И ФАКУЛТЕТИ НА ИСПИТУ
Почео нови петогодишњи циклус акредитације факултета. Цене акредитације биле су изузетно високе, слажу се и представници Министарства, Комисије и факултета. Универзитет у Београду дозволу за рад платио је два, а Универзитет у Новом Саду милион евра. Предстоји смањење цена.
Дозволу за рад високошколске установе добијају на пет година. Двадесетчетири факултета и два универзитета који су се први пут акредитовали 2008. године, поново подносе захтева за петогодишњи рад. Тиме отпочиње нови петогодишњи циклус акредитације.
До сада је документа предало 11 факултета и један универзитет, са 184 студијска програма. Све те установе су прошле године ушле у поступак спољашње провере квалитета, и морале су да доставе извештај о самовредновању.
Декан Електротехничког факултета Универзитета у Београду Бранко Ковачевић каже да се четири месеца ради, сваки дан, 15-20 сати дневно.
„И сад смо одговорили на све те стандарде. Уз одговоре иду прилози. Цео материјал је око две и по хиљаде страна. И то је тај елеборат о самоевалуацији после кога иде акредитација“, каже Ковачевић.
Како се наука мења, сви програми су унапређени, а постоје и потпуно нови студијски програми на основним, мастер и докторским студијама.
„Остајемо на ова три циклуса. Ми рецимо у сарадњи са Војском Србије у оквиру Војне академије на Бањици и војног система образовања имамо специјалистичке студије одређене струке за потребе војних кадрова у војној индустрији“, каже Милорад Милованчевић,
декан Машинског факултета.
Цене акредитације биле су изузетно високе, слажу се и представници Министарства, Комисије и факултета. Универзитет у Београду дозволу за рад платио је два, а Универзитет у Новом Саду милион евра.
Вера Вујчић Ковачевић, председница Комисије за акредитацију каже да предстоји смањење цене. Комисија је дала све податке којима је располагала, које говоре томе у прилог, у Министарству се све то сагледава и на крају ће Национални савет у скалду са законом предложити смањење цене на шта треба да да сагласност Влада.
Установе које су платиле вишу цену, имаће бонус за наредну акредитацију. Факултети који су се акредитовали у првој половини 2008. године, одлуку Комисије ће добити до уписног рока, а остали до краја године.
РТС
КОЈИ ФАКУЛТЕТ ГАРАНТУЈЕ ЗАПОСЛЕЊЕ
Сваки десети становник Србије има факултетску диплому. Високо образовање не значи аутоматски и посао, па је тако 58 хиљада свршених студената незапослено. Питање за младе људе и државу је, шта студирати, а да то буде и лично задовољство и тражено занимање.
Према најновијим подацима, у Србији има 10,5 одсто високообразованог становништва. Али факултетска диплома не значи обавезно и посао. Без посла је тренутно више од 58 хиљада људи са факултетском дипломом. Како је стратегијом предвиђено да ћемо 2020. имати 40 одсто високообразованог становништва од 30 до 34 године, питање је шта студирати, а да то буде и лично задовољство и тражено занимање.
На евиденцији Националне службе за запошљавање је 58.445 људи са завршеним факултетом, од чега је 24.677 без радног искуства. Највише је незапослених економиста, а најмање професора физичке културе. Професори упозоравају да треба пажљиво планирати, и да морамо да знамо које су стратешке области у којима можемо видети себе.
Декан београдског Електротехничког факултета Бранко Ковачевић каже да многи дипломци одлазе из земље како би нашли посао у својој струци и да послодавци треба да изађу са својим захтевима за образовним профилима.
„Први пут сам видео да се неко појавио са захтевима, а то су Емирати. Кад су рекли ‘хоћемо да инвестирао ту, требају нам људи у софтверском инжењерству, требају нам људи у дигиталној електроници, јер хоћемо да производимо чипове’. То би требало свако да каже“, поручује Ковачевић.
„Толико је лоше, да оно мало што смо имали и крпили по српској индустрији и електропривреди што се званично зове сарадња са привредом, практично је у последњих две године сведено на 30 одсто од онога што је било на нивоу од пре две године, а да не причамо о нивоу од пре десет година“, указује професор Милорад Милованчевић декан Машинског факултета.
Радну књижицу тренутно нема 804 магистра и 55 доктора наука, и међу њима је највише економиста.
„На жалост, ми не спадамо у друштва која су у стању да имају елиту која уме да антиципира будуће време. И зато ми заговарамо, или смо заговарали кроз стратегију развоја образовања да између осталог императив високог образовања буде формирање таквих стручњака који су способни да запосле себе и друге“, каже Радивоје Митровић, државни секретар Министарства просвете.
Најбрже се запошљавају педијатри, анестезиолози, инжењери, а најспорије стоматолози. На тржишту рада тражени су стручњаци за финансије и инфорамционе технологије, инжењери електротехнике, електронике, машинства и грађевине, што ће бити и занимања будућности.
РТС
НАСТАВНИК ФИЗИЧКОГ НАЈЧЕШЋЕ ДИРЕКТОР
Na čelu svake pete škole u Srbiji je učitelj. – Žene se teže odlučuju za ovu funkciju
Iako su se u prethodnom periodu mogli čuti zahtevi da direktori škola budu isključivo profesori stručnih predmeta, u školama su i dalje na rukovodećim funkcijama uglavnom nastavnici fizičkog vaspitanja. Da li će licenciranje direktora promeniti sadašnju strukturu upravljačkog kadra u obrazovanju – ostaje da se vidi, a do tada se barata istraživanjem Unije sindikata prosvetnih radnika, koje je na uzorku od 75 odsto osnovnih i srednjih škola pokazalo da su na čelu škola u 72,7 odsto slučaja nastavnici fizičkog vaspitanja. Među direktorima ima i pedagoga i psihologa (četiri odsto), 20 procenata su profesori razredne nastave, a 23 odsto nastavnici ostalih predmeta.
Jasna Janković, na čelu Sektora za obrazovanje u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da, koliko joj je poznato, novo istraživanje nije rađeno, verovatno i zato što se podaci, odnosno direktori nisu promenili.
– U mojoj Pravno-poslovnoj školi direktorka je profesorka književnosti, pre toga smo imali profesore matematike i geografije. Nema nikakvih pravila ko će biti izabran za prvog čoveka škole, to nema nikakve veze sa tim koji je fakultet kolega završio. Direktor bi trebalo da ima menadžerskih sposobnosti, jer je škola danas tako koncipirana, a ne smeta i ako reprezentativno izgleda, što je čest slučaj kod nastavnika fizičkog – ističe Janković.
Dragan Jovičić je treći mandat na čelu Osnovne škole „Branislav Nušić” u Smederevu, a na to mesto je došao kao nastavnik fizičkog vaspitanja, zamenivši takođe nastavnika fizičkog. Po njegovom mišljenju, ovi podaci su verovatno danas drugačiji, jer navodi primer, u Smederevu su od 20 direktora – samo dvojica nastavnici fizičkog vaspitanja.
– O radu direktora je najbolje pitati kolektiv, a koliko znam, u našem gradu sve direktore su birali nastavnici, a ne politika, evo ja prvi nisam član nijedne partije. Naš posao je vrlo zahtevan, mora se biti vrlo agilan, to nije samo sedenje u fotelji, već se nabavlja i hrana, struja, ide u opštinu. Ja sam mislio da je lakše biti direktor nego nastavnik, međutim, to ipak nije tako – kaže Jovičić.
On skreće pažnju na još jednu činjenicu u školstvu Srbije: većinu kolektiva u školama čine žene koje se teže odlučuju za funkciju direktora.
– Nije bitno da li ste matematičar ili fizičar, već kako obavljate taj posao i šta ćete jednog dana da ostavite iza sebe. Naša škola je uvek najbolja na maturskom ispitu, imali smo prvi đački parlament u Srbiji, prvi smo klimatizovali sve učionice, prošle godine smo podelili 20.000 besplatnih obroka za đake – kaže Jovičić.
Ivan Ružičić, direktor Gimnazije u Čačku i predsednik Društva direktora škola Srbije ističe da nije ključno pitanje koje su struke ljudi koji su na čelu škola, već kakav im je status.
– Mi smo jedino udruženje u Srbiji ovog tipa, okupljamo oko 240 direktora osnovnih i srednjih škola i mogu vam reći da je struktura vrlo šarolika. Pitanje struke nije ključno, već kako sistemski rešiti da direktori škola budu najbolji profesori u najboljim godinama. Trenutno oni su destimulisani da obavljaju ovaj posao – ističe Ružičić.
Po njegovim rečima, do 2009. godine direktorima se nije čuvalo radno mesto sa kojeg su došli, čak su bili prinuđeni da zapošljavaju druge kolege na to radno mesto, a od 2009. godine mogu da računaju na prethodno radno mesto samo jedan mandat.
– To je vrlo odgovoran posao, svakodnevno rešavamo brojne probleme koji nisu mali i to za platu od 54.000 dinara. Evo, ja sam 12 godina direktor i verujte da nijednom nisam bio na godišnjem odmoru duže od sedam dana, da ne pričam o mojim kolegama koje pre stignu do bolnice nego do penzije – ističe ovaj profesor filozofije.
On objašnjava da je dodatak na platu direktora samo 20 odsto i da realno, svaki predsednik sindikalne organizacije koji je i razredni starešina i nešto stariji, može da ima veću platu od prvog čoveka škole.
Naš sagovornik se upravo vratio i sa prvog regionalnog skupa direktora koji je održan u Sarajevu i prenosi da istraživanja Evropskog udruženja direktora pokazuju da direktor na kvalitet škole utiče čak do 60 odsto. On dodaje i da procedura za izbor prvog čoveka škole nije jednostavna, a na kraju, sami nastavnici biraju ko će ih predstavljati.
СМЕДЕРЕВО: ГРАДОНАЧЕЛНИЦА ПРИМИЛА ПРЕДСТАВНИКЕ ГРАНСКОГ СИНДИКАТА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА НЕЗАВИСНОСТ
На захтев представника Градског синдиката просветних радника Смедерево и представника синдиката „Независност“, данас је одржан састанак са градоначелницом Града Смедерево др Јасном Аврамовић и председником Скупштине града Смедерево Бранчетом Стојановићем на којем је било речи о проблемима запослених у просвети.
Наиме, представници синдиката обратили су се локалној самоуправи због неисплаћених накнада за превоз радника у просвети који користе сопствени превоз. Речи је било и о неисплаћеним јубиларним наградама просветарима за прошлу 2012 годину.
Градоанчелница др Јасна Аврамовић рекла је да ће Град Смедерево испоштовати све оно што спада у законске обавезе локалне самоуправе према запосленима у просвети.
УЧЕНИЦИ ИЗ СРБИЈЕ ОСВОЈИЛИ ЧЕТИРИ МЕДАЉЕ У БУГАРСКОЈ
Ученици Математичке гимназије освојили су четири медаље на управо завршеном Међународном такмичењу из математике одржаном у Јамболу у Бугарској, саопштено је данас из те гимназије.
Сребрну медаљу освојила је Анастасија Илић, а бронзане медаље Лазар Радојевић, Игор Медведев и Марко Медведев.
На четвртом такмичењу за ученике од четвртог до седмог разреда учествовало је укупно шест ученика, а поред награђених ту су били и Тина Младеновић и Срђан Ранђеловић.
Организатори манифестације су Савез математичара Бугарске, Регионални инспекторат за образовање и Математичка гимназија „Атанас Радев“ из Јамбола.
Такмичење је одржано од 25. до 27. јануара и учествовало је 296 такмичара из Бугарске, Русије и Србије.
На ово такмичење се иде по позиву и позивају се само земље чији ученици годинама доминирају на Међународним олимпијадама из математике.
До сада су наши ученици одлазили на слична такмичења у Русију и Румунију, а ово је први пут да је наше ученике позвала и Бугарска, чији ученици су једни од најуспешнијих на међународним математичким такмичењима.
РТВ
