ДАНАС ЈЕ СВЕТИ САВА
Српска православна црква данас слави дан свог утемељивача. Од половине 19. века Савиндан се слави као школска слава. Свети Сава је слављен и као заштитник заната.
У српским православним храмовима на данашњи дан се прославља спомен оснивача Српске православне цркве. Свети Сава је своју отаџбину препородио и просветио, био учитељ побожности и честитости.
Свети Сава је био најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко. Када се замонашио на Светој гори узео је име Сава. Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и аутокефална Српска православна црква.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа.
Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, свети Сава је основао манастир Хиландар и изградио још 14 манастира, због чега је остао забележен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој гори. Сава је преминуо 1235. године у бугарском граду Трнову.
Кнез Милош Обреновић је 1823. године наредио да се Дан Светог Саве обележава као школска слава у Србији.
Свети Сава је установљен као школска слава на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу, 2. јануара 1840. године, одлуком Совјета Књажевства Србског и исте године прослављан у Крагујевцу и Београду.
У одлуци Попечитељског пресвјештенија представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада мора свечано прослављати.
Зачетник српске средњовековне књижевности
Свети Сава је написао манастирске типике – Карејски, Хиландарски и Студенички типик. Преводио је са грчког и посрбио важне правно-теолошке текстове, Законоправило, што је превод Јустинијанове Шесте новеле. То важно правно дело одређује односе цркве и државе путем такозване симфоније.
Преводио је Хипократа и Галена и прикупљао средњовековне медицинске записе, од којих је настао Хиландарски медицински кодекс. У Хиландару је 1198. године основао прву болницу.
Издвојио је најважније из српске традиције, оплеменио је и повезао са највећим духовним и цивилизацијским достигнућима свог времена. Веома млад, око 1192. године, отишао је у Свету Гору где се замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон.
У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.
Био је необично вешт и у државно-дипломатским пословима. Године 1208, у манастиру Студеници над очевим телом, које је пренео са Свете Горе, измирио је своју завађену браћу Вукана и Стефана.
Преминуо је у тадашњој бугарској престоници Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију. Према записима из тог времена, глас о његовој смрти стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.
Његове мошти су из Трнова пренете и сахрањене у манастиру Милешеви 6. маја 1237. године. Мошти је спалио Синан-паша 1594. године на Врачару. На том месту сада је спомен-храм посвећен Светом Сави.
РТС
У САОБРАЋАЈНОЈ НЕСРЕЋИ ПОВРЕЂЕНА 24 УЧЕНИКА
U saobraćajnom udesu na putu Štrpce-Brezovica, kada je autobus skliznuo s puta, povređena su 24 učenika Srednje muzičke škole „Prenk Jakova“ iz Prištine
Svi povređeni su medicinski zbrinuti u Domu zdravlja u Štrpcu, a dežurni lekali su rekli za RTV Kosovo da oni nisu u životnoj opasnosti.
Kako je saopšteno iz policije Kosova, u autobusu je bilo 60 učenika ove škole, a udes se verovatno dogodio zbog loših vremenskih uslova i neprilagođene vožnje.
Policija je odmah izašla na lice mesta i prvi rezultati istrage pokazuju da autobus nije prilagodio brzinu kretanja uslovima na putu.
АКTER
ФАКУЛТЕТИ ЦЕНУ ШКОЛАРИНЕ ОДРЕЂУЈУ ОТПРИЛИКЕ
Studenti insistiraju na specifikaciji troškova, rukovodstva podatke čuvaju kao poslovnu tajnu. – Ekonomski fakultet kao izuzetak
Kao i svake godine, fakulteti su najavili povećanje školarina za stopu inflacije od 12 odsto i odmah dobili „crveno svetlo” prosvetnih vlasti. Predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu Vladimir Smuđa kaže da podaci pokazuju da je u protekle tri, četiri godine, došlo do strašnog povećanja broja studenata koji pišu molbe za oslobađanje od plaćanja školarine i za povećanje broja rata. Profesori kažu da znaju da je roditeljima sve teže da školuju svoju decu, ali i da fakulteti baš iz tih razloga godinama nisu menjali školarine, dok su materijalni troškovi rasli.
Međutim, javna je tajna da se cena studija, zapravo, izračunava „odokativno”, a ono što dekani priznaju u neformalnom razgovoru sa novinarima jeste „da se gleda da školarina bude okrugla i deljiva na rate”. Oni kažu i da je osim desetak fakulteta, koji su najatraktivniji i imaju mnogo studenata i sopstvene prihode, na većini ipak katastrofalna situacija i da se štedi na svakom koraku. Najteže je u toku zime, dodaju, pa se na fakultetima zavrću radijatori posle 15 časova, iako nastava traje do osam uveče, nastavnici putuju na stručno usavršavanje ako se ima para, štedi se i na mobilnim telefonima, pa se inostranstvo zove samo kad je neophodno.
Akademci s druge strane kažu da je teška situacija i u njihovim porodicama i da nije u redu da se njihove pare umesto na unapređenje nastave, troše na plate ili račune.
– Većina studenata nema uvid u način formiranja školarine i kuda ide taj novac. U principu, akademci dobijaju neke informacije, ali se to razlikuje od fakulteta do fakulteta. Na Ekonomskom fakultetu se na primer, već pet, šest godina usvaja plan poslovanja na savetu i u njemu postoje sve informacije o prihodima i rashodima, odnosno na šta se troši novac – kaže Ivan Šašić, student prorektor Univerziteta u Beogradu.
Dekan Ekonomskog fakulteta dr Branislav Boričić prvo objašnjava da fakulteti uopšte i nisu tražili povećanje cene studija, već je reč o očuvanju realne vrednosti školarine.
– Ukoliko se to ne uvaži, sigurno će se negde odraziti. Mi bismo prvo žrtvovali knjige koje naši sufinansirajući studenti dobijaju u paketu uz školarinu i po čemu smo jedni od retkih u Srbiji, pa bi se išlo na dužinu časa i tako dalje… Jer kada se određuje cena studija, gleda se šta sve student dobija, a na Ekonomskom fakultetu dobija modernu učionicu sa računarom, legalni softver, udžbenike (među kojima je 16 kapitalnih stranih knjiga koje je fakultet sam preveo i štampao u originalnom luksuznom povezu), zatim toplu učionicu zimi, rashlađenu leti – objašnjava dr Boričić.
On kaže da fakultet 15 godina od države nije dobio ni dinara za obnavljanje infrastrukture i tekuće održavanje, a u međuvremenu su promenjena vrata, prozori, podovi, bibliotečki fond se neprekidno obnavlja, finansiraju se vannastavne aktivnosti od studentskih organizacija i studentskog lista do priprema i putovanja na međunarodna takmičenja iz sporta i znanja.
U tome da su školarine na univerzitetima preskupe, srpske studente podržava i OECD-a, koji u najnovijem izveštaju navodi da jeprosečna cena deset najskupljih oblasti studija u Srbiji gotovo dva puta veća od prosečne školarine u Koreji i preko četiri puta veća od prosečnih školarina u državama OECD .
– Cena univerzitetskog studiranja u Srbiji u odnosu na dohodak po stanovniku je veoma visoka. Naknade čak i na najjeftinijim fakultetima u Srbiji su znatno više nego prosečne u zemljama OECD. Većina državnih sredstava namenjeno je za plate zaposlenih na univerzitetu – navodi se u ovom izveštaju OECD-a.
Predsednik Studentskog parlamenta beogradskog Geografskog fakulteta Dušan Ristić kaže da je upravo održan Savet i da nisu dobili specifikaciju troškova, tako da će studenti insistirati da ukoliko bude povećanja cene studije, mora da se zna i kako se do nje došlo. Na naše pitanje kakvi su uslovi studiranja, on odgovara da su za razliku od proteklih godina sada dobri, jer je fakultet bio podstanar, a sad je dobio zgradu u Zemunu koja je renovirana.
ПРОФЕСОР У ГИМНАЗИЈИ И ДИЛЕР ДРОГЕ
Радомир М, професор Девете београдске гимназије, ухапшен због препродаје хероина. Дрогу је препродавао, али и користио, кажу у полицији. Ученици и наставници изненађени. У просветној инспекцији најављују појачану контролу.
Полиција у Београду је ухапсила две особе због препродаје хероина, а један од ухапшених је професор Девете београдске гимназије, коме је одређен притвор до 30 дана. У школи кажу да је ухапшени професор суспендован.
Све се одиграло преко пута Девете београдске гимназије, у којој педесет осмогодишњи Радомир М. ради као професор. МУП је саопштио да су ухапшени у тренутку приморедаје наркотика. Приликом претреса аутомобила другог осумњиченог Филипа П, откривено је 20 пакетића хероина тежине 56 грама.
Ламбе Ђорелиевски из МУП-а каже да ништа у полицијском извештају не указује да је ухапшени професор ученицима продавао дрогу.
Ухапшени професор готово 30 година ради у просвети, а у Деветој гимназији је последњих 20. Половином осамдесетих добио је Октобарску повељу и Октобарску награду града Београда.
Многи ученици су изненађени вешћу, као и наставници. Директор школе Дејан Јосиповић каже да нису имали информације о томе шта ради професор, као и да неколико година уназад није било пријава од стране ученика.
„Ицидената није било на настави, ми овде заиста имамо јако добру сарадњу са припадницима МУП-а Новог Београда, а имамо свакодневно школског полицајца у школи“, каже Јосиповић.
Начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић каже да ће контролисати да ли је школа све предузела када су у питању правила понашања, заштита ученика у школи, као и све оно што је школа у обавези да уради, а пре свега директор који је одговоран за укупан рад школе.
У Министарству просвете оцењују да овакви случајеви бацају велику мрљу на образовни систем. Кажу да су пооштрили процедуру за пријем у радни однос свих који раде с децом.
Полиција је саопштила да је утврђено да је професор Радомир М. у дужем периоду куповао хероин од филипа П. Део је, тврде у полицији, препродавао, а део је задржавао и користио за личне потребе.
РТС
ФИНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ У БЕСЕДНИШТВУ
На финалном традиционалном студентском такмичењу у беседништву, одржаном на Правном факултету, за свеукупног победника у вештини говора проглашена је студент прве године Правног факултета Марија Глигоревић.
На Правном факултету одржано је финално традиционално студентско такмичење у беседништву, коме су присуствовали председник Народне скупштине Небојша Стефановић, више министара, председници судова, професори и бројни студенти.
За свеукупног победника у вештини говора проглашена је Марија Глигоревић, студент прве године Правног факултета, која је била најбоља и у категорији беседе на задату теми.
Прва награда публике припала је Александру Марковићу студенту четврте године, најбољи у говорењу на слободну тему био је Радован Перовић, студент треће године, прва награда у импровизацији припала је студенту четврте године Александру Антонићу, док је награду „Млади Европљанин“ добио Милан Ђокић, студент друге године Правног факултета.
На отварању такмичења, организованог у оквиру Светосавских дана, председник српског парламента је поручио младима да ће у њиховим рукама једног дана бити правосуђе Србије, и да воде рачуна о томе, али и о образу ове земље.
„Србија мора много да ради да би променила свој имиџ“, рекао је Стефановић на скупу којем је присуствовао и министар правде и државне управе Никола Селаковић.
Стефановић је истакао да овај факултет може да да неке од најбољих људи које Србија има, а министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић поручио је студентима да се такмиче јер онај ко победи може једног дана да постане министар, алудирајући на свог колегу Селаковића, који је пре неколико година и сам био победник овог такмичења.
У такмичењу је учествовало 12 финалиста, у три категорије – слободна тема (такмичари сами бирају тему о којој говоре) задата тема („Моћ без правде и правда без моћи највеће су несреће“ и „Није важно шта сте до сада постигли него оно чему стремите“) и импровизација (где беседници добијају тему један сат пре наступа).
Организатори скупа су Правни факултет и Институтио ораториа, уз помоћ адвокатских комора, адвокатских канцеларија, Скупштине града Београда, „Телекома Србија“ и других спонзора, који су допринели да чувени амфитеатер „Др Радомир Лукић“ буде тесан за све који су желели да осете моћ речи најбољих говорника.
У жирију су били ректорка Универзитета уметности у Београду Љиљана Мркић Поповић, драмски уметник Бранислав Лечић, књижевник Ратомир Рале Дамјановић, предавач реторике на Правном факултету Скопског универзитета Даниела Блажевска и декан Правног факултета Сима Аврамовић.
Такмичење је, као и ранијих година, духовито водио др Војислав Станимировић, доцент Правног факултета, а у програму је учествовао Хор „Лазарице“
РТС
