Правна питања и одговори

Nova strategija

BEOGRAD – Reforme iz korena!

Cilj Srbije je da u 2020. godini ima 38,5 odsto visokoobrazovanih građana. U odnosu na sadašnjih sedam odsto, ovaj plan deluje ambiciozno, ali nije nemoguć, tvrde u Ministarstvu prosvete, čiji je stručni tim napravio Strategiju obrazovanja za 2020. godinu.

Prema ovom dokumentu, koji čeka na usvajanje, najbolji akademci studiraće besplatno, a država će davati subvencionisane kredite za školarinu, koje će studenti otplaćivati po završetku studija. Takođe, predviđeno je i da studenti privatnih fakulteta mogu da konkurišu za smeštaj u domu i ishranu u menzi.

Profesor dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, kaže za Kurir da je nova strategija izuzetno važna i zbog činjenice da je poslednji dokument ove vrste usvojen posle Drugog svetskog rata.

– Moguće je da će dokument biti usvojen u toku maja – ističe Stanković. Na pitanje kako će se rangirati studenti državnih i privatnih fakulteta prilikom konkursa za smeštaj u domu i ishranu u menzi, kaže:

– Ako Vlada usvoji ovaj dokument u ovom obliku, akcioni planovi će svaku tačku strategije razviti i bliže je objasniti.

Plan za prijemne ispite

– 20-22. juna predaja dokumenata

– 25-27. juna prijemni ispiti

– do 12. jula ispit će morati da bude završen

– 5-7. septembra prijemni u drugom roku

– 14-17. septembra upis

Nova strategija donosi:

– Mogućnost studiranja tokom čitavog života

– Osnivanje doktorskih škola

– Osnivanje univerziteta trećeg doba

– Strukovni master

– Podelu po brzini studiranja

– Studiranje prilagođeno zaposlenim studentima

– Praksu u inostranstvu

Slobodna mesta i cene

Br. studenata        Samofinan.     Školarina

Arhitektonski                 175                      125                      240.000

Građevinski                    280                     120                      100.000

Elektrotehnički                410                    150                        90.000

Mašinski                          520                      20                           60.000

Rud.-geološki                  245                     50                           45.000

Saobraćajni                       300                    50                           90.000

Metalurški                          280                     20                            66.000

Matematički                         304                    91                            100.000

Hemijski                              180                    15                               78.000

Biološki                                160                    70                              80.000

Geografski                           140                  170                             80.000

Veterinarski                         150                       6                            120.000

Medicinski                             450                    50                            125.000

Stomatološki                         150                   50                             180.000

Farmaceutski                       250                    60                             136.000

Fakultet sporta                     160                     0                                147.000

Učiteljski                                285                 155                                90.000

FON                                         380                 290                                 139.000

Poljoprivredni                         630                280                                  77.000

KURIR

Iako je konkurencija bila žestoka, a takmičari stariji i iskusniji, zlato je pripalo Stefanu, za skriptografiju – šifrovanje teksta.

Nevenka Radic

Na Svetskoj konferenciji mladih naučnika održanoj u Holandiji, talenti iz Srbije osvojili su zlatnu i srebrnu medalju. To što je ovoga puta, u takmičenju sa starijima, zlato osvojio učenik Osnovne škole “Jovan Popović” Stefan Crnojević iznenađenje čini još većim. Učenike je pripremao Centar za talente u Beogradu.

Iako je konkurencija bila žestoka, a takmičari stariji i iskusniji, zlato je pripalo Stefanu, za skriptografiju – šifrovanje teksta.

„Oni su mi nakon što sam održao prezentaciju zakazali sastanak sa svetski poznatim stručnjakom za sktriptografiju“, priča Stefan, inače učenik osmog razreda.

Učenica četvrte godine Šeste beogradske gimnazije Nevenka Radić osvojila je srebro za rad iz oblasti biologije. Kao i Stefan, zahvalna je profesorima koji su je pripremali u beogradskom Centru za talente.

„Moj susret sa vršnjacima mi je pokazao da oni zapravo imaju mnogo više mogućnosti, mnogo više šansi da prođu kroz laboratorijski rad, nego mi, ali isto tako mi imamo veliku sreću da postoje stručnjaci koji su zainteresovani za rad sa nama“, objašnjava Nevenka za RTS

Rad tih stručnjaka sa decom najčešće je plod entuzijazma. U Srbiji ima 14 centara za talente, ipak, pojedini već duže vreme ne rade, jer za to nema para.

„Mi smo u materijalnom problemu uvek, nemamo kontinuirano finansiranje koje bi moglo da reši te probleme, da se samim tim napravi i veći obuhvat dece. Ugasio se Novi Sad, gasi se Užice, negde blizu je Vranje, Bor, svi su na ivici egzistencije“, kaže Nikola Srzentić iz Centra za talente Beograd.

Velikih republičkih smotri talentata, koje su bile prilika da se sa vršnjacima uporedi znanje, mnogi se sećaju sa setom. Trajale su više dana i bile izazov i potvrda za nadarene. Danas je i to, kažu drugačije.

„Mi danas Republičku smotru organizujemo za jedan dan, to je ogromno maltretiranje učenika za koje čak nismo u stanju da obezbedimo, ni sendvič ni sok da za taj ceo dan koji provedu nešto pojedu i popiju“, kaže Slavko Despotović iz Centra za talente Požarevac.

Svoje programe i rad centri osmišljavaju sami, jer direkcija koja bi planirala njihove aktivnosti već godinama ne radi.

Gotovo je izvesno da će naši talenti i ubuduće biti briga svojih mentora, a do medalja će se put krčiti zajedničkim entuzijazmom učenika i profesora.

KURIR

Студентима Факултета примењених уметности (ФПУ), после осам месеци, биће омогућено да од 3. маја упишу годину на основу, данас потписаног, протокола представника Министарства просвете, Управе ФПУ и студената.

Протокол, потписан у ресорном министарству, предвиђа да ФПУ одмах обезбеди све облике наставе, полагање испита и упис године, потврдио је Танјугу представник студената Милош Кувекаловић.

Министраство се на овај начин обавезало да до 31. маја факултету уплати 11,4 милиона динара, а до 30. јуна и додатних 5,7 милиона динара.

Факултет ће из сопствених средстава за упис студената обезбедити 5,7 милиона динара.

Протокол су потписали државни секретар Министарства просвете Радивоје Митровић, декан ФПУ Владимир Костић Дивац и председник Савета ФПУ Слободан Кајтез.

Договор су својим парафом на протокол потврдили и студент продекан факултета Немања Шиљић, студент проректор Унуверзитета уметности УУ Никола Радека и председница студентског парламента УУ Весна Ђоковић.

Група студената ФПУ окончала је синоћ штрајк глађу, који је 26. априла у јутарњим сатима започела испред Министарства просвете, пошто су с представницима ресорног министарства и Управом факултета постигли договор о упису године.

Проблем је настао пре скоро две године када је, у договору са Министарством, одлучено да студенти са 60 бодова упишу годину као буџетски, а они са 48 до 59 бодова да плате део школарине.

РТВ

У неуспеху ученика наставници углавном не виде своју одговорност и скоро никад не осећају кривицу када ђак понавља разред, показало је истраживање сараднице Института за педагошка истраживања Душице Малинић.

Ученици понављају разред јер не уче, изостају са часова или због проблема у породици, наводе наставници, при чему личност својих колега не доводе у везу са неуспехом ђака, показује истраживање.

Штавише, предавачи сматрају да су за неуспех сви други више криви – да је то проблем ђака, његове породице, другова, а да компетентност наставника и понашање током наставе имају мало или уопште немају утицаја на неуспех младих људи.

Анализа спроведена међу наставницима основне школе, показала је да је за успех, осим учења, важна дисциплина. Више од половине наставника сматра да понављање разреда у великој мери зависи од тога колико је ученик миран на часу.

Позивајући се на експерте из области школског неуспеха, у раду објављеном у најновијем Зборнику Института за педагошка истраживања, ауторка Душица Малинић указује и на извесне „механизме“ помоћу којих наставници успоравају или онемогућавају напредовање ученика.

На пример, слабим ученицима дају мање времена да одговоре на постављено питање, чешће их критикују за неуспех и ређе похваљују за успех.

Такође, посвећују им мање пажње и ређе ступају у интеракцију са њима, ређе испољавају љубазност према слабим ученицима, на њихова питања дају краће и мање информативне одговоре, ретко прихватају њихове идеје.

Занимљиво је да наставници који имају више од 30 година радног стажа, значајно мање од осталих колега сматрају да понављање разреда има везе са тиме колико је ученик учио. То практично значи да је за ове искусне наставнике понављање разреда више последица садејства неких других фактора, а мање знања и учења.

Већина наставника (чак 87,5 процената ) је сагласна да број ученика „поноваца“ у основној школи није реалан, јер, како тврде, постоји пуно лоших ђака који се током школовања „провлаче“ из разреда у разред.

Малинић сматра да је за оптималан успех ученика важно да наставник стално показује стрпљење и поверење у ученика, да је фокусиран на позитивну страну ученичког понашања.

Наставник увек треба да мотивише на учење, развија самопоштовање код младих и осећај компетентности, наводи она.

РТВ

Đaci koji su učestvovali u testiranju kažu da ih je rešavanje zadatog podstaklo na razmišljanје

BEOGRAD – PISA istraživanje, najveća međunarodna provera postignuća učenika, u toku je u Srbiji, a đaci Medicinske škole „Nadežda Petrović“ među prvima završavaju testiranje, navodeći da zadaci nisu bili teški i da podstiču na razmišljanje.

Učenici ove zemunske škole u sredu su rešavali takozvani test „papir – olovka“, a danas i test u elektronskoj formi, za šta im, prema rečima organizatora, treba oko 45 minuta.

Test „papir – olovka“ je rešavalo 35 đaka, a današnji 14.

Sumirajući jučerašnje utiske, učenica prvog razreda Jelena Počante rekla je da su zadaci bili jako interesantni.

„Neki teži, neki lakši, ali drugačiji od onog što radimo u školi. Bilo je zanimljivo“, rekla je Jelena i navela da njoj lično više leže prirodne nauke.

Učenica Sanja Maričić kaže da su to testovi za koje je potrebna logika i razmišljanje, i njoj je kao i njenoj drugarici bilo interesantno i zabavno.

Sa njima se slaže i Leontina Popović, koja je navela da je tokom dvočasovnog testiranja uradila sve zadatke i da očekuje da i danas bude zanimljivo, jer rade elektronske zadatke.

Testiranje je počelo u 10 sati, pošto je za svih 14 učenika organizator postavio lap-topove u jednoj posebnoj učionici.

Pre početka, isključili su mobilne telefone i organizator ih je upoznao sa pravilima. Propozicije predviđaju da oni koji završe pre vremena, moraju da ostanu u učionici.

Svako pre početka ukucava šifru i kreće na posao.Direktorka Radica Stojanović navela je da ta škola treći put učestvuje u PISA testiranju. Učenici su, prema njenim rečima, izabrani metodom slučajnog uzorka, a škola je poslala spisak svih učenika koji su rođeni 1996. godine.

Stojanović je kazala da juče nije bilo prepisivanja, testovi se ne ocenjuju, a u toj školi nisu se posebno pripremali, osim u organizovanju celog posla.

„Ukazali smo đacima da treba da budu motivisani, bez obzira što nema ocenjivanja, da daju sve od sebe i pokažu sve što znaju“, rekla je Stojanović, pred start druge faze testiranja i navela da đaci koji su rešavali testove, juče i danas ne idu na časove.

Smiljana Jošić iz Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta, organizatora testiranja, izjavila je da je cilj testiranja da se vidi koja znanja naša deca poseduju, šta je to što oni steknu za osam godina osnovnog obrazovanja.

„Zadacima merimo koliko su stekli neko iskustvo koje će im pomoći u svakodnevnim situacijama“, rekla je Jošićeva i podsetila da su naša deca na prethodnom testiranju imala blagi porast u postignućima.

„Videćemo kako će proći ove godine, u svakom slučaju dobro je što u kontinuitetu pratimo njihova postignuća“, ocenila je ona.

Deca, kako kaže, rešavaju četiri testa, zadatke iz čitalačke, matematičke pismenosti, prirodnih nauka i prvi put ove godine rade elektronsko testiranje.

Dva sata potrebno je za testove „papir – olovka“ i oko 45 minuta za elektornsko testiranje.

Rezultati će biti poznati sledeće godine. Porede se sa rezultatima njihovih oko pola miliona vršnjaka, koji u više od 70 zemalja rešavaju iste zadatke.

Prema rasporedu škola u Beogradu, danas je zakazano testiranje i u Petoj ekonomskoj školi i srednjoj školi u Barajevu.

Sutra će testove raditi đaci Građevinske, Trgovačke i Drvo art škole.

Srbija učestvuje u PISA testiranju od 2003. godine, a znanje đaka proverava se svake tri godine. Na prethodnom testiranju Srbija je ostvarili do sada najbolje rezultate, iako su postignuća našeg prosečnog đaka i dalje ispod proseka.

Do 18. maja PISA testiranje biće sprovedeno u više od 160 škola u Srbiji, a u njemu će učestvovati 5.500 učenika, uzrasta od 15 godina.

КURIR