Правна питања и одговори

Улаз у Земунску гимназију за ученике и професоре од данас је могућ само уз електронске идентификационе картице. Повод су бројне непријатности које су угрожавале безбедност ученика и запослених.

После бројних непријатности које су угрожавале безбедност ученика и запослених, Земунска гимназија одлучила је да уведе електронску контролу. Тако улазак ђака и професора у зграду од данас неће бити могућ без идентификационе картице.

Осим безбедности, биће то, кажу, и својеврсна контрола рада професора. Постављање читача и штампање картица обезбедила је школа.

Гимназија је на ободу парка и нема ограду. Има портира, али са 1.300 ђака, 200 стотине професора и великим бројем родитеља који свакодневно долазе у школу, немогуће је, кажу, све контролисати. За овај корак су се одлучили после догађаја који је све шокирао.

„Конкретан повод је упад ученика из других школа на наш час, где је ученик питао да ли постоји Петар Петровић и када се то дете јавило, он је пред целим одељењем скинуо доњи веш и истрчао из школе“, објашњава директор Земунске гимназије Милош Бјелановић.

Дешавало се, кажу и да непознати младићи уђу у учионицу која је празна, па да кроз прозор побацају јакне и мобилне телефоне ученика. Било је и покушаја крађе дневника.

„Било је и тога да су у нашим тоалетима некада особе за које не знамо шта ту раде, до тога да неко залута мислећи да је ово болница“, каже психолог Љубица Јеленковић.

Кад се такви инциденти десе, тешко се поново успоставља радна атмосфера. Картице су обрадовале само појединце, неки ученици кажу да више неће моћи тек тако да беже са часова.

Сваки потез који доприноси безбедности је добородошао – кажу надлежни.

„Видећемо како ће то да се покаже и мислим да то треба да буде анализирано, па ћемо да видимо. Мислим да може да буде пример за друге школе. Једна од акција која је на неком путу је увођење униформи за све ученике у школама“, каже Велимир Тмушич из Републичке инспекција Министарства просвете.

Предлог је да у општинама свака школа има своју боју униформе и свој амблем. Тако ће се, кажу, не само лакше видети ко је ученик одређене школе, већ ће и одевање бити примерено школи и учењу.

РТС

РТВ

Да ли ће и када национална стратегија обраовања наћи у скупштинској процедури остаје отворено питање. Међутим, њен основни циљ је да се у периоду од 2012. до 2020. године број високообразованих између 30 и 35 година са 20 повећа на 40 одсто.

Уколико буде усвојена, национална стратегија образовања у школски систем требало би да уведе бројне новине.

Од тога да школе треба да раде само у једној смени, иновацију плана и програма, увођења стручне и опште матуре до бројних измена у образовању и школовању на факултетима.

Иако постоје различити ставови о стратегији, већина оних који су расправљани о том битном документу, сматра да је реално постављена.

Стратегија се односи на целокупно образовање. Од тога да се деца већ са 3 или 4 године укључују у предшколске установе, преко увођења додатних ваннаставних активности у основне школе, до тога да средњошколско образовање постане обавезно.

Када ће се у скупштини расправљати о усвајању националне стратегије образовања, још увек се не зна, као ни то да ли ће бити решен новонастали јаз између државних и приватних факултета.

Проблем је у томе што је новом стратегијом предвиђено да студенти приватних факултета могу да конкуришу за смештај у дому и исхрану у мензи, као и увођење суфинансирајућег статуса где би држава делимично финансирала и студенте на државним и приватним непрофитним факултетима, што поједини оцењују као фаворизацију тих приватних институција.

РТВ

ОЏАЦИ

Како да деца прихвате своје вршњаке са сметњама у развоју, био је један од пројектних задатака инклузије малишана са посебним потребама

Пројекат је дао и прве резултате.

Gradonačelnik Miloš Milošević posle apela našeg lista izdvojio 22 miliona dinara iz gradskog budžeta za ishranu đakа

Kurir u novembru pokrenuo akciju

ŠABAC – Prijatno, deco!

U Šapcu će besplatan obrok u osnovnim školama od 1. septembra dobijati oko 5.000 učenika od prvog do četvrtog razreda.

Gradonačelnik ovog grada Miloš Milošević kaže da mu je podstrek za ovaj korak bila akcija Kurira iz 2011. godine da svi đaci u Srbiji dobiju užinu o trošku države.

– Kurir me je ohrabrio da ideju sprovedem u delo. Cilj je da nam deca budu zdrava, da ne jedu više po sumnjivim pekarama i da materijalno pomognemo roditeljima – rekao je Milošević i istakao da je grad za užine izdvojio 22 miliona dinara, čime su obuhvaćene sve osnovne škole u gradu.

– To nije veliki trošak za grad, s obzirom na dobrobit koju akcija donosi. Radiću na tome da u narednom periodu svi osnovci besplatno jedu – objasnio je Milošević.

Podsetimo, besplatna uži­na nedavno je uvedena i u opštini Veliko Gradište.

(M. I.)

Milošević: Kurir me je ohrabrio da ideju sprovedem u delo

Nemam dovoljno reči da se svima zahvalim zbog brige dobrih ljudi za moju porodicu i mene. Ujedno, čast mi je što se pojedine škole i fakulteti interesuju za moje znanje i žele da mi omoguće da ispunim životni san, da budem programer, kaže Momčilo Gajić (18).

Mladi programer: Hoću da radim i učim

Apeli i predlozi za pomoć i honorarni posao iz zemlje i inostranstva nekolicine pojedinaca i kompanija, te ponude za stipendiranje reakcije su na našu priču o učeniku trećeg razreda specijalizovanog matematičkog odeljenja Valjevske gimnazije, pre tri godine pobedniku državnog takmičenja u programiranju, a danas tek punoletnom dečaku koji je prinuđen da popravkama računara izdržava četiri godine mlađu sestru, nezaposlene staratelje babu i dedu, koji žive kao podstanari.

Nakon teksta u „Blicu“, Računarski fakultet u Beogradu je doneo odluku da Momčilu ponudi besplatno četvorogodišnje studiranje od školske 2013/2014. godine. Fakultet podseća da je Momčilo 2009. pobedio na takmičenju „Programer junior“, koje organizuje Računarska gimnazija i tada mu je, pored glavne nagrade, laptopa, ponuđen popust od 35 odsto za školovanje.

– Nesvesni njegovog materijalnog stanja i u konkurenciji drugih talentovanih osnovaca, on nije dobio stipendiju. Sada želimo da to ispravimo – kaže Ljiljana Bjeličić, portparol Računarskog fakulteta i Računarske gimnazije.

Mogućnost daljeg školovanja mladom Valjevcu je ponudila i beogradska IT akademija, koja je Momčilu predložila da do njihove diplome dođe u narednih godinu dana onlajn učenjem, te stipendiju ako odluči da školovanje nastavi na IT akademiji.

– Moram da se konsultujem sa porodicom jer sam odgovoran i prema njima. Ne bežim od toga da u isto vreme radim i učim, jer je tako već tri godine. Želim da ostvarim san da mi programiranje i softverski inženjering budu životni poziv, da mnogo kvalitetnije brinem o sestri, babi i dedi – kaže Momčilo.

Uz jednu penziju od 11.000 dinara i ono što Momčilo popravkama kompjutera zaradi, najveći problem ove porodice je stambeno pitanje. Leposava i Branko Jovanović, Momčilovi deda i baba, godinama su podstanari, a kuća u Novom naselju je šesti smeštaj u kojem programer i njegova sestra Jelena, budući vukovac OŠ „Desanka Maksimović“, žive.

Blic