Najviše zahteva za priznavanje stranih školskih svedočanstava bilo je na Filološkom, Ekonomskom i Fakultetu političkih nauka. Nostrifikaciju školskih svedočanstava na najvećem univerzitetu u Srbiji – Beogradskom, zatražilo je najviše studenata iz Libije. Strani državljani ili žele da nastave školovanje u Srbiji ili im je nostrifikacija potrebna zbog zaposlenja. Najviše zahteva bilo je na Filološkom, Ekonomskom i Fakultetu političkih nauka. Na nostrifikaciju najkraće se čeka na Fakultetu fizičkog vaspitanja i sporta – samo tri dana, a najduže na medicini – čak 138 dana.

U poslednje četiri godine priznato je ukupno 1.225 stranih visokoškolskih isprava, a najviše 2009. godine – 368, podaci su Rektorata Univerziteta u Beogradu. Oni koji su u Srbiji u potrazi za poslom ili fakultetom, uglavnom retko budu odbijeni, ali i to se dešava dva – tri puta godišnje. Od 2007. godine do danas, takvih slučajeva je bilo ukupno osam.

Vladimir Mikić iz Rektorata Univerziteta u Beogradu objašnjava da se Univerzitet prilikom donošenja odluke o nepriznavanju strane visokoškolske isprave rukovodi pre svega odlukom prethodne instance, odnosno fakulteta. Budući da nadležna fakultetska veća čine (najčešće redovni) profesori, po prirodi stvari upućeni u problematiku komparativnog izučavanja konkretnih naučnih disciplina, kaže, Univerzitet drži da je, po pravilu, odluka fakultetskih tela merodavna.

– Razlozi za odbijanje se najčešće odnose na značajnu neusklađenost između studijskih programa obuhvaćenih diplomom čije se priznavanje zahteva, sa jedne strane i studijskih programa matičnog fakulteta u okviru našeg Univerziteta, sa druge strane. Ipak i fakulteti i Univerzitet u Beogradu nastoje da budu fleksibilni i predusretljivi, pa je odbijanje izuzetna i retka praksa, koju je moguće pobijati pred Senatom Univerziteta, kao konačnom instancom – objašnjava Mikić.

Statistika pokazuje da se najčešće priznaju strane isprave na Filološkom fakultetu – 180, na ekonomiji – 158 i Fakultetu političkih nauka – 149. Za poslednje četiri godine, po 80 zahteva bilo je na filozofiji i medicini, 65 na arhitekturi, 68 na pravima, 46 na Fakultetu organizacionih nauka, 43 na Pravoslavno – bogoslovskom fakultetu… Manje od 10 zahteva bilo je na geografiji (dva), Saobraćajnom (pet), Stomatološkom (jedan), Tehničkom fakultetu u Boru (jedan), Učiteljskom (četiri), FASPER-u i Fakultetu za fizičku hemiju (po sedam).

Uoči predstojećeg upisa na fakultete i visoke škole, ova procedura biće važna za sve državljane Srbije koji su srednju školu završili u inostranstvu, za pripadnike srpske nacionalne manjine iz susednih zemalja, kao i za strane državljane koji ovde žele da studiraju.

Oni koji žele da u Srbiji nastave školovanje, prvo moraju da dostave zahtev za priznavanje strane visokoškolske isprave u pisarnicu Univerziteta u Beogradu. Uz popunjen obrazac i dokaz o uplaćenih 10.000 dinara, najčešće se tražeoverene fotokopije strane visokoškolske isprave, dodatka diplomi ili transkript o položenim ispitima, kao i prevod strane visokoškolske isprave na srpski jezik overen od strane ovlašćenog prevodioca, a u toku postupka mogu se tražiti i druga dokumenta.

Kandidat dostavlja original isprave, overeni prevod, transkript o položenim ispitima po semestrima i godinama ili indeks, kratak rezime sadržaja predmeta i obim nastave, tj. nastavni plan i program, završni rad (diplomski, magistarski ili doktorski), dokaz o državljanstvu…

Naknada za priznavanje stranih visokoškolskih isprava zbog nastavka obrazovanja košta 10.000 dinara, dok je iznos potreban za priznavanje stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja nešto viši i košta 24.000 dinara za državljane Republike Srbije i 48.000 dinara za strane državljane. Kako objašnjavaju u Rektoratu, diploma master, magistarskih i specijalističkih studija košta 36.000 dinara za naše građane, a 72.000 dinara za strane državljane, dok diploma doktorskih studija košta 54.000 dinara za državljane RS, a 108.000 dinara za strance.

S. Gucijan

Буџетске квоте повећане су за 13,5 одсто у односу на прошлу годну, када су млади највеће интересовање показали за економске, медицинске, правне факултете, али су били атрактивни и географија, организационе науке, архитектура, безбедност…

Према предлогу, уписни рокови остају исти као и прошле године, па ће пријављивање за упис бити од 22. до 24. јуна, а пријемни испити од 27. до 29. јуна.

Приликом пријављивања потребни су фотокопије сведочанства сва четири разреда средње школе, диплома о положеном матурском испиту, доказ о уплати надокнаде за полагање пријемног испита, а поједине високошколске установе имају и додатне захтеве, попут достављања фотографије, лекарског уверења…

Према досадашњим конкурсним правилима, приликом уписа кандидати се рангирају на основу успеха из средње школе и резултата са пријемног испита.

Максималан број поена који кандидат може да освоји је 100, успех из средње школе „носи“ највише 40 бодова, док се на пријемном испиту може прикупити највише 60 поена, односно 80 бодова за кандидате на испиту за проверу склоности и способности на установама из уметности.

Успех из средње школе добија се збиром просечних оцена од првог до четвртог разреда средње школе помножен са два, предвидјају правила конкурса.

Из Комисије за акредитацију и проверу квалитета препоручују будућим бруцошима да уписују само акредитоване факултете и студијске програме и подсећају да се на сајту Комисије налази списак установа које су добиле дозволу за рад.

Tanjug

Autor: Agencija TANJUG

– Za učenike osmog razreda osnovnih i maturante srednjih stručnih škola u Srbiji danas se završava drugo polugodište, osim za njihove vršnjake koji zbog štrajka prosvetnih radnika moraju da nadoknade časove.Prema rečima pomoćnika ministra prosvete i nauke Zorana Kostića, školska godina biće produžena za dva do pet dana u oko 100 osnovnih i srednjih škola, uključujući i gimnazije.

Osnovci od prvog do sedmog razreda raspuštaju se 10. juna, a ostali srednjoškolci 17. juna, predviđeno je kalendarom rada škola.

Maturanti gimnazija raspustili su se prošle sedmice i njih, kao i maturante srednjih stručnih škola, očekuju prijemni ispiti na fakultetima.

Osmaci se pripremaju za polaganje završnog ispita 23. i 24. juna, a oni koji konkurišu u umetničke škole, filološke i matematičke gimnazije polažu i prijemni ispit od 10. do 12. juna.

Konačni rezultati završnog ispita biće poznati 3. jula, prvi upisni krug u srednjim školama trajaće 13. i 14. jula, a drugi, popravni 16. jula.

Mladi koji učestvuju u projektu

Delegacija Evropske komisije u Bosni i Hercegovini i Srbiji, u saradnji sa Inicijativom mladih za ljudska prava iz Srbije i Institutom za razvoj demokratije iz BiH, realizuje projekat pod nazivom „Nove veze pograničnih regiona“. Kroz druženje, dijalog i posete gradovima mladi iz Srbije i Bosne i Hercegovine ostvaruju čvršću saradnju u svim segmentima.

U ovaj projekat uključeni su srednjoškolci iz Užica, Priboja, Prijepolja, Požege, Goražda, Višegrada, Bratunca i Srebrenice. Posetom gradovima, mladi se upoznaju sa prošlošću, ali je njihov fokus uspostavljanje pokidanih veza i pogled ka budućnosti.

Eldina Muratović iz Priboja ima sve pohvale za ovaj projekat.

„Mi smo prezadovoljni ovim projektom. Ovo jedno veliko iskustvo za nas. Pomaže nam da se upoznamo jedni sa drugima, upoznajemo različite kulture, običaje, opštine. Preko dana učimo i stičemo iskustva, a uveče imamo vremena i da se zabavljamo. Zaista nam puno znači, pomaže nam da razbijemo te predrasude jedni prema drugima, da uspostavimo kontakte“, kazala je Muratović.

Razbijanje predrasuda

Mladi iz osam opština Srbije i Bosne i Hercegovine nastoje uspostaviti pokidane veze, ali se fokusirati i na budućnost, kaže Maja Ličanin.

„Najlakši način za uspostavljanje ranije pokidanih veza jeste da se ljudi međusobno upoznaju, da svi shvatimo da imamo iste probleme i da smo svi slični. Kroz njihov direktan uticaj na njihove prijatelje, na okolinu, na familiju, te predrasude će se izbrisati i svi ćemo se na bolji način usmjeriti ka budućnosti, razvoju, samoodrživosti, i naravno, vladavini ljudskih prava, demokratiji i Evropi.“

U prethodnom projektu učestvovali su studenti, a sada su angažovani srednjoškolci, kaže Jasmina Ozlić.

„Srednjoškolci su neko s kim je čak možda i malo lakše raditi nego sa studentima. Studenti dođu sa nekim izgrađenim stavovima koji su često bazirani na nekim činjenicama koje su manje proizvod istraživanja i čitanja, a više nečega što ste negde čuli. Srednjoškolci su malo manje opterećeni time, malo manje znaju i onda su spremni da čuju neku drugačiju priču“, navodi ona.

Razgovori, sklapanje novih poznanstava i uspostavljanje kontakata, osnovno je što je potrebno činiti da se ljudi bolje upoznaju, kažu Dajana Bojković iz Višegrada i Branko Draškić iz Užica.

„Član sam ovog projekta ‘Nove veze’, za kojeg smatram da je jako dobar zato što podstiče neku međuljudsku saradnju, pogotovo između dvije zemlje, Bosne i Hercegovine i Srbije. Ovo je divan projekat s obzirom da smo upoznali mnogo novih ljudi, stekli mnogo novih iskustava.“

„Osnovni značaj ovog projekta je da se razbiju predrasude o ljudima druge vere, da se više družimo.“

Naredno druženje mladih iz ovih osam gradova zakazano je u Višegradu. Na kraju projekta, održaće se dvodnevni festival u Užicu. Tom prilikom prezentovaće se ekonomska i kulturna ponuda ovog regiona, što će omogućiti uspostavljanje platforme za pokretanje ozbiljnije saradnje ovih osam opština, a to će olakšati put ka Evropskoj uniji.

Autor / izvor: RSE

Сајам образовања испунио очекивања осмака

Премало места било је за све заинтересоване средње школе да се представе на Сајму образовања који је јуче био одредница осмацима из свих крајева престонице. Гужву су непрестано правили знатижељни „мали матуранти” намерени да што више сазнају о 23 куће знања. Смотру је први пут приредила Канцеларија за младе општине Врачар – више него успешно – закључак је посетилаца и организатора. Средњошколци нису штедели речи хвале за школе које похађају – осмаци су их помно слушали.

– И да поново бирам, одабрала бих Техничку школу ГСП као степеницу између основног и високог образовања. Богата је понуда смерова. Најатрактивнији су техничар за безбедност саобраћаја и за друмски саобраћај. Једино у одељењима ових профила уче и девојчице. Машински и електротехнички одсеци више су за дечаке – говорила је Јелена Јевђенијевић, ученица првог разреда школе ГСП, која ће кад матурира стећи звање техничара за безбедност саобраћаја и моћи ће да ради као диспечер.

Практична настава је адут сваког образовног профила Медицинске школе „Београд” у којој уче будући физиотерапеути, педијатријски техничари, бабице и медицинске сестре васпитачи, објашњавале су Радмила Рула и Маја Чурчић, ученице трећег разреда васпитачког смера.

– Ништа лепше нема од часова праксе у вртићима и на неонатологији Клинике за гинекологију и акушерство КЦС-а. Предивно је бринути о малишанима до три године у обданишту, а незаборавно купати, пресвлачити, дохрањивати тек рођене бебе у породилишту– дочарале су девојчице задатке од којих им зависе оцене из предмета васпитање и здравствена нега.

– Грађевинска школа нуди најтраженија занимања на тржишту рада. Једино она у Србији школује тесаре, армираче, зидаре, керамичаре… Са звањем и знањем које матуранти понесу из наше школе чека их сигуран посао. Гимназијалциморају да наставе школовање на факултету, a ми не ако не желимо. А колико је данас високообразованих, а незапослених? – питао је основце Ђорђе Теодосијевић, ученик трећег разреда Грађевинске школе, будући извођач завршних инсталатерских радова.

Млад и стручан професорски кадар, свестраност у образовању, богат ваннаставни програм адути су Седме београдске гимназије, по речима њених ученика Андреје Атанасијевића, Петра Кораћа и Петра Дошеновића. Једино што им недостаје су новија наставна средства у кабинетима физике и хемије и нове географске карте.

– Најбоља препорука Треће београдске гимназије је сарадња гимназијалаца и професора – несугласица нема. Предавачима није проблем да и за време одмора посвете пажњу ђацима– објашњавао је Милан Тепић, ученик другог разреда Треће гимназије, кад га је прекинула другарица из одељења Ања Димитријевић речима: „Професори су веома толерантни ако нам није приоритет предмет који предају. Подстичу нас да се такмичимо.

Ана Перуничић и Наташа Радић, осмакиње школе „Владислав Рибникар”, упијале су сваку реч гимназијалаца Треће коју желе да упишу.

– У „Рибникару” смо већ училе у двојезичном „француском” одељењу и желимо да наставимо образовање у „италијанском” одељењу Треће. Ако успемо да остваримо жељу, очекују нас редовна размена ученика и путовања у Фиренцу, Рим, Палермо где су гимназијалци већ били. За упис двојезичног одељења полаже се посебан пријемни из три дела – два писана и један усмени. Знање страног језика проверава се тестом граматике, писањем састава и усменим одговарањем. Минимум потребан за пролаз је 14 бодова, а максимално се може освојити 20. Уз то се рачунају поени са завршног испита, и све смо то сазнале на овом сајму – задовољне су осмакиње.

М. Симић-Миладиновић

Ђацима практично дата законска могућност да на часове долазе по свом нахођењу и са њих одлазе кад год им падне на памет, а да ипак положе разред, сматрају наставници и директори. Бежање је вид саморастерећења од превеликих захтева, кажу психолозиНа једном од лани одржаних семинара за просветне раднике овдашњи учитељи и наставници имали су прилике да слушају о организацији школа на западу. Предавач је, између осталог, споменуо да је најтежа дисциплинска мера којом ученик може да буде кажњен удаљавање из школе на неколико дана.

– Наши ђаци ову казну дочекали би оберучке. За њих би то била награда, спонтано је прокоментарисао један од присутних наставника, што је било пропраћено одобравањем већине присутних колега.

Изостајање ученика са часова проблем је са којим овдашње школе, нарочито средње, никако не успевају да се изборе, нарочито након што је последњи Закон о основама система образовања и васпитања ступио на снагу. Он је, сматрају наставници и директори, ђацима практично дао могућност да на часове долазе по свом нахођењу и са њих одлазе кад год им падне на памет, изостају оправдано и неоправдано колико год им је воља, а да ипак положе разред.

Родитељи саучесници деце

Колико је овај проблем узео маха можда најбоље илуструје пример из једне од овдашњих средњих школа, у којој су ђаци само у току једног полугођа изостали са преко 150.000 часова! Број изостанка подељен са бројем ђака школе говори да је у просеку сваки ђак са наставе, што оправдано, што неоправдано, био одсутан равно три недеље и то у току само једног полугодишта.

Иако је у Закону о основама система образовања и васпитања као прва обавеза ученика наведено редовно похађање наставе, она се у даљем тексту поприлично релативизује. Тако ученик за неоправдано изостајање најпре добија укор разредног старешине, па одељенског већа, па ако и даље настави да се понаша у истом маниру, наставничког већа, па га, на крају, прекорева директор и све тако док не наређа 35 неоправданих. Највећи проблем је што ни са толико неоправданих изостанака ученицима озбиљно не прети истеривање из школе.

– Да би ђаке истерали из школе требало би да, поред изостанака, направе још неки тежи прекршај. Наравно, на све то они имају право да се жале и то је заврзлама у коју нико не жели да улази. Истина је да се избацивање из школе предузима само као крајња мера, када се са учеником заиста не може изаћи на крај, никада само због неоправданих изостанака. Међутим, и у тим случајевима редовно се дешава да после жалбе просветним инспекторима дете буде враћено у школу. Ђаци, наравно, све то знају и зато су охрабрени да се понашају ноншалантно, каже професорка у једној од крагујевачких средњих школа.

Елиминисање претње избацивањем избило је школама последњи адут из руке. У борби са изостајањем, кажу директори школа, не помажу много ни родитељи, чак су многи од њих постали саучесници деце, набављајући им и лажна оправдања или долазећи са бесмисленим изговорима.

– Мајка једног ученика, који хронично закашњава на први час, чак ме је прекорила што прва смена прерано почиње! Њено дете, међутим, на први час није долазило ни у другу смену, каже директорка Прве крагујевачке гимназије Славица Марковић.

Иако у овој школи проблем није толико раширен, мањи део ученика ипак злоупотребљава „ширину“ коју је закон дозволио.

– Код мањег броја деце у питању је заиста тренутни проблем у школи, породици или приватно. Одељењске старешине и психолог, који се обавезно укључује у рад са дететом, одмах то препознају. На жалост, код већине оних који изостају ни после разговора са разредним старешином, психологом, па и са мном на крају, ништа се не мења. Изостајање је најчешће повезано са лошим успехом у школи, међутим, има и одличних ђака који калкулишу, изостају из школе како би боље научили градиво и добили одличне оцене. Ипак, много већи проблем код изостајања је што у тим ситуацијама ни родитељи ни ми у школи заправо не знамо где је дете и шта оно за то време ради, објашњава директорка Прве крагујевачке гимназије.

Разредни испити – масовна појава

У Првој техничкој школи ситуација је много драматичнија. Анализа броја изостанака која је недавно рађена је, по речима Биљане Шиповац, директорке ове школе, поражавајућа, поготово ако се узме у обзир на стотине разговора са ђацима и одељењским старешинама који су током године обављени.

– Успех у школи у многоме је повезан са изостајањем. Дешава се, чак, да ученици који средином дугог полугођа схвате да ће имати јединицу из неког предмета намерно почну да изостају како би по завршетку школске године изашли на разредни испит уместо да чекају поправни у августу, каже Биљана Шиповац.

Закон, наиме, даје могућност ученику који је са трећине часова неког предмета оправдано одсуствовао и при том добије негативну оцену да по завршетку школске године полаже разредни испит. Ова могућност дата је и ученицима који уложе жалбу на оцену и у случају да је позитивна, па су разредни испити у средњим школама, уместо изузетка резервисаног за ученике са озбиљним здравственим проблемима, постали готово масовна појава. Ово практично отвара могућност да ђак не долази у школу читаву годину, појави се месец-два пред крај и тражи да полаже разредни испит из свих предмета.

На питање на који начин се боре против проблема који је узео размере епидемије, обе наше саговорнице одговарају слично. Прва мера су, свакако, разговори са децом. Ту су разредне старешине, психолошко-педагошка служба, на послетку и оне као директорке. Иако ученицима смањење оцене из владања не значи бог зна шта, и ове могућности ће се доследно придржавати.

– Ове године заиста ћемо бити доследни. Ђацима који су током године неоправдано изостајали биће смањене оцене из владања и то ће бити евидентирано у сведочанствима, каже Славица Марковић.

Кампањско оцењивање

Да је изостајање проблем овдашњих средњих школа говори и део истраживања о оптерећености ученика основних и средњих школа које је лани спровео Актив стручних сарадника Крагујевца. Попис изостанака из школских дневника основних и средњих школа показује да деца узраста од првог до четвртог разреда у током године у просеку изостану са 44 часа, што је, најчешће, због здравствених проблема. У вишим разредима основне школе број изостанака се пење на 72, док је изостајање највеће у средној школи – 91 годишње.

Психолози и педагози који су спровели ово истраживање сматрају да изостајањем из школе деца покушавају да се растерете од превеликих захтева. Средњошколце, учеснике овог истраживања, највише опререћује кампањско оцењивање и чињеница да истог дана морају да одговарају више предмета.

Настава у школама организована је тако да наставници испредају десетак лекција, а онда крену са пропитивањем и контролним вежбама. Управо моменат када крене пропитивање заправо је онај када су учионице полупразне.

У чињеници да је процењивање успешности потпуно одвојено од процеса учења, а оцењивање кампањско, саветник Школске управе Бранислав Јовановић види срж проблема изостајања ученика са наставе.

– Оваквим начином организовања наставе деца су доведена у позицију да одједном савладају испредавано градиво и онда је изостајање најлакше решење. Проблем се јавља већ на почетку школске године. Наиме, поле дужег периода одмора, односно летњег распуста, деца долазе у школу и креће се са предавањем. Мало ко почиње одмах да учи, а ни сам процес наставе их на то не тера.У проблем упадају када на ред дође испитивање. Врло мали број ученика успева да све надокнади, каже Јовановић.

Казне, нити претња избацивањем из школе, по његовом мишљењу, нису решење. Решење је заправо промена начина рада наставника. Провера знања требало би да буде део процеса учења, интегрални део часа на коме наставник предаје. При том, пропитивање треба организовати у потпуно другачијој атмосфери, кроз разговор, пружање могућности ученицима да искажу своје мишљење, чак и образложе како су дошли до можда погрешног одговора и пружање подршке ђацима који имају проблема са учењем. Не мора, каже наш саговорник, ни сваки одговор ни сваки тест да се оцењује, пошто циљ учења њије оцена већ усвајавње одређених знања.

У таквој атмосфесри изостајање са часова било би и за наше ђаке казна, а не награда.

Пише Марија Обреновић

„Крагујевачке“

Za studente završne, druge godine master studija na Ekonomskom fakultetu u Subotici nije određen budžet, pa oni i pored dobrog proseka, moraju da plate školarinu

Subotica – Država je zaboravila 200 najboljih studenata druge godine master studija na Ekonomskom fakultetu u Subotici i nije predvidela kvotu za one koji će biti upisani na teret budžeta. Zbog toga svako od njih treba da uplati oko 80.000 dinara da bi mogao da overi letnji semestar i završi petogodišnje studije.

– Nama je obećano da ćemo biti oslobođeni plaćanja školarine, ali prošle sedmice na sajtu fakulteta je objavljeno da moramo da je platimo. Zbog toga smo se odlučili na proteste, ali pošto smo malobrojni, svesni smo da naše okupljanje ne bi izazvalo neki efekat, i jedini način nam je da se obratimo medijima – objašnjava nam Irina Basarić, student druge godine master studija sa prosekom ocena 9,25. Irina je osnovne studije završila sa prosečnom ocenom 9,5, dobitnik je stipendije vojvođanskog Fonda za mlade talente, ali sve to nije dovoljno za olakšice u plaćanju školarine i od nje se očekuje da na račun fakulteta popuni uplatnicu u iznosu od 80.000 dinara. Irina kaže da je plaćanja školarine oslobođeno samo 23 njenih kolega sa prosečnom ocenom 9,8 koji su dobili nagrade fakulteta.

Profesor dr Jelena Birovljev, prodekan za doktorske studije Ekonomskog fakulteta u Subotici, za „Politiku“ objašnjava kako se dogodilo da čitava jedna generacija zabunom ili previdom „ispadne“ iz kvote kojom Ministarstvo prosvete određuje broj budžetskih studenata.

– Mi smo prijavili studije po modelu tri plus dve godine, dok ekonomski fakulteti u Beogradu, Kragujevcu i Nišu rade po programu četiri plus jedna godina. Ministarstvo prosvete nam je odobrilo upisne kvote za studente na budžetu za tri godine osnovnih i samo za jednu godinu master studija, upravo po ugledu na većinu ekonomskih fakulteta u Srbiji, iako je naš program bio drugačiji – kaže profesorka Birovljev.

Tako je država u slučaju subotičkog Ekonomskog fakulteta zaboravila da odredi koliko će studenata druge godine mastera biti na budžetu, i tako „uštedela“ trošak za njih.

– Za najbolje studente smo odlučili da snosimo troškove studiranja i reč je o njih 23 sa prosekom ocena iznad devet, za koje smo izdvojili 2,5 miliona dinara. Pokušavali smo i dalje da nađemo rešenje i krajem prošle godine sklopili smo trojni sporazum sa Univerzitetom u Novom Sadu i pokrajinskim Sekretarijatom za nauku i tehnološki razvoj po kome će i oni učestvovati u finansiranju studenata sa dobrim prosekom, a načinjen je i plan kako ćemo snositi te troškove – ističe profesorka Birovljev.

Po tom dogovoru studenti sa prosekom ocena iznad 9 oslobađaju se školarine, onima sa prosekom između 8,5 i 9 školarina bi bila umanjena za 55 odsto, studentima sa prosekom nižim od 8,5 umaljuje se za 10 odsto. Tako bi Univerzitet i Pokrajina trebalo za najbolje studente da izdvoje 8,9 miliona dinara u školskoj 2010/2011. godini, a Ekonomski fakultet ukupno 4,1 milion dinara. Profesorka Birovljev objašnjava da je sporazum poštovan u novembru i decembru prošle godine, ali da su problemi nastali ove godine.

– Do sada smo poslali pet pisama i Univerzitetu i pokrajinskom sekretarijatu da ih podsetimo na naš dogovor, ali bez uspeha. Međutim, ne odustajemo i nastavljamo da tražimo rešenje za naše studente – kaže profesorka Birovljev. Kako bi se u budućnosti izbegle ovakve situacije, fakultet je spremio program reakreditacije kojim u novoj školskoj godini predviđa rad po programu četiri plus jedna godina, i očekuje odluku Komisije za akreditaciju fakulteta.

Studenti su ipak razočarani ovakvom situacijom.

– Mi smo pioniri „Bolonje”, druga generacija koja radi po tom programu, koji predviđa mnogo više učenja i rada. Niko od nas nije preneo ni jednu godinu, svi smo bili odgovorni i disciplinovani studenti, većina nas je sa dobrim prosekom, a sada smo došli u situaciju da se pitamo da li je uopšte trebalo da završavamo master i da li smo potrebni državi kada nas ovako omalovažava – pita se Irina Basarić.

Aleksandra Isakov

Iz Srbije bi da odu dve trećine studenata

Rezultati – Oko 63 odsto studenata sebe posle studija vidi u inostranstvu, 56 odsto nema poverenje ni u jednu instituciju, 40 odsto smatra da je za posao najbitnija veza…

Iz Srbije bi da odu dve trećine studenata

Gotovo dve trećine studenata po završenom školovanju želi da napusti Srbiju, pokazalo je istraživanje na Beogradskom univerzitetu, u kojem je stavove iznosilo 1.300 studenata sa 27 državnih fakulteta.

Istraživanje koje je po osmi put sprovela Marketing radionica Ekonomskog fakulteta, uz pomoć agencije „Sors“, pokazalo je i da većina studenata smatra da je veza presudna prilikom zapošljavanja, a čak 53 odsto akademaca nema poverenja ni u jednu instituciju u državi!

Broj studenata koji želi da napusti zemlju, iako veliki, blago je pao u odnosu na prošlu godinu (sa 66 na 63 odsto), a kao najčešći razlozi za odlazak preovladavaju ukazivanje prilike i dalje školovanje.

Diploma nije važna

– Možda je na to uticala činjenica da čak 39,8 odsto studenata smatra da je prilikom zapošljavanja najbitnija veza. Oko 28 odsto misli da je ključan faktor za posao lična sposobnost, 20,9 odsto bitnom smatra diplomu, dok je preporuka važna za 11 odsto studenata – objašnjava Jelena Trbović iz marketing radionice.

Psihoterapeut Zoran Milivojević ovoliki broj studenata koji želi da ode tumači činjenicom da država ne podržava dovoljno mlade i obrazovane ljude.

– Mlad čovek ima određene potrebe nakon što je godinama učio i trudio se. Želi da se zaposli, da od plate može da živi, da ima perspektivu u smislu napredovanja i povećanja zarade, ali i da u dogledno vreme može da osnuje porodicu i kupi svoj stan. A kod nas postoji močvara i svaki pomak nabolje je previše spor. Postoji i arogancija države prema građanima i sve to u kombinaciji sa ekonomskom krizom za posledicu ima rast pesimizma kod mladih i želju za odlaskom. Država bi trebalo ozbiljno da se zabrine zbog ovakvih podataka jer joj odlazi najobrazovaniji deo populacije – upozorava Milivojević.

Istraživanje marketing radionice pokazalo je i da gotovo 46 odsto studenata pouzdano zna za konkretan primer korupcije na fakultetima ili je čulo glasine o tome. Međutim, interesantno je da se broj studenata koji su na svojoj koži osetili diskriminaciju profesora zbog izgleda, pola, nacionalnosti, akcenta ili iz nekog drugog razloga, sa prošlogodišnjih 47 odsto sada smanjio na svega 15. Njih 35 odsto, međutim, čulo je za takve primere.

– Zanimljiv je podatak koji se odnosi na mesečne izvore finansiranja, jer najveći procenat, čak 77,3 odsto studenata, izdržavaju roditelji – ističe Anita Milijić, član marketing radioni

Odgovori na pitanje po čemu Srbiju prepoznaju u svetu

Sportisti

Rakija

Egzit

Guča

Noćni provod

Lepe devojke

Ratna zbivanja

Šokantan je podatak da većina studenata nema nimalo poverenja u državne institucije!

Nikom ne veruju

– Poverenje studenata u institucije je poljuljano, jer je čak 56,3 odsto ispitanih studenata odgovorilo da nema poverenja ni u jednu instituciju u državi. Nešto veće poverenje među ostalim institucijama uživaju Srpska pravoslavna crkva sa 15,3 odsto podrške i vojska sa 10,5 odsto podrške – kaže Anita.

Samo 2,9 odsto studenata ima poverenja u Vladu Srbije, 1,9 odsto u Skupštinu Srbije, tri odsto u predsednika, 2,4 odsto u zdravstvo, 2,5 odsto u školstvo i 2,1 odsto u policiju.

Brojke

41 % ispitanih studenata je iz Beograda

45,6 % odsto smatra da Srbija treba da sarađuje sa Rusijom i Kinom

42,5 % odsto je za neutralnost

9 % smatra da Srbija treba da se priključi NATO-u

44,6 % na ispitima koristi puškice, bubicu ili prepisuje

75,8 % putuje isto ili manje otkad su ukinute vize

52,3 % smatra da je uticaj gej parade u Beogradu negativan

36,6 % bi zaveštalo svoje organe

7,9 % nikada ne koristi zaštitu prilikom seksualnih odnosa

37,3 % uvek koristi zaštitu

15,8 % ne upražnjava seks

31,8 % posećuje pozorišne predstave

34,6 % ide u bioskop

15,7 % ide na koncerte

12,1 % uopšte ne posećuje kulturne događaje

38,2 % studenata je bilo u inostranstvu do tri puta

50,4 % bilo je u inostranstvu više od tri puta

10,8 % nijednom nije bilo u inostranstvu

20,8 % uopšte ne gleda TV

Ana Vlahović

Већина нема поверења ни у државне институције

Готово две трећине или 63 одсто студената Универзитета у Београду жели да напусти земљу после завршетка школовања, а 56, 3 одсто њих нема поверења ни у једну државну институцију, показало је истраживање Маркетинг радионице Економског факултета. У анкети је учествовало 1.300 академаца са 27 факултета Београдског универзитета, а изјашњавали су се о друштвеним и политички темама, као и о условима студирања.

Највише поверења студенти имају у Српску православну цркву за шта се изјаснило 15,3 одсто испитаника. Влади Србије верује 2,9 одсто студената, Скупштини Србије – 1,9, у председника Србије – три одсто, у Војску – 10,5 одсто, у полицију – 2,1 одсто, у судство – један одсто, у здравство – 2,4, у школство – 2,5 одсто.

КОРУПЦИЈА

На питање о корупцији на факултетима, 18,2 одсто студената је рекло да зна за конкретан пример, а 27,7 одсто њих је чуло за неки од примера. Пушкице на испитима користи 39,4 одсто студената, 3,9 одсто бубицу, а 1,3 одсто преписивање. Више од трећине студената је чуло за неки облик дискриминације на факултетима, а 15 одсто испитаника је дискриминисано.

Од политичара највише поверења дали су Борису Тадићу и то 5,8 одсто испитаника, следи Томислав Николић са четири одсто, Драган Шутановац са 2,2 одсто и Драган Ђилас са 1,3 одсто испитаних. Када би се сада одржали избори њих 39,7 не би гласало, а од оних који би изашли 19,9 одсто би гласало за Демократску странку, 8,7 за Српску напредну странку, 6,3 одсто за ДСС, 3,3 одсто за ЛДП, 2,4 одсто за Г 17 плус …

Половина испитаника сматра да се у судовима не суди поштено и праведно. Што се тиче војне политике, 45,6 одсто академаца се изјаснило да Србија треба да сарађује са Русијом и Кином, за неутралност је 42,5 одсто њих, док девет одсто испитаника мисли да треба да се прикључимо НАТО-у. По питању кризе у Либији више од половине испитаника се изјаснило да наша земља треба да подржи народ Либије.

Кључни фактор приликом запошљавања, према мишљењу студената је веза сматра 39,8 одсто њих, следи лична способност са 28 одсто гласова, диплома са 20,9 одсто и препорука са 11 одсто. За више од половине студената су испуњена очекивања у вези са наставним плановима, предавањима и професорима.

Б.Б.