одобрених књига за школску 2011-2012. годину на сајту Министарства просвете.

РЕАГОВАЊЕ: Одговор министра просвете Предрагу Симићу

Поштовани,

у вези с тзв. отвореним писмом проф. др Предрага Симића, објављеним у дневном листу „Данас“ у броју од уторка, 14. јуна 2011. године, обавештавам Вас о следећем:

1. Исто писмо са ознаком „на руке“, дакле, као лично, добио сам од професора П. Симића неколико дана пре него што је објављено у средствима информисања.

2. Са професором П. Симићем сам разговарао о његовом пројекту, као и са директором издавачке куће, и упознао их са процедуром издавања уџбеника.

3. Јавност треба да зна, да према процедури утврђеној законом појединац не може ни одобрити ни забранити уџбеник за основну и средњу школу. Та одлука је у искључивој надлежности стручних и независних тела. Министар, ни било који други појединац, не може својом вољом да одобри ни да забрани да рукопис постане уџбеник.

Процедура издавања уџбеника подразумева позитивну стручну оцену квалитета рукописа – Завод за унапређење образовања и васпитања и позитивну одлуку Националног просветног савета. Тек кад Национални просветни савет предложи, министар доноси решење о одобравању рукописа уџбеника.

4. У процедури стручне оцене квалитета рукописа уџбеника, стручњаци су оценили да рукопис уџбеника Историја 8 – радни уџбеник историје за осми разред основне школе са тематским историјским атласом, аутора др Предрага Симића и Иване Петровић, издавача „Нови Логос“ д.о.о. из Београда, није усклађен са прописаним стандардима квалитета уџбеника и предложено је да се не одобри његова употреба.

5. Професор Симић и његов издавач, уколико желе могу да траже стручну експертизу, након чега одлуку о квалитету рукописа, опет, доноси Национални просветни савет.

Проф. др Жарко Обрадовић

АУТОР: В. АНДРИЋ

У Војводини овог септембра неће бити попуњене све клупе у одељењима првака. Наиме, како је на 752 места конкурисао тек који свршени осмак више, после сита и решета на пријемним испитима,услов да се рангирају за упис у ове школе, по прелиминарним резултатима пријемних испита који су на огласним таблама ових школа осванули данас, стекло је 663. С обзиром на то да се ови испити разликују по врстама школа, празних клупа ће бити више него што је разлика између, овако збирно гледано, броја места и броја оних који су испит положили, то јест биће и оних који су испит положили, али су ипак остали испод црте која омогућава упис у жељену школу.

У седам музичких школа у Војводини ове године је за упис на 316 места конкурисао 281 свршени осмак, а пријемни је положило 264. У Музичкој школи у Зрењанину од 18 пријављених за 16 места на смеру за музичке извођаче пријемни је положило 17, док је свих 17 пријављених положило пријемни за 12 места на смеру за музичке сараднике, а од девет пријављених за осам места на смеру за дизајнере звука пријемни је прошло шест, тако да у овој школи празних клупа неће бити. Сва места попуњена су и у Музичкој школи у Сомбору, где је свих осам пријављених кандидата положило пријемни за исти број места на смеру за музичке сараднике. За исти број места на смеру за музичке извођаче, од десет пријављених пријемни их је положило девет, а за такође осам места на смеру за дизајнере звука је пријемни положило свих десеторо пријављених. Сва места су попуњена и у Музичкој школи „Исидор Бајић” у Новом Саду, у којој је за 35 места на смеру за музичке извођаче конкурисао 51 кандидат, а пријемни положило 47, док је за 25 места на смеру за музичке сараднике конкурисало њих 27, а пријемни положило 25. Они који су у овим школама остали испод црте могу покушати да се упишу у музичке школе у Панчеву, Вршцу, Сремској Митровици и Суботици, у којима је остало слободних места. У Панчеву је свих седам кандидата положило пријемни на смеру за музичке сараднике, па је остало још девет слободних места, док је на смеру за музичке извођаче, од 20 пријављених, испит положило 19 па има још пет слободних места. У Сремској Митровици, где је расписан конкурс за попуну по 15 места, од 15 кандидата за смер музичког извођача пријемни је прошло десет, тако да има још пет места, а на смеру за музичког сарадника свих осам пријављених положило је пријемни па је остало још седам места. У Музичкој школи у Вршцу има још шест места на смеру за музичке извођаче јер је, од 20 пријављених, пријемни положило 18, а конкурс је расписан за попуну 24 места. На смеру за музичке сараднике у овој школи слободно је свих осам места јер се нико није ни пријавио. У Музичкој школи у Суботици сва места су попуњена једино на смеру за музичке извођаче с наставом и на српском и на мађарском језику, где је на по десет места конкурисало десет, односно 12 кандидата, а испит је на сваком језику положило по десеторо. На смеру за музичке сараднике и етномузикологе, где има по 14 места на сваком језику, конкурисало је 14 кандидата за српски и 16 за мађарски језик, а пријемни је положило осам на српском и 14 на мађарском, тако да има још четири слободна места на овом смеру за наставу на српском језику. На смеру за дизајнере звука, где има по осам места на сваком језику, било је пријављено само седам кандидата за наставу на српском, а пријемни је положило четворо, па има још три места на овом језику и свих осам на мађарском. На смеру за црквену музику, где такође има по осам места, било је пријављено само шест кандидата за наставу на мађарском, а пријемни положило четворо, а на смеру за џез музику од осам пријављених за наставу на мађарском пријемни је положило седам, па је остало још једно слободно место на овом језику и свих осам у одељењу с наставом на српском.

Ситуација је слична и у војвођанским балетским школама, где је за укупно 44 места на пријемни изашло 34 кандидата, а положило га 30. И док је Балетска школа у Панчеву, у којој је на по шест места на смеровима за класични и савремени балет конкурисало осам, односно десет кандидата, а пријемни за смер класичног балета положило седам, а за смер савремене игре девет, попуњена, у Новом Саду има слободних места. У овој школи је од седам пријављених за осам места на класичном балету пријемни положило шест, а на савременој игри, где такође има осам места а конкурисало је девет кандидата, пријемни је прошло осам, док се за осам места на смеру народних игара није пријавио нико.

Сва места нису попуњена ни у клупама за математичке таленте, где је на укупно 60 места конкурисало 73 кандидата, а пријемни прошло 57. У Гимназији „Бољаи” у Сенти, у којој се настава одвија на мађарском језику, на 24 места конкурисало је 20 кандидата, а пријемни је положило 19, док је у Гимназији „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду на 40 места конкурисало 49 свршених осмака, а пријемни је положило 38.

Празних места остало је и у обе гимназије за језичке таленте у Војводни, у којима је на 192 места конкурисало 216 свршених осмака, а пријемни положило 173. У Карловачкој гимназији на 144 места на смеровима за енглески, немачки, италијански, шпански, руски, кинески и класичне језике конкурисало је 158 кандидата, а пријемни испит положило 133, док је у Гимназији „Деже Костолањи” у Суботици, у којој се настава одвија на мађарском језику, а има по 24 места на смеровима за енглески и немачки језик, стигло 44, односно 14 пријава, а испит је прошло 32 кандидата за одељење енглеског језика и осам за одељење немачког.

У дизајнерским одељењима у војвођанским школама такође је остало слободних места, али само у одељењима с наставом на мађарском језику. У Школи за дизајн у Новом Саду на 100 места с наставом на српском језику конкурисало је 117 осмака, а пријемни положило 106, тако да слободних места нема, али се зато за 20 места у одељењу с наставом на мађарском пријавило само пет кандидата и мада су сви положили пријемни, остало је 15 слободних места. На ова места моћи ће се уписати они који су остали испод црте на списку за одељење ликовних техничара с наставом на мађарском језику у Гимназији „Бољаи” у Сенти. У овој школи се за 20 места у поменутом одељењу пријавило 30 кандидата, а пријемни положило 28.

Д. Девечерски

Билингвалци навалили на енглески

Од билингвалних одељења у септембру ће у Гимназији „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду бити попуњено само оно у којем ће се део наставе одвијати на енглеском језику. Наиме, од 42 пријављених за 15 места у овом одељењу пријемни је положило 38. За 15 места у одељењу с делом наставе на немачком пријавило се осам кандидата, а пријемни је положило шест, док је за 15 места у одељењу с француским пријемни положило свих петоро пријављених, а за исти број места у одељењу с руским језиком нико се није ни пријавио.

Коначни резултати у петак

На ове, прелиминарне разултате пријемних испита кандидати који сматрају да су оштећени могу се данас жалити. Коначни резултати пријемних испита на огласним таблама школа за таленте биће истакнути у петак.

Za njega nema krize: Žarko Obradović napredovao na „Megatrendu“

Mašala! Ministar prosvete Žarko Obradović dobio je nedavno povišicu od čak 65.000 dinara! Naime, potpredsednik SPS-a je pre tri meseca avanzovao u službi, pa je svoje mesečne prihode na univerzitetu „Megatrend“, na kom predaje, uvećao za skoro dve prosečne srpske plate.

Mada se ministar nije javno hvalio povišicom, „Alo!“ ga je saterao u ćošak činjenicom da se izveštaj o njegovim primanjima na Fakultetu za državnu upravu i administraciju ne poklapa sa stanjem koje je prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Tako je Obradović prijavio mesečna primanja od 200.000 dinara, a muštuluk za povišicu koju je dobio uzeo nam je lično njegov poslodavac, rektor univerziteta „Megatrend“ dr Mića Jovanović.

– Ministar jeste prijavio platu od 200.000 dinara, ali je pre tri ili četiri meseca dobio više univerzitetsko zvanje koje, naravno, prati i povećanje plate od 65.000 dinara. To svakako može da se proveri i u našem računovodstvu. Inače, on je to zaslužio jer tačno u minut dolazi da drži predavanja – objasnio je Jovanović za „Alo!“ uvećanje ministrovog konta.

Tako je Žarko Obradović od docenta postao vanredan profesor Fakulteta za državnu upravu i administraciju, na kom je pre ministrovanja bio i dekan. Podsetimo, ministar je to mesto napustio kad se prihvatio mandata u vladi kako ne bi dospeo u sukob interesa.

– Do sada sam bio docent, a nedavno sam postao vanredni profesor. Jedno vreme sam obavljao i funkciju vršioca dužnosti dekana, pa je i to uticalo na visinu plate. O promeni visine mojih primanja odmah sam jednim dopisom obavestio i Agenciju za borbu protiv korupcije – kaže za „Alo!“ Obradović. On dodaje i da ga je upravo vrtoglava suma za ovdašnje uslove, koju prima od „Megatrenda“, motivisala da se odrekne ministarske plate.

– Već više od tri godine ne uzimam ni dinar od vlade, jer bi mi bilo neprijatno s obzirom na to da imam više nego pristojnu platu. Angažman na „Megatrendu“ sam prihvatio 2006. iako mi je poslanička plata u tom trenutku bila veća, ali ukoliko želite da napredujete u nauci, morate da budete u radnom odnosu – objašnjava ministar, koji je i juče studentima održao predavanje.

Ruku na srce, socijalista je jedan od retkih političara koji se po dolasku na vlast odrekao ministarskih primanja, pa resor obrazovanja praktično vodi volonterski. Ipak, iako je sve po zakonu, ostaje moralna dilema da li je ispravno da ministar prosvete živi od plate koju mu daje jedan privatni univerzitet na kom predaje u toku svog radnog vremena u ministarstvu.

I Slavica voli da predaje

Za razliku od Obradovića, koji se na ime astronomskih univerzitetskih primanja odrekao državne plate, ostali funkcioneri uglavnom su prigrabili novčanu nadoknadu za sve svoje angažmane. Tako ministrova partijska koleginica Slavica Đukić-Dejanović svakog meseca uredno prima čak tri plate od ukupno 190.000 dinara – kao predsednica parlamenta, neuropsihijatar kragujevačkog kliničkog centra, ali i redovan profesor i šef katedre na Medicinskom fakultetu u istom gradu.

Pajtić rekorder s 321.000 dinara

Apsolutni rekorder među političarima-profesorima je Bojan Pajtić, koji na Pravnom fakultetu novosadskog univerziteta prima čak tri plate! Naime, predsednik vojvođanske vlade je Agenciji prijavio da kao docent u toj obrazovnoj ustanovi mesečno zarađuje 113.009 i 51.135 dinara, ali i 59.716 dinara na ime „autorskog honorara“(!?) Ako se tome doda i premijerska plata od 97.836, za prvog čoveka Vojvodine nema zime!

„Siromasi“ u vrhu vlasti

Sudeći prema izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije, od samo jedne plate uglavnom žive i najviše pozicionirani funkcioneri. Izdvajamo najveće sirotane srpske političke scene.

Funkcioner Plata u dinarima

Ivica Dačić 146.723,00

Boris Tadić 142.944,00

Mirko Cvetković 132.000,00

Dragan Đilas 98.332,00

Dragan Šutanovac 95.000

B. Majdarević

Učenici koji se upišu u škole za darovite, ove godine nemaju pravo da konkurišu u druge škole

Rezultati prijemnih ispita u svim srednjim školama za darovite (muzičkim, filološkim, umetničkim) biće poznati najkasnije u četvrtak, ali kada i kako će se đaci upisati za neke je i dalje nepoznanica. Svi daroviti osmaci koji su položili prijemni moraju da donesu potvrdu o položenoj maloj maturi. Problem je u tome što će konačni rezultati male mature biti poznati 3. jula, a upis u škole za darovite predviđen je od 2. jula.

– Već 1. jula imaćemo rezultate završnog ispita. Osnovne škole treba da izdaju potvrdu o bodovima na osnovu uspeha – koliko đak nosi poena iz šestog, sedmog i osmog razreda. Druga potvrda koju je Ministarstvo prosvete osmislilo jeste za broj bodova osvojen na završnom ispitu iz srpskog i iz matematike i uverenje o završenom osnovnom obrazovanju. Na svakoj potvrdi treba da bude pečat škole i potpis direktora. Škola je dužna da ova dokumenta izda 1. jula. Đaci koji su konkurisali u školama za darovite predaju dokumentaciju 2. jula, a dan kasnije treba da se završi rangiranje i upis učenika. Đaci iznad crte, koji su dobili šansu da budu učenici škole za darovite, doneli su potrebnu dokumentaciju i iskoristili pravo da se upišu u željenu srednju školu, nemaju pravo da posle toga konkurišu za mesto u nekoj drugoj – razjasnio je dr Bojan Ristić, načelnik Odeljenja za srednje stručno, opšte, umetničko obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih u Ministarstvu prosvete i nauke.

Deca koja budu polagala samo završni ispit moći će u većoj meri da ostvare prvu želju jer im konkurencija više neće biti vršnjaci koji su polagali i prijemni.

– Neće moći da se dogodi da učenik koji je položio prijemni i zna da bi mogao da bude primljen u Filološku gimnaziju kao prvu želju navede Prvu beogradsku gimnaziju – primerom ilustruje Ristić.

Ukupno 220 učenika znanjem se borilo za jedno od 100 predviđenih mesta za prvake u Matematičkoj gimnaziji. Preliminarni rezultati pokazuju da 106 osmaka nije položilo prijemni. Maksimalnih 240 bodova zavredelo je 16 učenika, a najgori rezultat je minus 48 poena.

Filološke gimnazije i filološka odeljenja ove godine se ne mogu pohvaliti sa prekobrojnim kandidatima. Prijavljenih osmaka za polaganje prijemnog u startu je bilo znatno manje nego prethodnih godina u beogradskoj Filološkoj gimnaziji, Karlovačkoj gimnaziji i filološkim odeljenjima u Smederevu, Kraljevu, Kragujevcu, Nišu, Valjevu… Test je izgleda bio pretežak.

– Prvi put ćemo upisati sve koji su položili prijemni, jer dovoljan broj bodova osvojilo je nešto manje od 168 učenika koliko godišnje primamo – kaže Duško Babić, direktor Filološke gimnazije.

Jagma za mesto biće u dvojezičnim odeljenjima „običnih” gimnazija, kao u Trećoj beogradskoj.

odobrenja Ministarstva prosvete – otkrila je Dragana Vasić, direktorka Treće beogradske gimnazije.

Upis prvaka u srednje škole u kojima se polagao prijemni biće završen 2. i 3. jula – ali to mnogi direktori ne znaju.

– Nismo obavešteni o novini da se u odeljenja za darovite deca upisuju ranije kako ne bi mogla da konkurišu u više škola – kazala je Vasićeva.

Slađana Šegavčić, direktorka Muzičke škole „Davorin Jenko”, objasnila je da će u prvi razred srednje muzičke 17. juna biti upisani učenici koji su položili prijemni, a još nisu završili redovnu osnovnu školu, jer njima ne treba potvrda o završnom ispitu.

– Osmaci će biti upisani kasnije, čim dobiju uverenje o položenoj maloj maturi – obrazlaže Šegavčićeva.

Da nisu u pravu tvrdi Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete i nauke.

– Upis će se obaviti 2. i 3. jula u svim školama i odeljenjima u kojima se polagao prijemni ispit: muzičkim, baletskim, matematičkim, filološkim, dvojezičnim, umetničkim… Osnovne škole su dužne da blagovremeno izdaju potrebnu dokumentaciju osmacima i sve je to saopšteno načelnicima školskih uprava čiji je zadatak da obaveste škole – precizirao je Lazarević.

Milenija Simić-Miladinović

BEOGRAD – Upisne aktivnosti na fakultetima u Srbiji počinju za desetak dana, a predsednica republičke Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) Vera Vujčić preporucila je budućim brucošima da se upisuju samo na akreditovane studijske programe za koje imaju najviše sklonosti.

Do sada je akreditovano 13 univerziteta, osam državnih i pet privatnih, a u postupku akreditacije je još šest univerziteta, i za njih će odluke biti poznate do 1. novembra, rekla je prof. Vujčić.

Od akreditovanih državnih univerziteta, tri su u Beogradu (Univerzitet u Beogradu, Univerzitet umetnosti i Univerzitet odbrane) i po jedan u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Prištini, Novom Pazaru.

Među privatnim univerzitetima akreditovani su beogradski Singidunum, Megatrend, Metropolitan, Privredna akademija u Novm Sadu i Edukons u Sremskoj Kamenici.

Prema rečima prof. Vujčić, do 1. novembra ove godine biće završena procedura akreditacije zaključno sa 6. ciklusom, pa ustanove koje su dobile aktove upozorenja treba da pošalju odgovore najkasnije do 1. oktobra.

Akreditovano je oko 120 fakulteta sa više od 1.205 studijskih programa osnovnih, master, doktorskih i specijalističkih studija za upis 63.837 studenata na prvu godinu.

Takođe, dozvolu za rad dobilo je i 65 visokih škola strukovnih studija, 316 studijskih programa osnovnih i specijalističkih strukovnih studija za upis 20.698 studenata na prvu godinu, rekla je predsednica KAPK.

Ona je navela da se sve važne informacije o radu KAPK nalaze na sajtu njnjnj.kapk.org, gde je, između ostalog, postavljen i Vodič za buduće studente, publikacija u kojoj su informacije o svim akreditovanim ustanovama i studijskim programima.

Prof. Vujčić je objasnila da u slučaju da visokoškolska ustanova ne dobije odobrenje za akreditaciju, ima pravo da nakon godinu dana ponovi zahtev.

U slučaju ponovnog odbijanja, fakultet ili škola gubi dozvolu za rad, rekla je Vujčić i navela da će tokom ove godine KAPK obaviti spoljašnju proveru kvaliteta visokih škola strukovnih studija.

Spoljašnja provera fakulteta i univerziteta počeće iduće godine, po redosledu po kojem su akreditovani, navela je prof. Vujčić.

Upisne aktivnosti na fakultetima počinju 22. juna, prijavljivanjem kandidata. Prijemni ispiti biće organizovani krajem juna, potom teku rokovi za prigovor na rang listu, a upis mora biti završen do 15. jula.

Drugi upisni rok počinje 1. septembra i traje do 16. septembra.

U školskoj 2011/12. godini o trošku budžeta školovaće se 35.500 studenata prve godine osnovnih akademskih, stukovnih i master studija na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač država, odlučila je nedavno Vlada Srbije.

Od tog broja 8.687 studenata biće upisano na visokoškolske ustanove u Vojvodini.

Agencija Tanjug